Oblast: Političke nauke Autor: Strani Autor:: Džozef Stiglic Žanrovi:: Politika Izdavač:: Miba Books Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 464 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm U ovom novom proširenom i ključnom izdanju svog bestselera, čuveni ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef J. Stiglic bavi se novim protivrečnostima globalizacije u Sjedinjenim Državama i Evropi. Odmah po objavljivanju, delo Globalizacija i njene protivrečnosti postalo je granični kamen debate o globalizaciji pokazavši kako su MMF i druge velike institucije poput Svetske banke, kao i svetski trgovinski sporazumi, često radili na štetu zemalja u razvoju kojima je navodno trebalo da pomognu. Pa ipak, globalizacija je i danas loše vođena, a sada su njene negativne posledice – iskazane bujanjem nejednakosti kojem su doprinele – stigle na naplatu i u SAD i ostatku razvijenog sveta, odražavajući se kroz porast političkih nemira. Sa novim uvodom, novim protivrečnostima, usponu Donalda Trampa i novog protekcionističkog pokreta, Stiglicove snažne i dalekovide poruke ostaju preko potrebno štivo.

Tema četrnaestog BINA festivala POZITIVNO/AKTIVNO skreće pažnju na aktuelne i vanvremenske primere delovanja u urbanističko-arhitektonskoj praksi koje karakteriše pozitivan i proaktivan pristup razumevanju i rešavanju prostornih problema. Program BINA 2019 pruža uvid u vrednosti, savremena tumačenja i naznake mogućih novih namena arhitekture nastale u periodu modernizma, viđena očima „Y“generacije (milenijalci). Istovremeno kroz različite formate: izložbe, predavanja, filmove i instalacije BINA predstavlja savremenu arhitektonsku praksu koja nastaje u potpuno drugačijem društvenom, političkom i tehnološkom kontekstu, čije su osnovne karakteristike: brzina, diktat kapitala, fleksibilnost i transdisciplinarnost. Kako biti profesionalan, ostvariti željene standarde, a istovremeno ostati veran etičkim postulatima struke teme su o kojima će se raspravljati na BINA 2019. Ovogodišnja tema predstavlja aktivnosti koje podstiču pozitivne i aktivne pristupe u rešavanju prostornih problema i zagonetki. Kako smo se ovim pitanjima bavili nekad, kako to radimo danas, i šta naši sunarodnici i deca misle o ovome. Broširani povez, 190 strana, težina 610 grama. ****

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sir Nikolaus Bernhard Leon Pevsner (engl. Sir Nikolaus Bernhard Leon Pevsner; 1902, Lajpcig – 1983, London) bio je britanski istoričar umetnosti i istoričar arhitekture nemačkog porekla. Poznat je širom engleskog govornog područja kao urednik monumentalne knjige iz 46 tomova „The Buildings of England“ (1951–74). U knjizi Izvori moderne arhitekture i dizajna iznosi, kao centralnu, tezu da su slikari i vajari ostali izopšteni od javnosti još u XIX veku, dok su arhitekti i dizajneri ostali dosledni svojoj društvenoj odgovornosti, i u potpunosti pragmatično i sa entuzijazmom radili u korist javnosti. Objavljena dela na engleskom jeziku Academies of Art, Past and Present (1940) An Outline of European Architecture (1943) Pioneers of Modern Design (1949; prvobitno izdato 1936. godine pod nazivom Pioneers of the Modern Movement) The Buildings of England (1951–74) The Englishness of English Art (1956) The Sources of Modern Architecture and Design (1968) A History of Building Types (1976)

