Natošević, 1912/1913. tvrd povez, 392 satrane stanje kao na slikama

предговор И. Зренбург - Поззiя революцiонной Москвы Берлинъ, 1922. Autor: Grupa autora Tematika: poezija Jezik: ruski Opis: Originalni meki povez, bez naslovne korice. Strana 125+(3) Pesme ruskih pesnika: Ana Ahmatova, Aleksandar Blok, Gumilev, Sergej Jesenjin, O. Mandeljštam, V. Majakovski... Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na desetak mesta hem. olovkom ostavljene kvacice na marginama , nista strasno. Sve ostalo uredno! Svetski klasik. Zlatna grana` opisuje primitivne metode obožavanja naših predaka, seksualne prakse, čudne rituale i festivale. Pobijajući popularnu misao da je primitivni život bio jednostavan, ovo monumentalno istraživanje pokazuje da je divlji čovek bio upleten u splet magije, tabua i sujeverja. Ovde je otkrivena evolucija čoveka od divljaštva do civilizacije, od modifikacije njegovih čudnih i često krvoločnih običaja do ulaska u trajne moralne, etičke i duhovne vrednosti. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697) Potku Zlatne grane čini mit o vladavini sveštenih kraljeva u šumi posvećenoj Dijani, na obali jezera Nemi, u albijskim brdima u Italiji. Da bi zauzeo mesto sveštenog kralja, kandidat je morao da sa vrha jednog drveta odlomi granu imele (`zlatnu granu`) i da ubije svog prethodnika. Zbog toga je Dijanin sveštenik živeo u stalnom strahu od sledećeg pretendenta na njegov položaj i sa isukanim mačem čuvao drvo na kome je bila kobna grana imele. Frejzer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja: `Najpre, zašto je Dijanin sveštenik sa obala Nemija, šumski kralj, morao da ubije svog prethodnika? Zatim, zašto je morao, pre no što će ga ubiti, da sa izvesnog drveta odlomi granu koju su stari poistovećivali sa Vergilijevom zlatnom granom?` Da bi odgovorio na ova pitanja, Frejzer je napisao jednu od najvećih studija o magiji i religiji. Sir James George Frazer OM FRS [1] FRSE FBA (1. januar 1854 – 7. maj 1941), bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije.[2] Često ga se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije djelo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih vjerovanja širom svijeta. Frazer je tvrdio da su ljudska vjerovanja evoluirala kroz tri stadija: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku. Djelomični opus Creation and Evolution in Primitive Cosmogenies, and Other Pieces (1935) The Fear of the Dead in Primitive Religion (1933–36) Condorcet on the Progress of the Human Mind (1933) Garnered Sheaves (1931) The Growth of Plato`s Ideal Theory (1930) Myths of the Origin of Fire (1930) Fasti, autor: Ovidije (prijevod i komentar), 5 tomova (1929) skraćena verzija (1931) revizija G. P. Goold (1989, isrp. 1996): ISBN 0-674-99279-2 Devil`s Advocate (1928) Man, God, and Immortality (1927) The Gorgon`s Head and other Literary Pieces (1927) The Worship of Nature (1926) (from 1923–25 Gifford Lectures,[3]) The Library, autor: Apolodor (prijevod i napomene), 2 toma (1921): ISBN 0-674-99135-4 (vol. 1); ISBN 0-674-99136-2 (vol. 2) Folk-lore in the Old Testament (1918) The Belief in Immortality and the Worship of the Dead, 3 volumes (1913–24) The Golden Bough, 3. uzdanje: 12 tomova (1906–15; 1936) 1922 skraćena verzija: ISBN 0-486-42492-8 Totemism and Exogamy (1910) Psyche`s Task (1909) The Golden Bough, 2. izdanje: 6 tomova (1900) Pausanias, and other Greek sketches (1900) Description of Greece, by Pausanias (prijevod i komentar) (1897-) 6 tomova. The Golden Bough: a Study in Magic and Religion, 1st edition (1890) Totemism (1887) Jan Harold Brunvard, American Folklore; An Encyclopedia, s.v. `Superstition` (p 692-697)

