Na prodaju korišćena knjiga. Mogućnost ličnog pruzimanja ili slanja.

KNJIGA JE IZDANJE EKONOMSKOG INSTITUTA N.R.SRBIJE IZ 1953.G. OBRADJEN JE PERIOD ..KRAJ XVIII.VEKA ..XIX.VEK..OKUPACIJA TURSKE U VREME SRPSKIH USTANAKA ..PERIOD POSLE TOGA SA POSEBNOM OBRADOM DRUGE POLOVINE XIX.VEKA..PERIOD PRED I.SV.RAT...PERIOD IZMEDJU DVA RATA I POSLERATNI PERIOD DO 1953.G...KNJIGA JE FORMATA VECEG OD A4..TVRDI POVEZ I IMA 630.STR.. STANJE KNJIGE JE VRLODOBRO ..KORICE MALO POKAZALE NA COSKOVIMA PA SU ZASTICENE OD DALJEG OSTECENJA SA SIROKIM SELOTEJPOM..UNUTRASNJOST ODLICNA NIGDE SARANA CEPANA PODVLACENA I SL...TEMATIKA JE IZUZETNO BRADJENA SA TABELAMA I PROCENTIMA DO U DETALJA..SVAKI OD GORE POMENUTIH PERIODA JE I TEKSTUALNO OBRADJEN SA ISTORIJSKIM I POLITICKIM I VOJNIM STANJEM U SRBIJI..SVAKA OBLAST KOJA JE OBRADJENA IMA I SPISAK LITERATURE KOJA JE KORISCENA TOKOM PISANJA KNJIGE ..RETKO DOBRA I STRUCNA KNJIGA SA PODACIMA KOJI POTPUNO OSLIKAVAJU STANJE U SRBIJI I NAVODE NA RAZMISLJANJE ..KAKVA JE SRBIJA BILA I KAKVA JE SADA..OSTALE INFORMACIJE NA UPIT..CENA JE STO HILJADA DINARA..

Odlično očuvan udžbenik, za peti razred osnovne škole.

Vidi slike. Strip je kompletan, čvrst, kompaktan!Nigde nije šarano po stripu. Svi nedostaci su prikazani na slikama. Za ostale informacije raspitajte se putem poruka. Strip šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vidi slike. Stripovi su kompletni.Dobro očuvani stripovi.Za ostale informacije raspitajte se putem poruka. 342.Sestre Babit 343.Otrovnica Mohabiti Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripova. STRIPOVI SE PRODAJU U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vidi slike. Stripovi su kompletni.Dobro očuvani stripovi.Za ostale informacije raspitajte se putem poruka.Nigde nije šarano po stripovima. 330.Bela Indijanka 331.Hitac u metu Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripova. STRIPOVI SE PRODAJU U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

PRVI SRPSKI NOVI METOD ZA KROJENjE ŽENSKIH HALjINA. SISTEM MILORADA MILOJEVIĆA. PRAKTIČAN I OPROBAN SISTEM ZA UČENjE I BEZ PROFESORA, sastavio Milorad Milojević, diplomirani profesor krojenja u Parizu, profesor Više Žen. Zanat. Škole Beograd. Žen. Društva, osnivač Privatne Škole Krojenja, i izdavač Mode Žurnala sa Šnitom, Štamparija Ljub. J. Bojovića, Beograd, b. g. Originalni tvrdi kartonski poluplatneni povez. Odlična očuvanost korice i listova, ali je povez (forzec) pomalo razlabavljen; listovi čisti i bez oštećenja; nema podvlačenja i zapisa, osim potpisa prethodnog vlasnika na poleđini naslovne stranice; povez kompaktan, listovi ne ispadaju. Sadrži pečat prethodnog vlasnika. Jezik srpski, ćirilica, 79 str. Knjiga je većeg formata, 30 cm. Veoma retko.

Vidi slike. Stripovi su kompletni.Dobro očuvani stripovi.Za ostale informacije raspitajte se putem poruka.Nigde nije šarano po stripovima. 364.Napuštena reka 365.Maska mržnje 366.Ozloglašeni derbi Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripova. STRIPOVI SE PRODAJU U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

MUHAMED Jedna biografija Esad Bej MOHAMMED Eine Biographie Esad Bey VEOMA RETKA KNJIGA, CENJENA U SVETU I KOD NAS ZBOG NAČINA NA KOJI JE AUTOR ESAD BEJ PRIKAZAO MUHAMEDA KAO PROROKA I OBIČNOG ČOVEKA. Berlin 1932. godine, 430 strana, 16 originalnih ilustracija, tvrd povez, zlatotisak, suvi žig. Knjiga je odlično očuvana, ima sitan nedostatak - malo nagužvanih strana oko 370-te strane, jedno desetak listova, što je nebitno, ali ipak navodim. Priča o Muhamedu i rađanju islama nikada nije ovako ispričana. Muhamed je u svakoj prilici govorio da je „ljudsko biće kao i druga ljudska bića“. Da bi pokazao da je Njegov Poslanik bio ljudsko biće, Allah ga je natjerao da počini svaki od grijeha specifičnih za ljude jednom. Knjiga je prvi put objavljena u Nemačkoj 1932. godine, autor opisuje proroka poslednje velike religije, `sa njegovim gresima i zaslugama`. Tako je čitalac svedok rađanja nove religije, uz priču o velikom čoveku koji je vukao mase za sobom i postavio temelje. velike imperije. # 56

Rikna oštećena malo, unutrašnjost solidna. Sifra adp29.6

Cena je za sve 43 knjige. Slanje: osim ličnog preuzimanja u Beogradu, moguće je i slanje i to isključivo Post Expressom, gde kurir dolazi na moju adresu da preuzme paket - sve troškove slanja plaća kupac.