Autor - osoba Pavlović, Dragiša, 1935- = Pavlović, Dragiša, 1935- Naslov Olako obećana brzina / Dragiša Pavlović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1988 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 414 str. ; 25 cm Zbirka Plava biblioteka (pl.) Napomene Tiraž 5.000 Registar. Predmetne odrednice Pavlović, Dragiša, 1943?-1996 Savez komunista Srbije. Centralni komitet Jugoslavija -- Političke prilike Svrgnu ga prejaka metafora – tako bismo, parafrazirajući jedan glasoviti stih, najkraće mogli opisati političku sudbinu Dragiše Pavlovića, do nedavna (krajem 1987. g.) predsjednika Gradskog Komiteta OSK Beograda. Naime, predstavljajući nam ovdje kronologiju vlastite detronizacije, on se potrudio da „politički mirno i lingvistički razložno“ opiše „slučaj klasične političke metafore“. On, barem, tvrdi, da su tri ključne riječi – „olako obećana brzina“ – koje je izustio u jednom izlaganju, zaslužne za njegovu katabazu, kojom je s političkog vrha SR Srbije došao do svoga „političkoga groba“. Autor se ipak ne zadovoljava samo političkom lingvistikom, već nam iz svog subjektivnog aspekta-u neposrednom reagiranju na protekle događaje koji se još nisu stišali - pruža kompletnu dokumentaciju о dramatičnom obračunu, koji je našu užu partijsku scenu učinio događajem od najšireg jugoslavenskog interesa. Kompletirajući vlastiti dosje i prikazujući ga kao politički autodafé, D. Pavlović, kojega se „politika više ne tiče“, podosta pomaže da se u široj javnosti bolje shvati mehanizam i misterij vlasti. Jer, uz svu dostupnu dokumentaciju iz masovnih medija, on ovdje obrazlaže i ono što se govorilo i radilo iza „spuštenijeh“ zavjesa zatvorenih sjednica naših partijskih foruma, a to je napokon poželjna indiskrecija. Kao protagonist i kao »žrtva« jedne te iste metode, D. Pavlović sortira slijed događaja koji su doveli do njegova svrgavanja, ali koji još nipošto nisu doveli do nekakvog „hepienda“, dapače i naprotiv... Ovako, barem, u neposrednom svjedočenju, bez ikakve distance, redaju se pred nama „afera Student“, „Memorandum sanu“, slučaj humoreske „Vojko i Savle“ i naravno, Kosovo kao ključni motiv i problem. Da li je u sukobu i obračunu na partijskom vrhu SR Srbije bilo do sada riječi о različitim idejnim koncepcijama i praktičkim rješenjima ili se radi samo (?) о koliziji dvije ličnosti, koji „ne liče jedan na drugoga ni po čemu“? Time će ova knjiga zainteresirati protagoniste, sudionike, partnere i suputnike SK, ali i one koji stoje po strani, ne nužno ravnodušni, ali nedovoljno obaviješteni. Dragiša Buca Pavlović (Kragujevac, 5. oktobar 1943 – Beograd, 9. septembar 1996) bio je društveno-politički radnik Socijalističke Republike Srbije i od 1986. do 1987. godine predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda. U Kragujevcu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na kragujevačkom odeljenju, najpre Mašinskog fakulteta, a potom i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kao mladić je stupio u članstvo Saveza komunista Jugoslavije (SKJ). U rodnom Kragujevcu nalazio se na poziciji direktora Novinsko-izdavačkog preduzeća „Svetlost”, a u vremenu do imenovanja na mesto šefa beogradskih komunista, radio je u Remontnom preduzeću „Kompresor”, zatim u Institutu za sisteme planiranja i upravljanja u Beogradu. U Izvršnom veću Skupštine SR Srbije nalazio se na mestu šefa kabineta predsednika Izvršnog veća, a potom i na poziciji zamenika predsednika Komiteta za ekonomske odnose sa inostranstvom. Takođe je obavljao funkciju predsednika Privredne komore Beograda. Pavlović je u proleće 1986. godine izabran za predsednika Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i postao je član Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Bio je blizak saradnik i istomišljenik tadašnjeg predsednika Predsedništva SR Srbije, Ivana Stambolića. Nakon što su usledile tenzije na Kosovu, između Albanaca i Srba, tadašnji predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, Slobodan Milošević, posetio je u aprilu 1987. godine Kosovo Polje gde je dao podršku Srbima. Ti događaji izazvali su razdor u srpskom državnom i partijskom vrhu. Tenzije su se posebno pojačale nakon ubistva četiri vojnika JNA u Paraćinu 3. septembra te godine. Pavlović je 11. septembra, na konferenciji za štampu, izgovorio reči koje su obeležile kraj njegove karijere: „Situacija na Kosovu, koja se ne poboljšava željenom i obećanom brzinom, stvara opasnu atmosferu gde svaka reč izgovorena protiv srpskog nacionalizma je shvaćena kao nacionalizam. Strastvene reči mogu doneti samo vatru.