Antički svet srednji vek moderna istorija Abrégé d`histoire universelle A.Manfed U.R.S.S.1974. le monde antique le moyen age les temps modernes Скраћена универзална историја А.Манфед антички свет средњем веку модерна времена odlično očuvana sa pripadajućim preklopnim kartama mislim da knjiga nije ni čitana 565 str. LEA.17

grafički dizajn Phaidon, Area: 100 graphic designers, 10 curators, 10 classics 450 strana, veliki format, teška, masivna knjiga prvih nekoliko desetina stranica /vidi sliku/ došle u manji kontakt sa vodom pri vrhu, pa su se te stranice slepile prvi vrhu, pa su se prilikom odvajanja oštetile /iz nekog razloga samo leve stranice/ pri vrhu /vidi slike/. Ostalo dobro.

veliki format odlično očuvana NOVO bogato ilustrovana

odlično očuvane

Šetnja u mestu / Walking on the spot Građanski protest u Srbiji 17.11.1996. - 20.03.1997. CIVIL PROTEST IN SERBIA Od polovine novembra 1996. godine do kraja februara 1997. širom Srbije su održani građanski i studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića. Građanski protesti trajali su 88, a studentski više od 117 dana.[1] Direktan povod demonstracijama jeste krađa na lokalnim izborima 1996. godine, ali pravi razlozi leže u nezadovoljstvu naroda teškom socio-ekonomskom situacijom, izolaciji zemlje i želji ljudi, pre svega mladih, za promenama. Demonstracije su započete u Nišu a kasnije su se vrlo brzo proširile na sve veće gradove u Srbiji. Posle krađe na lokalnim izborima, koalicija Zajedno organizovala je svakodnevne proteste građana u većim gradovima Srbije. Uporedo sa građanskim otpočeli su i protesti studenata. Pištaljke i šetnja bile su karakteristika protesta, ali i kordoni policije. Rezultati izbora (odnosno pobeda opozicije na lokalnom nivou) priznati posle dolaska specijalnog izaslanika OEBS-a Felipea Gonzalesa 11. februara 1997.[2] donošenjem leks specijalisa. Izborni rezultati doveli su u mnogim gradovima i opštinama predstavnike opozicije na vlast, ali se prihvaćeni rezultati nisu u potpunosti poklapali sa izbornom voljom. Sam zakon doprineo je da se izađe iz postojeće krize, ali nije se ništa učinilo na kažnjavanju onih koji su prekrajali izbornu volju tako da je sumnja u tačnost izbornih rezultata preneta i na buduće izbore. Osvajanje gradova i opština za srpsku demokratsku opoziciju imalo je veliki značaj jer su mnogi opozicioni političari prvi put počeli da rade na političkim funkcijama. Nakon završetka protesta i zadovoljenja zahteva Koalicije Zajedno, režim Slobodana Miloševića bio je veoma uzdrman, a s obzirom da je 1997. bila izborna godina očekivala se dalja promena vlasti u Srbiji. Međutim, nadu u promene prekinula je svađa lidera Koalicije Zajedno koja je nakon nekoliko meseci prestala da postoji. Izbore 1997. godine su zbog nepromenjenih izbornih uslova bojkotovale opozicione stranke DS, DSS i GSS, dok je SPO izašao, a izborni rezultat održao je SPS i JUL na vlasti. Najveći značaj demonstracija je što se pokazalo da opozicija ima sredstvo kojim može da parira Slobodanu Miloševiću, tako da su oni bili samo priprema za promene 5. oktobar 2000. Tokom svakodnevnih demonstracija izveštavanje RTS-a, Politike i drugih režimskih medija je bilo izuzetno tendenciozno i omalovažavajuće prema demonstrantima nazivajući ih „špijunima“, „stranim plaćenicima“, „šakom slučajnih prolaznika“ i dr. Ovakvo izveštavanje povećalo je nepoverenje naroda prema režimskim medijima i režimu Slobodana Miloševića. Hronologija građanskih protesta Novembar - decembar 1996.[17] Datum Događaj Datum Događaj Datum Događaj 17.11. Održan drugi krug izbora za lokalne vlasti. Iste noći građani su slavili pobedu opozicije. 1.12. Dragan Tomić gostuje na RTS-u i demonstracije naziva `profašističkim i rušilačkim`. Uhapšena 4 demonstranta, šetala i baka Olga. Prvi put se pojavio pokretni razglas. Policija najavila oštrije mere. 15.12. Delegacija koalicije `Zajedno` razgovarala sa Džordžom Kornblumom. Prvi put puštena pesma `Glas`. Svakodnevni protesti u većim gradovima i naseljima u Srbiji. 18.11. Na Trgu republike održan miting pobede, nakon čega su lideri koalicije `Zajedno` otišli u gradsku skupštinu da bi upozorili GIK da ne manipuliše izbornim rezultatima. Drugi krug je okarakterisan kao `latinoamerički izbori` 2.12. U Skupštini Srbije odložena sednica zbog dezinfekcije zgrade. Uhapšena 32 demonstranata. Uprkos upozorenju i snegu, šetnja je održana. 16.12 Koalicija `Zajedno` napustila republičku skupštinu. Odbijen zahtev za formiranje anketnog odbora. Međunarodna organizacija za pomoć medijima proglasila je Radio B92 za najbolji radio na svetu. Milo Đukanović predložio Miloševiću da odmah poništi izbore. 