The new illustrated medical encyclopedia 1-4,u kutiji na engleskom,Abradale press 1974,1634 strane,ocena 5 123

М. Ђ МИЛЕНКОВИЋ ПОМЕНИК ЗНАМЕНИТИХ ЉУДИ У СРПСКОГ НАРОДА НОВИЈЕГА ДОБА СЛОВО ЉУБВЕ БЕОГРАД 1979 БИБЛИОТЕКА ФОТОТИПСКИХ ИЗДАЊА Фототипско издање из 1888. године ******** ТОМ 1 ТОМ 2 КОРИЧЕНО У ПОЛУКОЖИ КОД ЧУВЕНОГ КЊИГОВЕСЦА М. Ж. ПАШТРМЦА ВОЈВ. БОГДАНА 33 БЕОГРАД .................................................................. ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 24 ЦМ 874 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ ЕКСТРА ***********

Roman o Londonu Miloš Crnjanski Potpis pisca na prvoj strani Jedinstvena ponuda za kolekcionare

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ponegde ima flekice kao da je od vode, ali nije nista strasno, sve je suvo i uredno! Retko u ponudi !!! Ex Ponto je knjiga stihova u lirskoj prozi koju je napisao Ivo Andrić 1918. godine.[1] Naziv ovog dela inspirisan je nazivom zbirke pesama „Epistulae ex Ponto“ latinskog pesnika Ovidija, u kojima on peva svoje patne i utiske iz prognanstva u Pontu na obali Crnog mora gde je proteran od strane Oktavijana Avgusta.[2] U ovom ranom Andrićevom delu, nazvanom „razgovorom s dušom“ (Niko Bartulović), stilizovano je lično iskustvo u nastojanju da mu se, u lirskoj sentenci, pridoda značenje filozofsko-poetske istine, a da pritom zadrži fabulativno-narativnu osnovu, na osnovu koje bi se mogla rekonstruisati stanja jednog zatočenika. Ova knjiga pesama u prozi razvrstana je u tri ciklusa: prvi ima 26, drugi 25, a treći 88 tekstova, uz završni „Epilog“. U strasnom lirskom monologu, pesnik se obračunava sa sobom, pokušava da u tamničkim bdenjima razreši unutrašnju dramu i oslobodi se traume izazvane utamničenjem. Nepravedan pad iza rešetaka u drugi, surov i mučan svet, gde je žrtva „na suvom ukletom sprudu“, dovodi pesnika u stanje da postavlja važna egzistencijlna pitanja i grozničavo razmišlja o svetu i mestu pojedinca u njegovim tragičnim okvirima. U početku pisanja ga prate motivi usamljenosti, strepnje i melanholije. Zatočenost njegovih misli i obuzetost samoćom ga prate tokom celog dela. Osnovni motivi pisanja ovog dela su bili samoća i nemir, a zbog boravka u ćeliji i u izgnanstvu biva nemoćan da piše i jedini trenuci svetlosti su mu trenuci inspiracijakoja ga pogađa kao bljesak. Sama poenta dela se nalazi u epilogu kada mladić razočaran životom ipak odluči da živi jer je život kratkotrajan. Ivo Andrić (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.[a] Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“.[5] Kao gimnazijalac, Andrić je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.[6] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela su pored romana Na Drini ćuprija i Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica i Jelena, žena koje nema. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti. U Beogradu je osnovana Zadužbina Ive Andrića, prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe. Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku Ivo Andrić je rođen 9. oktobra ili 10. oktobra 1892. godine[7][8][9] u Docu pored Travnika u tadašnjoj Austrougarskoj od oca Antuna Andrića (1863—1896)[10], školskog poslužitelja, i majke Katarine Andrić (rođena Pejić). Budući veliki pisac se rodio u Docu sticajem okolnosti, dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine. Andrić je kao dvogodišnji dečak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostavši bez muža i suočavajući se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom prešla da živi kod svojih roditelja u Višegrad gde je mladi Andrić proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.[11][12][13][14] Andrić je 1903. godine upisao sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u „Bosanskoj vili“ objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“.[15] Kao gimnazijalac, Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije.[16] Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije slovenske književnosti i istorije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Naredne godine prelazi na Bečki univerzitet ali mu bečka klima ne prija i on, nasledno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filozofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. U Krakovu je stanovao kod porodice čija je ćerka Jelena Ižikovska mogla da bude prototip za „Jelenu, ženu koje nema”.[17] Prvi svetski rat Godine 1914, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje studentske kofere, napušta Krakov i dolazi u Split. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga hapsi i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik i pripadnik Mlade Bosne, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.[18] Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine, kada je objavljena opšta amnestija, posle čega se vratio u Višegrad. Između dva rata Nakon izlaska iz kućnog pritvora zbog ponovljene bolesti pluća, odlazi na lečenje u Zagreb, u Bolnicu Milosrdnih sestara gde dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom „Ex Ponto“ biti objavljena u Zagrebu 1918. godine. Nezadovoljan posleratnom atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć Tugomira Alaupovića, i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Milošem Crnjanskim, Stanislavom Vinaverom, Simom Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane „Moskva“. Ivo Andrić u svom domu u Beogradu koji je pretvoren u Spomen-muzej Ive Andrića. Andrić je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavljen za činovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukureštu, Trstu i Gracu.[19] U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri“, pripovetke „Ćorkan i Švabica“, „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“. U junu 1924. godine je na Univerzitetu u Gracu odbranio doktorsku tezu „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft). Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, 1926. godine, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske kraljevske akademije, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetku „Mara milosnica“. Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marselju i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavljena je njegova pripovetka „Most na Žepi“. Od 1930. do 1933. godine bio je sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda u Ženevi. 1934. godine postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Po dolasku Milana Stojadinovića na mesto predsednika vlade i ministra inostranih poslova, jula 1935. je postavljen za vršioca dužnosti načelnika Političkog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova.[20] U vladi Milana Stojadinovića više od dve godine, od 1937. do 1939, obavljao je dužnost zamenika ministra inostranih poslova.