„Prvi utisci o Grčkoj“ su nastali tokom boravka Henrija Milera u Grčkoj 1939. godine. Reč je o dugačkom pismu, ili bolje rečeno spisu, koje je napisao i ostavio grčkom pesniku i potonjem nobelovcu Jorgosu Seferisu (1900–1971) a koji je njegova udovica Maro Seferijadis objavila nakon pesnikove smrti. To je ujedno i spis u kom je začet „Kolos iz Marusija“, putopisno delo koje će Miler napisati godinu dana kasnije, po povratku u Njujork. Spontani i meditativni u isti mah, bogati idejama i zapažanjima koja razgaljuju duh, „Prvi utisci o Grčkoj“ nisu izgubili književnu draž, a mnogi kritički uvidi o modernom životu i očekivanju od njega, i dalje su, nažalost, aktuelni. „Putovanje u Grčku krajem 1939, dok se Evropa pripremala za rat, savršeno je okončanje Henri Milerovog umetničkog i ljudskog sazrevanja od njegovog dolaska u Pariz, devet godina ranije. Sad se oko njega sve razdesilo. Svi iz njegovog kruga u Parizu bili su u pokretu i Miler je popakovao ono malo svojih stvari, a nekoliko rukopisa ostavio kod svog izdavača u Parizu. Putovanje u Grčku bilo je jedno od onih bezmalo božanskih uplitanja kakvih je u njegovom životu bilo i suviše malo. […] On je to doživeo kao putovanje u neki tajanstveni preindustrijski svet relativno nezahvaćen razaranjima što ih izazivaju kapitalizam i industrijalizacija, svet u kom ga očekuju ogromna iskustva. Tako je, naime, predstavio svoje kretanje kad je u januaru 1940. počeo da gradi mit o sopstvenom duhovnom buđenju kao delu kakve sveobuhvatne, bezmalo kosmičke drame. To se putovanje može opisati kao kretanje kroz tri nivoa. Najudaljeniji sloj sastoji se od zapadne Evrope koja je pred ratom, i u kojoj Francusku sad neposredno ugrožava nacistička Nemačka, a cela se Evropa suočava s totalnim sukobom. To je ona eshatološka noćna mora koju je oduvek predviđao. U pozadini leže SAD koje je već napustio a koje su, kao i Evropa, pred krizom. Materijalistički i racionalni poredak na ivici je sloma kroz čitav taj, najudaljeniji sloj, i snage smrti su nadvladale. Naredni nivo putovanja jeste Grčka u konkretnom obliku. Stvarna Grčka nije dokraja idilična; na nekoliko mesta gradovi su grozni, a ljudi glupavi (po pravilu oni koje je iskvario boravak u SAD), dok grčka priroda ume da bude surova, pa i ubitačna. Najvažnije je, međutim, to što Miler u Grčkoj nalazi i jednu srećno zaostalu zemlju, stanovništvo koje je sačuvalo nepomućenu životnu radost i jednostavne stvari, ljude s kojima može odmah da saobraća, a tu upoznaje prirodu i mnogobrojna sveta mesta koja u srećnim trenucima mogu odvesti ključnim vizionarskim iskustvima. Ovo vodi trećem i presudnom nivou: „mitskoj“ Grčkoj, s njenim antičkim svetim lokalitetima, nivou koji će biti osnova za vrhunac njegovog kosmološkog putovanja. Taj mitski sloj nastanjen je mnogobrojnim, posebno pronicljivim ljudima koji će mu biti vodiči kako u spoljnim, tako i u unutrašnjim putovanjima.“ „Putovanje u Grčku“, Fin Jensen SADRŽAJ: Prvi utisci o Grčkoj Henri Miler Putovanje u Grčku Fin Jensen Filhelenstvo i Henri Milerov Kolos iz Marusija Pol Rozenfeld Fotografije iz Grčke 30-ih godina