19.11 Objavljeni preliminarni rezultati - SPS podnosi prigovor. Počeli protesti u Nišu. Drašković pred 35000 ljudi izjavio `Niška policijo, čestitam ti što nećeš da braniš Kozanostru.` 03.12 Nakon višednevnog selektivnog ometanja, prekinut rad Radija B92, radio Indeks, požarevačkog radija BUM93. Zvanično, B92 nema dozvolu za rad. Novi zahtevi na mitinzima su sloboda medija i oslobađanje demonstranata. Pet američkih kongresmena u šetnji. NUNS traži ostavku Tijanića. 17.12. Milošević pred kamerama primio niške studente. Koalicija `Zajedno` traži ostavke D. Tomića, M. Marjanovića i D. Milanovića. U Majdanpeku održan prvi miting podrške Miloševiću. 20.11. Protesti se šire Srbijom (Užice, Pirot, Jagodina...) Sa mitinga je poslato pismo Miloševiću, a Danica Drašković je dala izjavu-razgovor za RTS. Đinđić simbolično promovisan za novog gradonačelnika. 04.12 Mile Ilić podneo ostavku. Masovna šetnja (preko 100.000 demonstranata). Ministar Milutinović u Londonu izjavio da neće biti upotrebljena sila protiv demonstratora. 18.12. Nastavljaju se mitinzi podrške Miloševićevom pismu. Koalicija `Zajedno` pozvala građane na proslavu Sv. Nikole na Trgu Slobode. SPS pozvao nadležne da spreče ometanje saobraćaja u Beogradu. 21.11. Miting i prva protestna šetnja Beogradom. 05.12. 150.000 šetača izvelo napad papirnatom avijacijom na RTS. Proradio B92. 19.12 Sto hiljada ljudi proslavilo Svetog Nikolu. MTV snimio spot za pesmu `Glas`. Nova Demokratija ne podržava kontramitinge svog koalicionog partnera. 22.11. U Pirotu odbornici koalicije `Zajedno` štrajkuju glađu. 06.12. Tijanić podneo ostavku. Na mitingu su se pojavile zastave SAD i drugih zemalja, kao i lutka sa likom predsednika Miloševića. 20.12. U Beograd doputovala komisija OEBS-a, na razgovor sa Miloševićem i koalicijom `Zajedno`. Momir Bulatović u intervjuu francuskom Figaru rekao da mu je Milošević priznao pobedu opozicije. 23.11. Mitinzi u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. 07.12. Vrhovni sud odbio žalbu GIK Beograda. NAkon hapšenja, maltretiran Dejan Bulatović. Keti Morton razgovarala sa Miloševićem. 22.12. Koalicija Zajedno na mitingu objavljuje poverljive informacije sa zatvorenog sastanka SPS-a na kojem je planiran kontramiting za 24.12. Održan prvi kongres Saveza slobodnih gradova i opština Srbije. 24.11. GIK Beograda i Niša poništavaju veliki broj mandata koalicije `Zajedno`. Vuk izjavio `Naređujem, glavu gore` 08.12. Devetnaesti dan protesta. GIK upućuje žalbu saveznom sudu. 23.12. Sto hiljada demonstranata. Patrijarh apelovao da se izbegne nasilje. 25.11. Koalicija `Zajedno` podnosi Vrhovnom sudu Srbije žalbu na odluke Prvog opštinskog suda. Tokom šetnje demonstratori bacali jaja na Skupštinu grada, RTS, Radio Beograd i Politiku. Najavljen bojkot trećeg kruga, a šetnja je počela u 15 časova. 09.12 Voren KRistofer pozvao Miloševića da prizna rezultate izbora. Đinđić poručio; `Ako odustanemo, izgubićemo!`. 24.12. Incidenti između Beograđana i kontramitingaša. Člana SPO Ivicu Lazovića ranio jedan kontrademonstrant. Najveći protesti do sada. 26.11. Vrhovni sud odbio žalbu. Milicija čuva sud u Jagodini. 10.12. Savezni sud odbacio zahteve GIK Beograda. Koalicija `Zajedno` odbila da učestvuje u radu savezne skupštine. Govor lidera održan na Terazijama. 25.12. Ukupan bilans protesta - 58 povređenih. Nastavljen protest uprkos intervencije policije. 27.11 Održan treći krug izbora. Osim jaja bacalo se i kamenje. 11.12. Klinton poručio Miloševiću da se rezultati izbora moraju poštovati. Biljana Plavšić podržala protest. Predstavnici DS-a u Vašingtonu zatražili zamrzavanje imovine. 26.12. Jake policijske snage blokirale šetnju. 28. 11. Koalicija `Zajedno` apelovala da se ne baca kamenje. Jaja i dalje aktuelna (`Na jajare - jajima`). 12.12 Proglas Saveza dramskih umetnika Srbije. 27.12. Policija i mladići u civilu tukli protestante. 29.11. Sve jače reakcije iz inostranstva. Jaja bačena i na Vrhovni sud. Izašao je prvi broj `Demokratije` . U Kragujevcu proslavljena pobeda. 13.12. Milošević piše pismo-odgovor Vorenu Kristoferu i poziva komisiju OEBS-a. RTS započeo kampanju protiv stranih zastava na mitinzima. 30.12. Policija je blokirala i pešačku zonu, šetnja samo Knez Mihajlovom. Građani pozvani na doček Nove godine na ulicama. Vojska neće izlaziti na ulice. 30.11 Rekordni broj demonstranata - 200.000. Bacala su se jaja, kese sa crvenom bojom, jogurt, toaletni papir, a zvižduk nakon pominjanja imena Slobodana Miloševića je trajao 20 minuta. 