Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
201-225 od 11020 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
Vuk Filipović: POETIKA TRAJANJA, Jedinstvo Priština 1973, str. 390. Književne studije. Očuvanost 3+; ima potpis. Вук Филиповић (Становце, код Вучитрна, 30. август 1930 — Приштина, 24. мај 1990), српски књижевник, књижевни критичар, естетичар, ликовни уметник и професор Приштинског универзитета. Биографија Вук Филиповић је незаобилазно име у култури и књижевности на српском језику на Косову и Метохији. Основну школу похађао је у Бабином Мосту, Бресју и Приштини, а гимназију у Другој мушкој гимназији у Београду и Приштини. Дипломирао је југословенску књижевност на Филозофском факултету у Београду 1954. године. Докторирао је на истом факултету 1964. године на теми „Детињство у делу Боре Станковића“. Био је професор у гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини (1954—1959), предавач на Вишој педагошкој школи и, од септембра 1960. до своје смрти, предавач и професор на Филозофском факултету у Приштини на предметима Теорија књижевности и Модерна српска књижевност 20. века. Иако му је крштено име било Вукашин, сва своја дела објавио је под именом Вук Филиповић. За време студија био је један од оснивача и први одговорни уредник студентског књижевног часописа „Видици“ (1953—1954) у Београду. Покретач је и главни и одговорни уредник часописа „Стремљења“ (1961—1977) у Приштини. Као студент у Београду објавио је тридесетак приповедака са темама из косовског живота у „Младом борцу“, „Младој култури“, НИН-у, „Нашем одјеку“, „Јединству``. Његов роман „Трагови“ (у рукопису) награђен је на конкурсу „Народне просвјете“ у Сарајеву 1957. године за југословенски роман. Тако је у књижевност ушао на велика врата. Покрајинско народно позориште у Приштини извело је његове драме: „Тамне одаје“ (Албанска драма, 1956) и „Снег и ватра“ (Српска драма, 1963). Приредио је две самосталне изложбе слика 1957. и 1960. године. Његова изложба била је прва самостална изложба слика на Косову и Метохији. Илустровао је и збирку песма Рада Николића „Сенке“, а бројне ликовне прилоге објавио у Јединству. Подстицао је и помагао младим ствараоцима на Космету да се афирмишу. Између осталог, као главни и одговорни уредник часописа Стремљења, у Приштину је из Ораховца за секретара часописа довео онда младог песника, потом романописца, Петра Сарића. Један је од покретача издавачке делатности Јединства 1961. године, у коме је доцније углавном и објавио све своје књиге. Започевши универзитетску каријеру на Филозофском факултету, Филиповић се посветио углавном теорији књижевности и књижевној критици, сасвим запоставивши уметничко стваралаштво, коме се после романа „Стрма обала“ (1961) није враћао. Дуго је најављивао роман „Летопис жегарски“, објавивши неколко краћих одломака у часопису „Стремљења“, но у његовој књижевној заоставштини рукопис није пронађен. Две његове драме, изведене у Покрајинском народном позоришту, до 1999. године, до бомбардовања СР Југославије од стране НАТО алијансе, налазиле су се у рукопису, прекуцаном на пелиру писаћом машином, у библиотеци позоришта, након чега им се губи траг. И сам аутор се за живота није потрудио да их објави, као што није међу корице сврстао ни своје приповетке расуте по часописима и листовима. Сличан немар испољио је и према својим ликовним делима, цртежима и сликама, које је углавном делио пријатељима. У књижевној критици Филиповић се најчешће бавио реинтерпретацијом књижевног дела. Под његову књижевно-критичку опсервацију најчешће су дошла дела писаца из врхова српске књижевности — Бора Станковић, Иво Андрић, Вељко Петровић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Растко Петровић, Момчило Настасијевић, Десанка Максимовић, Стеван Раичковић и други. О његовим делима писали су Велибор Глигорић, Димитрије Вученов, Бошко Новаковић, Сава Пенчић, Миодраг Друговац, Владета Вуковић и други бројни књижевни критичари. Вук Филиповић је био посебно даровит говорник који је знао да на своја предавања на факултету и књижевним трибинама привуче и оне којима књижевност није била професија. Био је члан Научног друштва Косова, које је потом прерасло у Академију наука и уметности Косова (АНУК), а у времену од 1986. до 1990. постао је и њен председник. У једном мандату био је и председник Савета академија наука и уметности СФР Југославије. Није се придружио српским, црногорским и муслиманским писцима и интелектуалцима 1986. године у протестима против албанске мајоризације на Косову, одбивши да потпише Отворено писмо о томе и јасно испољивши своје неслагање с њима на партијском састанку у Академији наука и уметности Косова. Уз све то ваља рећи да је Филиповић у приштинској чаршији важио и за својеврсног боема, а његово омиљено свратиште, у пролеће и јесен, била је чувена железничарска кафана „Иду дани“, у близини Железничке станице „Косово Поље“. Умро је у Приштини од цирозе јетре у шездесетој години живота.