“ Ove reči bile su upućene na račun politike Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) koja je svojim „Memorandumom” tražila prekid dotadašnje politike pregovaranja sa kosovskim Albancima i tražila energičnije i konkretnije akcije kada je albanski nacionalizam u pitanju. Kritika koja je definisana sa tri reči „olako obećana brzina” bila je upućena na račun srpskih nacionalista, što je Dragiša Pavlović i naveo u svojoj knjizi „Olako obećana brzina” i bile su jedan od povoda za njegovu smenu na čuvenoj Osmoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koja je održana 23. i 24. septembra 1987. Optužba koja mu se stavljala na teret je da ne postupa u skladu sa Statutom SK i politikom koja je definisana na nivou SKJ. Kasnija dešavanja, podmetanja humoreske „Vojko i Savle”, članci u Politici i Ekspresu bili su uvod u njegovu smenu, razrešenje sa mesta člana Predsedništva CK SK Srbije i isključenje iz članstva Saveza komunista. Ovoj sednici prethodila je par sednica zatvorenih za javnost na kojima je pripremljeno sve što je na Osmoj sednici i nastupilo. Nakon smene, radio je u Beogradu kao predstavnik jedne slovenačke firme, a potom se bavio privatnim biznisom. Pavlović je autor više knjiga. Poslednja mu je „Olako obećana brzina”. Dragiša Pavlović je preminuo u Beogradu, 9. septembra 1996. godine, od posledica srčanih tegoba. MG155 (N)

TESLINO TAJNO ORUŽJE Aleksandar Milinković Izdavač: No limit books Povez: mek Broj strana: 151 Konačno je prilika da budemo upoznati sa Teslinom velikom tajnom, tzv. Teslinim tajnim oružjem, za koji svi narodi Balkana, ili bar svi oni koji Teslu svojataju kao svoga, tragaju već preko 50 godina. Tačno 68. godina od dana smrti Nikole Tesle, objavljeni su ekzluzivni rezultati istraživačkih timova. Nakon mnogo godina traganja i proučavanja spisa Nikole Tesle, otkriveno je dugo traženo Teslino tajno oružje. Eksluzivno, vođa istraživačkog tima koji je želio da ostane anoniman, saopštio je sledeće: „Jako smo uzbuđeni što možemo da svim građanima otkrijemo ovu tajnu za koju smo svi naslućivali da postoji i do koje smo pokušavali doći već godinama. Ukoliko bude iskorišteno, ovo tajno Teslino oružje će omogućiti svim narodima Balkana da postanu ozbiljnija konkurentska sila na svjetskoj sceni“ – rekao je ovaj izvor i zatim otkrio o kakvoj tajni je riječ. „Teslino tajno oružje je RAD,“ rekao je naš sagovornik. „Ovo nevjerovatno oružje, do sada nepoznato, omogućilo je Nikoli Tesli da otkrije naizmjenični transformator, obrtno magnetno polje, radio prenos i još neke od najvažnijih pronalazaka u istoriji čovječanstva. Tesla je ovo tajno oružje zvano RAD koristio ponekad i do 20 sati dnevno.“ bežični telefonRad je jedna prilično nedokučiva vrsta aktivnosti i ljudima na našim prostorima će biti potrebno dosta vremena da primjenjuju ovo Teslino tajno oružje u praksi. Naši narodi su navikli na svakodnevne aktivnosti koje su dijametralno suprotne od RADA: ispijanje kafa, puš pauze, spletkarenje i očijukanje sa kolegama, telefoniranje, prepucavanje na internet forumima, blejanje u kafićima, gledanje i glasanje za „Zvijezde granda“ i „Velikog brata,“ facebook, pijanke i žurke do 2 ujutro, preprodaja robe, rasprave o politici, dogovaranje dilova, praćenje sportskih rezultata, slavljenje novih godina i ostalih