[21] Ivo je 16. februara 1939. na godišnjoj skupštini Srpske kraljevske akademije, na predlog profesora Bogdana Popovića, slikara Uroša Predića i vajara Đorđa Jovanovića, izabran jednoglasno u zvanje redovnog člana Akademije.[22] Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu.[23] Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha – Adolfu Hitleru.[24] Drugi svetski rat U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i umetnike odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Zbog neslaganja sa politikom vlade u rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu podnosi ostavku na mesto ambasadora, ali njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem napušta Berlin. Naredna dva meseca su proveli na Bodenskom jezeru. Odbio je da se skloni u Švajcarsku,[25] i sa osobljem i članovima njihovih porodica, 1. juna 1941. je specijalnim vozom doputovao u Beograd, čime se završila njegova diplomatska karijera. Novembra 1941. je penzionisan na sopstveni zahtev, mada je odbio da prima penziju.[26] Rat provodi u Beogradu u izolaciji. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru.[27] Iz moralnih razloga je odbio poziv kulturnih radnika, da se njegove pripovetke uključe u „Antologiju savremene srpske pripovetke“ za vreme dok „narod pati i strada“: „Kao srpski pripovedač, kao dugogodišnji saradnik Srpske književne zadruge i član njenog bivšeg Književnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumljivo, odazvao ovom pozivu. Danas mi to nije moguće, jer u sadašnjim izuzetnim prilikama, ne želim i ne mogu da učestvujem u ni u kakvim publikacijama, ni sa novim, ni sa ranije već objavljenim svojim radovima.” U tišini svoje iznajmljene sobe u Prizrenskoj ulici, piše prvo roman Travnička hronika, a krajem 1944. godine okončava i roman Na Drini ćuprija. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata. Krajem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica.[28] Nakon rata Andrićev grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Godine 1946. postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[26] Tokom 1946. godine objavljuje „Pismo iz 1920. godine“. Između 1947. i 1953. godine objavljuje pripovetke „Priča o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, „Priča o kmetu Simanu“, „Bife Titanik“, „Znakovi“, „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“, „Aska i vuk“, „Nemirna godina“ i „Lica“. Godine 1954, postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Potpisao je Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Roman „Prokleta avlija“ je štampao u Matici srpskoj 1954. godine. Oženio se 1958. godine kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, Milicom Babić, udovicom Andrićevog prijatelja, Nenada Jovanovića.[29] Nobelov komitet 1961. godine dodeljuje Andriću Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“. Besedom „O priči i pričanju“ se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznanju. Andrić je novčanu nagradu od milion dolara dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.[30] Dana 16. marta 1968. Andrićeva supruga Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Bio je član Upravnog odbora Srpske književne zadruge od 1936. do 1939. i od 1945. do smrti 1975. godine.[31] Andrić umire 13. marta 1975. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Književni rad Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u „Bosanskoj vili“ 1911. godine.[32] Pred Prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatska mlada lirika objavljeno je šest Andrićevih pesama u prozi („Lanjska pjesma“, „Strofe u noći“, „Tama“, „Potonulo“, „Jadni nemir“ i „Noć crvenih zvijezda“).[32] Prvu knjigu stihova u prozi - „Ex Ponto“ - Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku „Nemiri“ štampao je u Beogradu 1920. godine.[33] Spomenik Ivi Andriću u Beogradu Andrićevo delo možemo podeliti u nekoliko tematsko-žanrovskih celina. U prvoj fazi, koju obeležavaju lirika i pesme u prozi (Ex Ponto, Nemiri), Andrićev iskaz o svetu obojen je ličnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem koje je delimično bilo podstaknuto i lektirom koju je u to vreme čitao (Kirkegor na primer). Mišljenja kritike o umetničkim dosezima tih ranih radova podeljena su: dok srpski kritičar Nikola Mirković u njima gleda vrhunsko Andrićevo stvaralaštvo, hrvatski književni istoričar Tomislav Ladan smatra da se radi o nevažnim adolescentskim nemirima koji odražavaju piščevu nezrelost i nemaju dublje ni univerzalnije vrednosti. Druga faza, koja traje do Drugog svetskog rata, obeležena je Andrićevim okretanjem pripovedačkoj prozi i, na jezičkom planu, definitivnim prelaskom na srpsku ekavicu. Po opštem priznanju, u većini pripovedaka Andrić je našao sebe, pa ta zrela faza spada u umetnički najproduktivnije, s većinom Andrićevih najcenjenijih priča. Pisac nije bio sklon književnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasičnoj tradiciji realizma 19. veka, plastičnim opisima oblikovao svoju vizuru Bosne kao razmeđa istoka i zapada, natopljenu iracionalizmom, konfesionalnim animozitetom i emocionalnim erupcijama. Ličnosti su pripadnici sve četiri etničko-konfesionalne zajednice (Muslimani, Jevreji, Hrvati, Srbi – uglavnom prozvani po konfesionalnim, često pejorativnim imenima (Vlasi, Turci)), uz pojave stranaca ili manjina (Jevreji, strani činovnici), a vremensko razdoblje pokriva uglavnom 19. vek, ali i prethodne vekove, kao i 20. Treća faza obeležena je obimnijim delima, romanima Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Gospođica i nedovršenim delom Omerpaša Latas, kao i pripovetkom Prokleta avlija. Radnja većine ovih dela je uglavnom smeštena u Bosni, u njenu prošlost ili u narativni spoj prošlosti i sadašnjosti gde je pisac, na zasadama franjevačkih letopisa i spore, sentencama protkane naracije, uspeo da kreira upečatljiv svet „Orijenta u Evropi“. Piščevo se pripovedanje u navedenim delima odlikuje uverljivo dočaranom atmosferom, upečatljivim opisima okoline i ponašanja i psihološkim poniranjem. Osim tih dela, autor je u ovom periodu objavio i niz pripovedaka, putopisne i esejističke proze i poznato i često citirano delo, zbirku aforističkih zapisa Znakovi pored puta (posthumno izdato), nesumnjivo jedno od Andrićevih najvrednijih dela. Andrić o umetnosti Ivo Andrić 1922. godine Svoje shvatanje smisla i suštine umetnosti Andrić je izlagao, bilo u posebnim napisima bilo implicitno, u pojedinim pasažima svog umetničkog dela. U tom pogledu posebno se ističe njegov esej Razgovor sa Gojom, pripovetka Aska i vuk, beseda povodom dobijanja Nobelove nagrade, „O priči i pričanju“ i zbirka aforističkih zapisa „Znakovi pored puta“. Umetničko stvaranje je po Andriću složen i naporan čin koji se vrši po diktatu čovekove nagonske potrebe za stvaranjem. U