GODIŠNjI IZVEŠTAJ O VIŠOJ ŽENSKOJ ŠKOLI U BEOGRADU NA KRAJU NjENE TRIDESET-ČETVRTE A ŠKOLSKE 1896-7 GOD., Kralj.-srpsko državna štamparija, Beograd, 1897. Originalni tvrdi kartonski platneni povez sa zlatotiskom na prednjoj korici. Odlična očuvanost korice, listova i zlatotiska, ali nekoliko stranice u sredini knjige se odvaja od poveza. Sadrži pečat i potpis prethodnih vlasnika. Jezik srpski, ćirilica. Sadržina: I. Nastavničko osoblje – II. Nastavni plan – III. Udžbenici – IV. Pismeni zadaci – V. Učiteljski ispit – VI. Nastavna sredstva – VII. Školski letopis – VIII. Glavnije naredbe i propisi Min. Prosvete – IX. Statistika učenica – X. Klasifikacije učenica – XI. Naredbe za novu školsku godinu 1897/8. Veoma retko, pogotovo u originalnim tvrdom povezu.

U ponudi je nekorišćen komplet udžbenika za 3. razred izdavačke kuće BIGZ. Na mom nalogu možete pronaći veliki broj udžbenika za sve razrede.

NACIONALNI TESTAMENT KRALJA ALEKSANDRA I BRANISLAV M. STEPANOVIC ORIGINALNO IZDANJE IZ 1936 IZDANJE JUGOSLOVENSKE BIBLIOTEKE BRATSTVO, BEOGRAD, 1936 KNJIGA SE PRODAJE SA ORIGINALNOM NARUDZBENICOM. IMA POTPIS BIVSEG VLASNIKA. NA PAR MESTA IMA PODVUCENIH PASUSA OD STRANE PRETHODNOG VLASNIKA. KNJIGA JE VEOMA DOBRO OCUVANA. RETKO!!!

Pionirski godisnjak, novo pokolenje Biblioteka pionira Urednik: Slobodan Galogaza napisano na cirilici Godina izdanja: 1949 265 strana na prvim stranicama ima nesto ispisano hemijskom kao sto se vidi na slici, ostatak je lepo ocuvan

ŠTA VELE NAUČARI?, priređuju: Al(eksa). M. St(ojković). i Sv(etozar). P. J(anošević)., velikoškolci, Parna štamparija Zadruge štamparskih radenika, Beograd, 1882. Originalni meki papirni povez. Vrlo dobra očuvanost korice, poveza i listova. Sadrži potpis prethodnog vlasnika. Jezik srpski, ćirilica, 24 str. Deo edicije: „Biblioteka naučnih istina (izlazi periodično)“, knjiga br. 1. Izuzetno retko.

IZDAVAC BROCKHAUS,LEIPZIG,1925.GODINA,736+748+746+764 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANE,NA NEMACKOM JEZIKU(GOTICA) KNJIGE SU VEOMA DOBRO OCUVANE