svetkovina, čitanje šta rade poznate ličnosti i mnoge druge slične aktivnosti. Nasuprot tome, RAD se odvija na sledeći način: sjednete i fokusirate se na zadatak, eliminišete sve što može da vas uznemirava, i predano rješavate probleme, ne razmišljajući ni o čemu osim o zadatku koji je pred vama. Ovo oružje, ukoliko se primijeni, može narodima naših prostora i okruženja donijete neslućene promjene, o kojima uglavnom samo maštaju. Analitičari, međutim, navode da će biti veoma teško da se nauči rukovanje ovim tajnim oružjem, s obzirom da je glavna misao koja se prosječnom našem građaninu mota po glavi tokom cijelog dana „Gdje mogu da nađem nekog da uradi ovo umjesto mene, ja da se ugradim u njegov honorar i da se nazovem menadžerom?“ Ostalo je samo da se nadamo da će ipak biti uspješno iskorišten potecijal ovog, konačno otkrivenog, Teslinog oružja. Podijeli:

ARGUMENTI ZA EVROPSKU UNIJU! Kritičari rado opisuju Evropsku uniju kao nedemokratsku i nepopularnu, ali njihovi argumenti su prečesto zasnovani na mitovima i nesporazumima. To nam svima čini protivuslugu, a u ovom periodu nesigurnosti o budućnosti Evrope je još važnije da svi imamo jasnu sliku o najvažnijim problemima koji su u pitanju. Ova snažna knjiga razotkriva zablude vezane uz Evropsku uniju, zagovara na uverljiv i pregledan način evropsku integraciju. Pokazuje kako je Evropska unija poboljšala život Evropljana na velliki broj načina, kao i kako je Evropi dala snažnu prisutnost na međunarodnoj pozornici. Ova knjiga će sa sigurnošću prosvetliti, ali i podstaknuti debatu, a namenjena je svakome ko želi da bolje razume Evropu i shvati zašto je ona važna. „McCormickovo jasno i konkretno izlaganje o važnosti EU za sve njene države članice i građane informisaće i prosvetliti, kako euroentuzijaste tako i euroskeptike – nije moglo biti bolje vreme za novu debatu o ulozi Britanije u Uniji, koja se menja.` — John Palmer, bivši evropski urednik časopisa Guardian, osnivač i politički direktor Centra za evropske politike „Obavezno štivo za građane, stručnjake, studente i kreatore politika, koje je napisao jedan od najcenjenijih autoriteta za evropska pitanja.` — Alexander Stubb, Ministar evropskih poslova i vanjske trgovine, Finska „Glasovi skepticizma bili su sveprisutni pratilac pri izgradnji Evrope ’ujedinjene u različitosti‘ i, kako nas John McCormick podseća, tokom godina bilo je mnogo predviđanja o njenoj krizi ili smrti. Zbog svog širokog poznavanja istorije i iskustva, kao povremeni politički analitičar, itekako je svestan i prednosti i nedostataka ovog procesa i neizbežnosti perioda stagnacije i krize, ali i perioda dinamičnosti. Međutim, u pravom izazovu pokazuje skepticima i kritičarima da je priča o Evropskoj uniji pre svega priča o napretku u zajedničkom razumevanju među narodima. Pokazuje koje su prednosti saradnje i udruživanja suverenosti među narodima, kao i rasta solidarnosti i kohezije u praksi, koji bi mogli da posluže kao model za one koji traže oblik organizacije mira utemeljenog na saradnji na globalnom nivou.” — Jacques Delors, bivši predsednik Evropske komisije Kratak sadržaj Uvod Što je Europa? Europa kao mirotvorac Europa kao tržište Europa kao demokracija Europa kao zajednica Europa kao politički model Europa kao globalni igrač Kamo krenuti odavde? Dvadeset razloga zašto je Europa važna JOHN McCORMICK je profesor Politike Evropske unije na Univerzitetu u Indiani, SAD. Najpre je studirao novinarstvo, osam godina je radio u odseku za informisanje u dve ekološki interesnim grupama u Londonu, nakon čega je postao naučnik. Objavio je velik broj knjiga o Evropskoj uniji i drugim temama, uključujući knjige Razumeti Europsku uniju (sada u 5. izdanju), Evropska unija, Evropska velesila i Savremena Britanija.

