Monografija Izdavac - Eparhija sremska, Sremski Karlovci Godina - 2014. Urednik Episkop sremski Vasilije Srpska pravoslavna crkva, Istorija Srpske pravoslavne crkve, Eparhija sremska, Vladicanstvo sremsko, Fruskogorski manastiri Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u odlicnom stanju,ilustracije u boji,format 31 cm,1200 str. (95)

Odabir najkvalitetnije kože i precizan majstorski, rucni rad, garantuju kvalitet, postojanost i nude najbolje za vaš novac. Ovo specijalno izdanje Biblije je dobar izbor ako želite da poklonite nešto posebno, vredno i trajno vašem prijatelju ili poslovnom partneru. Izuzetan materijal korišćen u procesu ručne izrade i vrhunska preciznost majstora umetnika doprinosi stvaranju utiska da se radi o istinski jedinstvenom predmetu. Primenjujemo razne tehnike graviranja kože, zlatotisak, srebrotisak, suvi žig, time proizvodima dajemo lični pečat i prilagodjavamo vašim potrebama. Izrada klišea za utiskivanje, ukoliko željeni nemamo u ponudi, iznosi 0.4 eura/cm2. Cena ove usluge se anulira prilikom poručivanja više artikala, zavisno od vrednosti artikla. VREME IZRADE max.7-10 DANA. BOJE KOŽE: crna, braon, crvena, bela, teget plava DOSTAVA NA ADRESU 24h OD TRENUTKA SLANJA. Proizvedeno u Srbiji. Ručna izrada. Dimenzije kutije: 320x270x160

Autor : Cyril Glasse Ova enciklopedija obrađuje oko 1200 odrednica. Autor je prihvatio islam, a živi na zapadu. Na prevođenju je radila grupa prevodilaca. Djelo je ilustrirano, termini su transkribirani, navođeni su hidžretski datumi. Uopisu islamskih dužnosti i obreda zastupljeni su i stavovi drugih pravnih škola (mezheba)

APOSTOLI U KOŽNOM POVEZU, bogoslužbena knjiga, za hramove, sveštenstvo i vernike Srpske pravoslavne crkve, kupac može izabrati boju kože (crna, crvena, braon, teget plava), motiv gravure (ikona, tekst), tehniku gravure (suvi žig, srebrotisak, zlatotisak). Na vašoj adresi za 7-10 dana. Povez možemo uraditi i na knjizi koju nam vi dostavite, cena se tada umanjuje za nabavnu cenu knjige ( nabavku knjiga vršimo u Eparhiji Žičkoj i Patrijaršijskoj prodavnici ).

LUKSUZNO IZDANJE MONOGRAFIJA O SVETOJ ZEMLJI POVODOM 2000 GODINA HRISCANSTVA UPOREDO NA TRI JEZIKA SRPSKI RUSKI I ENGLESKI ZASTITNA KUTIJA (MALO OGREBANA PRI VRHU ALI NISTA STRASNO) DVE IKONE FANTASTICNO IZDANJE SUPER OCUVANO KAO NOVO SLANJE KAO PAKET 150 DIN

Izdavač:`dijam-M-pres`, 2005., Autor Mile Imerovski, istoričar i teolog, specijalista crkvene istorije. Prevod: Dr Lujo Bakotić Ovo je najsavremeniji prevod na srpskom jeziku (ekavskog narečja), usaglašen sa srpskim standardom koji je prihvaćen Vuk-Daničićevim prevodom Svetog pisma, osavremena redakcijom današnjeg književnog jezika i obogaćen dodatnim spisima koji objašnjavaju vreme i razloge nastanka pojedinih bibliskih knjiga. Tekst je dopunjen beleškama ključnih teoloških reči i postavki, sto omogućuje čitaocu studiozan prikaz i samoizgradnju svog hrišćanskog identiteta. Raskošno urađena Biblija je u povezu od prave kože (CRNE) sa zlatotiskom. Odštampana je na najkvalitetnijem papirusu sa dodatnim objašnjenjima i sa pregrst ilustracija i fotografija u boji na plastificiranom papiru. Biblija ima oko 1700 strana uključujući karte i fotografije. Tekst je na LATINICI što još jednom pokazuje njen univerzalni karakter. Knjiga je u originalnoj kutiji sa zaštitnom folijom.