osnovi nagonska, čovekova potreba za lepotom odbrana je od umiranja i zaborava; ona je dijalektička suprotnost zakonima prolaznosti. U igri jagnjeta iz alegorijske pripovetke Aska i vuk simbolizovan je umetnički nagon čovekov kao „instinktivan otpor protiv smrti i nestajanja“ koji „u svojim najvišim oblicima i dometima poprima oblik samog života“. Umetnost i volja za otporom, kazuje Andrić na kraju ove pripovetke, pobeđuje sve, pa i samu smrt, a svako pravo umetničko delo čovekova je pobeda nad prolaznošću i trošnošću života. Život je Andrićevom delu divno čudo koje se neprestano troši i osipa, dok umetnička dela imaju trajnu vrednost i ne znaju za smrt i umiranje. Stvaralački akt, po Andrićevom shvatanju, nije prost reproduktivan čin kojim se gola fotografije unosi u umetničko dela. Umetnost, istina, mora da ima dubokih veza sa životom, ali umetnik od materijala koji mu pruža život stvara nova dela koja imaju trajnu lepotu i neprolazan značaj. Fenomen stvaralaštva ogleda se u tome što umetnici izdvajaju iz života samo one pojave koje imaju opštije i dublje značenje. Dajući takvim pojavama umetnički oblik, umetnici ih pojačavaju „jedva primetno za jednu liniju ili jednu nijansu u boji“, stvarajući umetničku lepotu koja otada sama nastavlja svoju slobodnu sudbinu. Sve što u životu postoji kao lepota – delo je čovekovih ruku i njegova duha. Sastavni je deo „života i autentičan oblik ljudskog ispoljavanja“, stvoren za jedan lepši i trajniji život. Mostovi i arhitektonske građevine najbolje ilustruju Andrićevo shvatanje trajnosti lepote koju čovek stvara. Anonimni neimar iz Mosta na Žepi spasava se od zaborava time što svoju stvaralačku viziju prenosi u kamenu lepotu luka razapetog nad obalama pod kojima kao prolaznost protiču hučne vode Žepe. Funkcija umetnosti je i u naporu umetnika da svoje delo uključi u trajne tokove života, da čoveka izvede iz „uskog kruga ... samoće i uvede ga u prostran i veličanstven svet ljudske zajednice“. Postojanje zla u čoveku i životu ne sme da zaplaši umetnika niti da ga odvede u beznađe. I zlo i dobro, kao dijalektičke autonomne sile, samo su latentnost života i ljudske prirode. Dužnost je umetnika da otkriva i jedno i drugo, ali, istovremeno, i da svojim delom utire put spoznaji da je moguće pobediti zlo i stvoriti život zasnovan na dobroti i pravdi. Umetnost je dužna da čoveku otkriva lepotu napora podvižnika koji koračaju ispred savremenika i predosećaju buduće tokove života. Tako umetnost stalno otvara perspektive životu pojedinaca, naroda i čovečanstva, u podvizima i porazima onih koji su prethodili umetnost nalazi nataložena iskustva čovečanstva. Prohujala stoleća sublimišu čovekovo iskustvo oko nekolikih legendi, koje potom inspirišu umetnika. Smisao savremenosti je u stvaralačkom prenošenju iskustva prošlosti u one vrednosti savremenog stvaranja koje će, nadživljavajući nas, korisno poslužiti potomcima. „Samo neuki, nerazumni ljudi – kaže Andrić – mogu da smatraju i da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, da je sve ono što je čovek mislio i osećao i radio neraskidivo utkao u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti“. Svrha umetnosti je u povezivanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, u povezivanju „suprotnih obala života, u prostoru, u vremenu, u duhu“. Po Andrićevom shvatanju umetnik je i vesnik istine, a njegovo delo poruka kojom se iskazuje složena stvarnost ljudske istorije. On je „jedan od bezbrojnih neimara koji rade na složenom zadatku življenja, otkrivanja i izgrađivanja života“. Opisujući svoje stvaralačke trenutke, Andrić kazuje: „Ni traga da se vratim sebi. Samo da mogu, kao surovo drvo i studen metal, u službi ljudske slabosti i veličine, u zvuk da se pretvorim i da ljudima i njihovoj zemlji potpuno razumno prenesem bezimene melodije života ...“ Govoreći o opasnostima koje vrebaju umetnika, Andrić posebno upozorava na formalizam reči i dela: „Beskrajno nagomilavanje velikih reči sve nam manje kazuje što se više ponavlja i pod njim izdišu istina i lepota kao robinje“. Najdublji poraz doživljuje onaj umetnik koji smatra da „prasak reči i vitlanje slika mogu biti umetnička lepota. Istina, svakom pravom umetničkom delu potreban je i estetski sjaj, ali on se ostvaruje samo u jednostavnosti. „Savršenstvo izražavanja forme – kaže Andrić – služba je sadržini“. Pružajući „zadovoljstvo bez patnje i dobro bez zla“, umetničko delo će pružiti čoveku najviši vid života – česta je poruka Andrićevog dela. Andrićeva vizija harmoničnog života budućeg čovečanstva zasnovana je upravo na uverenju da će umetnička lepota uništiti zlo i izmiriti protivrečnosti čovekovog bitisanja. Napomena: Tekst ovog članka je delom, ili u potpunosti, prvobitno bio preuzet sa prezentacije Znanje.org uz odobrenje. Umetnički postupak Poštanska marka s likom Ive Andrića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine U načinu izgrađivanja likova i umetničkom postupku pri oblikovanju svojih misli o životu i ljudima, Andrić se ne odvaja od najlepših tradicija škole realističke književnosti, iako takav njegov postupak ne znači i ponavljanje tradicionalnih realističkih manira.[34] Njegove slike života nisu samo realistički izraz određene životne i istorijske stvarnosti, jer on u njih utkiva i znatno šira uopštavanja i opštija, gotovo trajna životna značenja. Legendarni bosanski junak Alija Đerzelez nije samo tip osmanlijskog pustolova i avanturiste, već i večiti čovek pred večitim problemom žene. Tamnica iz pripovetke Prokleta avlija ima znatno šire značenje: ona je izvan vremena i mesta kojima ih je pisac lokalizovao. Iako se u Andrićevom književnom delu najčešće javlja Bosna, gotovo svi njeni likovi se izdižu izvan životnog kruga u kome ih pisac nalazi. Andrić, prirodno, nikada ne izneverava tipičnost sredine i vremena, ali on pri tom tako kompleksne ličnosti ume da dogradi i u njima podvuče ono što je opštije i životno šire od osobenosti određenih konkretnom sredinom i vremenom. Ono po čemu se Andrić naročito ističe u srpskoj savremenoj književnosti, to su vanredne analize i psihološka sagledavanja onih čovekovih stanja koja su u srpskoj književnosti, do njega, bila izvan značajnih literarnih interesovanja. Njega najviše zanima onaj tamni i neizrecivi nagon u čoveku, koji je izvan domašaja njegove svesti i volje. Polazeći od nekih savremenih postavki psihološke nauke, Andrić je prikazao kako ti tajanstveni unutrašnji impulsi fatalno truju i opterećuju čoveka. Osim toga, on je sa posebnom sugestivnošću slikao dejstvo seksualnih nagona i čulnih percepcija na duševni život čoveka. Zbog svega toga Andrić se prvenstveno pokazuje kao moderni psihoanalitičar u našoj savremenoj književnosti. U sudbini svake ličnosti ovog našeg pripovedača je i neka opštija ideja, izvesna misao o životu, čoveku i njegovoj sreći. Zato se za njegovu prozu s pravom kaže da nosi u sebi obeležja filozofskog realizma. Andrić je i majstor i reči i stila. Njegova proza je sačuvala apsolutnu, kristalnu jasnost izraza. On ne traži stilski efekat u neobičnoj metafori ili u naglašenom izrazu. Skladna i jednostavna rečenica, uverljivost i sugestivna estetska i misaona funkcionalnost pripovedačkih slika čine da Andrićevo delo predstavlja najsuptilniju umetničku vrednost koju srpska književnost poseduje. Andrićevo delo je postalo ponos srpske kulture, a sa visokim međunarodnim priznanjem, oličenim u Nobelovoj nagradi, ono danas živi i kao trajna svojina svetske literature. Zadužbina Ive Andrića Ivo Andrić iz profila Glavni članak: Zadužbina Ive Andrića Zadužbina Ive Andrića je počela sa radom 12. marta 1976. godine na temelju testamentarne volje Ive Andrića.