14.12. Peške pristižu novosadski studenti. 31.12 Milošević najavio 1997. godinu kao godinu reforme. Više od pola miliona ljudi dočekalo je ponoć na trgu. Bez većih incidenata. Januar - mart 1997.[17] Datum Događaj Datum Događaj 02.01. Sveti Arhijerejski sabor SPC osudio je izbornu krađu u Srbiji i nasilje. Koalicija `Zajedno` pozvala građane da prave buku svake večeri u 19:30, tako ometajući TV dnevnik 01.02. U Kruševcu počeo protest gimnazijalaca. D. Mitević izjavio da je kriza posledica gluposti ljudi na vlasti. U Beogradu se dele šetačke dozvole. 05.01. Beograđani izazvali saobraćajni kolaps u centru grada, organizujući protestnu šetnju i simulirajući kvarove na automobilima 02.02 Policija pendrecima i vodenim topovima rasterala demonstrante sa obe strane Brankovog mosta. Upadom na Filozofski fakultet prekršena autonomija Univerziteta. U Urgentnom centru tridesetak povređenih građana 06.01. Pola miliona građana provelo Badnje veče na ulicama. Eksplozija ispred zgrade direkcije JUL-a 03.02. Patrijarh pozvao na uzdržavanje od nasilja i kritikovao vlast. Štrajk taksista zbog ubistva kolege. Prekinut Fest. 08.01. Vlada Srbije saopštila da je koalicija `Zajedno` dobila većinu u skupštini grada Niša. U Beogradu ponovo blokiran saobraćaj, a policija upotrebila silu tokom akcije `pokvarenih automobila`. 04.02. Slobodan Milošević uputio pismo predsedniku vlade M. Marjanoviću kojim mu predlaže usvajanje predloga Lex specialis-a. Sledećeg dana Vlada ekspresno uputila isti na usvajanje predlog zakona. Sukob demonstratora i policije. 09.01. Vrhovni sud potvrdio pobedu u Vršcu. Šetnja je ponovo sprečena. Pedeset i dva akademika traže povlačenje policije sa ulica 08.02. Lex Specialis ocenjen kao neustavan.Prosvetari i dalje u štrajku. Čović ne da svoj mandat. Na trgu oko 80000 ljudi. 12.01. Pedeset i četvrti dan protesta, i šetnja je blokirana. Građani preuzeli autobus na liniji 31. Četiri ovce sa Zlatibora dovedene na miting. 09.02. Narodno pozorište u štrajku. Oko zgrade `demokratski prsten` . Buka `kod Vuka` . 14.01. GIK Beograda objavio pobedu koalicije `Zajedno` . N. Čović i M.Ilić isključeni iz članstva SPS-a, prvi zato što je bio protiv a drugi zato što je bio za krađu glasova. 11.02. Usvojen Lex Specialis. Odbijen je amandman o Novom Beogradu i Mladenovcu. Rekonstruisana Vlada Srbije sa dosta ministara iz JUL-a. Radikali napustili skupštinu. Demonstranti pristizali na Trg Republike bez ometanja. Zakon sutradan stupio na snagu. Protesti se nastavljaju. 16.01. Atentat na rektora Univerziteta u Prištini Radivoja Papovića. Dve starice prevarile kordon i zaustavile saobraćaj u Kolarčevoj. 17.02 Ministarka Buba Morina naletela kolima na `militantne izbeglice i tvrdi deo SPO` . Drašković najavio veto na predlog SPO-a da Danica Drašković bude predsednik gradske vlasti. Do sada šest miliona ljudi prošetalo Srbijom. 17.01. Samoubistvo Nikole Koljevića. Protesti Srba na Kosovu. 21.02 Konstituisana SO Beograda. Skinuta petokraka sa zgrade Skupštine grada. Proslava na Trgu uz tajm-aut vlastima za oslobođenje medija. SKPJ osudio čin skidanja petokrake. 18.01. SPS se žali na odluku GIK-a. Građani u uniformama obeležili šezdeseti dan protesta. Počeo štrajk prosvetara. 25.02 Jednosatni štrajk upozorenja zdravstvenih radnika. Većina škola u Srbiji ne radi zbog štrajka. Roditelji i đaci podržavaju profesore u štrajku. 23.01. RTS odlaže odluku o predaji kragujevačke RTV. Protesti u Kragujevcu na ivici ekscesa. Pretučen poslanik SPO-a, kao i građani u Kraljevu i Nišu. 27.02 Veće dekana smenilo rektora. Nema dogovora između vlade i prosvetara. Povratak otpisanih u Studio B. 24.01. Novo rukovodstvo Kragujevca postiglo dogovor sa RTS-om o privremenom neemitovanju informativnog programa i izlasku policije iz zgrade RTV Kragujevac. Bira se najbučniji kraj u Beogradu, 28.02. Sporazum između SRJ i RS. Predlog ukidanja gradske takse od 3%. Princ Aleksandar Karađorđević pozvan da poseti Beograd. 27.01. Najveća Svetosavska litija ikada viđena u Beogradu - preko 300 000 ljudi. U Nišu konstituisana nova skupština grada. Policija se povukla. 01.03. Smene u NIN-u. Počeo štrajk u istom. 30.01. U protestu aktivno 700 000 građana. Najavljeni generalni štrajkovi Samostalnih sindikata Srbije i beogradskih advokata. 05.03. Pobednički miting u Kragujevcu, SPO osnovao odbor za obnovu monarhije. Dva lica povređena u eksploziji ispred Filozofskog fakulteta u Prištini. B92 1997. veliki format bogato ilustrovana kao nova CigA.7