Surova i potresna priča o razorenom, ali uzbudljivom detinjstvu dečaka Emila, zarobljenog u paranoična bunila svog oca koji regrutuje sina za svoje nerealne poduhvate. U Emilu, koji jedini kontakt sa ocem ima dok ga ovaj surovo prebija, povereni zadaci izazivaju strah i zebnju da li će oca zadovoljiti, ali istovremeno i ponos zbog važne uloge koju naizgled dobija. U ovoj svojoj najintimnijoj knjizi Šalandon slika jezivi portret jedne porodice, pri čemu smo užasnuti i duboko dirnuti nesrećom svakog njenog člana. “Moj otac je govorio da je bio pevač, fudbaler, trener džuda, pastor Pentekostne američke crkve i lični savetnik generala De Gola sve do 1958. Jednoga dana rekao mi je da ga je General izdao. Najbolji prijatelj postao mu je najgori neprijatelj. Tad mi je otac saopštio da će ubiti De Gola. I zatražio da mu pomognem. Nisam imao izbora. To je bilo naređenje. Bio sam ponosan. Ali sam se, isto tako, i plašio… Kad imate trinaest godina, pištolj je čudno težak.” – Sorž Šalandon Sorž Šalandon je francuski novinar i pisac, rođen 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za list Liberasion, gde je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je Nagradu „Alber Londr“ za svoje reportaže o Severnoj Irskoj i o suđenju Klausu Barbiju. Potom je radio za list Kanar anšen. Autor nekoliko romana, među kojima su Le petit Bonzi (Maleni Bonzi, 2005), Mon traître (Moj izdajnik, 2008) i La Légende de nos pères (Legenda naših očeva, 2009), za svoj drugi roman Une promesse (Obećanje, 2006) dobio je Nagradu „Medici“ (Prix Médicis). Za roman Povratak u Kilibegz (Retour à Killybegs, 2011) Šalandon je dobio Veliku nagradu Francuske akademije, potom Nagradu čitalaca Festivala „Ulica knjiga” (Festival Rue des Livres 2012), a ovaj se roman našao i u užem izboru za prestižnu Gonkurovu nagradu. Sorž Šalandon prvi je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije, 2012. godine i to upravo za roman Povratak u Kilibegz. Gonkurovu nagradu gimnazijalaca dobio je za roman Le Quatrième mur (Četvrti zid, Geopoetika, 2015). Godine 2015. objavio je knjigu Profession du pére (Zanimanje oca, Geopoetika, 2019).

Knjiga priča Pregled proizvoda za kontrolu buva Predraga Kočovića dolazi nam nakon duže pauze i prethodnih knjiga, romana Spot (2008) i Žmurke (2005), koje su nam predstavile novog ali temeljnog i zrelog pripovedača, izuzetno senzibilisanog rukopisa. Kao i u pomenutim izdanjima, Kočović je i u ovoj knjizi zadržao disciplinovan jezik i rečenicu, ali s veoma profilisanom gradacijom naracije. Njegov pripovedački postupak je dramaturški znatno drugačije koncipiran i, kao vizuelni umetnik (autor je slikar po obrazovanju), može se primetiti da je otvorio novi koncept kao ciklus ili niz transparentnih vizuelnih planova ukoričenih u pripovedački mozaik. Iako je, uveren sam, posve nebitno i izlišno svrstavati knjige u žanrove, ne mogu da ne primetim da ovu knjigu nije lako klasifikovati. Pored navedenog, razlog tome je i osobenost pripovedačkog umeća i talenata koje poseduje Predrag Kočović. On o stvarnim istorijskim činjenicama i likovima piše s tako zavodljivom lakoćom da vas zaista vuče da čitate, a celokupna naracija je začinjena njegovim šarmantnim opaskama i istančanim smislom za humor. Prepoznaćete mnogo digresija, vezanih za našu noviju istoriju i tradiciju, ali vas te paralele neće opteretiti. Okretaćete stranicu za stranicom prosto zato što kroz činove ili reči svojih junaka pisac iznosi stavove sa kojima ćete se ili u potpunosti identifikovati, ili će vam otvoriti oči. Nešto poput Serđa Leonea; na pitanje zašto integralna verzija Bilo jednom u Americi traje 229 minuta, Leone je odgovorio: „Ja sam u zrelim godinama, da imam šta da gledam”. Tako i Kočović ima knjigu u kojoj će ozbiljan svet i te kako imati šta da vidi rado je čitajući. Jovan Gvero

