ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez - 14 knjiga PROSVETA BEOGRAD 1964, 1966, 1967 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Na jednom predlistu višak papira, ponegde manje mrlje Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja 1. PISCI I KNJIGE IZ STRANIH KNJIŽEVNOSTI VI 1964 2.PISCI I KNJIGE II 1964 3.JAKOV IGNJATOVIĆ KNJIŽEVNA STUDIJA 1965 4.FELJTONI SKICE I GOVORI 1964 5. PISCI I KNJIGE V 1964 6.ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI 1967 7.SVETOZAR MARKOVIĆ , ŽIVOT RAD I IDEJE 1966 8.ISTORIJSKI PREGLED SRPSKE ŠTAMPE - JAVNO MNENJE U FRANCUSKOJ ... 1966 9.JOVAN SKERLIĆ ČOVEK I DELO 1966 10.PISCI I KNJIGE III 1964 11.OMLADINA I NJENA KNJIŽEVNOST 1964 12. PISCI I KNJIGE I 1964 13.SRPSKA KNJIŽEVNOST U XVIII VEKU 1966 14.PISCI I KNJIGE IV 1964 IRS ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Knjige su veoma dobro očuvane.Ima posveta unutar prve knjige i zapisan broj nekog telefona na kraju knjige.

Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Urednik: Branko Gavela Povez: tvrd Format: 13 x 20,5 cm Spolja kao na slikama. Uz nekoliko napomena pored naslova knjige su vrlo dobro očuvane. 1. Ksenofont - Helenska istorija (korica sitno zagrebana na jednom mestu) 2. Herodotova istorija I 3. Herodotova istorija II 4. Marko Tulije Ciceron - Filozofski spisi (mestimično podvlačena) 5. Pseudo-Kalisten - Život i djela Aleksandra Makedonskog 6. Plutarh - Slavni likovi antike I (korica sitno zagrebana na jednom mestu) 7. Plutarh - Slavni likovi antike II 8. Gaj Julije Cezar - Galski rat / Građanski rat 9. Aristofan - Žabe 10. Lucije Anej Seneka - Pisma prijatelju (mestimično podvlačena) (K-139)

Žitije Petra Velikog Zaharije Orfelina Prometej, 2019. Dve knjige, tvrd povez, skoro A4 format. Dvotomno delo Zaharija Stefanovića Orfelina Istorija o životu i slavnim delima vladara Petra Prvog, Venecija, 1772. je svakako najlepša srpska štampana knjiga XVIII veka, a po mnogima i svih vremena: na blizu 800 stranica, podeljenih u dva toma, na rusko-slovenskom jeziku i na ćirilici, govori se o istoriji i geografiji Rusije, o životu Petra Velikog i njegovim delima, a na 65 ilustracija (bakroreznih priloga, rezanih u Sremskim Karlovcima) prikazane su ruske medalje, portret Petra Velikog, geografske karte Rusije… Ovo delo govori u prilog tome da je Novi Sad je još pre 250 godina imao vrhunskog umetnika, pisca, bakroresca i štampara. Орфелин се интересује за Петра Великог као за човека новог времена у коме разум, образовање, једнакост и напредак воде ка општем бољитку човечанства. Будућност се види као тежња ка развијању рационалног поретка. Такав интерес за историју више је прагматичан, оријентисан је на будућност пре него на прошлост као такву. Историјска знања која је Орфелин понудио читаоцу у 1772. години била су функционална у његовој садашњости, треба да му послуже као упутства за сналажење у практичном животу. За српску публику она су могла имати двојаки значај, критику српске црквене јерархије као политичког вођства, и критику аустријске државе због кашњења у просветитељским реформама. Књига је средство комуникације не само својим садржајем, већ и својим изгледом. Многобројне гравире, вињете, калиграфски урађена прва унутрашња страна, повез, чине је естетским предметом. Историја се не сазнаје само причом, већ и гледањем. Томе, рецимо, служе путовања на историјска места, а у књизи слике. То није пуки илустративни материјал, већ информације које се не могу пренети речима. По количини унетог визуелног материјала и разноврсности њихових функција Орфелинова Историја наговештава идеју интермедијалне историјске књиге. Куриозитет је његово двоструко ауторство, написао је текст, и урадио илустрације. Орфелинова Историја нуди савременом читаоцу повод за размишљање о функционалности историјског знања, вези садашњости са прошлошћу, о моделима историјске нарације на коју бисмо требали обраћати већу пажњу и култивисати је, о визуелној комуникацији као могућности паралелне тексту, најзад, о питању које се само отвара, због чега просвећеност има снижен статус у српској култури, а основ је модерности и високо цењена вредност. Dvotomno delo Zaharija Stefanovića Orfelina Istorija o životu i slavnim delima vladara Petra Prvog, Venecija, 1772. je svakako najlepša srpska štampana knjiga XVIII veka, a po mnogima i svih vremena: na blizu 800 stranica, podeljenih u dva toma, na rusko-slovenskom jeziku i na ćirilici, govori se o istoriji i geografiji Rusije, o životu Petra Velikog i njegovim delima, a na 65 ilustracija (bakroreznih priloga, rezanih u Sremskim Karlovcima) prikazane su ruske medalje, portret Petra Velikog, geografske karte Rusije… Ovo delo govori u prilog tome da je Novi Sad je još pre 250 godina imao vrhunskog umetnika, pisca, bakroresca i štampara. Ovo izdanje je faksimilno reprintovano bibliofilsko izdanje u luksuznom povezu, u eko koži.