Izdavač:`dijam-M-pres`, 2005., Autor Mile Imerovski, istoričar i teolog, specijalista crkvene istorije. Prevod: Dr. Lujo Bakotić Ovo je najsavremeniji prevod na srpskom jeziku (ekavskog narečja), usaglašen sa srpskim standardom koji je prihvaćen Vuk-Daničićevim prevodom Svetog pisma, osavremena redakcijom današnjeg književnog jezika i obogaćen dodatnim spisima koji objašnjavaju vreme i razloge nastanka pojedinih bibliskih knjiga. Tekst je dopunjen beleškama ključnih teoloških reči i postavki, što omogućuje čitaocu studiozan prikaz i samoizgradnju svog hrišćanskog identiteta. Raskošno urađena Biblija je u tvrdom kožnom (CRNOM) povezu sa zlatotiskom. Odštampana je na najkvalitetnijem papirusu sa dodatnim objašnjenjima i sa pregršt ilustracija i fotografija u boji na plastificiranom papiru. Biblija ima oko 1700 strana uključujući karte i fotografije. Tekst je na ĆIRILICI. Knjiga je u originalnoj kutiji sa zaštitnom folijom.

Ocuvano

ORIGINALNI NAZIV PREDMETA: БИБЛИЯ OPIS: Obim: 1664 strana Dimenzije: 27 x 21 cm Vrsta poveza: tvrd mat Papir: Ofset Težina: 2,18 kg. Knjige Svetog pisma Starog i Novog zaveta na crkvenoslovenskom jeziku sa paralelnim odlomcima. Biblija je objavljena na visokokvalitetnom tankom ofset papiru u crno-beloj štampi, sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila. Reprint izdanje Sankt Peterburg, Sinodalne štamparije iz 1900 god.

Sveto Pismo u kožnom povezu , na stilizovanom drvenom postolju. Govedja koža. Ručni rad. Vreme izrade i dostave: 7-10 dana Mogućnost graviranja u koži po želji naručioca. - IZUZETAN POKLON ZA SVAKU PRILIKU -

Sa blagoslovom Patrijarha srpskog Gospodina Porfirija. Obuhvaćeni svi Poglavari SPC od Svetog Save do Patrijarha Porfirija. Sveti Sava (Nemanjić) Sveti Arsenije I Sveti Sava II Danilo I Joanikije Sveti Jevstatije Sveti Jakov Sveti Jevstatije II Sveti Sava III Sveti Nikodim Sveti Danilo II Sveti Joanikije I Sava IV Sveti Jefrem Sveti Spiridon Danilo III Sava V Danilo IV i Sveti Кiril I Sveti Nikon I Teofan, Nikodim II i Arsenije Makarije (Sokolović) Antonije (Sokolović) Gerasim (Sokolović) Savatije (Sokolović) Jerotej Filip Jovan (Кantul) Pajsije I (Janjevac) Sveti Gavrilo I (Rajić) Maksim (Skopljanac) Arsenije III (Crnojević) Кalinik I Atanasije I Mojsije (Rajović) Arsenije IV (Jovanović Šakabenta) Joanikije III (Кaradža) Atanasije II (Gavrilović) Gavrilo II (Mihajlović Sarajevac) Gavrilo III (Nikolin) Vikentije (Stefanović) Pajsije II (Dimitrijević) Gavrilo IV Кiril II Vasilije (Jovanović-Brkić) Кalinik II Josif (Rajačić) Samuilo (Maširević) Prokopije (Ivačković) German (Anđelić) Georgije (Branković) Lukijan (Bogdanović) Dimitrije (Pavlović) Varnava (Rosić) Gavrilo (Dožić) Vikentije (Prodanov) German (Đorić) Pavle (Stojčević) Irinej (Gavrilović) Porfirije (Perić)

Manastiri svedoci postojanja Srba-Ljiljana Sakic.Izdavac Partenon,2005 godine.Tvrd povez,921 str.Veoma dobro ocuvana.

