Eseji o pravnim i moralnim problemima - Stevan M. Slijepčević Osijek 1978 225 str. stanje vrlo dobro S.S.

У овој необичној књизи намењеној млађим и старијим основцима читаоци ће сазнати шта се дешава када два тинејџера, заљубљена преко ушију и навикнута на градски живот и спавање до поднева, преузму улогу градских авантуриста и истраживача.

Drži to zajedno Dvanaest velikih mislilaca vas mirno vodi kroz teška vremena u životu i pomaže vam da ostanete zajedno, čak i kada se čini da se sve raspada. Bilo da se suočavate sa neočekivanim raskidom, društvenim događajem iz noćne more ili lažnom željom da odete na radikalnu detoksikaciju sokova, kao što pokazuje profesorka filozofije Mari Robert, ponekad su najbolja rešenja za današnje probleme vanvremenska. Otkrijte Epikurov odgovor na pitanje kako da se odvojite od digitalnih medija, pustite Aristotelu da izleči vaš mamurluk, uđite u formu sa Ničeom i pronađite odgovore na sve životne dileme koje su najhitnije u ovoj maloj knjizi filozofije za stvarni svet. nova/ nekorišćena na prednjoj korici fleka unutrašnjost nova JES.20/13

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Byčkov, Viktor Vasilʹevič Naslov Vizantijska estetika : teorijski problemi / V. V. Bičkov ; s ruskog preveo Dimitrije M. Kalezić Jedinstveni naslov Византийская эстетика. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1991 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 329 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kalezić, Dimitrije M. Zbirka Ѣ biblioteka (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Византийская эстетика / В. В. Бычков Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. [333]. Predmetne odrednice Estetika -- Vizantija 1. Estetika u sistemu vizantijskoga shvatanja svijeta 2. Ljepota, prekrasno i njihove modifikacije 3. Slika i simbol 4. Umjetnost 5. Estetika unutrašnjega 6. Antičke tradicije 7. Kanon, Beleška o piscu BELEŠKA O PISCU Viktor Vasiljevič BIČKOV rođen je 1940. godine. Stalno je nastanjen u Moskvi. Po završetku srednje škole sa zlatnom medaljom (1960), upisao se na Moskovski energetski institut koji je završio 1965. godine, specijalnost radiofizika. Ali jour u studentskoj klupi kod Bičkova se ispoljila sklonost prema humanističkim naukama. Naporedo sa studijama u Institutu proučavao je istoriju umjetnosti, estetiku, istoriju filosofije, posjećivao predavanja prof. M. A. Alpatova, V. N. Lazareva, V. F. Asmusa. Po završetku instituta radio je kao inženjer, nastavljajući istovremeno da izučava istoriju filosofije, istoriju kulture i stare jezike (na Odjeljenju za klasične nauke Moskovskoga državnog univerziteta kod prof. A. F. Losjeva). Godine 1969. upisao se na redovni tečaj aspiranture Moskovskoga univerziteta, gdje je nastavio da se zanima starim jezicima, istorijom religije, estetikom. Po završetku aspiranture primljen je u Odeljenje za estetiku Instituta za filosofiju Akademije nauka SSSR, gdje se i sada nalazi. Još prije stupanja na studije, odnosno pripreme za aspiranturu, već su se odredile naučne sklonosti V. Bičkova – umjetnost, estetika, duhovna kultura Vizantije i zemalja njenoga regiona. Godine 1973, odbranio je na Filosofskom fakultetu Moskovskoga univerziteta disertaciju za kandidata filosofskih nauka na temu Uzajamna veza filosofskog, religijskog i estetskog u istočnohršićanskoj umjetnosti. Za vrijeme rada u Institutu za filosofiju Bičkov je aktivno izučavao patristiku na materijalu koji je on pripremio i na osnovu njega objavio monografije Vizantijska estetika. „Teorijski problemi“, Moskva 1977. god., zatim „Estetika pozne antike, II–III vijek“, Moskva, 1981. pa „Estetika Aurelija Avgustina“, Moskva 1984. i čitav niz naučnih članaka i referata koji su se pojavili u Rusiji i u inostranstvu (u Austriji, Bugarskoj, Saveznoj Republici Njemačkoj, Grčkoj, Jugoslaviji). Godine 1981, na naučnom savjetu Filosofskog instituta AN SSSR Bičkov je odbranio disertaciju i stekao naučni stepen doktora filosofskih nauka, sa temom Estetske ideje patristike II–V vijeka. V. V. Bičkov je bio učesnik niza međunarodnih skupova i konferencija iz filosofije, umjetnosti i vizantologije. Njegove monografije „Vizantijska estetika“ i „Estetika pozne antike“ sa velikim je interesovanjem dočekala naučna javnost, dobile su visoku ocjenu u nizu naučnih publikacija. „Vizantijska estetika“ je prevedena i izdata u Italiji (1983), u Bugarskoj (1984), u Mađarskoj (1988), a pripremljen je i njemački prevod Verlag der Kunst – Dresden, „Estetika pozne antike“ je publikovana u rumunskome prevodu (Bucureçti, 1984). V. V. Bičkov je zauzet velikim naučnoorganizacionim poslom. Niz godina on je rukovodio autorskim kolektivom na izradi prva dva toma „Istorije estetičke misli“ (izdanje: „Iskusstvo“, Moskva, 1985); sada rukovodi autorskim kolektivom koji radi na izradi prva dva toma „Istorije ruske estetike“ (tom I: Drevnяя Rusь, tom P: XVII vek). MG148 (N)