Lepo očuvano nemako izdanje iz 1907. tekst latinski Kvint Horacije Flak (lat. Quintus Horatius Flaccus; 8. decembar 65. p. n. e. - 27. novembar 8. p. n. e.) je bio najveći rimski lirski pesnik tokom vladavine Oktavijana Avgusta. Biografija[uredi | uredi izvor] Horacije je rođen u decembru 65. p. n. e. u Venusiji, Italija, umro je 27. novembra 8. p. n. e. u Rimu. Njegov otac je bio rob koji je stekao slobodu pre Horacijevog rođenja. Moglo bi se pretpostaviti da je u ropstvo pao za vreme Pompeja, odnosno nakon Spartakovog ustanka. Svog sina je odveo u jednu od najpoznatijih škola poznatog Sabelijanca po imenu Orbilus (koji je po Horaciju bio pristalica telesnog kažnjavanja). 46. p. n. e. Horacije posećuje predavanja na Atinskoj Akademiji gde prve stihove počinje da piše na grčkom.[1] Kad je Brut u Atini prikupljao vojsku protiv Oktavijana i Antonija, zajedno sa sinovima Cicerona i Katona, u nju stupa i Horacije. Međutim, u bici kod Filipa, republika je poražena. Kada je proglašena amnestija za sve one koji su se borili protiv Oktavijana, Horacije se vratio u Italiju, samo da bi saznao da mu je otac umro, a imanje konfiskovano, čime je Horacije zapao u siromaštvo. Ipak, uspeo je da se zaposli kao pisar u uredu kvestora, što mu je omogućilo da vežba svoje poetske sposobnosti. 38. p. n. e. je doveden kod Mecene, učenog čoveka iz Etrurije iz centralne Italije, koji je bio glavni politički savetnik Avgusta. Mecena je Horacija uveo u pesnički književni krug, a uz to mu poklonio i luksuznu vilu. Dela[uredi | uredi izvor] Ode 1.14 – Poema na zidu u Lajdenu Datiranje Horacijevih dela nije precizno poznato i naučnici često raspravljaju o tačnom redosledu kojim su prvi put „objavljena“. Postoje uverljivi argumenti za sledeću hronologiju:[2] Satire 1 (c. 35–34. p. n. e.) Satire 2 (c. 30. p. n. e.) Epode (30. p. n. e.) Ode 1–3 (c. 23. p. n. e.)[nb 1] Epistles 1 (c. 21. p. n. e.) Karmen sekulare (17. p. n. e.) Epistles 2 (c. 11. p. n. e.)[nb 2] Ode 4 (c. 11. p. n. e.) Ars poetika (c. 10–8. p. n. e.)[nb 3] latinska književnost rimska antička antika

