Autor - osoba Rešin Tucić, Vujica Naslov Vreme fantoma : o piscima i knjigama / Vujica Rešin Tucić Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 2005 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2005 (Petrovaradin : Futura) Fizički opis 209 str. : autorova slika ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂAnagram Sadržaj S a d r ž a j: Poetska provokacija Branka Maleša (5-12); Kurac u naslovu : dodatak životu Henrija Milera (13-14); Da kucnem u drvo : Ivan Jelinčić Merlin: Sistemusistemu... (15-17); Gospodin Todor Manojlović (18-21); Pesnik Miron Bjaloševski (22-29); Poet v južnih gorah : Rade Tomić (30-33); Pun džep sreće : Jaroslav Supek: Kič pojezija... (34-36); Pretežak teret za grešnika : Dobrica Ćosić: Grešnik... (37-42); Poezija i ravnodušnost sveta : Zoran Vuković: Doba velike laži... (43-45); Osećaj za opasnost : Goran Babić: Osjećaj za oluju i ostalo... (46-49); Kapitalist tuge : Mirjana Božin: Veroispovest... (50-53); Svinjski život : Goran Simić: Korak u mrak... (54-57); Iz palanke u palanku, sa igranke na igranku : Laslo Vegel: Odricanje i opstajanje... (58-61); Noć mega-simbola : (Varšava, Miroslava Mandića) (62-64); Udes grabljive lepote : Raša Popov: Žabac koji ne zna da ćuti... (65-68); Poezija je dlakava : Katalin Ladik: Erogen zoon... (69-71); Demonski Davičo (72-79); Na crnom nebu od hartije (80-82); Sveopšti, ljudski tigar : Luka Salapura: Pasje vreme... (83-84); Duga je altamirska noć : Blagoje Baković: Kopno... (85-87); Vesti sa kućnog praga : Žarko Dimić: Svetac na stolu... (88-90); Svet gori s oba kraja : Nenad Grujičić: Carska namiguša... (91-93); Aj, haj, avaj : Jovan Zivlak: Zimski izveštaj... (94-96); Pod crnim krilom palog anđela : Dragan Jovanović Danilov: Euharistija... (97-99); Bezmerno i sićušno (100-107); Jezička i mentalna pantomima Branka Andrića (108-111); Panika u svetu senki : Novica Tadić: Kraj godine... (112-114); Omnibus - svima, za sve : Ljiljana Jokić Kaspar: Liliputanci putuju u XXI vek... (115-117); O, ljudi, spasite rat : sećanje na Josipa Severa (118-120); Poetski nomadizam : Sead Halilagić: Sazrevanje... (121-123); Kamenje koje se više ne kotrlja : Zvonko Karanović: Mama melanholija... (124-126); Judita Šalgo (127-129); Judita Šalgo, devojčica postupaka : o knjizi priča pisanih po tuđim naslovima (130-133); Prvi srpski vanzemaljac (134-135); Ispričane pesme : Dragomir Popnovakov: Pismo i nostalgija... (136-138); Čovek u šumi simbola : Boško Ivkov: Letopisi... (139-141); Povest o malom gladniku : inkantacije i arabeske Selimira Radulovića : Selimir Radulović: Po licu noći... (142-145); Legenda sa Detelinare (146-149); On je pevao, dok je po svetu išao : Miodrag Petrović: Skele su visoko i niko se nije vratio... (150-152); Knjiga svih naših poraza : Goran Babić: Samo ti, sinko, radi svoj posao... (153-155); Niko se više ne smeje, ali i ne plače : Anđelko Erdeljanin: Bezdušna opasnost... (156-158); Počuj moje usamljeno srce : Milutin Ž. Pavlov: Velizar i Đurđica... (159-160); Vojislav Despotov (161-163); Sam svoj bič i uteha : Aleksandar Tišma: Sečaj se večkrat na Vali... (164-166); Pesnik zjapećih praznina : Milan Živanović: Dunav, Dunav... (167-169); U jednom vozu, jedne godine (170-171); Slučaj pesnika Gorana Babića : Goran Babić: Ovdje ljudska kost miriše... (172-175); Zidovi vremena : Svetislav Travica: Slike srećnog vremena... (176-178); Priče za isplakane oči : Đorđe Brankov: Pričanja... (179-181); Prozori (prizori) zanjihani još od pre : Bora Vitorac: Letnjim putem... (182-184); Novosadska trilogija Vladislava Hajdvogela : Vladislav Hajdvogel: Novosadska trilogija... (185-189); Šum vremena i očaj čoveka : gotska melanholija Vladimira Bogdanovića (190-193); Moždane vizije Raše Popova : Raša Popov: Peta vizija... (194-198); U pustinji jezika i postojanja : esejizam Vojislava Despotova (199-200); Metafizički svet Dragoljuba Pavlova : Dragoljub Pavlov: Okretaljka za tango... (201-204). Registar imena (205-207). Beleška o autora (209). (broš.) Napomene Tiraž 500 Beleška o autoru: str. 209 Na koricama beleška o delu Registar. Predmetne odrednice Maleš, Branko, 1949- Miler, Henri Jelinčić, Ivan, 1951-1987 -- `Sistemusistemu` Manojlović, Todor, 1883-1968 Bjaloševski, Miron, 1922-1982 Tomić, Rade, 1934-1985 Supek, Jaroslav, 1952- -- `Kič pojezija` Ćosić, Dobrica, 1921- -- `Grešnik` Vuković, Zoran, 1956- -- `Doba velike laži` Babić, Goran, 1944- -- `Osjećaj za oluju i ostalo` -- `Ovdje ljudska kost miriše` Božin, Mirjana, 1952- -- `Veroispovest` Simić, Goran, 1952- -- `Korak u mrak` Vegel, Laslo, 1941- -- `Odricanje i opstajanje` Mandić, Miroslav, 1949- -- `Varšava` Popov, Raša, 1933- -- `Žabac koji ne zna da ćuti` -- `Peta vizija` Ladik, Katalin, 1942- -- `Erogen zoon` Davičo, Oskar, 1909-1989 Nejgebauer, Aleksandar, 1930-1989 Salapura, Luka, 1959- -- `Pasje vreme` Baković, Blagoje, 1957- -- `Kopno` Dimić, Žarko, 1962- -- `Svetac na stolu` Grujičić, Nenad, 1954- -- `Carska namiguša` Zivlak, Jovan, 1947- -- `Zimski izveštaj` Jovanović, Dragan Danilov, 1960- -- `Euharistija` Kostić, Laza, 1841-1910 Jovanović-Zmaj, Jovan, 1833-1904 Andrić, Branko, 1942-2005 Tadić, Novica, 1949- -- `Kraj godine` Jokić-Kaspar, Ljiljana, 1951- -- `Liliputanci putuju` Sever, Josip, 1938-1989 Halilagić, Sead, - -- `Sazrevanje` Karanović, Zvonko, 1959- -- `Mama melanholija` Šalgo, Judita, 1941-1996 Popnovakov, Dragomir, 1938-2005 -- `Pismo i nostalgija` Ivkov, Boško, 1942- -- `Letopisi` Radulović, Selimir, 1953- -- `Po licu noći` Sudarski Red, Đorđe, 1946-2007 Petrović, Miodrag, 1954- -- `Skele su visoko i niko se nije vratio` Babić, Goran, 1944- -- `Samo ti, sinko, radi svoj posao` Erdeljanin, Anđelko, 1941- -- `Bezdušna opasnost` Pavlov, Milutin Ž., 1943- -- `Velizar i Đurđica` Despotov, Vojislav, 1950-2000 