Zanimljivo je da G. Gorunović nastoji da odgovori na metodološko pitanje istraživanjem u oblasti istorije ideja. Već sâm njen pristup koji pokazuje dubok trag, bio on za pohvalu ili ne, koji je relaksiranje, pa i destruiranje metodologije antropoloških istraživanja tokom opšteg slabljenja pozitivizma u interdisciplinarnom ambijentu – ostavilo upravo zahvaljujući autorima koji su se, poput Kliforda Gerca, zalagali za naizgled paradoksalno rešenje klasičnog problema distinkcije prirodnih i društveno-humanističkih nauka. Suština tog rešenja sastoji se u tome da za kriterijumima koji bi društveno-humanističke discipline učinili „naukama“ treba tragati upravo sledeći njihove razlike u odnosu na prirodne nauke. Ove razlike tiču se pre svega onoga što ljudska bića čini ljudima (kroz proučavanje koncepta kulture), i tu dolazi do izražaja Gercov humanizam i verovanje u suštinsko jedinstvo ljudskog roda.

O slobodi ima malo književnosti, ali zato ima mnoštvo tekstova na tu temu. Međutim, to nisu pesnički, to su politički i verski tekstovi. Na prvom mestu Biblija. […] Karakteristično je da se jedan od najvažnijih tekstova 20. veka o slobodi, govor Martina Luthera Kinga održan 1963. godine u Vašingtonu završava prizivanjem božje blagodati. Nakon što se požalio zbog rasističkog stanja u Alabami i Džordžiji i izrekao svoj čuveni san, King proziva obećanje parafrazirajući proroka Isaiju: „Sanjam da će se jednoga dana uzdići sve doline, a sva brda i planine da će se smanjiti. Da će se brdovita mesta poravnati, a neravna izglačati. I plemenitost Gospodova biće svima otkrivena i svi ljudi će je zajedno spoznati.“ Politički tekst o slobodi uklapa se u duhovnu viziju. Sloboda nije književni koncept, ona je politički i verski koncept, u tim poljima ona dobija svoju aktuelnost, ne u poetskim. I ja živim sa zahtevom da se oslobodim – ne bezuslovno da budem slobodan, već da uđem u proces vlastitog oslobađanja, da otkrijem šta me čini neslobodnim u mom životu i mom postojanju. Nesloboda se može podnositi. Živimo sa tim. Poznajemo svoja ograničenja i svesni smo egzistencijalne neslobode. Znamo da moramo umreti. Život u društvu znači da se čovek mora odreći dela svoje slobode. Potpuna sloboda znači potpunu usamljenost. […] Tačno je, mi na Zapadu živimo u slobodnim društvima, slobodnijem od većine mesta na svetu. Ali, šta tačno znači ta sloboda? Naše životne prilike se, tačnije nego uz pomoć slobode, mogu proveriti pojmom istinitosti: kolika je podudarnost između postojeće pojmljivosti i onoga što sam ja u stanju da kažem? Kolika je ta svest o našim prinudama? Koliko otvoreno možemo da govorimo o svom ograničenju? Da li mogu da kažem šta mislim? A kako ja mislim? Da li moje misli kruže oko faktičkih prinuda koje nam diktiraju politika, privreda? Da li svoj svet možemo da zamislimo i drukčijim – i da li posedujemo neophodne koncepte za te alternative? Koliko istinitosti možemo sebi da dozvolimo pri govoru, a da zbog toga ne moramo da trpimo štetu? Lukas Bärfuss Švajcarski pisac Lukas Bärfuss je prevashodno poznat po svojim romanima i pozorišnim komadima koji se izvode na brojnim evropskim pozorišnim scenama. Bärfuss je, međutim, izuzetno plodan i kao esejista. Teme njegovih eseja su uglavnom umetnost, pisci i književnost, ali i velike teme kao što su sloboda, istina, laž, prostor i vreme, ljubav, rad, moral i politika. „Stil i moral“ („Stil und Moral“, 2015) je njegova prva zbirka eseja u nizu koji još čine „Rat i ljubav“ („Krieg und Liebe“, 2018) i „Kruna stvaranja“ („Die Krone der Schöpfung“, 2020). Lukas Bärfuss je rođen 1971. godine u Thunu, u švajcarskom kantonu Bern, gde je i odrastao. Njegovi romani, poput “Koale” ili “Sto dana”, prevedeni su na oko dvadeset jezika, a pozorišni komadi mu se igraju širom sveta. Pozorišna predstava „Seksualne neuroze naših roditelja“ se u Narodnom pozorištu u Beogradu izvodila više godina. Lukas Bärfuss je član Nemačke akademije za jezik i poeziju (Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung) i dobitnik je brojnih nagrada za svoj književni rad. Pored Maxa Frischa, Friedricha Dürrenmatta i Adolfa Muschga, jedini je švajcarski pisac koji je dobio prestižnu nagradu Georg Büchner, koja se dodeljuje piscima s nemačkog govornog područja počev od 1951. godine. Živi u Zürichu.

