drvena stipaljka, cena je za pet komada razlicitih boja. 25mmx8mm.SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Smile, drvo, 15mm. ,cena je za set od 2 komada sa fotografije.SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Slovo ,Dimenzije:visina:10cm , debljina : 1,5cm. Cena je za komad. U ponudi slova sa fotografije.(na stanju: K-1kom;H-3kom;A-2kom;E-2kom;M-1kom)SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Šablon , dimenzije 26x18cm,napravljen od savitljive plastične folije koja se lako pere. Cena je za komad. Ostale silikonske kalupe i šablone iz naše ponude možete pogledati na linku https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=mida12&Grupa=2037&fv=122581SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Štipaljka srce, drvo, dimenzije štipaljke:25mm, srce 18mm,cena je za komad.

Bicikl, dimenzija 90x50mm , cena je za komad.SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Metalni ukras,boja mesinga, 48x36mm,cena je za komad.

kormilo ,tamno plavo,drvo, 23mm,cena je za komad.

Dekoracija , crveno ,prečnik oko 9cm, dužina drške 10cm. Cena je za komad.(zbog specifičnosti proizvoda svaki komad je drugačiji-ne postoje dva ista!)

Olovka za kviling , cena je za komad, (boja drške je slučajan odabir!)

Samolepljivi brojevi od filca.Dimenzije:visina 25mm.boja:crvena. Cena je za pakovanje od 10 komada. SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

UREDBA O LIKVIDACIJI ZEMLJORADNICKIH DUGOVA- Zbirka zakona Knjiga 1 Uredba o likvidaciji zemljoradnickih dugova od 25 septembra 1936 sa pravilnicima za njeno izvrsenje Tvrd povez, 194 strane, 1936 godina, Izdavac: Geca Kon, Beograd Knjiga ocuvana SS

Ocuvano

godine 1848,.1887.u svijetlu nepoznatih izvora Marin Pavlinović Mihovil Pavlinovic i narodni preporod u Dalmaciji od godine 1848,.1887.u svijetlu nepoznatih izvora 1936. Zagreb knjiga odlično očuvana /hrbat oštećen/ napredlistu crtež

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Po koja recenica podvucena obicnom grafitnom olovkom. Nista strasno. Sve ostalo uredno! Aleksandar Belić - O jezickoj prirodi i jezickom razvitku Lingvisticka ispitivanja Aleksandar Belić (Beograd, 2. avgust 1876. - Beograd, 26. februar 1960) filolog i lingvist, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik SANU i član mnogih akademija u Jugoslaviji i inostranstvu. Osnovnu školu i Prvu beogradsku gimnaziju završio je u Beogradu. Studije filologije započeo je u Beogradu, a nastavio na univerzitetima u Moskvi i Odesi. Po završetku studija pozvan je da ostane na katedri na lingvistiku i filologiju Moskovskog univerziteta, međutim se vratio u Beograd, gde je 1899. postavljen za docenta Velike škole. Jednu je godinu proveo na usavršavanju u Nemačkoj na Univerzitetu u Lajpcigu, gde je napisao i odbranio doktorsku disertaciju o slovenskim sufiksima za umanjivanje i uvećavanje. Disertacija mu je štampana na nemačkom jeziku u dva dela (1901. i 1904). Pošto je najpre izabran za vanrednog profesora, 1906. je izabran za redovnog profesora Beogradskog univerziteta i to srpskohrvatskog jezika, slovenske filologije i lingvistike, što je predavao dugi niz godina. Osnovao je 1905. časopis Srpski dijalektološki zbornik u izdanju Srpske kraljevske akademije, koji je pod njegovom redakcijom izlazio preko 50 godina. Pisao je naučne studije o srpskohrvatskom jeziku, o njegovim dijalektima i istoriji. Mnogi radovi koje je objavljivao posvećeni su gramatičkim studijama slovenskih jezika. Bio je osnivač a potom i urednik časopisa Južnoslovenski filolog i Naš jezik. Glavna dela: Dijalekti istočne i južne Srbije, Beograd, 1905. Akcentske studije, Beograd, 1914. O dvojini u slovenskim jezicima, Beograd, 1932. O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku, Beograd, 1941. Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika, Beograd, 1923. Glavni je i odgovorni urednik prve knjige još nedovršenog Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (Beograd, 1959– ). Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 4. februara 1905, a redovni 3. februara 1906. Njegova pristupna beseda u Akademiju je Osnovne crte istorijskog razvitka sprskog jezika. Rektor Beogradskog univerziteta akademske 1933/34. godine. Predsednik Srpske kraljevske akademije postao je 1937., nasledivši na tome mestu Bogdana Gavrilovića. Na toj značajnoj poziciji ostaje do smrti, ukupno 23 godine. Ovaj period ostaće upamćen i po tome što je Akademija dva puta menjala ime, najpre u Srpska akademija nauka, a zatim u Srpska akademija nauka i umetnosti (kraće: SANU), kako se i danas zove. Aleksandar Belić dao je značajan doprinos radu Akademije kao njen predsednik s najvećim stažom dosad. Jedan je od potpisnika Novosadskog dogovora o zajedničkom srpskohrvatskom jeziku 1954. godine. Bio je član nekoliko akademija nauka: Jugoslavenske, Slovačke, Češke, Poljske, Bugarske, Bavarske; član naučnih društava u Lavovu, Pragu i Danskog kraljevskog društva; počasni profesor Moskovskog univerziteta „Lomonosov“ i Univerziteta u Glazgovu.