Odlično očuvana knjiga u zaštitnoj kutiji. SS

Naslov: Istorija verovanja i religijskih ideja Autor(i): Mirča Elijade Izdavač: Bard-fin:Romanov Mesto: Beograd Godina: 2003 Povez: tvrd Strana: 1161 Format: 25 cm Pismo: latinica Stanje knjige: kao novo

m5 MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE kritičko izdanje - Nikola Rodić, Gordana Jovanović Izdavač: SANU Beograd Godina izdanja: 1986. Povez: tvrd Broj strana: 350 Pismo: ćirilica

Pet knjiga Prvi svezak:Od praopcine do ranokrscanske velecrkve Treci svezak-prvi polusvezak:Od crkvenoga ranog srednjeg vijeka do Grgurovske reforme. peti svezak:Crkva u doba apsolutizma i prosvetiteljstva Sesti svezak-prvi polusvezak:Crkva izmedju revolucije i restauracije. DRugi polusvezak:Crkva izmedju prilagodjavanja i otpora. Grupa autora-urednik Hubert Jedin Tvrde korice,cetiri imaju zastitni omotac,jedna nema,dobro ocuvane. M-46

Izdaje:Glas Crkve/Valjevo.Urednik izdanja-Ljubomir Rankovic.Knj8ge su dobro ocuvane,bez ostecenja

Tečaj XVI Lepo očuvano kao na slikama Uređuje dr Josip Kuhner Đakovo Sremska biskupija (lat. Dioecesis Sirmiensis) je biskupija Rimokatoličke crkve u Srbiji sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, gde je smešten katedralni hram. Područje biskupije pokriva deo Srema koji je u sastavu Srbije. Sremska biskupija Katolička crkva Rimokatolička crkva, Sremska Mitrovica 011.jpg Katedralni hram biskupije Osnovni podaci Mitropolija Đakovačko-osječka nadbiskupija Sjedište Sremska Mitrovica Država Srbija Osnovana 2008. Broj parohija 29 [[1] Zvanični veb-sajt] Arhijerej Čin arhijereja biskup Titula arhijereja sremski biskup Catholic Church Serbia.PNG Sremska biskupija je deo biskupske konferencije Srbije. Sa druge strane, biskupija je podređena Đakovačko-osječkoj nadbiskupiji, koja ima svoje područje u Hrvatskoj. Područje Uredi Područje biskupije pokriva središnji i istočni Srem, tj. njegov deo u sastavu Srbije. To znači da biskupija pokriva i vojvođanski deo Srema, a i njegov deo u sastavu Beograda (Zemun, Novi Beograd, Surčin). Biskupija je nadležna za sve vernike rimokatoličke veroispovesti na svom području, bez obzira na etničku pripadnost. U većini su to Hrvati, a u manjem broju Mađari, Slovaci i druge manjine. Istorijat Uredi Sremska biskupija osnovana je 1773. godine spajanjem dotadašnjih biskupija u Bosni i Sremu. Data biskupija 1963. godine dobija novi naziv - Đakovačko-sremska nadbiskupija. 18. juna 2008. godine Đakovačko-sremska nadbiskupija je podeljena prema graničnoj liniji između Hrvatske i Srbije na Đakovačko-osječku nadbiskupiju i Sremsku biskupiju. Biskupi Uredi Đuro Gašparović (2008-). Ustrojstvo biskupije Uredi Sremska biskupija je podeljena na 29 parohija (župa), pri čemu pojedini sveštenici opslužuju dve ili više župa. Bosanska biskupija sremska srem bosna istorija bosne srema Xviii vek 19. veka istorija crkve katoličke pravoslavne religija teologija

Na predlistu je posveta Deroka patrijarhu Germanu. Turistička štampa, Beograd, ne vidim godinu izdanja, ali je najverovatnije reč o prvom izdanju. Tvrd povez, četvrtasti format. Korice oštećene, unutra lepo očuvana.

Tvrd povez U kutiji Vladika Atanasije Jevtić Од Косова и Метохије до Јадовна, Јасеновца и Пребиловаца -Епископ Атанасије Петокњижје о страдању Српског народа и Православне Цркве Христове у Српским земљама Призрен-Јасеновац-Пребиловци-1987-2021 Комплет 1-5 Број страна око 2500