Tišma, Aleksandar, 1924-2003 -- `Sečaj se večkrat na Vali` Živanović, Milan, 1950- -- `Dunav, Dunav` Travica, Svetislav, 1939- -- `Slike srećnog vremena` Brankov, Đorđe, - -- `Pričanja` Vitorac, Bora, 1940- -- `Letnjim putem` Hajtfogel, Vladislav, 1941- -- `Novosadska trilogija` Bogdanović, Vladimir, 1940- Pavlov, Dragoljub, 1940- -- `Okretaljka za tango` Srpska književnost -- 1982-2005 „Vreme fantoma“ je treća knjiga kritika Vujice Resina Tucića, kojom su obuhvaćeni pisci i njihova delà iz poslednjih decenija XX veka. Baš kao stoje to činio svojim prethodnim knjigama, „Slovo je puklo“ (pogled na sedamdesete) i „Hladno čelo“ (knjige iz osamdesetih), u fokus svojih interesovanja i ovde stavlja autore iz bivše Jugoslavije, poetički, pa i generacijski bliske, ali i suprotstavljene. Otuda u njegovim tekstovima vrlo često dolazi do polemičkih tonova, neizbežnih, nesumnjivo, mada ne više tako burnih, kao što su to bili u trenucima prvih objavljivanja u periodici. Tekstovi koji su sabrani u ovoj knjizi nisu konvencionalne književne kritike, mada Tucić ne izbegava vrednovanje, važnije mu je da iznese svoj stav (sa kojim se ne moramo složiti), koji može izgledati i kao provokacija, upravo u njegovom stalnom nastojanju da zahvati u stvarnost, da preispita savremenost (kako ono što je lokalno, tako i ono što je univerzalno), da izbegne jezički i svaki drugi kliše. Među piscima kojih uglavnom više nema, našli su se, tako, i jedan Laza Kostić Todor Manojlović, gotovo fantomski Henri Miler i Miron Bjaloševski, kao i Aleksandar Tišma, Judita Šalgo i Vojislav Despotov. Bez obzira na metaforu iz naslova, knjigom Vreme fantoma obuhvaćeni su prevashodno živi pisci, naši savremenici, i njihova poetska, odnosno prozna delà. Vujica Rešin Tucić tvorac je teoretskog pojma tradicija avangarde, u okviru koje je objavio dvanaest knjiga poezije, proze i eseja: Jaje u čeličnoj ljusci (1970), San i kritika (1977), Slovo je puklo (1978), Prostak u noći (1979), Reform grotesk (1983), Hladno čelo (1983), Sneg veje, ljubav je večna (1990), Strahote podzemlja (1990), Struganje mašte (1991), Igrač u svim pravcima (2001) i Gnezdo paranoje (2006)... Realizovao je niz umetničkih poduhvata i projekata, delujući na širokom prostoru, od Zrenjanina (izdavač i urednik publikacije Pamfleti, 1968), preko Beograda (časopis Rok, 1969), Novog Sada (časopis Polja i umetnička grupa Januar-Februar 1971), do Zagreba (časopisi Pitanja i Oko), Splita (Vidik), Rijeke (Dometi) i Kranja. Uređivao je časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Dalje (Sarajevo). Pokrenuo je 1977. godine i privatni časopis Adresa kao jedno od najznačajnijih neoavangardnih glasila na bivšejugoslovenskom kulturnom prostoru. Bio je osnivač i autor književne škole Tradicija avangarde (Beograd 1993–95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, preminuo je 28 novembra 2009. godine u Novom Sadu. MG148

