Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 200 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Više od 20 000 pojmova! Više od 1 000 slika i ilustracija u koloru! Gramatika engleskog jezika! Skraćenice titula i pozicija u društvu! Anglosaksonske mere i odgovarajući ekvivalenti! Lista nepravilnih glagola... Povez knjige : broširani Strana : 567 Format : 25 cm Pismo : latinica
Emil Horák Srbochorvátsko-slovenský a slovensko-srbochorvátsky slovník Slovačko srpskohrvatski rečnik Emil Horak Srpskohrvatsko slovački rečnik i slovačko srpskohrvatski rečnik SPD Bratislava, 1991. 756 strana, tvrd povez, zaštitni omot. Zaštitni omot neznatno požuteo i iskrzan na krajevima. Unutra dobar. Slovački jezik k
Izdato od 1967 - 1976 . Ćirilica , preko 6000 strana . U tomu 6 postoji oštećenje na 5 strana ( videti slike ) , verovatno korišćeno za pripremu herbarijuma . Na uvodnim stranama su zalepljene bele nalepnice , verovatno preko pečata biblioteke ( videti slike ). Sem navedenih opisa , komplet je odlično očuvan .
"Latinsko-hrvatski rječnik" autora Mirka Divkovića je referentna knjiga za sve koji se bave latinskim jezikom. Rječnik sadrži preko 40.000 riječi, izraza i fraza s detaljnim objašnjenjima značenja, gramatičkim napomenama i primjerima upotrebe. Knjiga je vrlo korisna za studente, profesore i sve one koji se bave latinskim jezikom u akademskom ili stručnom kontekstu. Ova knjiga je neizostavni dodatak za svaku biblioteku koja se bavi lingvistikom i proučavanjem klasičnih jezika. Poručite knjigu i imajte uvek na raspolaganju sve informacije koje su vam potrebne za uspješno proučavanje latinskog jezika. Fototipsko izdanje iz 1980. god. Format: 17x24 cm Broj strana: 1161 Pismo: Latinica Povez: Tvrd
Sa oko 47.000 odrednica, ovo je prvi veliki italijansko srpski rečnik. S novim i najnovijim rečima, ovo je prvi savremen italijansko-srpski rečnik. S obiljem značenja, bogatom frazeologijom i terminologijom, te mnoštvom primera upotrebe, ovo je i prvi iscrpan rečnik za drugi najizučavaniji jezik kod nas. Dodatak rečniku čine: kratak pregled italijanske gramatike i popis italijanskih nepravilnih glagola. Klajnov Italijanski rečnik dobitnik je i dve nagrade: Nagrada Vlade Italije – 1998; Izdavački poduhvat – Sajam knjiga 1996. Izdavač: Edicija Godina izdanja: 2011. FORMAT: B5 POVEZ:TVRD POVEZ BROJ STRANA: 861 P2
kca Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.
Knjiga je potpuno nova, nečitana, kao iz knjižare. Autor - osoba Chevalier, Jean, 1906-1993 = Ševalije, Žan, 1906-1993 Gerbran, Alen Naslov Rečnik simbola : mitovi, snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi / Žan Ševalije, Alen Gerbran ; prevod i adaptacija Pavle Sekeruš, Kristina Koprivšek, Isidora Gordić Jedinstveni naslov Dictionnaire des symmboles. scc Vrsta građe enciklopedija, leksikon Jezik srpski Godina 2009 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Stylos art : Kiša, 2009 (Novi Sad : AMB grafika) Fizički opis 1166 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Sekeruš, Pavle, 1957- = Sekeruš, Pavle, 1957- Koprivšek, Kristina, 1975- = Koprivšek, Kristina, 1975- Gordić, Isidora Napomene Prevod dela: Dictionnaire des symmboles / Jean Chevalier, Alain Gheerbrant Tiraž 2.000 Bibliografija Registar. Predmetne odrednice Simboli - Leksikoni Svako će osetiti važnost ovog rečnika. Više od 1600 članaka povezanih kroz poređenja i napomene, često sastavljenih tek nakon dugog razmišljanja, omogućava nam da se bolje približimo istini simbola nego što bi to bilo moguće kroz pojedinačno proučavanje svakog od njih. Od psihoanalize do antropologije, od umetničke kritike do publicistike i ideološke propagande ili politike, nauke, umetnosti i tehnike pokušavaju danas sve više da dešifruju taj jezik simbola, da bi proširile polje znanja, produbile komunikaciju i ukrotile energiju posebne vrste koja se nalazi u osnovi našeg delovanja, naših refleksa, naših privlačnosti i odbojnosti, čiju ogromnu snagu tek počinjemo da otkrivamo. Godine razmišljanja i komparativnih istraživanja na korpusu informacija koje je sakupila grupa istraživača kroz kulturna područja koja pokrivaju istorijsko trajanje i široko prostranstvo ljudskih staništa, omogućile su autorima da nam izlože duboki tok simboličkog jezika, koji se račva u skrivenim prostorima našeg pamćenja. MG131 (N)
Hrvatsko-njemački rječnik a gramatičkim podacima i frazeologijom Deveto izdanje Izdavač: Školska knjiga, Zagreb Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 1249 Format: 18 x 24 cm Odlično očuvana. U rječniku je obrađeno više od 60 000 riječi, s nužnim gramatičkim podacima. Pojedine natuknice obuhvaćaju fraze, idiome i poslovice, a uzeta je u obzir i višeznačnost riječi. Primjeri uz pojedine natuknice omogućuju lakše razumijevanje i primjenu u praksi. Preciznošću u određivanju značenja, uputama za upotrebu pojedinih riječi i pregledom nepravilnih glagola rječnik će zadovoljiti mnoge korisnike. (K-145)