Poput većine istorijskih junaka iz davne prošlosti, čiji se životi i dela izrazito razlikuju od onih običnog ljudskog roda, Apolonije je do danas ostao zagonetka koja nije našla svog Edipa. Njegov život obavijen je takvim velom tajne da se često pogrešno shvata kao bajka, mit. Međutim, prema svim zakonima logike i razuma, potpuno je jasno da Apolonija nipošto ne bi trebalo gledati u tom svetlu. Ukoliko tijanski teurg sme da se smatra izmišljenom ličnošću, onda istorija nema pravo na svoje Cezare i Aleksandre. Potpuno je tačno da je taj mudrac, koji je sve do danas bez premca u čudotvornim moćima – na osnovu istorijski potvrđenih dokaza – stupio na poprište javnog života a da možda niko nije znao odakle je došao, i nestao iz njega a da možda niko nije znao kuda je otišao. Ali razlozi za to su očigledni. Upotrebljena su sva sredstva – naročito tokom četvrtog i petog stoleća naše ere – da se iz ljudskih umova izbriše sećanje na uzvišene i svete ljude. Hrišćani su sprečili kolanje njihovih biografija, koje su bile brojne i ushićujuće, i za to su, kao što ćemo videti, imali jake razloge. Na krajnje čudesan način je opstao Damisov dnevnik, i ostao jedini da ispriča priču. No, ne sme se zaboraviti da Justin Mučenik često govori o Apoloniju, a karakter i istinoljubivost tog dobrog čoveka su besprekorni, tim više što je imao valjan razlog da se oseća zbunjeno. Isto tako, ne može se osporiti činjenica da u prvih šest vekova jedva da je postojalo ijedno svešteno lice koje nije spomenulo Apolonija. H.P. Blavacka Tvrd povez, 360 str.

‘’U ovom ogledu želimo prikazati antihumanizam koji je svojstven savremenoj filozofiji, i da, suprotstavljajući se toj filozofiji zastupamo osnovnu ideju filozofije koja bi vodila računa o čoveku’’ Mikel Difren (9. februara 1910. u Klermontu, Oise - 10. juna 1995. u Parizu) bio je francuski filozof i estetičar. Poznat je kao filozof egzistencijalizma, naročito je zapažen njegov rad Fenomenologija estetskog iskustva (1953. godine. Dok je bio ratni zarobljenik u logoru naišao je na rad Karla Jaspersa zajedno sa Polom Rikerom. Difren i Riker su kasnije sarađivali na knjizi o Jaspersu. / Preveo: Branko Jelić Urednik: Miloš Stambolić Naslov originala: Mikel Dufrenne - Pour l’homme Sadržaj: Prvi deo: GLAVNE TEME SAVREMENE FILOZOFIJE 1. Filozofija bića 2. Filozofija pojma 3. Arheološka epistemologija 4. Epistemologija marksizma ili marksizam kao epistemologija 5. Filozofija ljudskog jezika 6. Vladavina strukture 7. Nesvesno 8. Filozofija istorije. Drugi deo: PRISTUP JEDNOM RAZMIŠLJANJU O ČOVEKU 1. Filozofija i čovek 2. Subjekt i objekt 3. Ja i drugi 4. Ka jednom ekspliciranju ideje čoveka 5. Filozofija i etika 6. Filozofija čoveka i nauke o čoveku - Pogovor: Izgledi koje čovek danas ima. Nolit, Beograd, 1973 340 str.; meki povez; Biblioteka: Sazvežđa (36)