Rodjena 1902, vitalna Nemica jednostavnim i jasnim jezikom, a ipak dramatično upečatljivo prenosi epizode, prožete najdubljim emocijama, koje su odredile deo istorije filma i istorije XX veka. U knjizi su preneti brojni podaci vezani za njenu saradnju sa Adolfom Hitlerom i Vermahtom, zbog koje se i njena kasnija filmska karijera odvijala uz puno prekida i problema. Sećanja nisu traženje opravdanja, već uzbudljivo i jedinstveno svedočanstvo o životu žene i umetnice u Evropi XX veka.

Rukopis romana nije sačuvan. Prvo, nepotpuno, izdanje pojavilo se u časopisu „Rusija“, broj 4, za 1924. godinu. U celovitom obliku, roman se pojavio prvi put u Parizu, u dve knjige, prva knjiga objavljena je 1927, druga 1929. godine. U autobigrafskom zapisu, koji je sastavio oktobra 1924. godine, Bulgakov kaže: „Godinu dana pisao sam roman Bela garda. Taj roman volim više od svih drugih mojih stvari.“

Na prvi pogled šarmantna i pitka komedija iz crkvenog života, protkana ruralnom erotikom i onim peckavo – dobronamernim humorom po kojem je Popovski prepoznatljiv, ovaj roman zapravo na fonu porodične drame tematizuje dublja pitanja vere i institucionalne religije, te mogućnosti i dometa individualnog angažmana kao moralnog korektiva i faktora društvenih promena.

Rusija postaje poligon mističnog eksperimenta koji dovodi do vaskrsenja mrtvaca i nemilosrdnog rata između mrtvih i živih. Roman Akimudi pokušava da odgovori na pitanje zašto živimo u ovakvom svetu, prikazivanjem žara revolucije, ljubavnog ludila, svireposti, seksa, apsurda i svetosti, suočavanjem junaka knjige i „novog boga“ Akimuda. „Roman Viktora Jerofejeva Akimudi slika budućnost u najgoroj varijanti, u kojoj Rusija nije država, nego mit, a ulogu lidera u tom mitu ima kiborg, koji je istovremeno i pseudobog. Akimudi predstavlja žanrovsko preplitanje fantastičnog romana, biografije, mističkog realizma i, čak, automatskog pisma. Tekst nastoji da bude obezličen obiljem citata iz književnosti. Jerofejev je nezadovoljan klasičnom književnošću s njenim ’mrtvacima’: Tolstojem, Dostojevskim, Gogoljem, ali u njegovom romanu oživljavaju Doktor Živago, Zli dusi. Oživljava i Nabokov, kod koga se ’mržnja prema boljševicima preokrenula u ljubav prema leptirima’. Neka poglavlja Akimuda čak nose nazive Nabokovljevih romana.“ Nedeljnik Ogonjok Viktor Jerofejev je rođen 1947. godine u Moskvi. Kao sin sovjetskog diplomate deo detinjstva proveo je u Parizu. Završio je studije književnosti na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, a 1979. godine, s grupom pisaca, pokrenuo je književni almanah Metropol u kojem su objavljivani i politički sporni tekstovi zbog kojih je ubrzo izbačen iz Saveza pisaca SSSR. Po njegovoj priči „Život s idiotom“ kompozitor Alfred Šnitke komponovao je operu (1992), a režiser Aleksandar Rogoškin je snimio istoimeni film (1993). Član je ruskog PEN-centra. Dobitnik je nagrade „V. Nabokov” (1992), francuskog Ordena umetnosti i književnosti (2006) i Ordena viteza legije časti (2013). Redovno piše za Njujork Tajms, Buk Rivju, Cajt i Velt, kao kritički intelektualac i jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora. Dela: Anino telo ili Kraj ruske avangarde (1989), Ruska lepotica (1990), Život s idiotom(1991), Strašni sud (1996), Muškarci (1997), Ruski cvetovi zla, priređivač antologije (1997), Pet reka života (1998, Geopoetika, 2003), Enciklopedija ruske duše (1999, Geopoetika, 2001), Bog X. Priče o ljubavi (2001), Dobri Staljin (2004, Geopoetika, 2005), Ruska apokalipsa (2008), Akimudi. Neljudski roman (2012), Telo (2015, Geopoetika, 2016), Ružičasta Mišica (2017, Geopoetika 2018).