Olivera Dragisic - Komunisticko osvajanje vlasti na Balkanu 44-47

Izdavač: Službeni glasnik „Čovek je izgradnjom grada rekonstruisao samog sebe…“, kaže Robert Park u knjizi Grad (The City, 1925). I to je ključna misao, koja objašnjava „ekspresivnu želju“ (A. Lefevr) i put minucioznog istraživanja autora ove knjige. Njihov pogled ka činjen icama i vidljivom gradu otkriva njegovu nevidljivu sliku u slojevima istorijskog pamćenja i trudu čoveka da od reke otme obalu i svoje parče zemlje. U toj kompleksnoj slici, „heterotopiji“ (M. Fuko) grada u nastajanju na pustopoljini savske obale prepune bara i rukavaca, urbana vizija graditelja uobličila je ideju o Beogradu koji je prešao reku, tražeći svoj novi oblik i identitet u intenzivnom osvajanju prostora, ali i u „neprestanom individualnom otkriću pojedinca“, kako kaže Markes u autobiografskoj knjizi Living to Tell the Tale. Beograđanin s druge obale Save, zagledan u „stari“ Beograd gradio je svoj grad, urbano lice svakodnevnog života. To lice prikazano je i opisano u ovoj jedinstvenoj studiji, džojsovskoj odiseji ulicama novoga grada, dinamičnim pulsacijama urbane stvarnosti i psihografskim i topografskim tragovima prošlih vremena. Tajna Novog Beograda je povelja grada, palimpsest na koji su autori upisali i u kojem su opisali ideje i slike nastajanja, ali i sve mene i transformacije koje su pomogle da jedna urbana celina stekne i zasluži svoju tajnu, koju svaki istraživač, ali i običan građanin, otkriva u gradu oko sebe i u gradu u sebi...