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Arkadije Averčenko - Odabrane pripovetke u pišcevoj redakciji Arkadij Timofejevič Averčenko (15. [27.] marta 1880. Sevastopolj - 12. marta 1925, Prag) - ruski pisac, satiričar, dramski pisac i pozorišni kritičar, urednik časopisa „Satirikon“ (1908–1913) i „Novi satirikon“ (1913) —1918 Rođen 15. (27.) marta 1880. godine u Sevastopolju u porodici siromašnog trgovca Timofeja Petroviča Averčenka i Suzane Pavlovne Sofronove, ćerke penzionisanog vojnika iz Poltavske oblasti. A. T. Averchenko nije stekao nikakvo osnovno obrazovanje, jer zbog lošeg vida i lošeg zdravlja nije mogao dugo da uči. Ali nedostatak obrazovanja vremenom je nadoknađivao prirodni um. Averchenko je počeo da radi rano, sa 15 godina. Od 1896. do 1897 služio kao mlađi pisar u transportnoj kancelariji Sevastopolja. Tamo nije izdržao dugo, nešto više od godinu dana, a kasnije je ovaj životni period opisao u ironičnoj „Autobiografiji“, kao i u priči „Na rogovima parobroda“ 1897. godine Averčenko je otišao da radi kao službenik u Donbasu, u rudniku Brjansk. Tamo je radio četiri godine, kasnije je napisao nekoliko priča o životu u rudniku („Uveče“, „Munja“ itd.). Početkom 1900-ih preselio se zajedno sa upravom rudnika u Harkov, gde se 31. oktobra 1903. godine u novinama „Južni kraj“ pojavila njegova priča „Kako sam morao osigurati svoj život“ (kasnije ispravljena i ponovo objavljena pod naslovima „Vitez industrije“, „Gospodin“). Tsatskin `). Sam Averčenko smatrao je priču „Pravednik“ (1904) svojim književnim debijem. U 1906-1907. on, potpuno napuštajući svoju službu, uređuje satirične časopise „Shtik“ i „Mech“, a 1907. godine ove publikacije postaju prva stalna tribina Averčenka, koji je gotovo sve sekcije vodio pod brojnim pseudonimima. Ali otpušten je sa table rečima: „Vi ste dobra osoba, ali niste dobri za pakao“. Posle toga, u januaru 1908. A. T. Averčenko odlazi u Sankt Peterburg. [Izvor nije preciziran 2899 dana] Prema njegovim rečima, Averčenko odlazi iz Harkova u Sankt Peterburg 1907. godine, a nije platio kaznu od 500 rubalja za zadržavanje 9. izdanja. časopis „Mač“ [5]. U glavnom gradu postaje saradnik u manjim publikacijama, uključujući časopis za gubitnike pretplatnika MG Kornfeld „Dragonfli“ [5] [6]. 1908. godine grupa mladih zaposlenih u „Strekozi“ odlučila je da izda novi časopis „Satiricon“, a Averchenko je postao njegov sekretar, a ubrzo i urednik. Dugo godina Averčenko uspešno radi u timu časopisa sa poznatim ličnostima - Teffi, Sasha Cherni, Osip Dimov, NV Remizov (Re-mi) i drugima.Tamo su se pojavile njegove najsjajnije humoristične priče. Tokom Averčenkovog rada u Satirikonu, ovaj časopis je postao izuzetno popularan, na osnovu njegovih priča, predstave su postavljene u mnogim pozorištima u zemlji (Pozorište Liteini, Krivo ogledalo, Slepi miš). Za Averčenka je rad u ovoj publikaciji postao centralna prekretnica u njegovoj kreativnoj biografiji. Potraga za vlastitim temama, stilom, žanrom započeta u Harkovu se nastavlja. Zbog akutne političke orijentacije nekih materijala, Averčenko je gonjen, ali njegova popularnost nije umanjena. Arkadije Averčenko, 1913. U 1911-1912. Averčenko dva puta putuje u Evropu sa prijateljima satirikonima (umetnici A. A. Radakov i Remizov). Ova putovanja služila su kao bogat materijal za Averčenkovo stvaralaštvo: 1912. objavljena je njegova popularna knjiga „Ekspedicija Satirikona u zapadnu Evropu“. A.T.Averchenko je takođe napisao brojne pozorišne kritike pod pseudonimima Ave, Volf, Foma Opiskin, Medusa-Gorgona, Falstaff itd. Posle Oktobarske revolucije, sve se dramatično promenilo. U julu 1918. boljševici su zatvorili Novi Satirikon zajedno sa drugim opozicionim publikacijama. Averchenko i celo osoblje časopisa zauzeli su negativan stav prema sovjetskom režimu. Da bi se vratio u rodni Sevastopolj (Krim zauzeli belci), Averčenko je morao proći kroz brojne nevolje, prolazeći kroz Rusiju i teritoriju koju su Nemci okupirali do Krima. Pre odlaska na Krim živeo je u Sankt Peterburgu u čuvenoj kući Tolstovskih u 203 stana