Драган Крстић: ПСИХОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ 1968-73 Из штампе је изашла пета књига `Психолошких белешки ( 1978-1981 ) покојног професора Драгана Крстића, у низу књига које обухватају временски распон од 1960-1988. Реч је о тајном дневнику који је Драган Крстић, факултетски професор психологије и научни радник, водио готово тридесет година ( 1960 - 1988 ), не откривајући га чак ни сопственим укућанима. На неколико хиљада страна Крстић је тајно бележио што нико у комунистичкој Југославији ( `па и шире` ) није смео да помисли, камоли изрази. Са свим аспектима тоталитарне свести у доба титокомунизма, друштвене патологије која се из ње родила и њене погубности по српско биће, народ и државу, Крстић нас суочава кроз обиље феноменалних психолошких анализа, али је његов рукопис много више и од тога. Он је права ризница невероватно дубоких и оштроумних студија о духу времена, психологији модерног човека, о лицу и наличју савремених друштава Истока и Запада, о књижевности, филму, свакодневном животу, судбини појединца у вртлогу сваковрсних идеолошких стремљења унутар којих битише и као њихов носилац и као жртва. И својим животом и својим делом Драган Крстић се потврдио као човек невероватно блиставог ума, јаког карактера и истински племените душе. О аутору: Драган Крстић (1929–2006), психолог, рођен је у Београду. Ниже разреде завршио је у Државној реалци, а матурирао у Првој мушкој гимназији. Године 1948. провео је неколико месеци у казненом радном логору у Великој Ремети због приватних изјава несагласних са тадашњом политичком идеологијом. Студије започео на групи чисте филозофије на Филозофском факултету у Београду, да би после две године прешао на новоосновану Психолошку групу. Дипломирао 1954. са првом послератном генерацијом психолога. Члан Саветовалишта за избор занимања, а од 1958. Института за психолошка истраживања, где је прошао сва звања, од асистента до в.д. директора. Докторирао 1965. Усавршавао се на студијским боравцима у Њујорку, Паризу, Москви, Лењинграду и Лондону. Од 1969. радио у Институту за социјалну политику и као хонорарни професор Више школе за социјалне раднике, где је 1972. изабран за редовног професора. Истодобно предавао и на Универзитету у Нишу. Године 1974. изабран за ванредног професора на Филолошком факултету у Београду за предмет Педагошка психологија. Те године у истом звању хонорарно предавао на Филозофском факултету у Новом Саду. Године 1986. изашло прво издање његовог капиталног Психолошког речника, са 5.300 одредница на 900 страна – у то време ауторског и издавачког подвига, више пута понављаног. Поред већег броја радова, објавио и уџбеник Учење и развој, први те врсте код нас, који је доживео више издања. У младости био спортиста и страствени пилот, до средине шездесетих година активни члан аеро клуба Наша крила. Пензионисао се 1994. Издавач: Балканија, Нови Сад, 2015 Број страна: 489 Ћирилица, тврд повез са златотиском