Vilhelm Vindelband / Wilhelm Windelband - ISTORIJA FILOZOFIJE Naslov originala: Lehrbuch der Geschichte der Philosophie / Welhelm Windelband Book and Marso, 2007. Biblioteka Temelji; Nada Šašel, Danko Grlić, Danilo Pejović (prevod); 579 strana, tvrd povez, udžbenički format. - Grčka filozofija - Helenističko-rimska filozofija - Srednjevekovna filozofija - Filozofija renesanse - Filozofija prosvetiteljstva - Nemačka filozofija - Filozofija devetnaestog veka - Filozofija u dvadesetom veku… Vilhelm Vindelband je roden 11. maja 1848. godine u Potsdamu. Započeo je studije medicine i prirodnih nauka, a kasnije je prešao na studije istorije i filozofije u Jeni, Berlinu i Getingenu. Doktoriraoje 1870. kod novokantovca Hermana Locea, radom na temu: Učenja o slučaju. Stažirao je (habilitirao) od 1873. godine u Lajpcigu, a 1876-77. postaje redovni profesor u Cirihu. Potom je 1877-82. godine bio redovni profesor na Katedri za filozofiju u Frajburgu. Od 1882. do 1903. bio je profesor na Katedri za filozofiju u Strazburu, a 1903. prelazi u Hajdelberg na katedru neokantovca Kuna Fišera i tamo je predavao sve do smrti. Umro je 22. oktobra 1915. godine u Hajdelbergu. U svojim isfraživanjima Vindelbandje tragao za odgovorom na pitanje koje su vrednosti ostale nepromenjene ili opšteprihvaćene tokom ljudske istorije. Nezavisno od čoveka, rase i kulture, u svojoj prostornoj i vremenskoj dimenziji, ove vrednosti bi bile tajne i večne, postojane i sveopšte — moralno apsolutne. Vindelband je smarao da se društvene pojave suštinski razlikuju od prirodnih, da ih je nužno6ispitivati posebnim metodama, kako bi se otkrile univerzalne i opštevažeće vrednosti.

1. Semjon Frank. `Rušenje idola ; Fridrih Niče i etika `Ljubavi prema dalјnjemu` `. Ruski bogotražitelјi. 11, Beograd: Logos, 1996. 129 str. ; 20 cm. 2. Nikolaj Loski. `Bog i svetsko zlo ; Karakter ruskog naroda.` Ruski bogotražitelјi. 39, Beograd: Logos, 2001. 271 str. ; 21 cm. 3. Ivan Ilјin. `O suprotstavlјanju zlu silom.` Ruski bogotražitelјi. Beograd: Logos, 2020. 2. izd. 193 str. ; 21 cm.

1. Lav Nikolajevič Tolstoj. `Vaskrsenje / [preveo s ruskog Milivoje Jovanović].` Knjiga za svakoga. 33, Beograd: `Branko Đonović`, 1964. 461 str. ; 17 cm. 2. Konstantin Leontjev. `Beleške pustinjaka.` Ruski bogotražitelјi. 22, Beograd: Logos, 1997. 159 str. ; 20 cm. 3. Andrej Beli. `Smisao umetnosti.` Reč. Beograd: Logos, 2008. 60 str. ; 18 cm.

1. Vasilij Vasilјevič Rozanov. `Poslednje lišće ; Tavni lik ; Hristos - Sudija sveta : o Isusu Najslađem i gorkim plodovima sveta.` Ruski bogotražitelјi. 47, Beograd: Logos, 2002. 154 str. ; 21 cm. 2. Ivan Vasilјevič Kirejevski. `Filosofski spisi.` Alef. 56, Čačak: Gradac, 2003. 89 str. ; 23 cm. 3. Boris Petrovič Višeslavcev. `Srce u hrišćanskoj i indijskoj mistici.` Reč. Beograd: Logos, 2008. 60 str. ; 17 cm. 4. Grigorij Skovoroda. `Alfavit ili Bukvar mira : (izbor iz dela).` Beograd: Logos, 2011. 277 str. ; 22 cm. Lepo očuvano.

