Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
76-100 od 18463 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Istorija pravoslavlja za mlade, knjiga 1 Autor (i): Sofija Kulomzina Format: 20x13 cm Broj strana: 156 Izdavač: Svetigora, Cetinje Godina izdanja: 1999 Na stranici gde je naslov knjige stavljen pecat ranijeg vlasnika. Unutrasnjost dobro ocuvana. Pogledati stanje na slikama. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta
Uzani put Pravoslavlja vodi u život večni: Svako srbsko (srpsko) domaćinstvo treba da zna i da mu sledi, Arhimandrit Mardarije Izdavač: Manastir Središte u Malom Središtu kraj Vršca Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 315 strana. Knjiga je odlično očuvana. Posveta na predlistu prekrečena. Sadržaj: I - PASTIRSKE POUKE, VREME U KOME ŽIVIMO, A MI?!, KAKO DALJE?!, II - DRŽAVNI I DUHOVNI OCI SRPSKE NACIJE, STEFAN NEMANJA - SIMEON MIROTOČIVI I SINOVI SAVA I STEFAN PRVOVENČANI KRALJ - MONAH SIMON, ZAVEŠTANJA STEFANA NEMANJE, ZAVEŠTANJE ZEMLJE, ZAVJEŠTANJE KRVI, ZAVJEŠTANJE GROBOVA I KOSTIJU, ZAVJEŠTANJE NEBA I ZVIJEZDA, ZAVJEŠTANJE JEZIKA, ZAVJEŠTANJE CRKAVA, ZAVJEŠTANJE DRŽAVE, ZAVJEŠTANJE VLASTI, ZAVJEŠTANJE KNJIGE I PISMA, ZAVJEŠTANJE PJESME I SVIRKE, ZAVJEŠTANJE IMENA SRPSKIH, III - BOG I SVET, DESET BOŽIJIH ZAPOVESTI - (2, Mojs, 20:2-17), SVETO PISMO - (Stari i novi zavet), JEVANĆELJE (Novi Zavet) - Dobra, radosna vest, GOSPOD ISUS HRISTOS - ISKUPITELJ I PRESVETA BOGORODICA MARIJA PRISNODJEVA, OJ NEDELJO, PASHALNA TABLICA, ISTOČNIČE ŽIVONOSNI, IV - NASTANAK HRISTOVE CRKVE, VERA VEČNA, VERA STARA, V - O USTROJSTVU HRAMA, O NEOPHODNOSTI DA SE POSEĆUJE HRAM BOŽIJI, VI - KOLIKO SELA TOLIKO ADETA (OBIČAJA), VIII - POKAJANJE, ISPOVEST, POST I PRIČEŠĆE, VIII - O MOLITVI, OSNOVNE MOLITVE, SAVETI I UPUTSTVA, MOLITVE ZA RAZNE POTREBE, IX - POUKE, NE KRADI DRŽAVU (Vladika Nikolaj), NARODE NE PSUJ, X - BESEDE OČINSKE POUKE SVETOG STARCA FILOTEJA, XI - REČI VEČNOGA ŽIVOTA (Jov, 6:68), Himna ljubavi, XII - ZAVRŠNO KAZIVANJE SASTAVLJAČA
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski jezik! Bogato ilustrovano! 1948 god. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča...