Aleksandar Milinković Teslino tajno oružje Izdavač: No limit books Povez: mek Broj strana: 151 Konačno je prilika da budemo upoznati sa Teslinom velikom tajnom, tzv. Teslinim tajnim oružjem, za koji svi narodi Balkana, ili bar svi oni koji Teslu svojataju kao svoga, tragaju već preko 50 godina. Tačno 68. godina od dana smrti Nikole Tesle, objavljeni su ekzluzivni rezultati istraživačkih timova. Nakon mnogo godina traganja i proučavanja spisa Nikole Tesle, otkriveno je dugo traženo Teslino tajno oružje. Eksluzivno, vođa istraživačkog tima koji je želio da ostane anoniman, saopštio je sledeće: „Jako smo uzbuđeni što možemo da svim građanima otkrijemo ovu tajnu za koju smo svi naslućivali da postoji i do koje smo pokušavali doći već godinama. Ukoliko bude iskorišteno, ovo tajno Teslino oružje će omogućiti svim narodima Balkana da postanu ozbiljnija konkurentska sila na svjetskoj sceni“ – rekao je ovaj izvor i zatim otkrio o kakvoj tajni je riječ. „Teslino tajno oružje je RAD,“ rekao je naš sagovornik. „Ovo nevjerovatno oružje, do sada nepoznato, omogućilo je Nikoli Tesli da otkrije naizmjenični transformator, obrtno magnetno polje, radio prenos i još neke od najvažnijih pronalazaka u istoriji čovječanstva. Tesla je ovo tajno oružje zvano RAD koristio ponekad i do 20 sati dnevno.“ bežični telefonRad je jedna prilično nedokučiva vrsta aktivnosti i ljudima na našim prostorima će biti potrebno dosta vremena da primjenjuju ovo Teslino tajno oružje u praksi. Naši narodi su navikli na svakodnevne aktivnosti koje su dijametralno suprotne od RADA: ispijanje kafa, puš pauze, spletkarenje i očijukanje sa kolegama, telefoniranje, prepucavanje na internet forumima, blejanje u kafićima, gledanje i glasanje za „Zvijezde granda“ i „Velikog brata,“ facebook, pijanke i žurke do 2 ujutro, preprodaja robe, rasprave o politici, dogovaranje dilova, praćenje sportskih rezultata, slavljenje novih godina i ostalih svetkovina, čitanje šta rade poznate ličnosti i mnoge druge slične aktivnosti. Nasuprot tome, RAD se odvija na sledeći način: sjednete i fokusirate se na zadatak, eliminišete sve što može da vas uznemirava, i predano rješavate probleme, ne razmišljajući ni o čemu osim o zadatku koji je pred vama. Ovo oružje, ukoliko se primijeni, može narodima naših prostora i okruženja donijete neslućene promjene, o kojima uglavnom samo maštaju. Analitičari, međutim, navode da će biti veoma teško da se nauči rukovanje ovim tajnim oružjem, s obzirom da je glavna misao koja se prosječnom našem građaninu mota po glavi tokom cijelog dana „Gdje mogu da nađem nekog da uradi ovo umjesto mene, ja da se ugradim u njegov honorar i da se nazovem menadžerom?“ Ostalo je samo da se nadamo da će ipak biti uspješno iskorišten potecijal ovog, konačno otkrivenog, Teslinog oružja.

Autor - osoba Radović, Ranko, 1935-2005 = Radović, Ranko, 1935-2005 Naslov Novi vrt i stari kavez / Ranko Radović Ostali naslovi Vrt ili kavez Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 2005 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Stylos, 2005 (Novi Sad : AMB grafika) Fizički opis 299 str., [12] str. s tablama : ilustr. ; 22 x 25 cm Drugi autori - osoba Popović-Radović, Mirjana Penezić, Vinko (karton) Napomene Prema uvodnoj napomeni, ovo je novo, dopunjeno izd.; 1. izd. 1995. pod stv. nasl.: Vrt ili kavez Na oba spojna lista ilustr. Tekst štampan dvostubačno Tiraž 1.000 Str. 5: Reč ispred / Mirjana Popović-Radović Str. 7-8: Graditelj kuća i tekstova / Vinko Penezić O autoru Novog vrta i starog kaveza: str. [301-303] Na koricama beleške o autoru s njegovom slikom Bibliografija uz pojedina poglavlja. Predmetne odrednice Urbana arhitektura RADOVIĆEVA LAMPA „Na prozoru neposredno uz lampu pod čijom je svjetlošću radio veliki Bjelopavlić i istovremeno građanin svijeta Ranko Radović piše: „la vita bene spesa lunga e“, („Dobro proživljen život je dug“). Malo je uopšte ljudi koji su to mogli da napišu kao stvaralački credo i stil