Detalji predmeta Stanje Polovno *26 --- 06.03. 01:18 prodavac je promenio načine slanja ---

Detalji predmeta Stanje Polovno Slikovnica HAJDI i Klara

Detalji predmeta Stanje Polovno Slikovnica HAJDI na moru

Detalji predmeta Stanje Polovno Slikovnica HAJDI na školovanju

Detalji predmeta Stanje Polovno Slikovnica HAJDI u Selcu

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Пришвин, Михаил Михайлович, 1873-1954 = Prišvin, Mihail Mihajlovič, 1873-1954 Наслов Ризница сунца : истинита бајка / М. Пришвин ; [превео Божидар Ковачевић ; илустрације Е. Рачева] Врста грађе бајке Језик српски Година 1948 Издавање и производња Београд : Ново поколење, 1948 (Београд : Омладина) Физички опис 70 стр. : илустр. ; 29 cm Други аутори - особа Ковачевић, Божидар, 1902-1990 = Kovačević, Božidar, 1902-1990 Рачев, Евгений Михайлович, 1906-1997 = Račev, Evgenij Mihajlovič, 1906-1997 Збирка Библиотека пионира ISBN (Брош.) Напомене Тираж 10.000.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Диклић, Арсен, 1922-1995 = Diklić, Arsen, 1922-1995 Наслов Приче из школе и Жунина Гаја / Арсен Диклић ; илустровао Сава Николић Врста грађе кратка проза Језик српски Година 1948 Издавање и производња [Београд] : Ново поколење, 1948 (Београд : Омладина) Физички опис 59 стр. : илустр. ; 29 cm Други аутори - особа Nikolić, Sava Збирка Библиотека пионира

Detalji predmeta Stanje Polovno Godina izdanja: 1978 Jezik: Srpski Autor: Strani Naslov: 365 zlatnih priča za laku noć Autor: Grupa autora (Francuska) Izdavač: Globus, Zagreb Obim strana: 235 Format: 21,5 x 27,5 cm Povez: Tvrdi Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Detalji predmeta Stanje Polovno Meki povez.

Detalji predmeta Stanje Polovno Mek povez - 166 strana KRALJEVO 2018 Stanje kao na slikama ( 22 )

Detalji predmeta Stanje Polovno ... honore de Balzac sjaj i beda

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Дикенс, Чарлс Наслов Чаробна рибља кост / Чарлс Дикенс ; [превео Лука Семеновић] Врста грађе сликовница Циљна група дечје, опште Језик српски Година 1963 Издавање и производња Београд : Младо поколење, 1963 ([б. м. : б. и.]) Физички опис [20] стр. : илустр. ; 19 cm Други аутори - особа Семеновић, Лука Збирка ǂБиблиотека ǂПчелица ; 22 ISBN (Брош.)