Vrlo dobro očuvane knjige Prošlost (Istorija) Dalmacije od najranijih vremena - 2000 pre nove ere pa do 1920 godine - autor renomirani jugoslovenski i evropski istoričar Grga Novak Komplet - obe knjige Izdavač: Slobodna Dalmacija Iz recenzije: Radi se o ži­vot­nom djelu ču­ve­no­ga hr­vat­skog po­li­hi­sto­ra Grge No­va­ka koje se sada prvi put po­jav­lju­je kao pre­ti­sak. Građa obuh­va­ća po­vi­jest Dal­ma­ci­je od pra­po­vi­je­snih vre­me­na do au­to­ro­ve su­vre­me­no­sti – do Ra­pal­l­skog ugo­vo­ra 1920. go­di­ne. Za­nim­lji­vost i vri­jed­nost knji­ge je u či­nje­ni­ci da se ob­jav­lju­je u iz­vor­nom ob­li­ku, kako je ob­jav­lje­na 1944. go­di­ne. Djelo je maj­stor­ska sin­te­za u kojoj se u jed­noj točki i tre­nut­ku naj­ve­će znan­st­ve­ne zre­lo­sti spa­ja­ju sve oso­bi­ne stila i dru­št­ve­nih vi­zi­ja jed­no­ga od naj­ve­ćih hr­vat­skih znan­st­ve­ni­ka i in­te­lek­tua­la­ca dva­de­se­to­ga sto­lje­ća. Odrednice: stari vek, srednji vek, Dalmacija, Hrvatska , Jugoslavija, Kraljevina SHS, Sloveni, Srbi, Hrvati...

Izdavač:Beograd : Jevrejski istorijski muzej Savez jevrejskih opština Srbije ILUSTROVANA,2019.god.,205.str. u odličnom stanju Dr David Tajtacak rođen je 13. 2.1899, a umro 19. 4.1973. godine. O njemu se zna da je bio lekar i human čovek, da je siromašne lečio besplatno, a znao je siromašnom pacijentu i da stavi novac za lekove pod jastuk. Tokom Drugog svetskog rata, kao sanitetski poručnik Kraljevske vojske Jugoslavije, bio je u nemačkom vojnom zarobljeništvu. U starosti se sećao Jevreja sa Jalije (deo Dorćola ka obalama Dunava), i pričao o njima, i zbog toga su ga Aron Alkalaj i David Perera, istaknuti članovi tadašnje jevrejske zajednice u Srbiji podstakli, a Vidosava Nedomački, upravnik Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu i dr Lavoslav Kadelburg, predsednik Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, pomogli da svoja sećanja osveži i upotpuni. Godine 1971. dr Tajtacak je diktirao svoja sećanja, a na pisaćoj mašini ih je beležio mladi službenik Saveza, Miroslav Grinvald. Aprila meseca, rukopis je bio u celini otkucan i dr Tajatacak ga je sa velikim zadovoljstvom predao Jevrejskom istorijskom muzeju.

HISTORAMA / N°16 / la Vérité Sur Nostradamus, Emmanuel le Roy Ladurie, les Rosenberg Étaient Coupables, Septembre 1930 Qui A Voté pour Hitler, la Révocation ... Auteur COLLECTIF Editeur HISTORAMA Etat Bon état Prix 29,80€ odlično očuvan na francuskom na drugoj slici sadržaj NiN

SEĆANJA Rade Marković Str 270 Povez mek Stanje knjige dobro O knjizi Pred nama se nalazi knjiga Radomira Markovića, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti iz doba kada je Srbija doživela poslednji rat u prošlom veku i kada je mučki bombardovana od onih koje sadašnji vlastodršci mole da im oproste što su nas bombardovali. Bez trunke srama oni svakim danom i dalje ponižavaju svoj narod, a ljude koji su imali hrabrosti da se agresiji odupru na bilo koji način, po nalogu istih tih agresora, bez dokaza osuđuju i trpaju u zatvor. Kroz knjigu koju je nazvao „Sećanja”, autor deli sa čitaocima retrospektivu vlastitih uspomena iz duge i plodne policijske karijere, otkriva koliko je bio privržen policiji i koliko je voleo zemlju u kojoj je živeo. I pored toga što se na njega sručio sav jad ovog sveta - jer, najteže je sedeti u zatvoru bez ikakve krivice - on je smogao snage da koliko-toliko vedrim tonom iznese svoja sećanja koja će čitaocu verovatno biti jako interesantna. Verujem da će „Sećanja` Radomira Markovića biti posebno interesantna i kolegama koje su u to vreme radili sa njim, jer će iz ove knjige videti da i pored svega što mu se u životu desilo, Rade nijednog trenutka nije izgubio svoj duh i svoju prepoznatljivu dozu humora... Knjiga koja se nalazi pred nama verovatno sve o ne e m a po a e taocu, ali ovo je druga knjiga koju je Rade Marković napisao u tamnici, kao politički sužanj 21. veka, čijom se slobodom plaća cena nazovi-demokratije. U kontaktima sa njim saznao sam da on još nije rekao sve što ima, te se nadam da će treća knjiga, s` dovoljne vremenske distance, dati mogućnost autoru da nam kaže istinu o tome šta se dešavalo tih tragičnih godina po nas, na prelazu iz jednog u drugi vek. Svedoci smo samo jedne činjenice: što više „demokratije`, to manja država. Patriotizam i rodoljublje na kojima je naša generacija vaspitavana kao pojam u glavama naše dece nažalost idu na dubrište istorije, u epske pesme, a oni će najverovatnije svoj patriotizam ubuduće pokazivati kroz „parade ponosa”. Advokat Dušan Mašić