SPC 1219-1969 POSVETA EPISKOPA ZICKOG VASILIJA Srpska pravoslavna crkva 1219-1969 Spomenica o 750 godisnjici autokefalnosti Lib15 Beograd 1969. Veliki format tvrd povez broj stranica 391 izvanredno ocuvana Vasilije (svetovno ime Tihomir Kostić; Veliki Jovanovac kod Pirota, Kraljevina Srbija, 27. novembar 1907 — Kraljevo, SFRJ, 23. april 1978) je bio episkop banjalučki i žički. Episkop Vasilije je rođen 27. novembra 1907. godine u selu Veliki Jovanovac, od roditelja Lazara i Danice, zemljoradnika. Prvi svetski rat ga je omeo, te je tek po završetku rata završio osnovnu školu u Trnjani, a gimnaziju sa malom maturom 1925. godine u Pirotu, bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1930. i 1934. godine, kao pitomac manastira Jošanica, Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je kao pitomac Svetog arhijerejskog sinoda na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Kapodistrijskog univerziteta u Atini 1937. godine na sistematskom bogoslovlju sa temom „Problem spasenja po učenju Svetog Vasilija Velikog“. Monaški čin je primio 1930. godine u manastiru Jošanici, a zamonašio ga je arhimandrit Teodosije Tošić. Patrijarh srpski Varnava ga je 2. jula 1934. godine u Sremskim Karlovcima rukopoložio u čin jerođakona. Sveštenomonaški čin je primio 3. jula iste godine. Episkop ohridsko-bitoljski Platon ga je 1939. godine odlikovao zvanjem sinđela. Episkop braničevski Venijamin ga je 1941. godine u manastiru Žiči odlikovao zvanjem protosinđela. Drugi svetski rat ga je zatekao u manastiru Žiči. Nemci su ga internirali zajedno sa vladikom Nikolajem. Posle završetka rata odlazi kod svojih roditelja na selo, gde ga je 20. maja, 1947. godine zatekao izbor za episkopa banjalučkog. Episkop Svečano narečenje novoizabranog episkopa objavljeno je u subotu 7. juna 1947. u Sabornoj crkvi u Beogradu. Sutradan, u nedelju Svih Svetih, obavljena je u istoj crkvi hirotonija episkopa Vasilija. Činodejstvovao je patrijarh srpski Gavrilo uz sadejstvo mitropolita crnogorsko-primorskog Arsenija i episkopa niškog Jovana. Episkop Vasilije je u svojoj pristupnoj besedi rekao: Wikiquote „Idem na eparhiju svih svetih, na eparhiju znanih i neznanih junaka. Idem na eparhiju popločanu lobanjama i kostima jedne trećine tamošnjih pravoslavnih Srba. Idem na eparhiju opranu krvlju i suzama najboljih sinova i kćeri Crkve naše na čelu sa mučenikom Platonom i drugim sveštenomučenicima. Poklonimo se tim svetim žrtvama; neka im je slava i hvala što ne skrenuše sa puta svetosavskog... Ali, hvala Bogu, nije srušena Crkva Hristova. Postoji tamo živa Crkva Hristova mnogo lepša, skupocenija i dragocenija od zidanih hramova koji su delo ruku ljudskih. Ta „Crkva Božja sveta“ (1. Kor. 3,17), to su verni sinovi i kćeri eparhije moje u Krajini Bosne ponosne od kojih su mnogi i ovde prisutni.“ (―) Episkop Vasilije Kostić je na tron banjalučkih episkopa stupio 19. jula 1949. godine, a prilikom stupanja na dužnost episkopa ove eparhije nije slutio da će i on stradati kao što su stradali i njegovi sveti i mučenički prethodnici. Bez obzira što je duhovno i nacionalno bio vezan za srpski pravoslavni narod u Bosni i što je neretko ridao i prolivao suze nad zgarištima i ruševinama srpskih hramova i domova, jamama i siročićima, grobovima i oduzetim crkvištima, episkop Vasilije je kao banjalučki arhijerej doživljavao mnoge neprijatnosti od strane vladajućih komunista. Dana 18. avgusta 1953. godine, rukovodioci Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije u Banjoj Luci održali su na raznim mestima u Banjoj Luci konferencije, na kojima su napadali vladiku Vasilija da ne sarađuje sa narodnim vlastima, da je saradnik okupatora, neprijatelj današnjice i naroda. U Banja Luci je za 20. avgust zakazan miting. Ljudi su lično pozivani da dođu na miting, koji je održan između 6-8 časova uveče. Na njemu su ponovljeni napadi protiv vladike sa ranijim parolama i poklicima. Donet je i zaključak, da mu delegacija od devet-deset ljudi saopšti, da napusti Banju Luku u roku od 48 časova. Pomenuta delegacija došla je u episkopiju na dan 21. avgusta oko osam i po časova izjutra. Predvodili su je prosvetni inspektor učitelj Drago Zečević, profesor Nikola Babić (istoričar) i još nekoliko osoba. Svi članovi delegacije ušli su u vladikinu kancelariju, ne pozdravljajući se ni s kim. Drago Zečević je rekao: „Po odluci naroda Banjaluke na sinoćnom mitingu, došli smo da Vam saopštimo, da napustite Banja Luku u roku od 48 časova, u protivnom, za posledice ne snosimo odgovornost. Vama kao saradniku okupatora, neprijatelju naroda i današnjice nema mesta u Banjoj Luci“. Nakon ovog