APSOLUTNA I UBLAŽENA PRAVDA U ESHILOVOJ ORESTIJI Autori: MIRJANA STEFANOVSKI, KOSTA ČAVOŠKI Izdavač: NAŠ DOM, L`Age d`Homme Povez: mek Godina izdanja: 2001 Broj stranica: 165 Knjiga je veoma dobro očuvana, nepodvlačena, samo je obod stranica (kad se knjiga gleda sklopljena) blago požuteo i postoji par flekica; na koricama sitni tragovi korišćenja - stanje možete videti na fotografijama. s

BEOGRAD - 1963 - 212 STRANA, MEK POVEZ, ILUSTROVANO.

Bijelo dugme - antologija 1-2 Original dvd Ocuvano

U dobrom stanju U dobrom stanju Estetički spisi / Bogdan Popović ; predgovor Dragana Jeremića ; [priredio za štampu Bogdan Lj. Popović] Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1963 Srpska književna zadruga, 1963 (Beograd : Kultura) Fizički opis 200 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Popović, Bogdan Lj. Jeremić, Dragan M. Zbirka Srpska književna zadruga ; kolo 56, knj. 381 Bogdan Popović estetičar: str. 7-22 Str. 23-24: Reč unapred / B. Lj. P. [Bogdan Lj. Popović] . SADRŽAJ Dragan M. Jeremić: Bogdan Popović estetičar ...7 B. Lj. P.: Reč unapred ...23 Teorija o „lepom` i teorija umetničkog dela ...27 Šekspirov rang među njegovim drugovima u pesništvu i umetnosti ...103 Tri Hajneove pesmice ...116 O Dučićevom pesništvu ...124 O glumačkoj veštini ...141 Fragmenti iz komparativne estetike i teorije lepog ...158

UVOD U NEMAČKI POSLOVNI JEZIK Autor: Milica Vučković Stojanović Jedanaesto izdanje Izdavač: Ekonomski fakultet u Beogradu Povez: mek Godina izdanja: 2018 Knjiga je izuzetno dobro očuvana, bukvalno kao nova - stanje možete videti na fotografijama. s

ima podvlacenja ali knjiga je u dobrom stanju

RUS4)

Sonja Uzelac - NEMAČKI JEZIK ZA EKONOMISTE Četvrto izdanje Izdavač: Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet Povez: mek Godina izdanja: 2020 Knjiga je odlično očuvana, nepopunjavana, kao nova - stanje možete videti na fotografijama. s2p

Odlicno stanje, original. Slike.

magic english 1-showtime-zabavne price vesele pesmice za ucenje engleskog-novo magic english 4-playtime-interaktivne igre,uz koje cete se zabaviti dok ucite engleski-novo u celofanu

Хеиделбергер Хербст Дом Хелмута Милера у Берлину негује свој грип заједно са `Глобостадом`, несвестан да у Хајделбергу млади студент медицине управо завршава своју докторску дисертацију о штетном деловању истог антибиотика. Какво изненађење када је студентски рад украден и представљен као оригинал на великој фармацеутској конвенцији. Беа Браун, која ужива у Хелмутовом застоју посећујући пријатеље у Хајделбергу и присуствујући чувеном „Хајделбергер Хербсту“, изненада се нађе у центру истраге. Написан у потпуности на немачком, „Хеиделбергер Хербст“ се придружује са 24 друге узбудљиве мистерије Хелмута Милера за лако читање дизајниране да побољшају културно разумевање земаља немачког говорног подручја, а истовремено унапреде корисниково течно читање. Читач другог нивоа. Брза мистерија за почетнике немачке студенте са приватним детективом Хелмутом Милером. Задатак доводи Милера у Минхен, где га случајан сусрет са његовом бившом девојком Маријом увлачи у опасне послове. Ко је знао да је постала крадљивац дијаманата са приличном репутацијом? Ниво један потешкоћа. Heidelberger Herbst by Felix & Theo odlično očuvane Ц

časopis za književnost i kulturu VERGILIJE, KOČIĆ VLADIKA GRIGORIJE, MOMO KAPOR, PERO ZUBAC... MAJ.21/11 odlično očuvana kao nova