ПОЛ КЕНЕДИ ПРИПРЕМА ЗА ДВАДЕСЕТ ПРВИ ВЕК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СРЈ БЕОГРАД 1997 а) ФУТУРОЛОГИЈА .................................................................... ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 24 ЦМ 387 СТРАНИЦЕ ЈАКО СОЛИДНО

Специјално пролећно издање француског часописа Л`ИЛЛУСТРАТИОН, 12. мај 1928. - Часопис Л`Иллустратион излазио је недељно од 1843. до 1944. године, а такође је објављивао посебна издања часописа за Божић, уметничке изложбе, итд. Међу 52 странице реклама налази се додатак од 46 страница на квалитетном папиру који садржи чланке о уметности са много лепих слика...

Prvo izdanje. Izuzetno retko u prodaji! Zagreb 1900 god. Naklada Kr. Sveučilišne knjižare Franje Suppana (Rob. Ferd. Auer), 108 str. Tisak C. Albrechta (Jos. Wittasek). Stanje: Dobro Na naslovnoj strani diskretni inicijali. Neznatna oštećenja ivica korica knjige. Neznatne transparentne sitne žute fleke od starosti na stranicama u knjizi. Tvrd povez. Prvo izdanje jedne od najznačajnijih zbirki poezije u hrvatskoj književnosti. Begović Milan je delo objavio pod pseudonimom Xeres de la Maraja 1900. godine. Pesničku zbirku Knjiga Boccadoro (1900) istoričari književnosti drže najintrigantnijim ostvarenjem hrvatskog esteticizma u razdoblju Moderne. 1. Stanje “Odlično” - podrazumeva da su knjige nekorišćene, nove ili kao nove sa neznatnim tragovima korišćenja. 2. Stanje “Dobro” - znači da su knjige korišćene - da mogu imati tragove korišćenja u vidu neznatno pohabanih ivica korica i rikne knjige, potpisa, posveta, pečata, tragova pisanja, beležaka, podvlačenja, ili neznatnih fleka po stranicama, koricama ili bočnim delovima knjige, mogu nedostajati predstrane ili naslovne strane, ili se neke stranice mogu izdvajati od ostatka sadržaja u knjizi. Knjige u stanju “Dobro” niti su loše očuvane, a nisu ni kao nove, i to je stanje u kom se nalazi najveći deo korišćenih knjiga koje možete kupiti bilo gde. 3. Stanje “Solidno” - predstavlja knjige koje imaju navedene tragove korišćenja iz opisa pod rednim brojem 2., i predstavlja knjige “koje nisu za paradu”, ali su sasvim dobre za čitanje. NAPOMENA: Ne prodajemo knjige koje ne bi ni sami kupili ili posudili nekome na čitanje, svaka knjiga u bilo kom stanju je savršeno funkcionalna.

Herbert Džordž Vels: Čovečanstvo: rad, blagostanje i sreća lјudskoga roda. Knj. 1 i 2 Originalni naslov: The Work, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind Izdavač: Narodno delo, Beograd, 1936. 562 + 567-1017 str. Tvrd povez, dobro očuvano; jedna rihtna malo oštećena.

Solidno očuvana. DOBRA KNJIGA SA PUNO SLIKA PRILIKOM POSETE TITA KRUŠEVCU I KADA JE KRUŠEVAC DOBIO SADAŠNJI IZGLED. Samo bez suvišnih pitanja sve se vidi na slikama. Šaljem isključivo POSTEXPRESS-om ili kao PAKET posle uplate na moj žiro račun ili članovima sa vise od deset pozitivnih (bez negativnih) ocena pouzecem, moze i lično preuzimanje na mojoj adresi. Licima koji nisu registrovani na KUPINDO, šaljem samo posle uplate. Pogledaj sve moje oglase. **MOLIM KUPCE DA ME OCENE NAKON ZAVRŠENE KUPO-PRODAJE** Pošaljite poruku (preko KUPINDA) sa Vašim podacima: Ime i prezime. Ulica i broj. Mesto i poštanski broj. Broj telefona za kontakt. Slanje POSTEXPRESS-om. ili kao PAKET

JAKO RETKO. Snimci u ovom broju VLADIMIR DOBRICIC-KICA. Ilustrovano umetnickim fotografijama, stampano na debljem `craft` papiru.