Kolekcionarski primerak Vila Ostrožinska, sitne pjesme i Osnova estetike - izveo Ognjeslav Utješenović Ostrožinski Drugo povećano izdanje U Beču iz šamparije L. Sommera i drug. 1871.god Ognjeslav Utješenović Ostrožinski (Ostrožin, 21. avgust 1817. — Zagreb, 8. jun 1890) bio je političar i književnik, jedna od najznačajnijih srpskih ličnosti u Habzburškoj monarhiji 19. veka. U svom književnom radu prigrlio je ideje srpske omladine. Za vreme službovanja u Beču pokrenuo je inicijativu za objavljivanje Vukovh sabranih dela. Pri tome se i sam bavio književnim radom. Posebno se istakao epom „Nedeljko“ objavljenim 1860. godine. U Beču je 1871. godine izašla zbirka pjesama „Vila Ostrožinska“, kao i „Sitne Pjesme“ i „Osnova estetike“. Ognjeslav Utješanović Ostrožinski je napisao i za vreme otkrivanja spomenika banu Jelačiću u Zagrebu 17. decembra 1866. štampao pesmu „Uskrsnuće Jelačića bana“, od koje će kasnije nastati hrvatska rodoljubna pesma „Ustani bane` Stanje knjige kao na sliakama Kolekcionarski primerak u solidnom stanju za svoje godine Tvrd povez 324.strane

prof.A.V.Misulin ISTORIJA STAROGA,SREDNJEGA I NOVOGA VEKA tvrd povez, format 14 x 25 cm beograd 1946

RUS46) BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE. OD VIŠE IZDAVAČA, OD 1892.-1921.GODINE. POŽUTELE, POHABANE, LEPLJENE, NA JEDNOJ KNJIZI NEDOSTAJE ZADNJA STRANA KORICA. KNJIGE SU DŽEPNOG FORMATA.

Mek povez,format A4.Beogard 1936.Prirucnik u formi obrazaca i tablica.Autori Matic i Djordjevic.194 strane

44371) DOBROVOLJCI KLADIVARJI JUGOSLAVIJE 1912 - 1918 , zbrali in uredili Dr Ernest Turk, Josip Jeras, Rajko Paulin , Izdanje in samozaložba `Sreskih Organizacij Saveza Ratnih Dobrovoljaca Kraljevine Jugoslavije , Ljubljana / Maribor 1936 , Brojna svedočanstva o učešću dobrovoljaca iz Slovenije u ratovima od 1912 - 1918 u crnogorskoj, srpskoj, ruskoj i italijanskoj vojsci , tvrd povez, format 19,5 x 25,5 cm , ilustrovano, bez karte u prilogu, slovenački jezik, 825 strana Numerous individual memoirs illustrating the contribution of Slovene volunteers to the Montenegrin, Serbian, Russian and Italian armies.

pest pešta tvrd povez odlično očuvana knjiga na mađarskom

izd 1926g, 222str, karte na kraju vrlodobro očuvana na k

- Наши под Арбанасима и Грцима - Милош С. Милојевић, његов национални рад Јован Хаџи-Васиљевић, Београд, 1931. Јако ретка књига, само пар примерака регистровано у целој Србији. Одлично очувана, без оштећења. Лично преузимање или слање поштом.