Prva ispovest - povest o Aljoši Vladimir Maljagin Jurjević(autor) Božana H. Stojanović(prevod) Izdavač: Duga Knjiga Prva knjiga iz poznate trilogije o dečaku Aljoši ruskog pisca Vladimira Maljagina. Kroz događaje iz života glavnog junaka autor nas mudro, i pre svega s mnogo ljubavi za Gospoda i bližnje, vodi od prvog susreta s bakom koja je vernik sve do Aljošinog punog života u Crkvi. Ono najvažnije iz crkvenog života svakoga od nas dato je na fonu brojnih dečačkih avantura. Trilogija o Aljoši zaista se čita u jednom dahu. Ilustracije je ikonopisao Serjoža Popov. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ruska književnost Ostali naslovi iz oblasti: Deca 2006; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 120 str (KUTIJA 2)
Izdavač: Zmaj Broj strana: 397+420 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2008. Knjiga Velikani fizike oslanja se na 5 tomova razvoja fizike, koji sadrži istoriju klasične fizike, i na 2 toma istoriju nuklearne fizike (oba dela objavljena su na engleskom jeziku). U njima se izlaže tok teorije fizike i eksperimenata, bez dubljeg ulaženja u živote stvaralaca, ostavljajući po strani opštedruštvene uslove u kojima se stvaralo. Prilaz u ove dve knjige kritičniji je nego u knjigama pisanim u ikonografskom maniru. Razdvojeno je naučno stvaranje od ličnog života i karaktera. Po svojim ljudskim osobinama, naučnici pokrivaju čitav spektar od prekrasnih ljudi do potpuno odbojnih ličnosti. Neke od njih ne možemo da ne zavolimo, a neke je naprosto nemoguće voleti. VELIKANI FIZIKE – Velikani fizike, knjiga prva – od antičkog doba do kraja XIX veka: Aristotel Arhimed Ptolemej Kopernik Galilej Kepler Brahe Dekart Njutn Kulon Frenel Amper Helmholc Faradej Maksvel Marija Kiri Velikani fizike, knjiga druga – XX vek Plank Bor Ajnštajn Born De Broj Hajzenberg Šredinger Dirak Gamov Raderford Fermi Lorens Han Landau a4.2
Vrsta: Eseji i kritike Oblast: Ostalo Autor: Strani Autor:: Olga Nikolajevna Četverikova Žanrovi:: Istorija, Publicistika Izdavač:: Romanov Godina izdanja:: 2019. Broj strana: 677 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 17x26 cm Превод дела : Оборотни, или кто стоит за Ватиканом / Четвереникова Ољга Николаевнаж U novoj knjizi se razotkrivaju istinski ciljevi i planovi Vatikana, koji istovremeno predstavlja crkvenu instituciju i davno političku strukturu, ima jedinstvenu mogućnost da utiče na globalnu politiku, i na religioznu svest naroda sveta. Autor razmatra na koji način su razgranate mreže mnogobrojnih organizacija, a što je najvažnije – primenu usavršenih mehanizama manipulisanja masama omogućuje mu da aktivno sprovodi obaveštajne operacije, upravlja finansijskim tokovima i političkim procesima tesno povezanim sa svetskim vladajućim krugovima. Ipak, superzadatak Vatikana je postizanje idejnog i duhovnog liderstva u opšte svetskim razmerama, nije usmeren na učvršćivanje hrišćanstva, nego antihrišćanske univerzalne sinkretičke religije, čiji je temelj udaren na II vatikanskom koncilu. Zato je u centru ovog istraživanja ta duboka transformacija, tačnije, likvidacija katoličanstva, koja poslednjih decenija sama papska vlast dosledno vrši, sačuvavši od njega samo spoljni oklop, iza kojeg će se skrivati jedinstvena anticrkva – globalni Vavilon. а41
Наслов: Духовни луг: Блаженог Јована Мосха Издавач: Linc Страна: 188 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12x19 cm Година издања: 2001 ЈОВАН МОСХ ВОЗЉУБЉЕНОМ У ХРИСТУ СОФРОНИЈУ ФИЛОСОФУ Возљубљени, шта може бити пријатније за гледаље, од врта у пролеће, испреплетаног разнобојним цветовима? Ко случајно прође бива привучен разнобојном врстом цвећа. Очи не могу довољно да се нагледају лепоте, и да се насладе дивног мириса. Овде су се руже расцветале у свој красоти, тамо кринови помешани са ружама; овде процветала љубичица, као царска одора. Нешто ради рајских боја, нешто ради мириса просутог по том мору цвећа, пролазник бива поражен гледањем и дивним мирисом, те се осећа обузет чудном насладом. Са таквим задовољством прими и садашњи труд, благодарно и верно дете Софроније! Ти ћеш наћи у њему врлине светих мужева, који су засијали у наше време, засађени по речи псалмопевца, близу воденог извора. Мада су сви они богољубиви, свако је украшен неком посебном врлином, једни - једном, други - другом. Отуда њихова лепота и благољепије. Берући цветове из неувелог врта, ја сам сплео за тебе венац, и шаљем ти га, верно дете, а кроз тебе и свима. Ради тога ја овај труд називам врт - луг. Свако може наћи у њему духовну насладу, мирис и корист. Врлинском животу и добром васпитању не помаже једино размишљање о Божанским предметима, права вера и постојаност у њој, него такође - и житије светих. Ради љубави твоје према мени, дете, ја се прихватих овог труда, набравши велики букет цветова: описах изабране врлине, душекорисне подвиге отаца. И тако - почињем своје причање. c7
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.