Izdanje predstavlja izbor iz djela jednog od najznačajnijih predstavnika starogrčkog, helenskog pjesništva. Tekstovi se donose usporedo u grčkom izvorniku i u hrvatskom prijevodu. Uz fragmente, uvršteno je šest sačuvanih himni grčkim bogovima i božicama te oko šezdeset epigrama, koji se odlikuju dosjetljivošću i duhovitom igrom riječima. Pjesnik je pisao u dorskom i jonskom dijalektu, a metrički su oblici različiti. Majstor je stiha, duhovit i domišljat, a velika erudicija, kojom je mislio obogatiti pjesme, često pritišće poeziju. Ova težnja za pokazivanjem učenosti inače je obilježje gotovo svih aleksandrijskih pjesnika, pa tako i Kalimah u svoje radove unosi mnoštvo mitoloških, zemljopisnih, etnografskih i sličnih motiva.

TVRD POVEZ OCUVANE KNJIGE POGLEDAJTE SVE MOJE KNJIGE NA KUPINDU UVEK SU MOJE KNJIGE PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA MENJAM BILO KOJE KNJIGE IZ MOJIH OGLASA ZA STRIPOVE ILI STARE ALBUME SA SLICICAMA MOZE I SAMO SLICICE A MOZE I ZA OCUVANE GRAMOFONSKE PLOCE LP ROK, ,DJEZ, BLUZ,POP HEVI METAL I SLICNO

Muhamed Hamidović - Gramatika Bosne 1 i 2 , izdanje Muzej grada Zenice . Odlične, kao nove

SANU : Balkanološki institit 2007 693 srane : ilustrovano očuvanost 5-

NARODNA KNJIŽEVNOST SRBA NA KOSOVU 1. Lirske pesme I, 226 strana 2. Lirske pesme II, 190 strana 3. Pripovedna epika, 199 strana 4. Junačke pesme, 299 strana 5. Narodne pripovetke I, 177 strana 6. Narodne pripovetke II, 135 strana 7. Narodne poslovice, 103 strane 8. Narodne zagonteke, 265 strana 9. Govorne narodne tvorevine, 261 strana 10. O narodnoj književnosti Srba na Kosovu, 269 strana PRIREDIO DR. VLADIMIR BOVAN I SARADNICI IZDAVAČ: JEDINSTVO, PRIŠTINA GODINA IZDANJA: 1980. TVRDE KORICE STANJE KNJIGA ODLIČNO 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA STSTISPODST

JOVAN SKERLIĆ SABRANA DELA JOVAN SKERLIĆ KOMPLET Prosveta, Beograd 1964 Izdanje o pedesetogodišnjici smrti Jovana Skerlića 1914-1964 NASLOVI: - Srpska štampa/Javno mnenje u Francuskoj - Istorija nove srpske književnosti - Srpska književnost u XVIII veku - Jakov Ignjatović,književna studija - Omladina i njena književnost - Jovan Skerlić - čovek i delo - Pisci i knjige I - Pisci i knjige II - Pisci i knjige III - Pisci i knjige IV - Pisci i knhjige V - Pisci i knjige VI - Feljtoni skice i govori - Svetozar Marković, njegov život, rad i ideje BROJ STRANA:: 580+581+319+448+442+397+328+351+555+379+361+498+337+400 TVRDI POVEZ, VEOMA DOBRO OČUVANO TAGS: SRPSKA KNJIŽEVNOSZ SRPSKA KNJIŽEVNA KRITIKA ESEJISTIKA 23.11.2022

U sest tomova Izdavac - Matica srpska, Novi Sad - Matica hrvatska, Zagreb Godina - 1969. Recnik srpskog knjizevnog jezika Knjige u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,format 24 cm. (53)

Polovne knjige, u vrlo dobrom stanju, pogledati fotografije Izdavac: ,,Jedinstvo`, 1980. 1. Lirske pesme I, 226 strana 2. Lirske pesme II, 190 strana 3. Pripovedna epika, 199 strana 4. Junačke pesme, 299 strana 5. Narodne pripovetke I, 177 strana 6. Narodne pripovetke II, 135 strana 7. Narodne poslovice, 103 strane 8. Narodne zagonteke, 265 strana 9. Govorne narodne tvorevine, 261 strana 10. O narodnoj književnosti Srba na Kosovu, 269 strana priredio Dr Vladimir Bovan