biblioteka BAŠTINA PROESVETA Beograd odlično očuvana Room.8

Štab Korpusa narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije postavio je svoje uslove za razmenu zarobljenika, za svakog oficira i podoficira po dva, a za svakog vojnika po jedan pripadnik partizanskih jedinica ili talac doveden iz zatvora ili koncentracionog logora. Nemačka Krajskomanda je prisiljena da ovo prihvati. Tako je odlučeno da se razmena izvrši na Devojačkom mostu. U komandi su dobili specijalni zadatak Marko, Đorđe, Kosmajac i Jelena. oni moraju da po svaku cenu obezbede kolonu u kojoj se nalazi devet nemačkih vojnika sa majorom Kolbeom i ranjenim narednikom Hansom, da se živi probiju do mesta na kojem će biti izvršena razmena. Ali ovaj zadatak teško je izvršiti, pogotovo u uslovima velikog terora, kada neprijatelj za svakog svog ubijenog strelja sto nedužnih ljudi, žena, dece, pali sela, odnosi letinu i uništava sve živo na šta naiđe. Kolona je izložena mnogim iskušenjima i postepeno se u ovom maršu iskazuje unutarnja drama svih njenih učesnika... Režija: Miomir Stamenković Uloge: Žarko Radić, Dragan Nikolić, Olga Kacjan, Marko Nikolić, Peter Karsten, Tanasije Uzunović, Ratislav Jović, Dževad Đoraj, Miroljub Lešo, Dragomir Felba, Ivan Jonaš format slike: 4:3 audio: srpski, Dolby Digital 2.0 Zona 2 , PAL titlovi: slovenački Izdavac: DiMedia Neotpakovan, u celofanu.

odlično očuvana kao nova SK.2

odlično očuvana kao nova exlibris

Petar Džadžić O prokletoj avliji Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Sadržaj: Uz ovo izdanje Uvod - ,,iskonski najdublji sloj` Delo sa dugom genezom zrenja Od plemena Aveljovog do Ahbaba Kad i kako - dva pitanja u Prokletoj avliji Zašto valija mrzi knjige O majstoru pripovedaču Šamansko ekstatično iskustvo Nepromišljeni govor Đavo melje, šuška i šapuće po celom svetu Šta kazuje čovekova spoljašnjost Ljudi pogrešnog (prvog) koraka Sređivanje priče Avlija se ne menja, nikad Četiri pejzaža u Prokletoj avliji Umesto zaključka

Florilegium, Adagiorum, Sententiarum, Proverbiorum, Gnomarum Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Biblioteka Korist i razonoda Skupio i preveo: Albin Vilhar Predgovor: Svetislav Marić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 332 l4

odlično očuvana im2drpol

Raise High the Roof Beam, Carpenters & Seymour: An Introduction by J.D. Salinger Подигните високо кровну греду, Царпентерс & Сеимоур: Увод од Ј.Д. Салингера Ова књига садржи две одвојене приче: „Подигните високо кровну греду, столари“ је прва, а „Сејмур: Увод“ је друга. „Подигните високо кровну греду, столари“ је прича о породици Гласс, коју приповеда Бади, други најстарији брат. Бади присуствује венчању свог брата Симора са девојком по имену Мјуријел, али је на војном одсуству током активне дужности у Другом светском рату. На венчању, сви су запањени када се Симор не појави. Радња приче почиње када неколико ликова на крају путује заједно након неуспелог венчања. Остали (Матрона части и њен муж, и неколико заостатака) причају о Симоуру и разочарању што се није појавио, а Бади им никада не каже да је он тајно Симуров брат, па они са њим разговарају отвореније него иначе би. Они критикују Симора и спекулишу о манама и недостацима његовог карактера, али Бади сматра да су њихове процене прилично осуђујуће и пристрасне. Затим одлучује да аутомобилу каже ко је он, срамоти их због њихових лабавих критика. Проналази Симуров дневник и на огледалу у купатилу открива чудну поруку њихове сестре Бу Бу за Симора: `Подигните високо кровну греду, столари. Као Арес долази младожења/ виши од високог човека.` Ово је фрагмент грчког песника Сафо. „Сеимоур: Ан Интродуцтион” је својеврсна елегија за Симора из Бадија, испричана у форми увода за читаоца. Читалац се упознаје са Симором док зна да Симор технички није жив када је прича објављена, пошто се убио 1948. Овај део приче је испричан у току свести и говори о источном религиозном мистицизму. odlično očuvana П

