Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
226-250 od 247691 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Da li postoji verodostojan dokaz da je Isus iz Nazareta zaista bio Sin Božji? Prateći svoj duhovni put, Li Strobel, nekadašnji urednik pravne rubrike „Čikago Tribjuna“, unakrsno ispituje više eksperata koji su doktorirali na visokim školama poput Kembridža, Prinstona i Brandijela, priznate autoritete u svojim oblastima. Strobel ih izaziva pitanjima kao što su: Zbog kakvog zločina je Hrist razapet na krstu? Koliko je pouzdan Novi Zavet? Postoje li van Biblije dokazi o Isusu Hristu kao istorijskoj ličnosti? Ima li kakvog razloga za verovanje da se uskrsnuće zaista dogodilo? Strobelova uporna, odlučna pitanja čine da se ova knjiga čita u jednom dahu, poput očaravajućeg romana. Ali ona nije fikcija. Ona je dosledna potraga za istinom o najmarkantnijem liku u istoriji. Kakva će biti vaša presuda povodom Isusovog zločina? „Li Strobel upornošću buldoga istražuje dokaze o istinitosti biblijskog hrišćanstva” – Brus M. Mecger, doktor filozofije, profesor Novog Zaveta, Teološki kurs Univerziteta Prinston. „Li Strobel postavlja pitanja kakva bi postavio tvrdokorni skeptik. Ova knjiga je toliko dobra da sam je pročitao u jednom dahu. Svaki istraživač bi trebalo da je ima” – Filip E. Džonson, profesor prava Kalifornijski univerzitet u Berkliju. dobro očuvana
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]
Izdavač: Službeni glasnik „Čovek je izgradnjom grada rekonstruisao samog sebe…“, kaže Robert Park u knjizi Grad (The City, 1925). I to je ključna misao, koja objašnjava „ekspresivnu želju“ (A. Lefevr) i put minucioznog istraživanja autora ove knjige. Njihov pogled ka činjen icama i vidljivom gradu otkriva njegovu nevidljivu sliku u slojevima istorijskog pamćenja i trudu čoveka da od reke otme obalu i svoje parče zemlje. U toj kompleksnoj slici, „heterotopiji“ (M. Fuko) grada u nastajanju na pustopoljini savske obale prepune bara i rukavaca, urbana vizija graditelja uobličila je ideju o Beogradu koji je prešao reku, tražeći svoj novi oblik i identitet u intenzivnom osvajanju prostora, ali i u „neprestanom individualnom otkriću pojedinca“, kako kaže Markes u autobiografskoj knjizi Living to Tell the Tale. Beograđanin s druge obale Save, zagledan u „stari“ Beograd gradio je svoj grad, urbano lice svakodnevnog života. To lice prikazano je i opisano u ovoj jedinstvenoj studiji, džojsovskoj odiseji ulicama novoga grada, dinamičnim pulsacijama urbane stvarnosti i psihografskim i topografskim tragovima prošlih vremena. Tajna Novog Beograda je povelja grada, palimpsest na koji su autori upisali i u kojem su opisali ideje i slike nastajanja, ali i sve mene i transformacije koje su pomogle da jedna urbana celina stekne i zasluži svoju tajnu, koju svaki istraživač, ali i običan građanin, otkriva u gradu oko sebe i u gradu u sebi...
Radomir Simić, Dušan Mršović, Vladimir Pavlović ODVODNJAVANJE POVRŠINSKIH KOPOVA Rudarski institut Beograd, 1984. Udžbenički format, 262 strane. Lepo očuvana, korice kao na slici, na predlistu ima posvetu. Sadržaj: PREDGOVOR 1. OPŠTI DEO 1.1 Uvodne napomene 1.2 Prikaz odvodnjvanja površinskih kopova u Jugoslaviji 1.2.1 Opšti osvrt 1.2.2 Prikaz hidrogeološko-hidrodinamičkih uslova površinskih kopova u Jugoslaviji 1.2.3 Tehnika i tehnologija odvodnjavanja površinskih kopova u Jugoslaviji 1.2.4 Koncepti daljeg rada na odvodnjavanju 2. OSNOVNI POJMOVI IZ HIDROLOGIJE, HIDRAULIKE, DINAMIKE PODZEMNIH VODA I HIDROGEOLOGIJE 2.1 Hidrologija 2.1.1 Vodni bilans 2.1.2 Slivne površine 2.1.3 Padavine 2.1.4 Merenje vodostaja 2.1.5 Oticaj 2.1.6 Hidrogram 2.1.7 Veza oticaja i padavina 2.2 Hidraulika 2.2.1 Osnovne fizičke osobine tečnosti 2.2.2 Hidrostatički pritisak 2.2.3 Hidrodinamika 2.3 Hidrogeologija ležišta mineralnih sirovina 2.3.1 Poreklo i vidovi