Beograd 2021. Tvrd povez, ilustrovano, 224 strana. Knjiga je, bukvalno, kao nova. V7 Sadržaj: Prolog O tituli Uporedne hronološke grafike O životopisu Karla Velikog Nedostatak materijalnih tragova Brojnost poduhvata Rad na zakonodavstvu Izmišljeni narodi Franci Saksonci, Alemani i Su(r)ebi (Suevi) Sikambri (Sugambri) i Bavarci Vikinzi Veničani Švabe „SLOVENI” Fiktivna crkvena država Prilozi falsifikata Prilog I Prilog II Slike Literatura

Monarhistička doktrina Šarla Morasa: Osnovi francuskog poretka / Dr Vladislav D. Stakić Beograd 2002. Mek povez, ćirilica, 218 strana. Sadržaj: Predgovor I PRETHODNICI ŠARLA MORASA Razvoj tradicionalističke misli u Francuskoj u XIX veku: Rivarol, De Mestr, de Bonvld, Balzak, Le Plej, Fistel de Kulanž, Ogist Kont, Ten, Renan. II ŠARL MORAS Sin Provansa Poznanstvo sa intelektualnim Parizom Odlazak u Atinu Drajfusova afera Moras postaje monarhista Osnivanje Aksion Fransez Anketa o monarhiji Kil i Tanger Širenje pokreta Saradnja sa sindikalistima Za vreme rata Priznanja Šarlu Morasu Šarl Moras akademik. III ELEMENTI FRANCUSKOG NEREDA Romantizam i revolucija Kritika demokratije Moras protivu republika Neuspeh parlamentarizma IV DOKTRINA REDA Osnovi francuskog poretka Nacionalizam Monarhija Katolicizam V SOCIJALNA MONARHIJA Antiliberalizam Kritika socijalizma Korporativizam Socijalni mir. VI SPOLJNA POLITIKA FRANCUSKE U Republici U monarhiji. VII SUDBINA MORASOVE DOKTRINE Uticaj na elitu Omladina za Šarla Morasa Morasizam i Fašizam Kritika morasizma Budućnost morasizma Šarla pot.stak.1

Georgije Ostrogorski Iz vizantijske istorije i prosopografije IZ VIZANTIJSKE ISTORIJE I PROSOPOGRAFIJE Ostrogorski Vizantija vizantijska prosopografija Prosveta, 1971. 456 strana, tvrd povez, zaštitni omot. Posveta.

HISTORAMA / N°16 / CALOMNIE FATALE L`AFFAIRE DU COLLIER / COMMENT J`AI BERNE KARL MARX / POURQUOI LE MASSACRE DES ARMENIENS ? etc... Auteur COLLECTIF Editeur HISTORAMA Etat Bon état Prix 29,80€ odlično očuvan na francuskom na drugoj slici sadržaj NiN

Odlično očuvane knjige nekorišćene, kao nove. Sifra adp5.5

FILOZOFIJA I RELIGIJA Izdavač: Hrišćanski kulturni centar, Beograd Godina izdanja: 2005. Broj strana: 298 Povez: Meki Format: 24 cm L4

U dobrom stanju, zaštitna kutija malo pohabana, kao na slici, osim toga odlična. Memoirs of a Georgian Rake William Hickey Roger Hudson (Editor) John Lawrence (Illustrator) 414 pages, Hardcover Published The Folio Society, 1995 Language English William Hickey (30 June 1749 – 31 May 1830) was an English lawyer, but is best known for his vast Memoirs, composed in 1808–10 and published between 1913 and 1925, which in their manuscript form cover seven hundred and forty closely written pages. Described by Peter Quennell as `One of the most remarkable books of its kind ever published in the English Language`, Hickey`s Memoirs give an extraordinarily vivid picture of life in late 18th-century London, Calcutta, Madras and Jamaica which stands comparison with the best of his near-contemporary James Boswell.