[35] Prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština „sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe“. Organizujući naučne skupove o Andrićevom delu i o različitim aspektima savremene srpske književnosti, Zadužbina služi najdubljim intersima srpske književnosti, umetnosti i kulture. Veliki je broj diplomaca i postdiplomaca koji su dobili stipendiju Andrićeve zadužbine za radove iz oblasti književnosti, a takođe su kao gosti i stipendisti, u piščevoj Zadužbini boravili i radili mnogobrojni slavisti iz celoga sveta. Andrićeva nagrada Glavni članak: Andrićeva nagrada Na osnovu piščeve testamentarne volje, počev od 1975. godine, svake godine se dodeljuje Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku. Prvi dobitnik nagrade je bio Dragoslav Mihailović za delo Petrijin venac.[36] Spomen-muzej Ive Andrića Glavni članak: Spomen-muzej Ive Andrića U okviru Zadužbine Ive Andrića spada i Spomen-muzej Ive Andrića se nalazi u sastavu Muzeja grada Beograda i otvoren je 1976. godine u stanu na Andrićevom vencu 8, u kome je pisac živeo sa suprugom Milicom Babić od 1958. godine. Sačuvani su autentični raspored i izgled ulaznog hola, salona i Andrićeve radne sobe, a nekadašnje dve spavaće sobe preuređene su u izložbeni prostor gde je otvorena stalna postavka koja raznovrsnim eksponatima predstavlja Andrićev životni put i markantne tačke njegove stvaralačke biografije. Pored reprezentativnih dokumenata (indeksi, pasoši, plakete, diplome, Nobelova plaketa i medalja, Vukova nagrada, počasni doktorati) i fotografija, u izložbenoj postavci mogu se videti i originalni rukopisi Andrićevih dela, pisma, izdanja njegovih knjiga na raznim jezicima, kao i neki piščevi lični predmeti. Sveske Zadužbine Ive Andrića Glavni članak: Sveske Zadužbine Ive Andrića Od 1982. godine Zadužbina izdaje časopis Sveske Zadužbine Ive Andrića koje izlaze jednom godišnje. Ova publikacija objavljuje nepoznate i nepublikovane Andrićeve rukopise, prepisku, naučne i kritičke studije o Andrićevom slojevitom delu i njegovom životu, njegovom duhovnom prostoru kao i o vremenu i svetu u kojem je živeo.[37] Andrićgrad Glavni članak: Andrićgrad Andrićgrad ili Kamengrad je grad, kulturni centar i vrsta etno-sela, koji se nalazi na lokaciji Ušće na samom ušću reka Drina i Rzav u Višegradu čiji je idejni tvorac režiser Emir Kusturica. Za posetioce je otvoren 5. jula 2012.[38] Grad je izgrađen od kamena i u njemu se nalazi pedesetak objekata.[39] U gradu će postojati gradsko pozorište, moderni bioskop, gradska uprava, akademija lijepih umjetnosti, zgrada Andrićeve gimnazije, riječna marina i pristanište, hoteli, trgovi, crkva, stari han, dućani i spomen kuća Ive Andrića.[39] U okviru akademije lepih umetnosti koja će postojati u Kamengradu, radiće Fakultet za režiju.[39] Očekuje se i da Srbija, a možda i neke druge zemlje, otvore svoje konzulate i počasne konzulate u Andrićevom gradu.[39] Dana 28. juna 2013. godine otvoren je Andrićev institut.[40] Ivo, Srbin i srpski pisac Ivo se izravno i nedvosmisleno izjašnjavao kao Srbin i srpski pisac, kako je on to volio da kaže, u `njegovim zrelim godinama i ne od juče`. U svom pismu komesaru Srpske književne zadruge (1942) ističe da je srpski pisac.[41] dok u svojim ličnim dokumentima, ličnoj karti (1951), vojnoj knjižici (1951), partijskoj knjižici (1954), izvodima iz matične knjige rođenih i venčanih, u rubrici `narodnost`, Ivo unosi `srpska`. S druge strane, dva puta se eksplicitno distancira od hrvatstva: 1933. odbijanjem da njegove pesme uđu u Antologiju hrvatske lirike [42], a zatim 1954. odbija da se u njegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla[43] Kao neku vrstu potvrde Ivine narodnosti spomenimo kanadsko-američkog istoričara MekNila (William H. McNeil) koji piše da su roditelji Ivine majke bili Srbi[44] te Vojnovićevo pismo svom bratu Luji u kome kaže: „Šaljem to djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katolički Srbin iz Bosne, idealan mladić, 26 god.`.[45] Jednako treba dodati dva druga stranca, Ivine prijatelje i savremenike L. F. Edvardsa (Lovett F. Edwards), koji u svom predgovoru prevodu knjige (1944) kaže da je Ivo istovremeno i Srbin i Bosanac[46], te stalnog sekretara Švedske kraljevske akademije Osterlinga (Anders Österling), koji u svom govoru prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi, ističe da se je Ivo, kao mlad srpski student, priključio nacionalnom revolucionarnom pokretu, bio progonjen pa zatvoren 1914 na početku Prvog svetskog rata. Srpska književna kritika vidi Andrića kao srpskog književnika srpske avangarde i međuratnog modernizma 20. veka[47] i književnika koji je izrastao iz srpske književne tradicije [48] Bibliografija Ivo Andrić sa suprugom Milicom na vest o Nobelovoj nagradi (1961) Autor je brojnih eseja, zapisa i kritičkih osvrta o srpskim piscima, kao što su Simo Matavulj, Bora Stanković, Branko Radičević, Petar Kočić, koji se odlikuju dokumentarnošću, bogatstvom podataka i racionalnom analizom istorijskih i aktuelnih problema.[49] Ex Ponto, stihovi u prozi, 1918. Nemiri, stihovi u prozi, 1920. Put Alije Đerzeleza, 1920. Most na Žepi, 1925. Anikina vremena, 1931. Portugal, zelena zemlja, putopisi, 1931. Španska stvarnost i prvi koraci u njoj, putopisi, 1934. Razgovor sa Gojom, esej, 1936. Na Drini ćuprija, roman, 1945. Deca, zbirka pripovedaka Gospođica, roman, 1945. Travnička hronika, roman, 1945. Na Nevskom prospektu, 1946. Na kamenu, u Počitelju Priča o vezirovom slonu, 1948. Prokleta avlija, roman, 1954. Igra, 1956. O priči i pričanju, beseda povodom dodele Nobelove nagrade, 1961. Jelena, žena koje nema, pripovetka, 1963. Šta sanjam i šta mi se događa, lirske pesme, objavljene posthumno 1977. Omerpaša Latas, nedovršen roman, objavljen posthumno 1977. Na sunčanoj strani, nedovršen roman, objavljen posthumno Znakovi pored puta, knjiga, objavljena posthumno Sveske, knjiga, objavljena posthumno Dela Ive Andrića su prevođena na više od 50 jezika