Odlično očuvana. Svrha ove knjige je jasno izražena u samom njenom naslovu i potrebno joj je svega nekoliko reči objašnjenja. Ovo nije iscrpan i potpun udžbenik teozofije, već samo ključ koji otvara vrata što vode ka dubljem proučavanju. Ona obuhvata najširi opseg mudrosti religije i objašnjava njene fundamentalne principe; istovremeno odgovara na primedbe prosečnog sagovornika sa zapada i nastoji da predstavi nepoznate koncepte u što jednostavnijoj formi i što jasnijim jezikom. Previše bi bilo očekivati od jedne knjige da teozofiju učini toliko razumljivom da čitalac ne mora da uloži sa svoje strane nikakav napor; ali verujem da su sve preostale nejasnoće zapravo nejasnoće misli, a ne jezika, usled njihove dubine, a ne konfuzije. Za one lenje i nemisaone ljude teozofija će ostati zagonetka, jer kako u mentalnom svetu tako i u duhovnom, svaki čovek mora da napreduje pomoću svojih sopstvenih napora. Pisac ne može da uradi čitaočev deo posla, niti bi ovom drugom to išta pomoglo u njegovom napretku, čak i da je takvo zastupništvo moguće. Potreba za ovakvim izlaganjem se dugo osećala među zainteresovanima za Teozofsko društvo i njegov rad, i nadamo se da će snabdeti informacijama, oslobođenim od tehničkog dela, što je moguće više, mnoge čija je pažnja probuđena, ali koji su još uvek zbunjeni, a ne ubeđeni. Posvećena je pažnja razgraničavanju istinitog od lažnog u duhovnim učenjima koja se tiču života posle smrti, kako bi bila pokazana istinska priroda duhovnog fenomena. Mnoga pređašnja objašnjenja slične vrste izazivala su ljutnju kod čitalaca, spiritualaca, kao i mnogih drugih, koji žele pre da veruju u ono što je prijatno nego u ono što je istinito i zato se ljute na bilo koga ko uništava njihovu prijatnu iluziju. Poslednjih godina teozofija je bila meta mnogih otrovnih strelica spiritualaca, pa su tako oni koji poseduju poluistinu osećali više antagonizma prema onima koji poseduju celokupnu istinu nego oni kojima ona uopšte nije poznata. Autor bi želeo da se toplo zahvali svim teozofima koji su slali svoje predloge i pitanja ili koji su na drugi način doprineli da se ova knjiga napiše. Ovo delo će biti njihova najveća nagrada.

Studija koja na zanimljiv i originalan način koherentno izlaže Adornovu filozofiju u celini i nudi mogući ključ za njenu interpretaciju. odlično očuvana ZiM.20/16

Duh i realnost: Temelji bogočovječje duhovnosti Zagreb 1985. Mek povez, zaštitni omot, 189 strana. Knjiga je odlično očuvana. R13 Sadržaj: Predgovor I. Realnost Duha, Duh i bitak II. Znakovi Duha III. Objektivacija Duha, Simbolizacija i realizacija IV. Smisao askeze V. Zlo i patnja kao problemi Duha VI. Mistika, njezina proturječja i postignuća VII. Nova duhovnost, ostvarenje Duha BIBLIOGRAFIJA .

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA BIGZ Beograd 1979 kao NOVA nečitana

PRAGMATIZAM klasični spisi odlično očuvana TOR.9

Dodatne informacije Pisac EUGEN FINK Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1979 Povez MEKI Strana 121 Stanje Vrlo Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

MLADO POOLENJE - zlatno kolo- Bg, 1965 god. E.T.A. Hofman- KRCKO ORAŠČIĆ i KRALJ MIŠEVA - vrlo očuvana - XXVII-10