NAČERTANIJE Ilije Garašanina i spoljašnja politika Srbije НАЧЕРТАНИЈЕ ИЛИЈЕ ГАРАШАНИНА И СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 1842–1853. Константин Владимирович Никифоров превела Весна Смиљанић Рангелов, прво издање, 2016, 15 х 23 цм, 340 стр., броширан повез, ћирилица ISBN 978-86-519-0789-3 Ова књига представља значајан допринос разоткривању и демистификацији оних једностраних тумачења која су преко Начертанија, извученог из свог временског и историјског контекста, покушавала да искључиву одговорност за све невоље западног Балкана свале на идеологију „српске агресије“ и Начертаније као њено наводно основно идејно полазиште. Српски превод ове монографије свакако ће бити од знатне користи домаћој публици да кроз руску грађу и руски поглед на историју Србије средином XIX века боље разуме властиту прошлост и да, једновремено, стекне јасније увиде у учестале покушаје драстичног прекрајања српске историје и систематска обесмишљавања њених политичких традиција. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- М

NOVA KNJIGA Belgrade The Eternal City , Aleksandar Diklić , Skordisk TV production Belgrade 2022 , tvrd povez, format 17 x 24 cm , engleski jezik , 575 strana, ilustrovano, One of the greatest publications on the history of Belgrade. Aleksandar Diklić has praised in songs, explored, described, filmed – he has experienced Belgrade. That sentimental journey through the history of one city has its musical, film and literary record. The instrumental album “My Alexandria”, TV series “Belgrade, Eternal City” and the book of the same title, are witnesses of a great effort, devotion, distinctive contemplation... or.mo.so.

dejan lučić prilozi za magnum crimen odlično očuvana katoličko pitanje katločka crkva i ustaše stepinac i ante apavelić masovna ubistva dece pookrštavanja

dragoljub živojinović odlično očuvana

07083) NOVOM POKOLJENJU , Ilija M. Živančević , Beograd 1994 , Naša poznata ksenomanija negativna je i za naš i za opšti napredak, jer mi ne postojimo za to da budemo podražavaoci koje druge rase, već je naša kulturna misija u tome da našeg samoniklog, rasnog genija razvijemo do najvećih mogućnosti i stavimo ga u službu čovečanstvu. Samo takav, slobodan, on predstavlja činjenicu u kulturnoj saradnji, a naša narodna misao, kao samonikla, može da blista u visinama vodećih. Ove kratke studije iz istorije predstavljaju pokušaj da se sa toga našeg rasnog genija i naše narodne misli makar i delimično razgrne tuđinski veo i koliko toliko navesti ogromna riznica naših kulturnih vrednosti, naš neverovatno veliki smisao organizovanja države i pravde, naš tanani izražaj umetnosti i filosofije, a namenjene su novom pokoljenju kao putokaz i vođ u nove vidike i više narodne i opšte istorije. SADRŽAJ I Poreklo Slovena II Dušanovo zakonodavstvo i Vizantijsko pravo III Srpska narodna pesma. Književnost mek povez, format 14.5 x 20 cm , ćirilica, 96 strana