razgovora, vladika Vasilije je uputio zvaničan akt Gradskom odboru Sekretarijata za unutrašnje poslove u Banjoj Luci. Načelnik Sekretarijata Irfan Karabegović je posle podne istoga dana vratio akt nezaveden i usmeno rekao vladikinim zamenicima, da vlast ne može vladici garantovati bezbednost. U međuvremenu, stiglo je obaveštenje od patrijarha Germana da vladika Vasilije odmah krene za Beograd. Sutradan, vladika Vasilije se sa svojim zamenicima, protom Vranješevićem i protođakonom Ilijom Adamovićem, uputio ka železničkoj stanici. Od Episkopije do stanice bili su izloženi uvredama, psovkama i povicima od naroda. Na stanici su se okupili demonstranti koji su vladiku pljuvali u lice, vukli za bradu, udarali po glavi, gađali paradajzom, šljunkom i kamenjem, šutirali, udarali rukama po slabinama, butinama i leđima. Jedna kamenica ga je pogodila u glavu iznad desnog uveta, gde je rasečena koža te je došlo do krvarenja. Kamenicom je bio pogođen po desnoj obrvi i nosu. Dva puta bio oboren na peron i padao preko šina. U opštem metežu, pocepana mu je bila pelerina i gornja mantija. Kada se vladika konačno našao u vozu, kamenicom je razbijen prozor od njegovog vagona, a putnici su ga sve vreme puta vređali. Nakon dolaska u Beograd, izvestio je članove Sinoda o događajima u Banja Luci. I pored surovog izgnanstva iz Banje Luke, episkop Vasilije je ostao na tronu Banjalučke eparhije sve do 1961. godine, kada je 20. maja iste godine na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC izabran za episkopa žičkog sa sedištem u Kraljevu. Međutim, komunisti ga nisu ostavljali na miru. Vladika Vasilije je bio hrabar i istinoljubiv čovek. Posebno je kritikovao školski sistem, za koji je govorio da služi komunistima da duhovno, moralno i nacionalno sakati omladinu u školama. Zbog toga je početkom oktobra 1971. godine u selu Brezni kod Gornjeg Milanovca održao besedu u kojoj je naglasio da se omladina pogrešno vaspitava i da je srpska himna „Bože pravde“. Komunisti su istog dana preko radija napali vladiku Vasilija i njegov „neprijateljski“ govor koji je održao u Brezni. Komunističke novine su narednih dana bile prepune članaka protiv vladike Vasilija. To je bilo svojevrsno pripremanje terena za pokretanje prekršajnog postupka protiv vladike Vasilija. Prekršajni postupak je okončan neverovatnom brzinom. U rešenju opštinskog sudije za prekršaje iz Gornjeg Milanovca episkopu Vasiliju Kostiću je izrečena kazna zatvora u trajanju od trideset dana. Predmet vladike Vasilija je nosio broj UP 3760, a „prekršaj“ je podveden pod član 2, stav 64 Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira. Vladika Vasilije nije hteo da se žali na ovo rešenje sudije za prekršaje. Zatvorsku kaznu je izdržao u kraljevačkom zatvoru. Krajem 1971. godine, zbog fizičke nemoći usled godina, episkop niški Jovan moli vladiku Vasilija za pomoć u vršenju eparhijskih dužnosti. Episkop Vasilije se odaziva ovoj molbi i sa blagoslovom Sv. Sinoda počev od 1972. godine dejstvuje i kao zamenik episkopa Jovana do njegove smrti 5. februara 1975. Vladika Vasilije je umro u 23. aprila 1978. godine. Sahranjen je na monaškom groblju u manastiru Žiči. Monaštvo i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve ga se i danas sećaju, a mladi srpski naraštaji ga doživljavaju preko njegovih knjiga i članaka objavljenih u našoj crkvenoj štampi. Za života je objavio sledeće knjige: „Hilijazam“ Panajota Trembele (prevod), „Problem spasenja po učenju Svetog Vasilija Velikog“ (doktorska disertacija), „Učenje Svetog Atanasija Velikog o Svetoj trojici“ i „Uloga Srpske pravoslavne crkve u banjalučkom veleizdajničkom procesu“. Literatura Glasnik SPC br. 7-8/1947, str 236 - 239. Protoprezviter–stavrofor Radomir D. Aćimović, paroh londonski: Zbornik pristupnih beseda novohirotonisanih episkopa Srpske pravoslavne crkve od 1946. do 2007. godine, Izdaje Duhovna zajednica Sveti Alimpije Stolpnik, London; Beograd – London, 2008. (str. 27 - 33) Velibor V. Džomić: Stradanje srbske crkve od komunista, Izdavač Svetigora, Mitropolija crnogorsko-primorska - Elektronsko izdanje, Janus - Projekat Rastko, Beograd, 2000. Glas pravoslavne eparhije niške, januar - mart 1972, br. 1, godina 6, Štampa: „Vuk Karadžić” - Niš, 1972. Spoljašnje veze Stradanje srpske crkve pod komunističkom vlašću Vasilije Kostić (-{orthodoxwiki}-) Eparhija banjalučka Eparhija žička Crkva svete Trojice u Kraljevu Ignatije Marković: Životopis dr Vasilija (Kostića) episkopa banjalučkog i žičkog Arhivirano 2015-10-17 na Wayback Machine-u Prethodnik: Platon Jovanović episkop banjalučki 1947 — 1961. Nasljednik: Andrej Frušić

