Odlično očuvana knjiga. Sifra adp24.3

PROSVETA BAŠTINA biblioteka BAŠTINA knjiga 32 odlično očuvana SK.2

dobro očuvana po obodu strana zaprljana unutra bez oštećenja, moglo bi se reći da nije ni pročitana JUN.21/5

ANTIČKA KNJIŽEVNOST odlično očuvana GAR.9

Dokumenti iz bečkih arhiva I 1903. Sabrao i uredio Andrija Radenić ✰Izdavač: Prosveta, 1973. ✰Povez: tvrdi, 542 strane. ✰Podvlačena, zabeleške, težina 920 grama *

AUTOR: Vasa Kazimirović NASLOV: Šajkaška u borbi IZDAVAC: Progres GODINA: ? POVEZ: mek, potpis mastilom na prvoj strani (KB:168)

Skupljen, prošlost i stanovništvo Izdavač: Odbor za proučavanje sela SANU Broj strana: 423 Pismo: ćirilica Povez: mek

Šarl Dil - ISTORIJA VIZANTIJE Izdavač: LogosArt, Beograd Preveo s francuskog: Radoslav Perović Povez: tvrd Broj strana: 206 NAPOMENA: Odlično očuvana knjiga, kao nova, samo je na nekoliko mesta korektorom prekriven pečat - stanje možete videti na fotografijama

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Autor: Miloš Lukić, Izdavač: Institut za istoriju - Novi Sad, 1987. god. Tvrd povez, 20 cm. 665 str. Edicija Vojvodina u borbi - Serija Hronike

istorijski atlas u slikama školska knjiga zagreb 1974 tvrdi povez veliki format ilustrovana odlično očuvana(neznatno taknuti ćoškovi hrbata) -od života u pećinama -od lovaca do ratova -grobovi,vračevi,hramovi -rani počeci glume -nastanak religije -seobe -izumi -velegradovi -prvo pismo -turniri,lov -Srbija u vreme Nemanjića -uspon Bosne u vreme Kotormanića -trgovina u našim krajevima osvajači -Crna Gora u vreme Balšića i Crnojevića -knjiga -ratne tehnike -vera -revolucije -olimpijske igre -fašizam -svemir -današnjica...

49. KNEZ A. (BUBLIĆ) - `Slobodni zidari: tajna Hiramova...`, 2000 (MB1-87) A. Knez - Slobodni zidari Tajna Hiramova druzba Izdavač: Aleksandar Željko Jelić - Beograd,2001. god. obnoljeno izdanje Zagreb iz 1939 TAJNA HIRAMOVA DRŽBA Broširan povez, 20x12 format, 117 strana, pot.stak.1

Grupa autora Iydavač: Ministry of Information of the Republic of Serbia - Belgrade, 1992 Meki povez, 88 strana uz slike

U dobrom stanju, skromno podvlačen tekst + zapis na poslednjoj praznoj strani Izdavač i godina: Antibarbarus, 1994. Broj stranica: 254. Uvez: meki. Format: 19 x 12 cm. SADRŽAJ; I. Povratni i bespovratni sadržaj; II. Jezik i moć u indoeuropskom prostoru; III. Indoeuropska trojstva; IV. Vrtuljak trojstva; V Lirski etos kao religija: mit o Kristu; VI. Budina proricanja; VII. Ozbiljenje početnih riječi; VIII. Premalo država? Monarhije i narodi; IX. Prvi, drugi, treći i ostali; X. Drastično okupljanje moći: njemački troglavi zmaj; XI. Komunistički transnacionalizam: forma i sadržaj; XII. Avangardna zamisao KEP-formacije; XIII. Bezobzirni etatizam i heroji sile; XIV. Strana i domaća vojnopolitička moć; XV Narodi i sustavi moći krajem 20. stoljeća: granice arhajskog trojstva; XVI. Odlazak?

Milan Đ Milićević POMENIK ZNAMENITIH LJUDI U SRPSKOG NARODA POMENIK Milan Đ Milićević, SKZ broj 349-350 / 1959 SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA, BEOGRAD 1959, STRANA 473 TVRDI POVEZ,POTPIS BIVŠEG VLASNIKA, VEOMA DOBRO OČUVANO Preko 150 biografija znamenitih Srba 17.04.2024

Stanje kao na slikama.. Fleka sa gornje strane jednim delom knjige,sem toga očuvana. Izdanje 1959 godine,126 strana

