Priredili S.Vucetic i K.Spoljar,Zadreb,160x217mm,692+700 strana. Pomalo zaprljane,koriscene knjige. Postarina 130din.

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Mesna zajednica Crvenka 2007. 4 str. teksta + 18 razglednica tekst Mirjana Đekić

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala -ne znam god.

Izdavac naucna knjiga 1952 brosiran povez na75 str ocuvana,koriceiskrzane po obodu stari dani pokojnikova zena njegova belka

Izdavač VBZ Meki povez 202 stranice M4

Stanje:lepo očuvano Izdavač:Globus,Zagreb Godina Izd.:1989 Korica:tvrda Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- ZAG 2 -----

Stanje:dosta dobro Izdavač:Laguna, Beograd Godina Izd.:2011 Korica:meka Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- ZAG 2 -----

Stanje:lepo očuvano,kao novo Izdavač:Katoličko društvo Ivan Antunović,Subotica Godina Izd.:2022 Korica:meka Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- ZAG 2 -----

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala nije-piše datum

Sa slika.

61837) KOLUT 1 i 2 , Dobrivoje Bošković , Beograd 2015 , pripovetke, `Iz svih pripovedaka ove zbirke, na sugestivan, izražajan način, izbija autentičan, nepatvoren život. Ova ekspresivnost počiva na dva izvora. Najpre, pripovetke Dobrivoja J. Boškovića pisane su strasno, sa odnosom. U njima se uvek oseća ukus ne samo krvi, ako se krv pojavljuje, nego snaga elementa uopšte, zime, gladi, svakojake trpnjei napora, sunca i leda, uvek dah atmosfere, a sve to treperi na osetljivoj žicia utorove emocije. Drugi izvor ovog dejstva, jeste istina. Gotovo sve pripovetke ove zbirke su ispričani istiniti događaji. Počevši od prve, sa strašnim naslovom Dah smrti, a takođe i priča o bratu (Dace Komita), Boškovićeve pripovetke se iskazuju kao slike iz piščevog života. Pisac od osnova, od početka, od istine, na dnu umetničke, filozofske i stilske pobude traži iskušavanje smisla samog života i smrti... Dobrivoje J. Bošković pokazuje raskoš jednog gotovo eruptivnog pripovedanja. U njegovom delu ima bezbroj ličnosti, karaktera, zapažanja, naravi, lirskih scena, ozarenja, razlikovanja lepog od ružnog, časnog od nepoštenog, ima pravednog besa, ima mudrosti, ima poezije...` Laza Lazić mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 406 + 368 strana

62369) ISPUNJAVANJE SNOVA Romske narodne pripovetke , priredio Tihomir Đorđević , Prosveta Niš 2002 , mek povez, format 12,5 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 328 strana

Sa slika.

Sa slika.

Dopisnica PTT Jugoslavija, 170 dinara (odštampano) nekoriscena u odlicnom stanju,kao sto se vidi na slikama.

Lendava Terme

Kolor veća razglednica Istra Dimenzije: 19x13 cm K S V 12

Razglednica veća : Vojvodina motivi Turistička organizacija Vojvodine Dimenzije: 20,5x11,5 cm K S V 12

ОКТОИН, ШТАМПАНА У ШТАМПАРИЈИ БОЖИДАРА ВУКОВИЋА 1537.. ЧУВА СЕ У МАНАСТИРУ КРКИ ИЗДАЊЕ МУЗЕЈА СРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ РАЗГЛЕДНИЦА НИЈЕ ПУТОВАЛА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА КОЛЕКЦИОНАРСИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!!!! Екстра !!!!!!!!!!!! mbk5

ŠEST VRANA - Li Bardugo Opasna nova droga preti da svet uvuče u magijski rat, ali beskrupuloznog Kaza Brekera interesuje samo koliko će ga platiti da to spreči. Okupivši oko sebe ekipu mladih otpadnika, on sprovodi smeo i sulud plan koji će ih sve do jednog promeniti. Šest izgubljenih duša. Šest životnih priča. Šest sukobljenih interesa. Šest prerano odraslih klinaca. Šest slabih karika. Šest vrana. Izdavač: URBAN READS Broj strana: 506 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 po.st.des.1