života, s toliko opravdanja. Ta Radovićeva blistava lampa se nije ugasila njegovom fizičkom smrću, 17. februara ove godine. Genijalni arhitekt i teoretičar te sintetičke umjetnosti građenja je samo zaustavio pedale svoga legendarnog bicikla. Neka te pedale dalje okreću rijetki, dostojni, ako ih ima i ako ih u budućnosti bude, ne samo ovdje. To je bio čovjek izuzetan, rođen „s košuljicom“... (Art, „Vijesti“, Podgorica, 2. april 2005) Veljko Radović (dramski pisac) ČOVEK KOMUNIKACIJE „...Ranko je bio čovek komunikacije rečju, crtežom, projektima, i niko pre njega nije toliko učinio za promociju i popularizaciju arhitekture... ... Renesansni čovek, profesor Radović je bio figura, profesionalno izuzetna i ljudski, za lokalne pojmove, sasvim neuobičajena: topla, doboronamerna i principijelna. Iza njega ostaje velika praznina, tišina beskonačnog. Njegova reč i samo njegovo prisustvo u „opustelom selu“ nedostajaće svima koji su se zaveštali traganjima izvan banalnog tumačenja i arogantne upotrebe arhitekture...“ („Vreme“, Beograd, I. mart 2005.) Miloš Bobić (arhitekta) SVESTRANOST I NEUMOR... Bio je svestrana stvaralačka ličnost srećno obdarena i izuzetnom delatnom snagom. Arhitektonsko projektovanje, pedagoški rad, publicistika, slikarstvo, afirmacija arhitekture, društvena angažovanost bile su oblasti kojim se podjednako predano posvećivao... ...Uspešan u mnogim oblastima, Ranko Radović je iznad svega bio mag govorne reči... Nažalost neće biti više Rankovih neponovljivih predavanja, ali za utehu ostaju pisana delà, crteži, građevine i studenti – mnogi od njih današnji istaknuti stvaraoci kroz čiji rad će svakako biti iskazan i deo njegovog inspirativnog i delotvornog uticaja.“ („NIN“, Beograd, 24. februar 2005.) Milorad H. Jevtić (arhitekta) MG85 (N)

Mirko Marjanović : U RALJAMA DOSOVSKE DEMOKRATJE , Progres Beograd 2004, tvrdi povez, omot, veliki format, str. 1156. Očuvanost 4. Марјановић, Мирко, 1937- Прогрес (Београд) -- Политички утицај -- 2000-2004 Кривично дело против службене дужности -- Србија -- 2000-2004 Србија -- Политичке прилике -- 2000-2004 Mirko Marjanović (Knin 27. jul 1937 — Beograd, 21. februar 2006) bio je srpski i jugoslovenski političar i ekonomista. Marjanović je bio predsednik Vlade Republike Srbije i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije. Biografija Marjanović je rođen 27. jula 1937. godine u Kninu (Kraljevina Jugoslavija), gde je završio gimnaziju.[1] Imao je 4 brata, uključujući blizanca Veljka, i dve sestre.[2] U sezoni 1955/56. godine nastupao je na poziciji krila za NK Dinara iz Knina [3]. Počeo je da studira Muzičku akademiju u Zagrebu, ali je promenio preokupaciju i studirao ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1960. Radio je u preduzeću Tvik u Kninu, Rudarsko-metalurškom kombinatu Zenica, a zatim u Progresu, gde je od 1979. bio generalni direktor spoljnotrgovinskog preduzeća. Sa ruskim Gaspromom osnovao je mešovitu firmu Progresgas-trejding. Funkciju direktora, odnosno predsednika Upravnog odbora Progresa zadržao je i dok je bio predsednik vlade. Bio je jedno vreme predsednik FK Partizana. Preminuo je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 21. februara 2006. godine. Politička karijera Za predsednika Vlade Srbije biran je dva puta - prvi put 18. marta 1994, a drugi put 24. marta 1998. Obe vlade su bile koalicione. U jednoj je participirala Nova demokratija Dušana Mihajlovića, a u drugoj Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja i JUL Mirjane Marković u okviru Leve koalicije. Nekoliko zakona donesenih u vreme njegovog mandata omogućili su represiju nad profesorima, studentima[4] i novinarima[5] koji nisu podržavali režim Slobodana Miloševića. Posebno treba izdvojiti Zakon o univerzitetu iz 1998. godine i Zakon o informisanju iz 1998. godine.