podzemnih voda 2.3.2 Poroznost stena 2.3.3 Osnovna hidrogeološka svojstva stena 2.3.4 Tipovi izdani 2.3.5 Rezerve podzemnih voda 2.3.6 Uslovi ovodnjenosti ležišta 2.3.7 Metodika hidrogeoloških istraživanja ležišta 2.3.8 Sadržaj hidrogeološke karte 2.4 Dinamika podzemnih voda 2.4.1 Osnovni pojmovi u dinamici podzemnih voda 2.4.2 Zakon laminarnog strujanja podzemne vode — Darsijev zakon 2.4.3 Osnovne jednačine strujanja podzemne vode 2.4.4 Hidraulička teorija filtracije 2.5 Hidraulika bunara 2.5.1 Osnovna jedinica strujanja prema usamljenom bunaru 2.5.2 Princip slaganja strujanja 2.5.3 Obrada rezultata probnih crpenja 2.6 Metode rešavanja problema strujanja podzemnih voda 2.6.1 Elektrohidrodinamička analogija 2.6.2 Numeričke metode 3. ANALIZA USLOVA ZA ODVODNJAVANJE POVRŠINSKIH KOPOVA 3.1 Analiza hidroloških i hidrografskih uslova 3.2 Analiza hidrogeoloških i hidrodinamičkih uslova 3.3 Analiza uslova stabilnosti 3.4 Analiza mogućnosti odvodnjavanja ležišta mineralnih sirovina sa aspekta rudarske tehnologije 3.5 Analiza mogućnosti sprečavanja infiltracije površinskih voda u podzemlje 4. PRINCIPI ODVODNJAVANJA POVRŠINSKIH KOPOVA 4.1 Uvod 4.2 Podela metoda odvodnkvanja površinskih kopova i sistema za odvodnjavanje 4.3 Sistemi odvodnjvanja 4.4 Uticaj stepena istraženosti rudnog ležišta za izbor sistema odvodnjavanja 4.5 Uslovi za izbor odgovarajućeg sistema odvodnjavanja 4.6 Značaj pravilnog izbora i dimenzionisanja objekata za odvodnjavanje 5. IZBOR I DIMENZIONISANJE OBJEKATA ZA ODVODNJAVANJE 5.1 Objekti za odvodnjavanje i zaštitu od površinskih voda 5.1.1 Objekti za odvodnjavanje i zaštitu od površinskih voda van površinskog kopa 5.1.2 Objekti za odvodnjavanje površinskih voda u površinskom kopu 5.2 Dimenzionisanje objekata za odvodnjavanje površinskih kopova od površinskih voda 5.2.1 Dimenzionisanje kod regulisanja i izmeštanja rečnih tokova 5.2.2 Dimenzionisanje kanala 5.2.3 Dimenzionisanje vodosabirnika, taložnika i prostora akumulacije 5.2.4 Dimenzionisanje pumpi i cevovoda 5.3 Objekti za odvodnjavanje i zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda 5.3.1 Vertikalni drenažni objekti 5.3.2 Horizontalni drenažni objekti 5.3.3 Zaštita od infiltracionih voda primenom ekrana 6. IZBOR OPTIMALNOG NAČINA ODVODNJAVANJA
Иван Новиков Алексанр Сереевич Пушкин Биографије и мемоари Роман совјетског писца Ивана Алексејевича Новикова (1877 - 1959) `Пушкин у Михајловском` једно је од најбољих дела совјетске књижевности посвећено животу и делу великог песника. Књига истиче период његовог живота, важан за стваралаштво А.С. Пушкина, када је осрамоћени песник био у царском изгнанству. Роман Новикова прича о Пушкиновом животу у егзилу у Михајловском после свађе са царем Александром, о његовим односима са рођацима, комшијама, пријатељима, а у исто време и са непријатељима и „чуварима“. Период приповедања је 2 године. Од 1924 - долазак у Микхаиловскоие - до 1926 - гушење устанка децембриста. Наравно, требало је да почнем да читам од првог дела дијалога, али ову књигу сам имао само код куће ... Мислим да ми је зато почетак био донекле тежак - не само да се не сећам скоро ништа о Пушкину, осим да је он „наше све“, а позивање аутора на први део било је збуњујуће. Али нешто касније, већ сам почео да схватам „шта је шта“, и процес је кренуо снажније. Свидело ми се само дело, иако ауторска одступања у опису природе делују помало измишљено, помало вештачки, слично лошој имитацији некога (можда самог јунака романа Александра Сергејевича). Било би боље убацити Пушкинове песме. Али, очигледно, текстове у том тренутку није написао Пушкин, будући да је на другим местима Новиков убацио поезију (Пушкин и његови гости-песници), и цитате из преписке, и одломке из прозних дела. У те две године Александар Сергејевич је скоро све време посветио раду на `Борису Годунову`, `Еугену Оњегину` и љубавним текстовима. Ипак, тај