Tumačenje književnog dela i metodika nastave PRVI DEO Tumačenje književnog dela i metodika nastave DRUGI DEO Tumačenje književnog dela i nove naučne metodologije u nastavi književnosti FORMAT: B5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA: 1376 P2

Mihail Bulgakov je jedinstvena pojava u ruskoj kulturi 20. veka. Svi su čuli za njega, malo ko zna nešto o njemu sa sigurnošću; prava biografija pisca praćena je mnogim legendama, nagađanjima, anegdotama i neobjašnjivim slučajnostima i dugo je bila neodvojiva od života njegovih likova punog uzbudljivih događaja. Ovu osobinu umetničkog sveta pisca u potpunosti uzima u obzir Enciklopedija Bulgakov. Ova publikacija po prvi put sa dokumentarnom jasnoćom predstavlja izgled Mihaila Bulgakova, njegovih rođaka i prijatelja, prijatelja i neprijatelja. „Bez obzira na njen naučni naziv („Enciklopedija”) – ona nije previše akademska, pre bih rekao da je pisano popularno (ali ne na uštrb istine i ne na račun tačnosti zaključka i ocena, ukoliko se uopšte može govoriti o tačnosti u humanističkim naukama). Svesno smo sebi postavili cilj da u njoj za široku publiku prikupimo najzanimljivije podatke o životu i stvaralaštvu Bulgakova.” „Ova Enciklopedija, kao i bilo koje autorsko delo ove vrste, umnogome je subjektivna. Trudili smo se da prvenstveno navedemo onu interpretaciju Bulgakovih dela i događaja njegove biografije koja nam se čini najbližom istini. Pod istinom pak podrazumevamo stvarne namere pisca prilikom rada na delu. Naravno da drugi istraživači i čitaoci često daju prednost alternativnim tumačenjima događaja iz Bulgakovljevog života i stvaralaštva, kao i likova njegovih dela. Ta vrsta alternativa će uvek postojati. Pa i same autorove namere menjaju se u toku stvaralačkog procesa i ponekad su veoma teško uhvatljive.” – Iz Predgovora, Boris Sokolov Br. str.: 853 Povez: tvrd Format: 24 cm Pismo: ćirilica