Vidi slike. Stripovi su kompletni.Dobro očuvani stripovi. Stripove šaljem post expresom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripova. STRIPOVI SE PRODAJU U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

DOSTOJEVSKI komplet 20 knjiga Dostojevski ODABRANA DELA Dostojevski IZABRANA DELA Reprint jubilarnog izdanja povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog, sem tri (navedeno koje nisu te godine izdanja). Rad, 1983. Tvrd povez, 20 knjiga. Korice sa oštećenjima kao na slikama. Na bočnim stranama malo požutele ili sa po kojom flečicom - ništa drastično. Unutra lepo očuvane. Slede dodatni opisi: 1. Jadni ljudi - Dvojnik - Gospodin Proharčin - ona jedina ima fleke u donjem delu. 2. Gazdarica - Bele noći - Netočka Nezvanova 3. Mali junak - Ujakov san - Selo Stepančikovo (izdanje 1981) 4. Poniženi i uvređeni 5. Zapisi iz mrtvog doma - Odvratna priča 6. Zimske beleške o letnjim utiscima - Zapisi iz podzemlja - Kockar 7. Zločin i kazna (izdanje 1981) 8. Idiot I 9. Idiot II 10. Zli dusi I 11. Zli dusi II 12. Mladić I 13. Mladić II - ima potpis na prvom praznom listu. 14. Večni muž i druge pripovetke 15. Braća Karamazovi I 16. Braća Karamazovi II 17. Književno-kritički članci - Piščev dnevnik I (izdanje 1981) 18. Piščev dnevnik II 19. Odabrana pisma I 20. Odabrana pisma II k