Ocuvano

Jugoslavija turistička enciklopedija 1. i 2. knjiga, izdanje novinsko-izdavačkog preduzeća `Turistička štampa` Beograd, izdata 1958. godine. Tvrd povez, knjige u odličnom stanju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ima podvucenih recenica obicnom olovkom i drvenom bojicom, sve ostalo uredno! Dr Aleksandar V. Solovjev - Postanak i značaj Dušanova zakonika, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd 1931 godine Mek povez. 31 strana Aleksandar Vasiljevič Solovjev (rus. Александр Васильевич Соловьёв; Kališ, 18. septembar 1890 — Ženeva, 15. januar 1971) je bio slavista, istraživač Dušanovog zakonodavstva, bogumila, heraldike, numizmatike, arheologije, prevodilac sa ruskog i francuskog jezika, profesor istorije slovenskog i vizantijskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i u Sarajevu.[1] Biografija Otac Vasilij Fjodorovič Solovjev bio je sudija apelacionog suda u Varšavi, gde je Aleksandar proveo detinjstvo i stekao osnovno i srednje obrazovanje. 1912. diplomirao je pravne nauke na Univerzitetu u Varšavi, 1914. je postao docent. Potom odlazi u Moskvu za asistenta. 1915. završio je Istorijsko-filološki fakultet. Pripremao je i doktorsku disertaciju o ekstradiciji kriminalaca između Poljske i Rusije, koju nije stigao da odbrani i koja je izgubljena. Posle Oktobarske revolucije prihvatio je poziv Teodora Taranovskog da dođe u Beograd. Tu je predavao na Pravnom fakultetu. Počeo je da sprema novu doktorsku disertaciju o zakonodavstvu cara Stefana Dušana i odbranio je 1928. Na fakultetu je predavao Istoriju srednjovekovnog srpskog prava. 1930. izabran je za vanrednog, a 1935. za redovnog profesora univerziteta, ali je čekao do 1937. da izbor bude potvrđen. Godine 1925. oženio se Natalijom Rajevskom, koja je takođe bila ruska emigrantkinja. Dobili su najpre jednu ćerku koja je umrla kao beba i sahranjena na Novom groblju u Beogradu, a 1933. su dobili i sina Aleksandra. Bili su sprijateljeni sa profesorom Georgijem Ostrogorskim, sa kojim su živeli u istoj ulici. Posle Drugog svetskog rata kao nepodoban nije smeo više da predaje na Beogradskom univerzitetu. Pozvali su ga na Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, gde je izabran za dekana. Uhapšen je 1949. posle rezolucije Informbiroa, pod sumnjom da je od delegacije pravnika iz Bugarske primio tekst ove rezolucije. Uhapšena je i njegova supruga Natalija. Istraga je u Sarajevu trajala šest meseci. Potom je oteran u zatvor u Sremsku Mitrovicu gde je proveo skoro godinu dana bez suđenja. Njegova supruga je posle šest meseci istrage puštena na slobodu usled nedostatka dokaza, a za to vreme njihov maloletni sin Aleksandar bio je sam. Solovjev je 1951. godine osuđen na 18 meseci zatvora, koliko je već bio izdržao. Prilikom suđenja pozvao se na oficirsku reč oficira koji ga je saslušavao i kome je priznao da je primio tekst rezolucije, ali da ga je odmah i uništio zbog mogućih problema. Posle tog suđenja dobio je rok od šest meseci da napusti zemlju. Otišao je sa porodicom u Ženevu. Nakon mnogo komplikacija 1955. godine biva izabran za profesora slovenskih jezika i ruske literature na Univerzitetu u Ženevi. 1961. godine nasleđuje prof. Karcevskog na katedri za slovensku književnost i postaje profesor honoris causa. 1960—1962. u Lozani objavljuje francuske prevode sabranih dela Dostojevskog i Tolstoja. Bavio se heraldikom i 1967. bio je primljen u međunarodnu akademiju za heraldiku (Académie internationale d`héraldique). Bio je jedan od najznačajnijih poznavalaca heraldike Južnih Slovena. Objavljivao je radove o vizantijskoj i slovenskoj heraldici, ilirskim grbovnicima i poreklu srpskog grba. Umro je 15. januara 1971. u Ženevi, gde je i sahranjen. Sin Aleksandar Aleksandrovič Solovjev radio je u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dr Velimir Mihajlović Građa za rečnik stranih reči u predvukovskom periodu I tom ( A-Lj ) Velimir Mihajlović (Staro Lanište, 1928 – Beograd, 1994), leksikolog, filolog, diplomirao na Katedri za ruski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu, doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, upravnik Instituta za lingvistiku – Odseka za srpski jezik i lingvistiku u Novom Sadu. U periodu od 1958. do 1964. bio je v. d. upravnika Istorijskog arhiva AP Vojvodine.