kao na slikama Irske narodne priče i bajke Vilijam Batler Jejts (engl. William Butler Yeats; Dablin, 13. jun 1865 — Mentona, 28. januar 1939), bio je irski pesnik i dramski pisac, najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta. Učestvovao u javnom političkom životu i bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1923. godine. Vilijam Batler Jejts Životopis[uredi | uredi izvor] Vilijam Batler Jejts rođen je 13. juna 1865. u Dublinu u Irskoj.[1] Njegov otac Džon Batler Jejts (1839–1922) bio je slikar, i potomak Džervisa Jejtsa, vilijaskog vojnika, trgovca platnom i poznatog slikara, koji je umro 1712.[2] Bendžamin Jejts, Džervisov unuk i Vilijamov pradeda, oženio se 1773. godine[3] sa Meri Batler[4] iz vlastelinske porodice u okrugu Kilder.[5] Nakon venčanja zadržali su ime Batler. Marija je bila iz porodice Butlera iz Najama Govrana, koja potiče od vanbračnog brata 8. grofa Ormonda.[6] Porodica Jejts se 1867. privremeno seli u London, tačnije u Bedford Park. Jejts leta provodi u Sligou, rodnom mestu njegove majke, grofoviji na zapadnoj obali Irske, koja će sa svojim krajolikom, folklorom i starim legendama ostaviti dubok pečat na njegovim delima. Dom u kojem je V. Jejts odrastao bio je obelježen umetnošću, te je njegov brat Džek postao cenjeni slikar, a sestre Elizabet i Suzan Meru su se bavile primenjenom umetnošću. Godine 1877. Vilijam se upisuje u školu Godolfin koju pohađa 4 godine. Jejts se svojim školskim uspesima nije preterano isticao. Jeacovi se potkraj 1880. godine, iz financijski razloga, vraćaju u Dablin, izpočetka živeći u centru grada, a kasnije se sele u predgrađe Hovt. U oktobru 1881. Jejts nastavlja svoje školovanje u Erasmus Smit srednjoj školi u Dublinu, koju pohađa do novembra 1883. godine. Atelje njegovog oca bio je blizu te škole; V. Jejts je tu mnogo boravio i upoznao mnoge Dablinske umetnike. Godine Jejtsovog sazrevanja u pretežno katoličkoj Irskoj u kojoj se budio irski nacionalizam obeležene su njegovom pripadnošću protestantskoj zajednici - njegova je porodica dapače spadala u red privilegirane zajednice protestanatske gospode koja je upravljala Irskom od 18. veka - tzv. Protestantska nadmoć. Od 1884. do 1886. god. Jejts pohađa Metropolitansku školu umetnosti (današnji Nacionalnio koledž umetnosti i dizajna) u Dablinu, gde upoznaje Džeordža Rasela. Od svoje 17 godine Jejts piše: iskušava se u pisanju poema i drama koje se još ne odlikuju osobitom literarnom vrednošću. Godne 1885. mu je u Dublinski univerzitetski pregled objavljeno prvo značajnije delo The Island of Statues, pripovetka fantastikne tematike (o vilama i čarobnjacima). Godine 1886. njegov otac finansira štampanje 100 primeraka njegove prve samostalne knjige (knjižice) Mosada: A Dramatic Poem. Mladi Jejts je 1885. godine učestvuje u osnivanju Dablinskog hermetičkog reda, čiji se članovi interesiraju za magiju. U narednim godinama se duboko upustio u tada pomodnu teozofiju. Godine 1887. porodica se ponovo seli u London; i tamo će Vilijam Jejts ući u društvo mladih umetnika koji se zanimaju za ezoteriju, te 1890. godine i formalno postaje član okultnog Hermetičkog reda zlatne zore. Godine 1889. objavljuje zbirku The Wanderings of Oisin and Other Poems (1889); i nadalje se bavi mitskom tematikom vezanom za irsku narodnu mitologiju. Godine 1891. Jejts odlazi u Irsku zaprositi 25-godišnju Mod Gon, mladu slikarku i vatrenu irsku nacionaliskinju koju je upoznao dve godine ranije i u koju se bio snažno zaljubio: ona odbija njegovu prosidbu. Jejts ostaje nesretno zaljubljen, te ponavlja neuspešne prosidbe 1899, 1900. i 1901. Naposletku 1903. godine Mod Gon se udala za drugog; javno je izražavao (čak u pesmama) svoje nezadovoljstvo njenim izborom - udala se za poznatog irskog nacionalistu Majora Džona Makbrajda, koji je usto bio katolik, te je i Mod prešla na katoličanstvo. Tek će 1908. godine, nakon što se Mod rastavila od supruga, Jejts moći da konzumira svoju dugotrajnu strast, ta ga po njegovim rečima „tragedija seksualnog odnosa” sa svojom dugogodišnjom nesretnom ljubavi zapravo zbunila i njihova veza se odatle nije razvila. Godine 