Realizam Sava Pencic Izdaje OBOD Cetinje, 1967. - O realizmu - Realistički tekstovi - Teorijski natpisi sa beleškama Mek povez, format: 14x20 cm, 169 strana, latinica. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Potpis na trecoj strani. Kompaktna. 031223 ktj-43
RUSKA KNJIŽEVNOST 1 - 2 - grupa autora Svjetlsot Sarajevo / Nolit Beograd 1976-1978, Opšti pogled na celokupni razvoj jedne od najbogatijih svetskih književnosti , od početaka do novih vremena. Autori su nastojali da daju pouzdan pregled te velike tradicije , postupkom koji udružuje književno-istorijski i analitički pristup. Knjiga 1 : Od srednjeg veka do romantizma Knjiga 2: Realizam, Sovjetska književnost. ( ivica rikne i leđne korice ojačana sellotejp trakom ), tvrd povez, format 16 x 24,5 cm ,manja okrznuća duž ivica korica , 359 + 519 strana , ilustrovano, KNJIGA 2 IMA LEPLJEN VRT L. 2. SAJ. D. 1. POL. 3
UPOREDNA ISTRAŽIVANJA 2 : Prisustvo srpskohrvatskog usmenog pesništva u stranim kulturama , Institut za književnost i umetnost Beograd 1982, str. 260. Sadržaj na slici. Očuvanost 4- Годишњак / Институт за књижевност и уметност ; 4. Серија А, Компаративна изучавања српске књижевности ; 2,
LIČNOST I DJELO AKADEMIKA JOVANA VUKOVIĆA - реферати са Научног скупа одржаног у Београду 29. и 30. јуна 1998. године / главни уредник Слободан Реметић, Udruženje Durmitoraca u Begradu / Stručna knjiga 1998, str. 180. Sadržaj na slikama. Вуковић, Јован, 1905-1979 -- Зборници Očuvanost 4.
Vladimir Jovičić: ZAPISNIK, Izdavač časopis Ustvari Šabac 1966, str. 215. Književni eseji, recenzije, članci. Očuvanost 4-. Владимир Јовичић (Шабац, 1935-Владимирци, 2001) био је српски књижевник и политичар. Садржај Биографија Школовао се у Шапцу и Београду, где је на Филолошком факултету дипломирао и докторирао југословенску и светску књижевност. Поред уметничке прозе, објавио је и више монографија, студија, уџбеника, критика и огледа. Публиковао је у разним књижевним листовима и часописима читав низ есеја, расправа, полемика и чланака од којих су неки ушли у његова Изабрана дела од једанаест томова. Већина његових романа и приповедака је драматизована, сценски извођена и преведена готово на све значајније светске језике. Са преко тридесет објављених књига различитих жанрова, један је од најистакнутијих српских писаца. Као друштвено-политички радник био је ангажован у разним телима и комисијама Централног комитета СКЈ и ЦК СК Србије, где је био председник комисије за културу. Једно време 80-тих година обављао је дужност Републичког секретара (министар) за културу у Извршном већу (влада) СР Србије и био саветник тадашњег Председника Социјалистичке Републике Србије Ивана Стамболића, до његове смене 1987. године, после Осме седнице ЦК СК Србије.