Der Olymp oder Mythologie der Griechen und Römer. Mit Einschluß der Aegyptischen, Nordischen und Indischen Götterlehre. Zum Selbstunterricht für die erwachsene Jugend und angehende Künstler, sowie für höhere Lehranstalten von August Heinrich Petiscus Izdavač: Amelang`s Verlag, Leipzig, 1871. Pismo: gotica 19,8cmX13,3cm, 454 str, tvrdi povez, 607g Knjiga je dobro očuvana s obzirom na godinu izdanja. Sadrži crno-bele ilustracije. Korice su dosta oštećene, a stranice su požutele. Na prvoj praznoj stranici je grafitnom olovkom, na srpskom napisano - Grčka mitologija. Između 192. i 193. strane povez je ostao na gornjem delu knjige, a odvojio se na donjem. Međutim, sve stranice su povezane. Pogledajte fotografije. Mogu fotografisati dodatno po zahtevu.

Originalni meki kartonski povez. Vrlo dobra očuvanost korice i listova, bez oštećenja, ali je rikna malo iscepana. Sadrži pečat prethodnog vlasnika. Jezik srpski, ćirilica, 123 + CC str. + 1 presavijen list sa geografskom kartom. Izdavač: „Štamparija I. Čolovića i Ž. Madžarevića“ Beograd.

ОСМАНСКО ЦАРСТВО Класично доба 13ОО-16ОО ХАЛИЛ ИНАЛЏИК СКЗ БЕОГРАД 1974 Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 357 страница НЕКОРИШЋЕНО

Stanje:solidno ali knjige se ne raspadaju, ima posvete i potpis nekadašnjeg vlasnika Izdavač:Hrvatski izdavački bibliografski zavod, Zagreb Izdato:1944 Korica: tvrda Pismo : latinica Stanje proverite na slikama. Ovo se ne kupuje svaki dan, naročito u ovako lepom stanju! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ----- DAN -----