1896, Jejts ulazi u krug dame Izabele Gregori, važne Irske kulturne radnice koja se bavi folklorom i dramom; ona će svoju ljubav prema Irskoj uspeti da na kraju ipak podstakne u pravcu nacionalizma. S njenim krugom od 1899. godine deluje u Irskom literarnom teatru, koji deluje do 1901. godine nastojeći da u Irskoj prenese manir avangardnog teatra iz Francuske. Nakon financijskog neuspeha Irskog literarnog teatra, pripadnici grupe osnivaju uspešniji Abi teatar (koji do danas deluje pod imenom Irsko nacionalno pozorište); Jejts je s tim krugom aktivno sarađivao do kraja života. Godine 1902. učestvuje u osnivanju Dun Emer Press, izdavačke kuće koja će pod vođstvom njegovih sestara do 1946. godine štampati preko 70 knjiga irskih autora, od toga 48 Jejtsovih. Godine 1909. Jejts upoznaje velikog američkog pesnika Ezru Paunda: putovao je u London kako bi upoznao tog „jedinog pesnika vrednoga pažljivog proučavanja”, kako je sam rekao. Od 1909. do 1916. godine njih su dvojica zajedno zimovali u kućici u Saseksu (jedan dan puta od Londona), Jejts je nominalno bio sekretar starijem Poundu. Prijateljstvo je počelo blediti kada je 1916. godine Pound uredio da se neke Jejtsove pjesme objave u američkom magazinu Poetry, ali uz znatne Poundove promene koje Jejts nije bio odobrio. Te iste godine, u svojoj 51. godini, Jejts se odlučio da se oženi i ima decu. Odlučuje da po zadnji put zaprosi Mod Gon, čiji je muž Džon Makbrajd upravo te godine pogubljen zbog učestvovanja u irskom Uskršnjem ustanku. Nakon što ga Gon opet odbija (izgleda da je prosidba dugogodišnje nesretne ljubavi ionako bila više formalne prirode i ponuđena s manjkom osećaja, uz razne uslove), Jejts nudi brak 25-godišnjoj Džordžiji Hajd Lis (1892–1968). Nakon prosidbe u septembru, venčanje je usledilo već u oktobru 1916. godine. Usprkos razlici u godinama i Jejtsovoj inicijalnoj zbunjenosti (imao je grižnju savesti zbog ulaska u brak), brak je bio uspešan, te je par imao i dvoje dece. Jejts je svoju suprugu ubrzo uveo u ezoterijske prakse, te su u saradnji razvili jedan ezoterijski filozofski sistem, i istorije: Džordžija je služila kao medijum za „automatsko pisanje”, kojim je komunicirala razne „poruke duhovnih vodiča”. Ubrzo nakon okončanja Irskog rata na nezavisnost (1919-1921), Jejts je u decembru 1922. godine prihvatio imenovanje za senatora, dužnost u Senatu, tu dužnost obavlja 6 godina. Godine 1923. Jejts je dobio Nobelovu nagradu za književnost, za veliki doprinos Irskoj literaturi i kulturi generalno gde je „njegova uvek inspirisana poezija u visoko umetničkoj formi dala izraz duhu čitave nacije”. Nagrada je predstavljala i ohrabrenje Irskoj, koja je nedugo pre uspela da zadobije neovisnost; sam Jejts je toga bio svestan, te je svoju nagradu nastojao da koristi za promovisanje Irskog nacionalnog ugleda i ponosa. Nakon nagrade je prodaja Jejtsovih dela na čitavom engleskom govornom području još više porasla. U zadnjim godinama svog života je Jejts, kao javni intelektualac, upućivao kritiku socijalno konzervativnom vodstvu mlade irske države, zalažući se za liberalnije ustrojstvo društva. Međutim nije puno verovao u demokratiju, te je iskazivao simpatije prema aristokratskoj formi države. Ostavši do kraja života aktivni autor, te borivši se sa starošću jednim stavom kojega je nazivao „drugi pubertet” (što je uključivao oživljeni interes za erotiku), umro je 28. janurara 1939. godine (u 73 godini života) u Francuskoj, u Hôtel Idéal Séjour u gradu Mentonu. Od svoje supruge je zahtevao diskretan pogreb u mestu smrti, kako bi ga se nakon godinu dana - nakon što novinari zaborave na njegovu smrt - bez pompe preneli u irski Sligo, mesto njegovog djetinjstva. Tek nakon rata, 1948. godine, ta je Jejtsova želja i ispunjena. Njegov grob se nalazi u Drumklifu, grofovija Sligo. Prenos tela izveden je irskom korvetom LÉ Macha; aktivnosti prenosa tela nadzirao je lično irski ministar spoljašnjeih poslova Sin Makbrajd - inače sin Mod Gon Makbrajd, koju je Jejts više puta prosio. Na grobu stoji epitaf s rečima iz „Under Ben Bulben”, једне од његових задњих поема. irska književnost narodna usmena