Autor - osoba Sent-Egziperi, Antoan de, 1900-1944 = Saint-Exupéry, Antoine de, 1900-1944 Naslov Mali princ : s crtežima autora / Antoan de Sent Egziperi ; [prevod Mia Pervan-Plavec ; prilagodila ćirilici Miroslava Milisavljević] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina [1995] Izdavanje i proizvodnja Beograd : M. Milisavljević, [1995] (Beograd : 15. februar) Fizički opis 79 str. : ilustr. ; 17 cm. Drugi autori - osoba Pervan-Plavec, Mia Milisavljević, Miroslava Zbirka Biblioteka Džepna knjiga Napomene Tiraž 2000. Predmetne odrednice Sent-Egziperi, Antoan de, 1900-1944 -- `Mali princ` „Mali princ“ jedna je od najpoznatijih knjiga za decu, kojom su očarani prvenstveno odrasli. To je najbolje delo Francuza Antoana de Sent Egziperija, inače pilota. Knjiga je doživela neverovatan uspeh u celom svetu. Prevedena je na preko 290 jezika, te prodata u preko 80 miliona primeraka, i time postala jedna od najprodavanijih knjiga sveta. Knjiga je poznata i po svojim ilustracijama. Njih je crtao sam autor, kako bi čitateljima bolje dočarao svoje likove, a one su s vremenom postale ikone kulture, generacijama prepoznatljive širom sveta. Jednog jutra pilota koji se našao usred pustinje Sahare zbog kvara na motoru probudio je piskav glasić rečima: „Molim vas... nacrtaj mi ovcu!“ I tako je upoznao Malog Princa, radoznalog dečaka sa druge planete gde postoje samo tri vulkana i jedna ruža. Tokom svog putovanja, pre nego što je sleteo na Zemlju, Mali Princ je posetio mnoge planete i upoznao čudne likove. Pilota je oduševio ovaj čovečuljak koji mu je pričao o svojim avanturama i od koga je naučio kako da srcem posmatra svet jer: „Bitno je očima nevidljivo“. ...Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima. U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Antoan de Sent Egziperi (franc. Antoine de Saint-Exupéry; 29. jun 1900 – 31. jul 1944) bio je francuski pisac i pilot. Veliki značaj za svetsku književnost ima njegovo delo Mali princ. Poginuo je u avionskoj nesreći tokom Drugog svetskog rata. Sent-Egziperi je rođen u Lionu, u aristokratskoj katoličkoj porodici. Bio je treće od petoro dece. Njegov otac, izvršni direktor osiguravajuće kuće, umro je od moždanog udara, pre četvrtog rođendana sina. Smrt njegovog oca zahvatila je celu porodicu, pretvarajući njihov status u status „osiromašenih aristokrata“. Sent-Egziperi je imao tri sestre i mlađeg plavokosog brata, Fransoa, koji je u dobi od 15 godina umro od reumatske groznice. Tako da je sa 17 godina ostao jedini muškarac u porodici. Nakon što je dva puta propustio završne ispite na pripremnoj Mornaričkoj akademiji, Sent-Egziperi je počeo studirati arhitekturu, koju nije završio, a onda je prihvatao neobične poslove. Godine 1921. je počeo vojnu službu kao vojnik osnovnog ranga. Pohađao je privatne časove letenja, a sledeće godine ponuđen mu je transfer iz Francuske vojske u Francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon jedne avionske nesreće pravi pauzu od letenja. 1926. ponovo se počeo baviti letenjem, ali je ovaj put vozio poštanski avion. 30. decembra 1935. u 02:45, nakon 19 sati i 44 minuta u vazduhu, Egziperi se zajedno sa svojim mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotomž srušio u libijskoj pustinji. Smatra se da je mesto nesreće blizu doline Vadi Natrun, blizu delte Nila. Obojica su čudesno preživeli sudar, ali su se suočili sa dehidracijom u jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove mape su bile primitivne i dvosmislene, ostavljajući ih bez ikakve ideje o njihovom položaju. Izgubljeni među peščanim dinama, jedine zalihe sastojale su se od grožđa, dve narandže, mandarina, kilo kafe u termosu i pola litre belog vina u drugom. Nakon nekog vremena dehidracije počele su halucinacije. Drugog i trećeg dana bili su toliko dehidrirani da su prestali da se znoje. Četvrtog dana, beduin na kamili otkrio ih je i primenio prirodni tretman rehidratacije koji im je spasio život. Prva priča Sent-Egziperija, „Pilot „, („Avijatičar“, na francuskom „L’Aviateur“), objavljena je 1926. godine u književnom časopisu „Srebrni brod“. 1929. godine objavljena je njegova prva knjiga, „Južna pošta“. Objavljivanje knjige „Noćni let“ iz 1931. godine napravilo je Sent-Egziperija književnom zvezdom u usponu. Bilo je to prvo njegovo veliko delo koje je steklo međunarodno priznanje. Nastavio je pisati sve do proleća 1943, kada je napustio Sjedinjene Američke Države sa američkim trupama koje su se u Drugom svetskom ratu odvezle za Severnu Afriku. Njegova najznačajnija dela su „Pravac jug“, „Smisao života“, „Ratni pilot“, „Citadela“ i „Zemlja ljudi“. Međutim njegovo najznačajnije delo je „Mali Princ“. Sent-Egziperi je tu knjigu napisao u oktobru 1942. godine. Prvi put je objavljena mesecima kasnije, početkom 1943. i na engleskom i francuskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja izviđačka misija Sent-Egziperija bila je da prikupi obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini Rone. 31. jula 1944. godine, leteo je u nenaoružanom P-38, u svojoj devetoj izviđačkoj misiji, iz vazdušne baze na Korzici. Međutim, on se sa te misije nikada nije vratio već je iščeznuo bez traga. Reč o njegovom nestanku ubrzo se proširila po književnom svetu, a zatim u međunarodne naslove. Neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno je nekoliko dana nakon njegovog nestanka južno od Marseja, i neki smatraju da je to njegovo telo. 1998. u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, dok je 2000. pronađen i njegov avion... MG35 (N)