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Ћулафић, Миладин Наслов Upornost trave / Miladin Ćulafić Врста грађе кратка проза Језик српски Година 1981 Издавање и производња Beograd : Izdanje autora, 1981 (Beograd : Prosveta) Физички опис 141 str. ; 20 cm. Други аутори - особа Dimitrijević, Raško = Димитријевић, Рашко Ćulafić, Miladin, 1939- = Ћулафић, Миладин, 1939- Напомене Tiraž 1.500.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Шиљак, Мићун, 1931- = Šiljak, Mićun, 1931- Наслов Свитац у дрвљанику : (источно огледало) / Мићун Шиљак ; [превод Саша Важић] = A Firefly in a Woodpile : (eastern mirror) / Mićun Šiljak ; [translation Saša Važić] Упоредни наслов ǂA ǂfirefly in a woodpile Врста грађе поезија Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски, енглески Година 2007 Издавање и производња Београд : Хаику удружење Србије и Црне Горе ; = Belgrade : ǂThe ǂHaiku Association of Serbia & Montenegro, 2007 (Београд : Меграф) Физички опис 100 стр. ; 21 cm Други аутори - особа Важић, Саша Раонић, Зоран Симин, Небојша Стојановски, Богданка, 1953- = Stojanovski, Bogdanka, 1953- Симин, Невена Деспотовић, Милијан, 1952- = Despotović, Milijan, 1952- Збирка ǂБиблиотека ǂХаику поезија = Haiku Poetry ; ǂкњ. ǂ12 ISBN 978-86-84813-11-6 (брош.) Напомене Упоредо срп. текст и енгл. превод Тираж 500 Стр. 67-70: Мићун Шиљак - (хаику) пјесник / Зоран Раонић Стр. 75-76: Музика и поезија Мићуна Шиљка / Небојша Симин Стр. 79-81: Хаику и сенрју Мићуна Шиљка / Богданка Стојановски Стр. 85-87: Мићун Шиљак, песник хаибуна / Невена Симин Стр. 91-94: О хаику песништву Мићуна Шиљка / Милијан Деспотовић Биљешка о писцу: стр. 99.