Vladeta JEROTIĆ komplet 1-16 Komplet sadrži: 1. Stare i nove mrvice iz pravoslavnih srpskih manastira, br.str. 134. 2. Savremenost ruske religiozne filosofije, br. str. 211. 3. Mudri kao zmije bezazleni kao golubovi, br. str. 363. 4. Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima, br. str. 213. 5. Preteče hrišćanstva, str. br. 211. 6. Povratak ocima, br. str. 377. 7. Samo dela ljubavi ostaju, br. str. 188. 8. Duhovni razgovori, br. str. 221. 9. Premudrosti Solomonove, br. str. 127. 10. 120 pitanja i 120 odgovora, br. str. 346. 11. Hrišćanstvo i psihološki problemi čoveka, br. str. 418. 12. Individuacija i/ili oboženje, br. str. 198. 13. Psihološko i religiozno biće čoveka, br. str. 269. 14. Vera i nacija, br. str. 279. 15. Približavanje Bogu, br. str. 190. 16. Izazovi hrišćanstvu u 21. veku, br. str. 152. Izdavači: Partenon; Zadužbina Vladete Jerotića; Ars Libri; Beograd Povez: tvrd u kutiji Владета Јеротић био је српски неуропсихијатар, психотерапеут, филозоф, књижевник и академик САНУ. Јеротић је 2007. године формирао своју Задужбину и Библиотеку. Био је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, где је 2014. године формирао своју збирку.

Biblija u stripu, Duhovna stvarnost Grafički zavod Hrvatske, 830 stranica, Tvrd povez, strip u boji. Stanje Vrlo dobro, neznatno oštećenje poveza, pečat bivšeg vlasnika,na preseku strana upisan broj 177. Ostalo dobro, stranice su čiste bez pisanja ili podvlačenja. Delo je kompletno bez nedostajućih strana.

vrlo dobro stanje tvrd povez zlatnotisk 30 x 21 cm

SVETOGORSKI MANASTIRI - HOLY MOUNTAIN MONASTERIES - Bojan Miljković Izdavač: PRAVOSLAVNA REČ Novi Sad Godina izdanja: 2022. Povez: tvrd Broj strana: 566 Pismo: ćirilica ( dvojezično srpski i engleski ) Stanje: vrlo dobro