Pogovor Drinka Gojković esej Industrija svesti Svetski jezik moderne poezije Aporije avangarde Slučaj Pablo Neruda Teorija medija Novinarstvo kao ples između jaja Jesam li Nemac Kritika političke ekologije Staklena kabina Teorija izdaje Revolucionarni turizam ... odlično očuvana sa posvetom GAR.7

emajl prečnik 22mm

biblioteka ZODIJAK odlično očuvana SANU.6

Šejka, Popović, Selimović, Konstantinović, Kiš, Ćosić... Predrag Matvejević (Mostar, 7. oktobra 1932 — Zagreb, 2. februara 2017)[1] bio je bosanskohercegovački i hrvatski pisac, publicist, hrvatski i italijanski državljanin, član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. godine. Matvejević pripada među najprevođenije hrvatske književnike u svetu.[2] Njegovo najpoznatije delo `Mediteranski brevijar` prevedeno je na 23 jezika.[3][4] Biografija Matvejević se rodio u Mostaru 1932. godine, od oca Vsevoloda Nikolajeviča Matvejevića, ruskog porekla, rođenoga u ukrajinskoj Odesi, koji je nakon povratka iz ratnog zarobljeništva u Nemačkoj u Mostaru bio sudija 1945. godine. Prema Predragovim izjavama na HRT-u 2012, njegov otac je imao boljševička uverenja i velike simpatije prema ruskoj kulturi iako su njegov otac i brat umrli od gladi u Gulagu. Predragova majka Angelina (r. Pavić) bila je Hrvatica iz BiH, a njena strana porodice imala je bitan uticaj na njegovo rano obrazovanje u katoličkoj sredini. Nakon školovanja u rodnom Mostaru, gde je bio i partizanski kurir, započinje studije francuskog jezika i književnosti u Sarajevu koje je završio u Zagrebu. Godine 1967. doktorirao je na univerzitetu Sorbona u Parizu[1] disertacijom o angažovanom i prigodnom pesništvu. Od 1959. do 1991. godine predavao je francusku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.[1] Za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj, kao penzioner, napustio je Zagreb i od 1991. do 1994. predavao je slovensku književnost na Trećemu pariskom univerzitetu (Nouvelle Sorbonn). Od 1994. do 2007. predavao je srpski i hrvatski jezik i srpsku i hrvatsku književnost na Rimskom Univerzitetu La Sapienza.[1] Matvejević je primio jedan počasni doktorat u Francuskoj (Perpinjan) i dva u Italiji (Đenova, Trst), a dodeljen mu je 2002. godine i počasni doktorat na Univerzitetu `Džemal Bijedić` u njegovu rodnom Mostaru. Matvejević je je jedan od najprevođenijih hrvatskih autora u svetu. Njegov `Mediteranski brevijar` preveden je na 23 jezika (samo u Italiji prodat je u više od 300.000 primeraka), a `Druga Venecija` preko 10.000 primeraka. Matvejevićevu publicistička knjigu `Jugoslavenstvo danas`, koja je bila vrlo čitana u bivšoj SFR Jugoslaviji uredili su Jovan Radulović i Rajko P. Nogo a objavio je beogradski BIGZ 1984. kao džepno izdanje u 30.000 primeraka. Bio je predsednik Hrvatskog centra PEN-a od 1980. do 1989. godine.[1] Bio je počasni doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN kluba u Londonu od 1990. godine[1]; predsednik Naučnog veća mediteranskog laboratorija u Napulju. Bio je savetnik za politiku prema Sredozemlju u Evropskoj komisiji i član Saveta političke stranke SRP kojom je predsedavao Stipe Šuvar u Zagrebu. Matvejević je 1989. godine, zajedno sa Miloradom Pupovcem, Žarkom Puhovskim i Brankom Horvatom i uz podršku generala Koče Popovića , bio među osnivačima Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), prve nezavisne političke asocijacije u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, koja je imala službeni slogan `Jugoslavija, ili rat!