Sveobuhvatni rečnik savremenog nemačkog jezika sa preko 250000 reči, fraza i primera upotrebe Peto, revidirano izdanje Izdavač: Dudenverlag Povez: tvrd Broj strana: 1892 Format: 18 x 24,5 cm Spolja kao na slikama (manje zacepljenje hrbata). Obeleživači za brže pretraživanje i neki zalepljeni papirići na kraju knjige, sve ostalo veoma dobro. Deutsches Universalwörterbuch Das umfassende Bedeutungswörterbuch der deutschen Gegenwartssprache dokumentiert die deutsche Sprache in über 250 000 Wörtern, Redewendungen und Anwendungsbeispielen. Ausführliche und leicht verständliche Worterklärungen werden ergänzt durch mehrere hunderttausend Angaben zu Rechtschreibung, Aussprache, Herkunft, Grammatik und Stil. In der 5. Auflage finden Sie eine Vielzahl neu aufgenommener Stichwörter aus unterschiedlichen Lebensbereichen – vom »Antiaging« über »Homo-Ehe«, »Junkmail« und »Terminstau« bis zum »UNO-Mandat«. Das ansprechende und übersichtliche Layout des neuen Universalwörterbuchs mit seinen 1 892 Seiten lässt in der Handhabung kaum Wünsche offen: Jedes Stichwort hat hier einen eigenen Eintrag und fällt durch den neuen farbigen Druck ins Auge. Neben dem praktischen Griffregister erleichtert Ihnen eine zweiseitige Artikelübersicht im Buchdeckel in der neuen Auflage den schnellen und gezielten Zugriff von A bis Z. So finden Sie auch bei umfangreicheren Einträgen mühelos und sicher alle gewünschten Informationen. Und bei Bedarf hilft Ihnen die systematische Kurzgrammatik bei der Klärung weiterer Fragen – und natürlich bei der Textproduktion. (K-145)
Odlično očuvano, retko u ponudi! Autor - osoba Horák, Emil, 1938- = Horak, Emil, 1938- Naslov Srbochorvátsko-slovenský a slovensko-srbochorvátsky slovník / Emil Horák Ostali naslovi Srpskohrvatsko-slovački i slovačko-srpskohrvatski rečnik Hrvatskosrpsko-slovački i slovačko-hrvatskosrpski rječnik Vrsta građe rečnik Jezik slovački, srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Bratislava : Slovenské pedagogické nakladateĺstvo, 1991 Fizički opis 756 str. ; 21 cm (karton sa omotom) Napomene Na spor. nasl. str.: Srpskohrvatsko-slovački i slovačko-srpskohrvatski rečnik; Hrvatskosrpsko-slovački i slovačko-hrvatskosrpski rječnik Bibliografija: str. 756. Predmetne odrednice Srpskohrvatsko-slovački rečnici Slovačko-srpskohrvatski rečnici Uvod Tradicionalne su i bogate kulturne i društvene veze Slovaka s narodima Jugoslavije. U Jugoslaviji živi do 90.000 Slovaka, koji se osim maternjim aktivno služe i srpskohrvatskim književnim jezikom. Poslednjih decenija između Češkoslovačke i Jugoslavije jača i višestruko plodna saradnja u ekonomskoj i kulturnoj oblasti. Sve su to razlozi koji iziskuju neodložno izdavanje priručnog Srpskohrvatsko-slovačkog i slovačko-srpskohrvatskog rečnika. Rečnik sadrži približno 25.000 reči i izraza u svakoj verziji, odabranih pre svega na osnovu kriterijuma njihove učestalosti. Zato rečnik sadrži najfrekventnije reči, uglavnom stilistički neutralne reči književnog slovačkog i srpskohrvatskog jezika i osnovne stručne termine, kao i najčešće ustaljene izraze. S obzirom na genetsku srodnost slovačkog i srpskohrvatskog, u rečnik nisu uvrštene reči koje se pravilno tvore sličnim sufiksima, niti deminutivi i augmentativi, glagolske imenice, pravilno obrazovani prilozi od prideva, ne navode se arhaizmi, niti stilistički jako obeležene reči. Rečnik je namenjen pre svega Slovacima, ali će ga uveliko moći koristiti i Jugosloveni prilikom čitanja slovačkih tekstova i u komunikaciji sa Slovacima. Najosnovniji gramatički podaci dati u rečniku treba da pomognu korisniku rečnika da pravilno razume slovački ili srpskohrvatski tekst kao i da upute na pravilan oblik u komunikaciji ovim jezicima. Iskreno zahvaljujem profesoru dr. Josipu Siliću i profesoru Svetislavu Spasiću, koji su dragocenim stručnim sugestijama nesebično doprineli poboljšanju ovog rečnika. Posebnu zahvalnost dugujem i mr Milici Lađević za brižljiv redaktorski i korektorski posao. Autor MG144 (N)
Oxford Wordpower Dictionary. Inkl. CD- ROM. Interactive Pack. Dictionary for Learners of English. Paperback by Miranda Steel (Author) Publisher: Cornelsen & Oxford University Press 2004. Language: English ISBN: 0-19-431579-7 ---------------------------- Knjiga je N O V A ------------------------------ 0
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.