Novi Sad 1976, tvrd povez, očuvanost 5- , ex libris i posveta autora na predlistu, 32 cm, 350 strana, težina oko 1950 gr

Staroslovenski jezik x 7 knjiga dobro ocuvane pitajte za pojedinacnu prodaju

Odlično očuvane knjige… K183

Гојко тешић: РОМАНИ СРПСКЕ АВАНГАРДЕ 1-2 1.- У БЕСКРАЈНОМ ПЛАВОМ КРУГУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 2.- ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ Издавач: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК (Београд) и ЧИГОЈА ШТАМПА, (Београд) Меки повез, 630+648 страна, илустровано. Српска авангардна књижевност Милош Црњански, Растко Петровић, Јосип Кулунџић, Станислав Краков, Драгиша Васић, Бранко Ве Пољански, Маријан Микац, Александар Вучо, Марко Ристић, Александар Илић, Бошко Токин, Јулка Хлапец Ђорђевић, Љубиша Јоцић, Љубомир Мицић....

Beograd 2004. Tvrd kožni povez, ćirilica, 105 + 136 + 19 + 95 + 24 + 77 + 146 + 30 + 20 + 16 + 8 + 32 strane. Knjige su nekorišćene (nove) 1. Replika na odgovor Gospodina Miloša Svetića u Utuku III Ezikoslovnome ili Pregled II Zakonika građanskog za Srbiju / od Pavla Šeroglića 2. Luke Milovanova Opit nastavlenja k Srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii: po novom pravopisanja načinu smatrajući na povod k novoj vedma nuždnoj Srbskoj Pismenici ili jezikonauku spisan 1810. / Luka Milovanov Georgijević 3. Odgovor na Sitnice jezikoslovne G. J. Hadžića = M. Svetića / V. S. K. (Vuk Stefanović Karadžić) 4. Vuka Stef. Karadžića i Save Tekelije Pisma visokopreosveštenome gospodinu Platonu Atanackoviću, pravoslavnome vladici budimskome o srpskom pravopisu, sa osobitijem dodacima o srpskom jeziku / 5. Istuplenija M. Svetića u Utuku II / Konstantin Bogdanović 6. Utuk III. ezikoslovnij: o eziku i pravopisu srbskom / od M. Svetića (Jovan Hadžić) 7. Odbrana ezika srpskog od izopačivanja i prostačenija njegovog i kirilice od vukovice / Evstatije Mihailović 8. Ogledalo srbsko za ezik, povjestnicu, i smjesu književnu. Izdavatel i uredite Dr Jovan Hadžić - Svetić. Godina I. / Đura Daničić 9. V. Laziću 1 / Đura Daničić 10. V. Laziću 2: i još koješta / Đura Daničić 11. Gospodinu sa dva krsta / V. S. K. (Vuk Stefanović Karadžić) 12. O Svetićevu `Ogledalu` / Đura Daničić Fototipsko izdanje. 12 knjiga štampanih u periodu od 1810. do 1865. u Beču, Novom Sadu, Bečkereku i Beogradu ukoričenih u tvrd kožni povez, koje je sakupio i pripremio Slobodan D. Petković. Ono što ste učili u školi o žestokim polemičkim rečima ispisanim i odštampanih od 1833. do 1865. godine između Vuka, Tekelije, Svetića, Šeroglića, Daničića i Jevstatija Mihailovića, naći ćete u dvanaest tamnozelenih knjižica najnovijih faksimil izdanja koje se teško nalaze po našim bibliotekama. Pomoću ovih faksimila, ono što se o borbi za jezik i pravopis uči po školama i fakultetima, postaje živa istorija puna slikovitih pojedinosti. Kako je, recimo, besmislen i sitničav primer kojim protivnik Vuka `dokazuje` da njegov prevod Novog zaveta ne valja jer je jednu grčku reč preveo tako da sledi da se sveti Jovan Preteča u pustinji hranio skakavcima a ne vršcima od trave. Kakvo je zadovoljstvo negde među faksimilima naići na Daničićev gnev što protivnici Vuka uzimaju kao jezikoslovni autoritet nikog drugog do knjaza Miloša, a koji `ni čitati ni pisati ne zna`. Ovi faksimili nas uče i moralu, a ne samo čvrstini naučnih uverenja.