ZNAČKE PREKO 600 KOMADA NE PRODAJEM POJEDINAČNO ILI NA KOMAD

PLAVA PTICA KOMPLET 102 KNJIGE RETKO Komplet PLAVA PTICA, 102 knjige, tvrd povez, zaštitni omot, prošiveno, izdanja iz osamdesetih godina, ODLIČNO OČUVANO imajući u vidu godinu izdanja - što je skoro pola veka!!! MOŽE KUPOVINA NA RATE! Štampa vrhunska, odličan papir, sve je ćirilica. Retko ko se odlučuje da proda ovako dobro očuvan komplet, to se jednom kupuje i čuva za svoje potomstvo i sebe. Eminentni pisci, prevođeni na sve značajne svetske jezike, knjige prilagođene i starijoj deci i odraslima, teme zanimljive, svaka poučna na svoj način, sa porukama koje se nikada ne zaboravljaju! BIBLIOTEKA PLAVA PTICA KOMPLET 001 - Rat svetova (Herbert Dzordz Vels) 002 - Blago u Srebrnom jezeru I (Karl Maj) 003 - Blago u Srebrnom jezeru II (Karl Maj) 004 - Breg svetlosti (Emilio Salgari) 005 - Vatra (Roni Stariji) 006 - Lovci vukova (Dzejms Kervud) 007 - Baskervilski pas (Artur Konan Dojl) 008 - Knjiga o dzungli I (Radjard Kipling) 009 - Knjiga o dzungli II (Radjard Kipling) 010 - Dzeri ostrvljanin (Dzek London) 011 - Kroz pustinju i prasumu 1 (Henrik Sjenkevic) 012 - Kroz pustinju i prasumu 2 (Henrik Sjenkevic) 013 - Lovci zlata (Dzejms Oliver Kervud) 014 - Veliki Van (Nikolaj Bojkov) 015 - Osvetnik prasume (Zeji Grej) 016 - Kralj duhova (Nikolaj Gogolj) 017 - Iscezli svet (Artur Konan Dojl) 018 - Majkl, brat Dzerijev (Dzek London) 019 - Ivan Grozni 1 (Aleksej Tolstoj) 020 - Ivan Grozni 2 (Aleksej Tolstoj) 021 - Sin lovca na medvede (Karl Maj) 022 - Duh Ljana Estakada (Karl Maj) 023 - Karik i Valja (Jan Lari) 024 - Dzinovski lav (Zozef-Anri Roni Stariji) 025 - Robin Hud 1 (Henri Gilbert) 026 - Robin Hud 2 (Henri Gilbert) 027 - Pcelica Maja (Valdemar Bonzels) 028 - Rolf i Kvonab (Ernest Tompson-Siton) 029 - Amfibija (Aleksandar Beljajev) 030 - Karkadzu (Roderford Montgomeri) 031 - Crni gusar (Emilio Salgari) 032 - Rudnici cara Solomona (Radjer Hagard) 033 - Beli ocnjak (Dzek London) 034 - Gaucov sin (Franc Treler) 035 - Crna strela (Robert Luis Stivenson) 036 - Tamo daleko, preko reke (Jurij Korinjec) 037 - Elrik od Melnibonea (Majkl Murkok) 038 - Faraon 1 (Boleslav Prus) 039 - Faraon 2 (Boleslav Prus) 040 - Faraon 3 (Boleslav Prus) 041 - Zvezdani ratovi (Dzordz Lukas) 042 - Zbogom, mojih petnaest godina (Klod Kampanj) 043 - Frankenstajn (Meri Seli) 044 - Kralj Artur 1 (Dzon Stajnbek) 045 - Kralj Artur 2 (Dzon Stajnbek) 046 - Ridji lisac (Carls Roberts) 047 - Mac od Sanare 1 (Teri Bruks) 048 - Mac od Sanare 2 (Teri Bruks) 049 - Mac od Sanare 3 (Teri Bruks) 050 - Tata dugonja (Dzin Vebster) 051 - Kapije vremena (Madlen Langl) 052 - Hadzi Murat (Lav Tolstoj) 053 - Prva ljubav (Beverli Kliri) 054 - Mornar na moru sudbine (Majkl Murkok) 055 - Karavan za Oregon (An Ruthers van der Luf) 056 - Ajvanho 1 (Volter Skot) 057 - Ajvanho 2 (Volter Skot) 058 - Kraljica Kariba (Emilio Salgari) 059 - Uhoda (Dzejms Fenimor Kuper) 060 - Ostrvo plavih delfina (Skot o`Del) 061 - Svemirski brod Galaktika (Glen Larson i Robert Terston) 062 - Marijana moje mladosti (Peter de Mendelson) 063 - Rob Huna (Geza Gardonji) 064 - Vihor pred vratima (Madlen Langl) 065 - Senka sumnje (Vadim Frolov) 066 - U davno doba (Volter Vandzerini) 067 - Tajna napustenog vrta (Frensis Hodzson Bernet) 068 - Crvenko (Dzim Kjelgard) 069 - Zla kob belog vuka (Majkl Murkok) 070 - Deda, volim te (Norma Foks) 071 - Novi dozivljaji Toma Sojera (Mark Tven) 072 - Leon i Leonina 1 (F. A. Suli) 073 - Leon i Leonina 2 (F. A. Suli) 074 - Juzna zvezda (Zil Vern) 075 - Drakula 1 (Brem Stoker) 076 - Drakula 2 (Brem Stoker) 077 - U dolini smrti (Karl Maj) 078 - Dva kapetana 1 (Veniamin Kaverin) 079 - Dva kapetana 2 (Veniamin Kaverin) 080 - Tihana iz Erga (Predrag Urosevic) 081 - Srce (Edmondo de Amicis) 082 - Sibirski lovac (Karl Maj) 083 - Morski djavo (Veniamin Vahman) 084 - Mala Vju (Anri Troaja) 085 - Bez porodice 1 (Hektor Malo) 086 - Bez porodice 2 (Hektor Malo) 087 - Kula koja iscezava (Majkl Murkok) 088 - Vidra Tarka (Henri Viliamson) 089 - Brodolom Pacifika 1 (Frederik Merijet) 090 - Brodolom Pacifika 2 (Frederik Merijet) 091 - Poslednji dani Pompeja (Edvard Bulver Liton) 092 - Ulica (Mihail Parhomov) 093 - Mladi Serlok Holms (Alan Arnold) 094 - Dozivljaji Simona Bolivara (Vinisao Romero Martines) 095 - Kao... (Ana Somlo) 096 - Batu-Kan (Vasilij Jan) 097 - Lavaredovih pet marjasa (Pol Divoa) 098 - Djavo u Becu (Doris Orgel) 099 - Svedske sibice (Robert Sabatje) 100 - Bela - Ana i Edvard Sifret 101 - Vitez sudbine 1(Majkl Murkok) 102 - Vitez sudbine 2 (Majkl Murkok)

BOŽENA JELUŠIĆ / MATO JELUŠIĆ KAKO JE BUDVA SANJALA MEDITERSN ISTRAŽIVANJE IZ ŽIVOTA GRADA NA OSNOVU NJEGOVOG JELOVNIKA ARGONAUT BUDVA 1996 a) BUDVA - DRUŠTVENI ŽIVOT b) KUVARSKI RECEPTI c) NARODNA JELA - BUDVA ................................................................ REZIME NA ENGLESKOM JEZIKU SLIKE BROŠ LATINICA 167 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra za POKLON *******

Ključ za otkrivanje tajni drevne i savremene nauke i teologije U ovom delu Blavacka je obavila neverovatno težak zadatak tako što je iznela pregled dugog puta misaonog čovečanstva, počev od drevnih filozofskih sistema a završavajući naučnim teorijama XIX veka. Hiljadugodišnja mudrost – spokojna, nepristrasna, neiscrpna, konačno se pojavila i pred našim čitaocima. U Razotkrivenoj Izidi su objedinjeni elementi duhovnog nasleđa istoka i zapada, pomirene su suprotnosti svih postojećih religija, ukazano je na njihov zajednički izvor. U njoj Blavacka piše o misterijskim legendama, istinskim posvećenicima, kultovima istoka i zapada, o tajnama budizma i hrišćanstva, zatim o istinskom Hristu, poreklu hrišćanstva, uticaju zvezda i planeta na čovekovu sudbinu, zagonetkama pustinje Gobi, materijalizaciji duhova, životu posle smrti… Jedna od velikih prednosti ove studije sastoji se u tome što je u njoj dat bogat činjenični materijal o onim formama u koje se zaodevala istina kad je, saobrazno epohama i duhovnoj posebnosti, stupala pred čovečanstvo. Ove forme, izvedene iz jedne, skrivene istine, bile su egipatske misterije, drevna kabala, protoreligije, vede, manuovi zakoni, upanišade, škole ezoterijske misli budista, pitagorejaca, platonista, gnostika, alhemičara, templara i dr. Nosioci velikih znanja, videoci skrivene stvarnosti, uvek su bili mudraci i adepti istoka i njihovi učenici, koji su dolazili u naš svet kao poznate istorijske ličnosti, verski posvećenici, filozofi, kraljevi-mudraci ili, naprosto, kao nepoznati glasnici… U oba toma Razotkrivene Izide „razbacani su ključevi tajnog znanja“ i autorka nas poziva da ih prikupimo, u čemu će uspeti onaj čitalac koji je željan drevne mudrosti. Stvarni život se sastoji u duhovnoj spoznaji, svesnom postojanju u Duhu, a ne u materiji…“ – jedan je od pomenutih ključeva, a ima ih mnogo. Onaj koji traga pronaći će. Ukoliko prihvatimo hipotezu da je Blavacka ubrzala evoluciju i da je bila medijum velikih učitelja, tada lako možemo razrešiti zagonetku postojanja ovog velikog hermetiste. „Helena Petrovna Blavacka je istinski ponos Rusije, velika mučenica za svetlost i istinu“, s divljenjem je o njoj govorio slikar i mistik Nikolaj Rerih. tvrd povez, 1900 str.