` i u Zagrebu je prethodila osnivanju nacionalnih stranaka HSLS, i HDZ. Bio je član Saveta levog časopisa Novi Plamen. Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 1992. godine bio je službeni kandidat za poslanika u Hrvatskom saboru na stranačkoj listi projugoslovenske Socijalno-demokratske unije. Godine 1999. bio je, kao državljanin Italije, kandidat italijanskih komunista na izborima za parlament EU. Nosilac je odlikovanja koja su mu dodelili predsednici Republike u Francuskoj (Legija časti), Hrvatskoj (Red Danice hrvatske), Sloveniji i Italiji. Predrag Matvejević je 2020. godine dobio posthumnu francusku književnu nagradu Jean d`Ormesson za knjigu `Mediteranski brevijar`.[4] Osude i klevete Dana 10. novembra 2001. Predrag Matvejević je u zagrebačkom Jutarnjem listu objavio tekst pod nazivom Naši talibani. U tom novinarskom članku zahtevao je da neki sud `stroži od Haškoga tribunala`, poput komunističkih `sudova koji su sudili kolaborantima fašizma` presudi književnicima Dobrici Ćosiću, Matiji Bećkoviću, Momi Kaporu, Rajku Petrovu Nogu, Gojku Đogu, Ivanu Aralici, Anđelku Vuletiću i Miletu Pešordi kao `kvislinškim piscima` odgovornim za zločine počinjene u agresiji na BiH, pisao je Matvejević. Pešorda je u nedeljniku `Fokus` tvrdnje P. Matvejevića imenovao verbalnim političkim atentatom `Matvejevićev verbalni atentat na Pešordu`, (Fokus br.81., str.2., Zagreb, 29. novembar 2001). Jedini od svih pomenutih tužio je Matvejevića Općinskom sudu u Zagrebu za klevetu i započeo parnicu u martu 2003. Dana 2. 11. 2005. Matvejević je proglašen krivim za zlodelo klevete i uvrede Mileta Pešorde i osuđen je na petomesečnu uslovnu kaznu, objavu presude u Jutarnjem listu o svom trošku i da plati 5000 kuna sudskih troškova. Matvejević se nije žalio na presudu već je, s direktnom podrškom hrvatskog premijera i predsednika HDZ-a Ive Sanadera, pokrenuo međunarodnu kampanju protiv presude, koja je izazvala organizovani protest više istaknutih pisaca u Evropi. Izjavio je tada da bi žalbom priznao presudu i onog ko je presudu izrekao. Presuda je 20. decembra 2005. postala pravosnažna, a njenu zakonitost potvrdio je 23.09.2009. Vrhovni sud Hrvatske i odbio zahtev glavnog državnog odvjetnika Republike Hrvatske da poništi presudu. Veliki odjek u hrvatskoj javnosti dobili su članci `Matvejevićeva vješala za hrvatske književnike` Darka Kovačića u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` od 11 .11.2005, i politološki esej Zdravka Tomca `Predrag Matvejević brani i zastupa velikosrpska i četnička stajališta`, objavljen u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` 25. aprila. 2008. i analiza dr. Zvonimira Šeparovića `Kleveta je ozbiljan zločin`. Tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović imenovao je Matvejevića za predstavnika Republike Hrvatske u Međunarodnoj organizaciji frankofonih država, iznoseći tvrdnje u svom pismu Le Mondu da iako je pravosnažno osuđen, Matvejević nije počinio zločin klevete i uvrede. Zbog toga je potom Josipovića napalo udruženja hrvatskih sudija. Vladimir Gredelj (bivši predsednik udruženja hrvatskih sudija) je u kolumni u Večernjem listu nazvao takav postupak Josipovića bizarnim i sramotnim ocenivši to kao krajnje neprikladno, ujedno i uvredu Vrhovnog suda Hrvatske, Matvejevićevo imenovanje na državnu dužnost kao osobe koja je javno izjavila da ne priznaje hrvatske zakone. odlično očuvana CiGa.10