The wind in the willows - Vetar u vrbaku Author - Kenneth Grahame Publisher - Penguin Books Year of publication - 1998 Number of pages - 208 str. Language - English ISBN 978-014-062122-8 Illustrator - Arthur Rackham Ветар у врбаку Кенета Грејема једно је од најславнијих књижевних дела за децу, а ово издање садржи белешке и увод Џилијан Ејвери. Кротка мала Кртица, Јазавац, вишегодишњи нежења, и раздражљива, хвалисава Жаба: више од сто година од њиховог првог појављивања 1908, постали су архетипови ексцентричности, лудости и пријатељства. А њихове несреће - у циганским караванима, украденим спортским аутомобилима и њиховој Дивљој шуми - настављају да заокупљају машту читалаца и греју им срца дуго након што одрасту. Започета као серија писама Кенета Грејема свом сину, `Ветар у врбаку` је ванвременска прича о животињском лукавству и људском другарству.

Izdavač Kreativni centar Meki povez 210 stranica M4

Posveta autora, prvo, autorsko izdanje. Retko u ponudi! Autor - osoba Petrović, Uroš, 1967- = Petrović, Uroš, 1967- Naslov Aven i jazopas u Zemlji Vauka / Uroš Petrović ; [crteži i ilustracije Uroš Petrović] Vrsta građe roman Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 2003 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : U. Petrović, 2003 (Beograd : Bigraf) Fizički opis 312 str. : ilustr. ; 21 cm (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 310 Bibliografija: str. 311. REKLI SU O OVOJ KNJIZI: „Ako vam je Uroš Petrović poznat kao izuzetno inteligentan čovek, onda ste upućeni samo u pola istine o njemu. Evo prilike da, pročitavši njegovu čudesnu povest o Avenu, doznate i drugu polovinu – zašto je on takođe majstor drevne i otmene umetnosti fantastičnog.“ – Dr Zoran Živković, pisac „Ovo je izvanredna knjiga ogromne energije!“ – Ed Vincent, London, Direktor svetske Mense IZ ŠTAMPE: „To je put kroz veliki i složen svet i, istovremeno, put inicijacije. Ne pamtimo da je kod nas neko pre Uroša Petrovića stvorio tako razvijen fantastični svet, sa toliko neobičnih zemalja i bića...“ - Mr Jovan Ljuštanović, Danas, 15.maj 2004. „Piščeva maštovitost čitaocu jednostavno ne dozvoljava predah...“ – Slobodanka Andrić, Politika, 19.jul 2004. „Velika avantura spasavanja sveta!“ – Trpe Nikolovski, Ekspres, 23.novembar 2004. „Što je najvažnije, pored priznanja i sjajnih kritika, Aven je našao put i do Njihovih Visočanstava Čitalaca.“ – Aleksandar Apostolovski, Bazar, 25.mart 2005. „Ova knjiga, neobična i čedna, ima volšebnu moć da starce vrati u vreme kada su još umeli da sanjaju bajkovite snove.“ – Miloš Lazić, Ilustrovana politika, 9.april 2005. Uroš Petrović piše knjige za decu i mlade koje pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Počev od zbirki priča – mozgalica i romana u zagonetkama do fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje nagrađuju čitaoce. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, sve više postaju omiljenim štivom i za odrasle. Roman „Aven i jazopas u Zemlji Vauka“, predmet je više naučnih radova iz književnosti i po mišljenju mnogih proučavalaca literature, prvi je pravi roman epske fantastike na srpskom jeziku. Posle zbirke fantastičnih pripovetki za odrasle „Priče s one strane“, objavio je pet edukativno-zabavnih knjiga u serijalu „Zagonetne priče“ i dobio nagradu „Neven“ za najbolje delo iz oblasti popularne nauke i dve godine za redom, nagradu najvećeg dečjeg žirija „Dositejevo pero”. Na „Zagonetnim pričama” zasniva se deo programa „NTC sistem učenja” koji podstiče razvoj funkcionalnog znanja i pomaže rano otkrivanje i animaciju