ŠEST VEKOVA KOSOVSKE BITKE dobro očuvana KoRo.5

nova politika paleografske epohe

Plovidba i privreda srednjeg Podunavlja u doba merkantilizma: Izgradnja kanala Dunav—Tisa i napori za povezivanje srednjeg Podunavlja sa Jadranskim morem krajem XVIII veka / Nikola Petrović Beograd 1978. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, 483 strane + presavijeni listovi sa mapama. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. R1 Inženjer po obrazovanju, pisac ove knjige počeo se baviti društvenim naukama i istorijom još za vreme studija. Svoj prvi ogled iz istorije objavio je 1936. u Časopisu NAŠA STVARNOST. Radeći aktivno na prvom petogodišnjem planu elektrifikacije naše zemlje pobliže se upoznao sa problemima vodoprivrede, hidroenergetike i hidrologije, da bi, nešto kasnije, uz nacionalnu istoriju, posvetio pažnju istoriji vekovne borbe sa vodom u srednjem Podunavlju. Svoju prva knjigu iz istorije voda objavio je u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi”. Autor je više knjiga, studija i članaka iz ove naučne discipline i iz nacionalne istorije. Doktor je istorijskih nauka. Posebnu piščevu pažnju privukao je Kanal Dunav–Tisa izgrađen između 1793. i 1802. i rekonstruisan i produžen posle drugog svetskog rata kao kanal Dunav—Tisa–Dunav. Verovatno najveći građevinski objekat u ovom delu Evrope od rimskih vremena do sredine XIX veka, Kanal Dunav—Tisa gradila je privatna akcionarska kompanija, prva te vrste u Habsburškoj imperiji i jugoistočnoj Evropi.U brojnim problemima iskrslim za vreme izgradnje Kanala odražavala se složena problematika prelaznog perioda iz feudalizma u kapitalizam u srednjem Podunavlju, kao što se u kapi vode može odraziti sunce. Bogata, netaknuta, dobro sačuvana arhivska grada iz bečkih i budimskih arhiva predstavljala je srećnu okolnost, ali njeno sređivanje, proučavanje i osmišljavanje zahtevalo je mnogo vremena i truda, pogotovo što prethodnih naučnih radova o Kanalu Dunav–Tisa i nije bilo. Uz to je pisac nastojao da podjednako, osvetli usko isprepletene probleme istorije privrede, tehnike i političke istorije srednjeg Podunavlja, sa namerom da izbegne jednostranosti u interpretaciji složenih istorijskih fenomena. Knjiga ima uvod i 17 glava, 58 grafičkih priloga (starih karata, nacrta gravira i slika), od toga 6 u boji.

Bela mati: predmeti vezani za rusku emigraciju u zbirkama muzeja u Beloj Crkvi / Igor Vokoun Bela Crkva 2021. Mek povez, ćirilica , bogato ilustrovano, 78 strana. Knjiga je odlično očuvana. R14 Ideološko-politička borba kojaje dovela do raspada monarhističkog uređenja, a koju je pratila evakuacija i najmasovnije izbeglištvo dvadesetog veka, prouzrokovali su formiranje zajednica u egzilu i stvaranje novog identiteta, drugačije Rusije, „Rusije izvan granica Rusije“. Jedan segment tog ogromnog zagraničnog stanovništva se dvadesetih godina dvadesetog veka zatekao u Beloj Crkvi, stvorivši novi život u jugoslovenskoj sredini. Uticaj u okviru lokalne mikrosredine je bio značajan i svakako obostran. Ova izložba sa pratećim katalogom je prikaz doprinosa ruskog uticaja i delovanja na belocrkvansku sredinu, a istovremeno;ć prilog sećanju i očuvanju tradicije. Posredstvom novijih istraživanja za deo materijala je utvrđeno nedvosmisleno rusko poreklo, te se javila i potreba za izlaganjem i predstavljanjem tih predmeta publici. Izložba koju prati ovaj katalog ima za cilj pre svega prikazati jedinstvenu grupu predmeta na jednom mestu, izložiti materijal koji je po svom karakteru vezan za muzejske depoe, ali i još jednom skrenuti pažnju publike na ovaj značajan aspekt Bele Crkve. Naziv Izložbe„Bela mati“ je preuzet iz teksta objavljenom u lokalnim novinama, u kome stoji da gostoprimstvo Bele Crkve za Ruse znači kao druga majka. Povod za izložbu je obeležavanje sto godina od dolaska ruske emigracije u Belu Crkvu. Smeštajem Marijinskog devojačkog instituta u Beloj Crkvi, 1920. godine, započinje tradicija ruske emigracije u Beloj Crkvi. Kako su specifične prilike prouzrokovane pandemijom u celom Svetu i Srbiji; obeležile 2020. godinu, sama izložba se realizuje u 2021. Iz predgovora Sadržaj: Ольга Барковец, Белая Церковь - кадетская столица Сербии Umesto predgovora Uvodna reč ISTORIJA SEĆANjE NASLEĐE Katalog Izvori i literatura