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Дете је најлепша песма : антологија српског песништва за децу : два века стваралаштва наших песника за најмлађе / [приредио и илустровао] Слободан Станишић Врста грађе поезија Језик српски Година 2007 Издавање и производња Београд : Book & Marso, 2007 (Бор : Терција) Физички опис 405 стр. : цртежи ; 26 cm Други аутори - особа Станишић, Слободан ISBN 978-86-7748-084-4 (картон) Напомене Тираж 1.000 Стр. 5-8: Реч унапред / Слободан Станишић. УДК 821.163.41-93-1(082.2) COBISS.SR-ID 143228428 Dete je najlepša pesma antologija srpskog pesništva za decu Izdavač: Marso:Book Povodom dva veka stvaralaštva naših pesnika za najmlađe (Luka Milovanov Georgijević, 1810), Slobodan Stanišić je sakupio i priredio 200 naših pesnika za decu, koji izlaze pred vas u jednom lepom i luksuznom izdanju. Deca su ozbiljni čitaoci Slobodan Stanišić Odavno su odbačeni strogost, grubost, pretnja i naglašena pouka. Pesma mora da bude cela lepa, kaže pisac za decu Slobodan Stanišić Malo je poznato da je prve pesme za najmlađe čitaoce na srpskom jeziku napisao Luka Milovanov Georgijević, bolje znan kao pobratim Vuka Stefanovića Karadžića. A bliži se ravno dva veka od davne 1810. godine kada je učitelj i pisar Luka pisao svoje ljupke i razigrane, danas istorijski vredne stihove. Upravo, imajući u vidu predstojeći jubilej, pisac Slobodan Stanišić je u svojoj nedavno objavljenoj antologiji srpskog pesništva za decu „Dete je najlepša pesma” (izdavač „Book&Marso”, Beograd) uvrstio tačno dvesta autora poezije za najmlađe. Za svaku godinu po jednog autora. Knjiga, naravno, počinje stihovima Luke Milovanova. Za Slobodana Stanišića nije preterivanje reći da je svoju plodnu karijeru posvetio isključivo mališanima. Radi njihovog obrazovanja, ali i uživanja napisao je više od 70 romana, zbirki priča i pesama, scenarija za televizijske emisije i serije... Na festivalu dečjeg i stvaralaštva za decu „Zlatno zvonce”, koje se tradicionalno održava u Novom Sadu, krajem prošlog meseca Stanišiću je pripalo „Zlatno zvonce popularnosti”. Ova nagrada se dodeljuje za nesebičan i dragoceni doprinos ulepšavanju sveta deteta. Počev od pedesetih godina prošlog veka, antologije poezije za decu u našem izdavaštvu nisu retka pojava i sastavljali su ih veliki pisci, poput Bore Ćosića i Dušana Radovića. Našeg sagovornika pitamo zašto su značajna ova izdanja i kome su prvenstveno namenjena. - Sastavljanje antologije je istinski težak i složen posao, izložen mnogim primedbama, često i zamerkama stvaralaca koji nisu obuhvaćeni izborom. Po nekom pravilu pre spadaju u delatnost književnih kritičara i teoretičara. Aktivni pisci retko se odlučuju da budu sastavljači. U ovom slučaju podsticajno je bilo saznanje da se približavamo 2010. godini, koja zaokružuje dva veka od prve naše dečje pesme. Takvo izdanje najzanimljivije je, pre svega, bibliotekama i školama, mada ima dovoljno znatiželjnih ljubitelja knjige. O izazovima koji su ga, pored odabira pesnika, vrebali tokom obimnog rada, naš sagovornik kaže: - Sa poznatim pesmama, koje su zastupljene u brojnim izdanjima knjiga, bilo je lakše. Teškoću, međutim, predstavlja pronalaženje pesme starijih i manje poznatih pesnika iz gradova širom Srbije. Druga moja zamisao bila je da predstavim veći broj pisaca nežnijeg pola. U ovoj antologiji ima ih oko pedeset. Sledeći izazov bilo je traženje pesama koje nisu zastupljene u dosadašnjim antologijama. Prelistavajući antologiju „Dete je najlepša pesma” primetno je da vremenom pesme od strogog i edukativnog imaju sve više „neozbiljni”, lepršavi ton. Pitamo našeg sagovornika kako gleda na te promene. - Vremena se menjaju, svako ima svoje zahteve, svoj duh i svoje knjige. Samo vrhunci su večiti. Deca su veoma ozbiljni čitaoci. Humor i dvosmislica neće ih zadovoljiti, to je tek nemoguće sa ovima danas, mnogo znaju i umeju da čitaju na svoj način. Koliko pisci oličavaju svoje vreme, vidi se prolaskom kroz dva veka bogatstva našeg stvaralaštva za najmlađe. Logično je da će dobra pesma opstati dva veka, a Slobodan Stanišić nam objašnjava šta nisu poželjne osobine kvalitetne dečje pesme. - Odavno su odbačeni strogost, grubost, pretnja i naglašena pouka. Pesma mora da bude cela lepa, mora da zadrži dečju pažnju. Najlepše se brzo pamte, najčešće i pevaju. „Preslišavanje” Slobodan Stanišić je mnoge naše istorijske ličnosti pretvorio i u književne junake. O tome kako se to odrazilo na odnos dece prema istoriji svoje zemlje kaže: - Moji romani o detinjstvu cara Dušana i kraljici Simonidi, koliko imam uvida, traženi su u bibliotekama, što me raduje. Uostalom, evo male potvrde. Posle bezbrojnih pitanja o našoj najmlađoj kraljici, morao sam, na poziv učiteljica, da odem u školu „Jovan Dučić” na Novom Beogradu. Tamo su me sačekali učenici četvrtog razreda i „preslišavali” čitav čas... Iako je to predstavljalo pravo „hiljadu zašto”, bilo mi je drago njihovo interesovanje za naš srednji vek. Biljana Stojaković