darovite dece. Priče – mozgalice, kao i inovativna forma zagonetnih pitanja, osnova su za kreativne radionice u osnovnim školama i drugim obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Knjiga „Peti leptir“ u naučnim krugovima ocenjena je kao prvi horor roman za decu kod nas. To delo 2007. godine proglašeno je najboljim romanom za decu i mlade na srpskom jeziku a autoru je dodeljena nagrada Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović“. Za knjigu „Misterije Ginkove ulice“, kombinaciju priča za rešavanje i grafičke novele, pripala mu je nagrada kompanije Novosti „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za decu i mlade i još jednom, najprestižnija nagrada iz oblasti kulture za decu kod nas – „Neven”. Prevod knjige „Misterije Ginkove ulice“ na italijanski jezik nagrađen je priznanjem „Estroverso“ u Udinama. Nastavak tog dela, „Mračne tajne Ginkove ulice” – roman u zagonetkama”, nova je književna forma i još jedan autorov iskorak. I za tu knjigu, deca su ga nagradila novim „Dositejevim perom“. Knjiga „Deca Bestragije“, takođe nagrađena priznanjem Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović“ za najbolji roman namenjen mladima u 2013.godini, predstavlja do sada neviđen splet epske fantastike, pseudoistorije sa elementima slovenske mitologije i pustolovne bajke. Knjige su mu objavljene i u Mađarskoj, Grčkoj, Italiji, Makedoniji, Češkoj i Sloveniji. Sva piščeva dela godinama su među najčitanijim naslovima književnosti za decu i mlade. Po romanu „Peti leptir“ snimljen je prvi 3D igrani film u istoriji srpske kinematografije. Uroš Petrović je dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos kulturi kao i nekoliko drugih priznanja i nagrada, između ostalih i nagrade Zmajevih dečjih igara 2011. godine za doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu. Svako njegovo druženje sa čitaocima, kako sa domaćim tako i sa onima van zemlje, jeste svojevrsni spoj književnog susreta, kreativne radionice i pozorišne predstave, umetničko-intelektualni performans koji uvek protiče u živoj, interaktivnoj atmosferi i potom se dugo pamti i prepričava. Uroš Petrović, je koautor programa „NTC sistem učenja”, gostuje kao predavač u školama i na fakultetima u zemlji i inostranstvu. U velikom broju časopisa objavljuje članke i fotografije, kod nas i u svetu. Dobitnik je i najprestižnijih nagrada za fotografiju. Osnivač je Mensa World Photo Cup-a, globalnog fotografskog takmičenja. Jedan je od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu. Rođen je 1967. godine u Gornjem Milanovcu, a od 1975. godine živi i radi u Beogradu. MG144 (N)

Izdavač Nolit Meki povez 315 stranica M4

62367) RONJA RAZBOJNIČKA KĆI , Astrid Lindgren , Odiseja Beograd 2008 , Ronja, kćerka jedinica šumskog razbojnika, živi u zamku u šumi, okružena razbojničkom bandom koju predvodi njen otac. Vreme provodi u šumi gde, pored divljih životinja, žive i fantastična bića: guzuljci, sivi bauci i harpije. Kad Ronja stekne novog prijatelja, nastaju problemi, jer je Birk, osim toga što je jedino dete koje je ikad upoznala i što voli iste stvari kao i ona – i sin vođe suparničke razbojničke bande. „Ronja, razbojnička kći” je priča o zabranjenom prijateljstvu i najčudesnijim, najpametnijim i najmaštovitijim stvorenjima na našoj planeti – deci. mek povez, format 14 x 20 cm , latinica, ilustrovano, 244 strane

knjiga je odlicno ocuvana ali malo su joj zaprljane prva i poslednja prazna strana Bonart 2001 53 strane tvrd povez

spolja 4+, unutra odlicno Izdanje:Grafos Povez:mek Broj strana:355