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! 1932. godina Iz zlatne knjige Milorada Rajcevica, publiciste Milorad Rajčević je bio srpski svetski putnik i prvi Srbin koji je obišao svet. Na putovanju je proveo više od tri decenije i obišao obe hemisfere šest puta.[1] Biografija Rođen je krajem 19. veka u okolini Leskovca. U Leskovcu je završio četiri razreda osnovne i dva razreda građanske škole. Nakon školovanja počinje da se interesuje za slikarstvo, te započinje izučavanje dekorativnog slikarstva. Želja za učenjem i avanturistički duh već u petnaestoj godini ga odvode u Beč, gde uči slikarstvo kod dvorskog slikara. To je bilo i njegovo prvo putovanje van Kraljevine Srbije. Nije uspeo da se skrasi u Beču pa je počeo da obilazi jedno mesto za drugim – Salcburg, Minhen, Štutgart, Nirnberg, Ulm. Potom odlazi u Francusku, gde tri meseca provodi u Parizu radeći u ateljeu slikara Žorža Vebera. Iz Francuske nastavlja dalje za Švajcarsku gde obilazi Ženevu, Lozanu, Bern, Cirih, Bazel i Lucern. Umesto da se malo odmori od puta i bar na kratko skrasi, Milorad za vreme boravka u Rijeci dolazi na ideju da ode u Ameriku. Na riječkom pristaništu upoznaje kapetana Marka Karaksića pomoću kojeg dobija mesto na prekookeanskom brodu „Ultania“ koji je išao za Njujork. U Americi je proveo nekoliko meseci, sve dok nije na maratonu povredio nogu zbog čega je morao u bolnicu. Tamo otkrivaju da Rajčević nema pasoš te ga ukrcavaju na prvi brod za Evropu. Međutim, Rajčević je to bio samo povod da nastavi svoje putovanje pa odlazi kod tetke u Rumuniju. Odatle se, već oporavljen od povrede i materijalno potpomognut od tetke, upućuje u Carigrad, a zatim preko Aleksandrije u Jerusalim. Ovo njegovo prvo putešestvije trajalo je četiri godine a tokom njih je naučio pet jezika. Vrativši se u Srbiju, Rajčević nastavlja da se bavi sportom. Međutim, u Srbiji s početka 20. veka sport se najčešće smatrao zabavom za dokone ljude. Rajčevića su zbog toga, kao i zbog nemira koji ga nije dugo držao na jednom mestu, smatrali u najmanju ruku čudnim mladićem. Ali time se nisu vodila i braća Savić, osnivači i urednici „Malog žurnala“, jednog od najtiražnijih srpskih listova tog vremena. Put oko sveta 1910. godine Milorad Rajčević se upoznao sa braćom Savić. Pozitivan utisak je naveo redakciju „Malog žurnala“ da sa Rajčevićem sklopi opkladu i pošalje ovog mladića na put oko sveta. Ponudili su mu dve godine tokom kojih je trebalo da obiđe Evropu, Aziju, Ameriku i Afriku. Pored nagrade od 10.000 dinara, deo dogovora je bio i mesečni honorar od 150 dinara,[1] koji će na svaka tri meseca moći da podigne u mestu koje sam odredi, a što mu je bilo dovoljno da preživi. Pored toga, izvor prihoda mu je bila i prodaja dopisnih karata sa sopstvenim likom. Njegova obaveza je bila da iz svakog mesta redakciji „Malog žurnala“ pošalje dopis i potvrdu mesne vlasti kao dokaz da je bio u svakom od mesta koje navodi. Uslovi opklade Maršrutom je u opštim potezima označen put koji putnik po uslovima opklade mora da pređe. Za dokaz da je bio u svakom od pomenutih mesta, podneće potvrdu mesne vlasti. Određivanje dana odmora i dužine trajanja određivaće sam putnik po svom nahođenju. Odelo putnika imitira uniformu srpskog pešaka s rancem na leđima, u kome, pored najnužnijih lekova (aspirin, kinin, jod, kozji loj i dr) mora uvek da ima i po dva para čistih obojaka. Hoće li se što više nositi, ostavlja se njegovoj uviđajnosti. Na putu, putnik ima pravo da se koristi svim prevoznim sredstvima.