ZAVOD ZA ZAŠTITU I NAUČNO PROUČAVANJE SPOMENIKA KULTURE N.R. SRBIJE, UREDIO: M. PANIĆ SUREP, FOTOGRAFSKI SNIMCI K. DENIĆA, k12, k35.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1891 ГОДИНЕ, 336 СТРАНА, А5-ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! Сваком пажљивом читаоцу ЦРНЕ КЊИГЕ Владимира Ћоровића неће промаћи моменат који је запазио аутор као моменат када се цео хрватски народ окренуо против Срба, заведен пропагандом фрањеваца да су Срби криви што Хрвати неће никада добити статус краљевине... Постоји још један битан моменат који одређује односе ова два народа, ова два континента, ова два космоса: пртавославље и католичанство. У овој аргументованој и обиљем примера поткрепљеној књизи Грбић показује то непрекидно и нехумано, антицивилизацијско и антихришћанско тарење, трење, притисак и геноцид који врши само једна од тих плоча/континената, а то је католицизам, па ма он био оличен у хрватском, аутријском, угарском, немачком или којем другом клеру... Дакле, веома је погрешна призма сагледавања ствари да је тек у Другом светском рату, изнебуха, прорадила мржња (која до тада није постојала). Не! Одувек и заувек! Манастир Марча може да буде тачка у којој се као у луч за путоказ садашњим и будућим генерацијама сажима сва бол и сва небројена стратишта српског народа у западнијем крајевима Балкана...

Kata Pejnović - Životni put i revolucionarno delo veoma retko , pomalo ilustrovano Autor Milenko Predragović Nakladnik NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac Datum 1978. Prava NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac 76 stranica -dobro ocuvana ,ima malo zutila od starosti ,malo su iskrzane korice ,na ivicama hrbata rођена је 23. марта 1899. године у подвелебитском селу Смиљан, код Госпића. Њен отац Дмитар Богић је радио у жандармеријској служби у Доњем Лапцу, а пошто се разболео, рано је отишао у пензију у вратио се у родни Смиљан. У браку са Јеленом Добрић из Доњег Лапца, имао је деветоро деце, а Ката је била шеста. Породица је тешко живела од малог сеоског имања и очеве пензије, која није била велика. Пошто отац није могао радити, породицу је делом издржавала мајка која је била кројачица. Најстарија ћерка је шила заједно са њом, а другу ћерку је послала у Госпић, где је учила како се шију градска одела. Како би синовима обезбедили бољи живот слали су их на учење заната. Ката се од малих ногу бавила кућним пословима, а од 1906. до 1910. године је похађала основну школу. Поред свакодневних послова, налазила је времена да чита и да друге упућује на читање. Од 1936. године почиње да прати напредну штампу, прихвата политику КПЈ и извршава партијске задатке. У кантама за млеко доносила је партијски материјал из Госпића и растурала га по селима западне Лике. Активно је радила у партијској фракцији „Сељачког кола“ и „Сељачке слоге“, на политичком и културном уздизању сељана. Године 1938. примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Првој окружној конференцији КП Хрватске за Лику, 1940. године, изабрана је за члана ОК КПХ за Лику. После окупације Краљевине Југославије и стварања Независне Државе Хрватске, радила је на припремама за оружани устанак. Обилазила је села, упућуивала народ да се склања од усташког терора и да прикупља оружје за устанак. У јулском покољу, усташе су јој убиле супруга и три сина. После отпочињања оружаног устанка у Лици, Ката је радила на формирању организације Антифашистичког фронта жена у Лици. У мају 1942. године, поново је изабрана за члана ОК КПХ за Лику, а у септембру исте године за председника Окружног одбора АФЖ за Лику. На Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године, изабрана је за већника АВНОЈ-а (била је тада једина жена већник АВНОЈ-а). Исте године, на Првој конференцији АФЖ-а у Босанском Петровцу изабрана је за председника АФЖ Југославије. На Првом и Другом заседању ЗАВНОХ-а бирана је за већника, а на Трећем заседању 1944. године и за члана Председништва ЗАВНОХ-а. На Првој конференцији АФЖ Хрватске јуна 1943. године, изабрана је за члана извршног одбора Главног одбора АФЖ Хрватске. После ослобођења Југославије, Ката је била потпредседник Сабора НР Хрватске и председник Одбора за молбе и жалбе Републичког већа Сабора НР Хрватске. На Другом конгресу КП Хрватске изабрана је за члана Централног комитета. Бирана је за републичког и савезног посланика. Била је члан Извршног одбора Савеза ратних и војних инвалида Југославије, члан Извршног одбора ССРН Хрватске, и члан Извршног одбора Конференције за друштвену активност жена Хрватске. Имала је чин потпуковника ЈНА у резерви. Умрла је 10. новембра 1966. године у Загребу. Сахрањена је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и Орден за храброст. Указом председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, постхумно је 3. јуна 1968. године, проглашена за народног хероја Југославије.[1] (u hodniku ,levi ormaric)

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Izdanje 1983 godine,346 strane. Očuvana..

Dobro očuvana knjiga,blago vidljiva fleka... K92