MATICA SRPSKA/INSTITUT ZA KNJIŽEVNOST I UMETNOST odlično očuvane kao nove exlibris Kritiččari iz pokreta socijalne literature Studije i kritike Svetislava Vulovića Kritiki raovi Jovana Skerlića Pavle Popović i istorijska kritika Kritički radovi Isidore Sekuli Pisci kao kritičari pre prvog svetskog rata Kritički radovi Milana Bogdanovića Studije i kritike Ljubomira Nedića Počeci srpske književne kritike Kritički radovi Bogdana Popovića

Knjige su očuvane ali su koriscene. Od 1975- navise G5 1.Od Itake do prividjenja - Slobodan Rakitic 2.Eeji - Rada Iveković i Bogdan Bogdanović 3.Klasici srpskog pesnistva - Nikola Koljevic 4.Srpski pisci - Vladimir Jovicic 5.Surovo pozoriste - Mirjana Miocinovic 6.Otkrivenje u nadrealizmu- Branko Aleksic 7. Pristupi- Vuk Krnjevic 8.Dva preporoda- Nikša Stipčević 9.Drugo lice- Jasmina Lukic 10.Poezija i magija - Zoran Gluščević 11.Književnost i kritika- Redžep Ćosja 12.Proza novog stila- Ljubisa Jeremić 13.Pogled na rusku sovjetsku književnost - Milivoje Jovanović 14.Pozoriste, pozoriste - Jovan Hristic 15.Pesnik moralne nostalgije- Vladimir Jovicic 16.Mogućnost čitanja 17. Knjiga o Mandeljštamu- Kiril Taranovski 18.Duplo dno - Ljubomir Simovic 19.Kritika i avangarda- Predrag Palavestra 20. Paukova politika- Jovica Aćin 21. Nasledje srpskog modernizma - Predrag Palavestra 22. Obredno i govorno delo- Miodrag Pavlovic 23. Slika sveta u poeziji Momcila Nastasijevica - Miloslav Šutić 24.Upitna misao - Nikola Kovač 25. Tvorci i tumači - Vaso Milincevic 26.Umetnost i umece- Branko Popović 27. Eseji o fragmentima - Milivoj Solar 28. Norme i forme - Jože Pogačnik 29. Književni pogledi Isidore Sekulić - Vladislava Ribnikar 30. Nasledje srpskog modernizma - Predrag Palavestra 31. Između autoriteta i slobode - Vladeta Jerotic 32. Darovi naših rođaka - Vladeta Jerotic 33. Drugo lice - Jasmina Lukic 34. Psihoanaliza mitske prošlosti - Vojin Matić

ALBERTO MANGUEL GIANNI GUADALUPI THE DICTIONARY OF IMAGINARY PLACES - The Newly Updated and Expanded Classic Izdavač - Cengage Learning, Belmont Godina - 2000 776 strana 24 cm ISBN - 9780156008723 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `From Atlantis to Xanadu and beyond, this Baedeker of make-believe takes readers on a tour of more than 1,200 realms invented by storytellers from Homer`s day to our own. Here you will find Shangri-La and El Dorado; Utopia and Middle Earth; Wonderland and Freedonia. Here too are Jurassic Park, Salman Rushdie`s Sea of Stories, and the fabulous world of Harry Potter. The history and behavior of the inhabitants of these lands are described in loving detail, and are supplemented by more than 200 maps and illustrations that depict the lay of the land in a host of elsewheres. A must-have for the library of every dedicated reader, fantasy fan, or passionate browser, Dictionary is a witty and acute guide for any armchair traveler`s journey into the landscape of the imagination.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Mangel Đani Gvadalupi Guadalupi Rečnik Imaginarnih Mesta Gradac

čitane dobro očuvane dnevnik pisca 1876 dnevnik pisca 1873 Nikola Milošević članci dnevnik pisca 1877-1881 ruska religijska filozofija i Dostojevski Nikolaj Berđajev nikola loski d mereškovski lav šestov v rozanov beležnice