[2] Polazak Rajčević oberučke prihvata opkladu i kreće na put oko sveta 14. marta 1910. godine. Svečano su ga ispratili njegovi prijatelji sportisti i redakcija „Malog žurnala“. Na put kreće sa rancem na leđima, u kome je, osim neophodnih lekova, poneo putničku knjigu – praznu svesku u kojoj je nameravao prikupiti potpise svih značajnijih ljudi na koje bude naišao tokom puta. U putničku knjigu mu se prvi, već posle dva dana puta, upisao princ Đorđe Karađorđević kojeg je sreo u Gornjem Milanovcu. Krećući se ka jugu stiže i do crnogorskog prestolonaslednika Danila koji mu se takođe upisuje u putničku knjigu i daruje ga jubilarnom spomenicom knjaza Nikole. Iz Crne Gore se upućuje ka Italiji, odakle je trebalo da se prebaci u Afriku. Međutim, zbog rata u Tripolitaniji (Libiji) menja maršrutu i odlazi u Francusku, pa zatim u Englesku i Nemačku, da bi već u julu došao do Petrograda. U Rusiji je proveo mesec dana tokom kojih je odsedao u najboljim hotelima i posećivao predstavnike vlasti i istaknute ličnosti da mu se potpišu u putničku knjigu. Uglavnom su ga svi primali sa oduševljenjem, željni da saznaju pojedinosti o njegovom neobičnom poduhvatu. Već početkom avgusta 1910. odlazi u Sibir i dalje na azijski kontinent. Na biciklu prolazi azijske krajeve u kojima sreće za njega čudne ljude i običaje, te oseća nostalgiju za Evropom i njemu poznatim stvarima. Zato se iznenađuje kada u ruskoj Mandžuriji na prijemu kod guvernera čuje starog ruskog oficira koji peva srpsku pesmu „Rado ide Srbin u vojnike“, koju je ovaj naučio od generala Jovana Lipovca Crnogorca sa kojim je služio u Rusko-japanskom ratu. Odatle se upućuje u Vladivostok pa u Japan. Iz Japana šalje redakciji dopis pun oduševljenja japanskim narodom, koji se, gle čuda, kupa najmanje dva puta dnevno. Naravno, njegovo oduševljenje izazvale su i gejše. U Japanu ga prima i prestolonaslednik, koji odbija da se upiše u njegovu knjigu. Razlog tome jesu japanski običaji po kojima je car božanstvo. Nakon Japana usledili su Singapur, Malezija i Sijam. U Sijamu ga prima kralj lično i daruje mu motorni bicikl, kako bi mu olakšao put. U doba kada je Rajčević krenuo u svet to je bila prava retkost i senzacija, ne samo za nas, već i za sve krajeve sveta kroz koje je prošao. O njemu i njegovom putovanju govorilo se i pisalo i u stranoj štampi. Tako je u Indiju pre samog Rajčevića stigla vest o njegovom dolasku, te mu je priređen raskošan doček. Nakon Indije upućuje se na Cejlon, zatim u Persiju, Siriju i Jerusalim. Tu ga primaju jerusalimski i jermenski patrijarh, nakon čega odlazi na hodočašće po Svetoj zemlji. Povratak U Beograd stiže 21. septembra 1911. godine. Priređen mu je svečani doček na pristaništu, koji su braća Savić snimali da bi ga kasnije prikazivali u svom bioskopu. Iako u toku ovog putovanja nije uspeo da obiđe Afriku i Ameriku Rajčević nije posustao u svojoj želji, te 1912. godine ponovo pristupa planiranju puta u Afriku. U toj nameri ga ometa Prvi balkanski rat u kojem je učestvovao kao vojnik. Već sledeće godine odlazi u Ameriku i obilazi je uzduž i popreko, nakon čega ponovo planira put u Afriku. Činilo se da mu nije suđeno da obiđe crni kontinent pošto je ponovo bio sprečen, ovoga puta Prvim svetskim ratom. Međutim, nakon završetka Velikog rata odlazi u Afriku o kojoj piše u dve knjige „Iz žarke Afrike“. Milorad Rajčević je kao dopisni novinar časopisa „Mali žurnal“ od 1910. do 1930. godine proputovao 70 država. Od njegovih dopisa pravljene su veoma čitane reportaže, a objavljeno je i više knjiga u kojima su opisani njegovi doživljaji sa putovanja. Njegova putnička knjiga je postala najveća i najvrednija zbirka autograma, a Rajčević prvi čovek sa područja nekadašnje Kraljevine SHS koji objavio zbirku sa stotinama potpisa kraljeva, prinčeva, državnih funkcionera i drugih znamenitih ličnosti.[3] Svoja putovanja opisao je u putopisima: Iz žarke Afrike, Beograd (samostalno izdanje), 1924[4] Na dalekom istoku, Beograd (Štamparija Lj.Jakšić), 1930[5] Autografi znamenitih ličnosti XX veka, Beograd, 1932

šta je savremena rusija andra krimčak izd1923 novi sad o rusiji i rusima dr trnski izd 1912g vampir aleksej tolstoj raspućin i krvava zora princeza lisijan mira izd 1919 mita stajić beograd šta je karakter špadijer tajna uspeha u životu po armuru osnovna načela društvenog života evgenije jelačić 1924g mladi naraštaj elen kej izd 1914 alkalaj

Deca Robijaši Od Tase J.M. Beograd 1889g./128 strana Mek povez,veoma očuvana,`izvorno stanje` Beograd u Tami (slike iz prestoničkog zivota) Knjiga treca vret