женскар је још увек био наш Александар - заљубио се десно и лево и заљубио се у даме свих узраста и рангова. С тим у вези, он се врло добро открива - знао сам да је Пушкин миљеник једне жене, али сцене из његовог живота помогле су ми да схватим зашто је то био! Слажем се, гледајући портрете, читајући опис његовог изгледа, тешко је замислити због чега су жене изгубиле главу. Такође у роману `Пушкин у Михајловском` откривен је вео мистерије рађања песникових дела - `Еугене Онегин`, `Борис Годунов`, песме, бајке итд. Говори о прототиповима јунака, о приче које су дале подстицај писању. Желео сам много да поново прочитам - уосталом, под готово сва дела можете ставити: „На основу стварних догађаја“. И дефинитивно ћу пронаћи и прочитати први део дијалога - да ли треба да разумем како је све почело? odlično očuvana bogato ilustrovana PRO.20/3
Odlično očuvana. Znanje i korišćenje magijskih slika za duhovni samorazvoj je nekada bilo strogo čuvana tajna inicijata i adepata Misterijskih Škola. Autor daje jednostavne podele i vrste magijskih slika, kao i uputstva za njihovo korišćenje kao pomagača samoostvarenja I duhovnog rasta. Delovi knjige obuhvataju kosmičke mape i karte, unutrašnje pejzaže i putovanja, hramove i škrinje, čuvare vodiče…. Obim 100 str, Format A5,
Hrvatska u prvom svjetskom ratu: hrvatsko-srpski politički odnosi / Bogdan Krizman Zagreb 1989. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, 418 strana + strane sa fotografijama. Knjiga je odlično očuvana. J6 Sadržaj: Predgovor Uvod Prvo poglavlje: Otvaranje 1. Prvi sukobi uz muziku 2. Pitanje prešnosti produženja Nagodbe 3. Rasprava o indemnitetu 4. Pozadina pakta s grofom Tiszom Drugo poglavlje: Bura u Saboru 1. Prve čarke pred grmljavinu 2. Bura u Sabornici 3. Kazne i smirivanje Treće poglavlje: »Ratno saborisanje« 1. Hrvatsko pitanje 2. Nestanak iz Sabora Svetozara Pribićevića 3. Smrt cara i kralja Franje Josipa Četvrto poglavlje: Koalicija na vladi 1. Stranačko pregrupiranje 2. Govori disident Koalicije 3. »Hrvatski demokratski blok« 4. Razmatranje osnove zakona o izbornom redu Peto poglavlje: »Nacionalna koncentracija« 1. Zagrebačka deklaracija 2. Zaokret Stjepana Radića 3. Vruće političko ljeto 4. Govornički dvoboj I. Lorković — Sv. Pribićević Šesto poglavlje: Osnivanje »Narodnog vijeća SHS« u Zagrebu . 1. Osnutak »Narodnog sveta« u Ljubljani 2. Pitanje pristupa Koalicije 3. Osnivački sastanak u Zagrebu 4. Konačno i Koalicija 5. Zbivanja na Rijeci Sedmo poglavlje: U traganju za čarobnom formulom 1. Brojne konferencije i prijedlozi 2. Informativna misija grofa Tisze 3. I ministar v. Spitzmiiller na jugu Monarhije 4. Situacija za »Centralne sile« sve gora i gora 5. Glasovi koji najavljuju agoniju Monarhije 6. Habsburškoj Monarhiji zvoni mrtvačko zvono Osmo poglavlje: »Prevrat« 1. Vijećanja o razlazu 2. Prijelomna sjednica Sabora 3. Pismo bana Mihalovicha caru Karlu 4. Nove vlade u Zagrebu, Ljubljani i Sarajevu 5. Misija dr. Laze Popovića u Srbiji 6. Kalendar putovanja 7. Dušan T. Simović, delegat srpske Vrhovne komande u Zagrebu 8. »Ratna varka« potpukovnika Švabića 9. Pitanje najvažnije od sviju: ujedinjenje Deveto poglavlje: Krvoproliće na Jelačićevu trgu (5.XII. 1918) 1. Putovanje delegacije Narodnog vijeća 2. Prvi potezi Sv. Pribićevića 3. Adresa izaslanstva Narodnog vijeća 4. Svečanost u kući na Terazijama 5. Što se zbivalo u Zagrebu 5. XII. 1918 Što nam pokazuju spisi vojnog suda? Zaključak Kazalo osoba Kazalo autora
ПРАВОСЛАВНА ВЕРОНАУКА Митроплит Амфилохије /Радовић) МАНАСТИР ОСТРОГ СВЕТИГОРА ЦЕТИЊЕ 2О12 Р е ф е р е н ц е О ТАЈНИ ВЕРЕ ОТКРИВЕЊЕ У СТАРОМ ЗАВЈЕТУ ОТКРИВЕЊЕ У НОВОМ ЗАВЈЕТУ КРШТЕЊЕ СРБА, СВЕТИ САВА И КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ МОНАШТВО И ЊЕГОВА УЛОГА У ЦРКВИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ДАНАС БОГОСЛУЖБЕНИ И МОЛИТВЕНИ ЖИВОТ ЦРКВЕ