Prvo izdanje iz 1938. godine. Izuzetno retko u ponudi. Stanje kao na slikama, potpis na najavnom listu. Autor - osoba Drainac, Rade, 1899-1943 = Drainac, Rade, 1899-1943 Naslov Čovek peva / Rade Drainac Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1938 Izdavanje i proizvodnja Beograd : [b.i.], 1938 (Beograd : Štamparija Gregorić) Fizički opis 44 str. : autorova slika ; 21 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Ljuba (Broš.) Radojko Jovanović (umetničko ime Rade Drainac; Trbunje kod Blaca, 4. ili 26. avgust 1899 – Beograd, 1. maj 1943) bio je srpski pesnik, predstavnik kosmopolitske struje u srpskoj poeziji između Prvog i Drugog svetskog rata. Stvarao je kao deo modernističnih težnji (Apoliner, Sendrar). Drainac je rođen u siromašnoj porodici u selu Trbunju u Toplici, učio školu u Kruševcu i Francuskoj Godine 1922. pokrenuo je časopis Hipnos. Prvu knjigu pesama pod nazivom `Afroditin vrt` štampao je 1921. godine u Prokuplju u samo tri primerka. Od 1926. živeo je u Parizu, gde je svirao violinu kao pratnja uz neme filmove. Usled bolesti, vratio se u Srbiju. U međuratnom periodu bio je novinar. Kao novinar lista Pravda putovao je i pisao iz većine država Balkana, po bliskom Istoku, Rusije, Francuske, Poljske, Grčke, Rumunije, Letonije i Švedske. Njegove novinarske putopisne reportaže realizovane između dva svetska rata sadrže estetske intencije u žanru. Po mobilizaciji, učestvovao je u borbama oko Užica. Pod optužbom da je komunista, krajem 1941. su ga uhapsili četnici, ali bio je pušten na molbu viđenijih Topličana. Od 1942. boravio je u sanatorijumu kod Soko Banje, gde ga je povremeno posećivao Ivo Andrić. Sa tuberkulozom u poodmaklom stadijumu, vratio se u Beograd, u Državnu opštu bolnicu, gde je umro 1. maja 1943. Drainac je bio poznat i kao boem. Kao siromah, sahranjen je o državnom trošku, na Novom groblju, uz recitaciju njegove pesme „Nirvana“ od strane glumca Milivoja Živanovića. Nasleđe U Prokuplju se nalazi bista Drainca. U Udruženju književnika Srbije u Beogradu (Francuska 7), postavljen je bareljef sa njegovim likom, septembra 2013. godine. Po njemu su nazvani Narodna biblioteka „Rade Drainac“ Prokuplje i Nagrada Drainac. Književnik Ivan Ivanović je napisao dve knjige posvećene Draincu. Po njemu je nazvana OŠ „Rade Drainac” Beograd. Istoričar književnosti i univerzitetski profesor Jovan Deretić opisao je Drainca kao „gradskog pesnika” i sa kritičkog stanovišta je pisao pozitivno o njegovom radu. Dela 1920. Modri smeh, Beograd 1921. Afroditin vrt, Prokuplje 1923. Erotikon, Beograd 1923. Voz odlazi, Beograd 1926. Dve avanturističke poeme (sa Moni de Bulijem), Beograd 1926. Lirske minijature, Skoplje 1928. Bandit ili pesnik, Beograd 1929. Srce na pazaru, Beograd 1930. Španski zid i naša ljubav, Beograd 1930. Banket, Beograd 1934. Rasvetljenje, Beograd 1935. Dragoljub Jovanović ili seljački Napoleon, Beograd 1938. Ulis, Beograd 1938. Osvrti, Beograd 1938. Čovek peva, Beograd 1940. Dah zemlje, Beograd Posthumno objavljena 1925. Azil za beskućnike ili univerzalna radionica mrtvačkih sanduka 1963. Crni dani, Beograd, priredio R. Pešić 1993. Plamen u pustinji, Beograd 1999. Dela Radeta Drainca 1–10, Beograd, Priredio G. Tešić KC (L)

Euklidovi elementi I - XIII knjiga Komplet Autor: Euklid Izdavač: SANU Srpska akademija nauka i umetnosti Klasični naučni spisi Matematički institut Godina izdanja: 1949 - 1957 Format: 22 x 15,5cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Strane uglavnom nerazrezane, veoma dobro očuvane kao na slikama Sistematski izložena grčka matematika tog vremena po delovima: elementarna geometrija, teorija brojeva, algebra, teorija merenja geometrijskih veličina, elementi teorije graničnih vrednosti. Tags Euklid 24.02.2024.

MEMOARI - Tomislav Karađorđević Izdavač: ZADUŽBINA KRALJA PETRA I Topola-Oplenac Godina izdanja: 1999. Povez: tvrd Broj strana: 796 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Kompletno I i II kolo Hispanoameričkog romana u 11 knjiga Udruženi izdavači: Prosveta / Narodna knjiga / Književne novine/ Rad / Partizanska knjiga / Svjetlost Izabrao i priredio: Milan Komnenić Povez: tvrd sa omotom Spolja kao na slikama (manji tragovi korišćenja na par omotnica). Kod Markesa obris tečnosti na omotnici i dve rašivene dvolisnice na jednom mestu. Uz prethodne napomene komplet je veoma dobro očuvan. 1. Mario Vargas Ljosa - RAZGOVOR U KATEDRALI (604 str.) 2. Hulio Kortasar - ŠKOLICE (604 str.) 3. Augusto Roa Bastos - JA, VRHOVNI (498 str.) 4. Ernesto Sabato - O JUNACIMA I GROBOVIMA (535 str.) 5. Huan Karlos Oneti - BRODOGRADILIŠTE (215 str.) 6. Gabrijel Garsija Markes - STO GODINA SAMOĆE (377 str.) 7. Aleho Karpentijer - VEK PROSVEĆENOSTI (357 str.) 8. Manuel Puig - POLJUBAC ŽENE-PAUKA (258 str.) 9. Hose Donoso - BESTIDNA NOĆNA PTICA (451 str.) 10. Karlos Fuentes - TERRA NOSTRA I (618 str.) 11. Karlos Fuentes - TERRA NOSTRA II (436 str.) (K-158)