Polovna knjiga, zaštitni omot blago pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Izdavač: IP Naša priča plus - Beograd, 2011. god. Tvrd povez, 31 cm. 512 str. Kunstdruk, ilustrovano Knjiga Evropska Srbija i svet prof. dr Slobodana Brankovića plod je desetogodišnjeg istraživanja autora i bavi se jednim od najznačajnijih problema iz vremena Velike istočne krize, obuhvatajući vreme od Hercegovačko-bosanskog ustanka do Berlinskog kongresa i dobijanja nezavisnosti Srbije. Delo je zasnovano na opsežnom opusu domaćih i stranih izvora, od kojih se neki prvi put objavljuju i svedoče o komunikaciji učesnika događaja na više od 20 jezika. Vreme Velike istočne krize, vreme pada i podele Osmanskog carstva, jedno je od najkompleksnijih perioda u istoriji sveta. Kako je kraljica Viktorija rekla, prekorevajući Dizraelija, nije se radilo samo o o Istočnom konfliktu, nego o tome ko će vladati svetom u budućnosti! Sloveni ili Britanci? Kako su igre velikih sila i njihovi interesi za podelom interesnih sfera uticali na položaj Srbije? U zategnutim odnosima između velikih sila, Hercegovački ustanak bio je varnica koja je zapalila svet. Srbija je prva otpočela svoj samooslobodilački poduhvat, a velike sile su trgovale njenim granicama onako kako je kojoj i kada odgovaralo. Kako je svojom veštom diplomatijom, uprkos početnim tajnim dogovorima velikih sila Srbija dobila svoju nezavisnost? Kakva je bila vojna taktika srpskih snaga? Kako je i od koga proglašeno nezavisno kraljestvo na Moravi? Da li je ruski general Černjajev, glavnokomandujući na Moravskom frontu svojevoljno došao u Srbiju, ili ga je zapravno tajno poslao ruski prestolonaslednik? Saznajte gde je i zašto veliki kancelar Bizmark uzviknuo: „Dobro, zar će mir sveta zavisiti od Srba!“ Šta su stranci pisali o Srbima i srpskom narodu? Kakvi su bili odnosi Srbije i Crne Gore? Kakav je vešt diplomata bio Jovan Ristić! Zašto je Sarajevski atentat i početak Prvog svetskog rata i morao da počne baš iz Bosne i Hercegovine, kao posledica nepravednog rešenja Istočnog pitanja? Pročitajte kako su i pored zakulisnih igara velikih sila pomoć i podrška naroda Evrope i sveta stizala Srbima sa svih strana. Dok je britanska zvanična politika bila na strani Turske, kako bi sprečila Rusiju da zagospodari Carigradom i moreuzima, britanski narod je spontano održao mitinge u Londonu za pomoć i podršku braći Srbima. Upućena je i adresa srpskom narodu, čiji prevod je dat u knjizi. Još tada, 1876. godine u Londonu je objavljeno Srbija, najmlađi član evropske porodice, a iste godine je i NJujork tajms objavio tekst o Srbiji pod nazivom Najmlađa evropska država. U celoj Evropi održani su mitinzi podrške srpskom narodu, na Moravski front stizali su dobrovoljci iz celog sveta, da se rame uz rame, bore sa srpskim narodom. Posebnu draž knjizi daju originalne ilustracije – grafike iz 19.v. U vreme kada nije bilo televizije, ratni ilustratoti beležili su događaje i ličnosti s Moravskog fronta i svoje ilustracije slali redakcijama u svet. Deo tih ilustracija nalazi se i u knjizi. Jedna od njih je i ona koju je nacrtao Čarls Iziart koja prikazuje kako Srbi, na vest o primirju, igraju kolo. Knjiga sadrži originalne dokumente, proklamacije kneza a potom i kralja Milana, adrese srpskom narodu, zapise učesnika-stranaca, deo Berlinskog ugovora koji se odnosi na Srbiju, odjeke Velike istočne krize u književnosti, nauci, umetnosti, beleži i sudbine idealista i pojedinaca koji su sa svih strana sveta došli u Srbiju. Velikani duha ovekovečili su sudbine ljudi iz velikog broja zemalja na srpskom tlu, užarenom komadiću Evrope, okrenutih idealima kao nikad ranije! Tolstoj se oglasio: Valja pomoći Srbima! Viktor Igo, slavni pisac, predsednik Svetskog kongresa prijatelja mira: Za Srbiju(PourLaSerbie), kao paradigmi humanog čovečanstva. Dostojevski je pisao o Srbima kako vole svoju kuću, a ne rat. Čarls Darvin je svog srpskog prijatelja uveravao o univerzalnim simpatijama engleskog naroda za Srbe. Petar Iljič Čajkovski je posvetio odvažnima u susretima i sukobima civilizacija Serbsko-ruski marš, inspirisan srpskim melodijama (Sunce jarko, Dom je ovo Srba milog...). Evropska Srbija i svet, kako je istakao autor, otkriva ono što ne bi smeli da ne znamo, a kad saznamo ne možemo da zaboravimo.

Ubice naroda srpskog: Radikalna partija - Nikola Pašić - Zaverenici i Crna Ruka - Rusija - Kralj Petar Kara-Đorđević - Sarajevski atentat i Evropski rat / major Dobrivoje R. Lazarević Reprint prema izdanju iz 1917. godine (bez mesta i godine izdanja) Mek povez, ćirilica, 190 strana. Knjiga je odlično očuvana. R29 Sadržaj: 1. Politika Srpske Vlade poslednjih godina. 2. U kojoj se uvodi na pozornicu Nikola Pašić kao vođa radikalne partije u Srbiji, emigrant i buntovnik, ruski čovek, Predsednik Ministarstva u Srbiji. 3. Zločin od 29. maja i romantizam, u koju je zavera trebala da bude uvijena. — Radikalno-zaverenički blok na ruinisanju Srpske Države. Zaverenici i „Crna ruka” sa unutarnjom i spoljnom politikom Kraljevine Srbije. 4. U kojoj hoće pisac da upozna svoje čitaoce sa ruskom politikom, koju je ona vodila prema srpskom narodu. Moralne obaveze srpskog naroda prema Pravoslavnoj Rusiji. Njena tradicionalna nacionalna indiferentnost prema srpskom narodu. — Njeno tradicionalno neprijateljstvo prema Srbiji. 5. Petar Kara Đorđević, kao nezakoniti kandidat za Presto Kraljevine Srbije, vanustavni Kralj. Vanustavna vladavina njegova. Kralj, Radikalna vlada i „Crna Ruka”. — Avanturistički ratovi 1913, 1914 i 1915. — Propast Srbije. Prošlost i sadašnjost. 6.Evropski rat i „Crna Ruka”.Sarajevski atentat kao povod opšte evropskom ratu.