[6] Podneo je ostavku na funkciju predsednika Vlade Srbije 21. oktobra 2000, nakon što su SPS-DOS-SPO postigli dogovor o formiranju prelazne republičke vlade do prevremenih republičkih izbora krajem te godine. Sve ukupno, to je jedan od najdužih premijerskih mandata u Srbiji. Njegov mandat padao je u vreme dva rata (bosanskog i kosovskog) tokom raspada Jugoslavije, kao i u vreme operacije Oluja kada se u Srbiju i Srpsku iselilo celokupno stanovništvo Srpske Krajine i njegovog rodnog grada Knina. Slobodan Milošević je Marjanovića 23. decembra 2001. iz zatvorske ćelije u Hagu ovlastio da ga u odsustvu zastupa na funkciju predsednika Socijalističke partije, što je Marjanović činio do avgusta 2002, kada je razrešen te dužnosti. Nova vlast podnosila je krivične prijave protiv njega, ali one nisu imale sudski epilog. Autor je knjige „U raljama dosovske demokratije“.

Istorijski razvoj institucije konzula Istorijski posmatrano, konzularni odnosi predhodili su diplomatskim odnosima jer su se bavili materijom i problematikom trgovine, plovidbe i ekonomskim poslovima koji su bili privatnopravnog karaktera. Trgovina, plovidba i ekonomski poslovi nastali su još u starom veku između tadašnjih država Egipta, Grčke i drugih država na Bliskom istoku i Mediteranu. Pojedini autori smatraju da je institucija konzula nastala i postojala još u starom veku. Prema tim autorima, institucija konzula vodi poreklo od magistrata (koji su bili trgovačke sudije) koje su antički Grci imenovali u Egiptu u VII veku p.n.e. i koji su sudili međusobne sporove svojih državljana na osnovu sopstvenih zakona. Zatim, u antičkoj Grčkoj od VI veka p.n.e. postojali su protestati i prokseni, koji su u stvari bili posrednici u pravnim i političkim odnosima stranaca koji su živeli i radili u Grčkoj i lokalnih državnih organa. Naime, stranci u Grčkoj, kao i u ostalim državama Starog veka, nisu imali praktično nikakva prava i bili su bez ikakve pravne zaštite... nova ERISS 2022. tiraž 300 SKAJ.2

Globalna zavera... i kako je razotkriti Dejvid Ajk Admiral books, 2011. 615 strana, udžbenički format. Veoma očuvana. Tek kad se sve tačke spoje, dobijamo izuzetno značajnu sliku koja će nas zapanjiti. Zaista ih je mnogo, na svakoj stranici knjige, dok Ajk polako podiže veo sa svih događaja od početka sveta do onih koji su se dogodili 11. septembra i „hologramskog Interneta” koji diktiraju našom stvarnošću. Globalna zavera sa ciljem da se nametne orvelovska država ne spada više u domen „teorije”. Bezbrojni su dokazi koji to potvrđuju i danas se mogu iskusiti na svakom koraku. Mreža ukrštenih porodica, koje datiraju od početka sveta, manipulišu svetskim događajima preko svojih marioneta – političara i ljudi na vodećim pozicijama da bi uspostavili tiraniju koju su dugo i neumorno planirali i radili na njenom uspostavljanju. Ali dani njihove anonimnosti su odbrojani, a Dejvid Ajk baca svetlo i na one u senci, što rezultira njihovim izlaskom iz tajnosti koja je toliko bitna za uspeh njihovog plana. Ko smo mi? Gde smo mi? Zašto je svet ovakav, kakav je?

Monografija o porodici Karić, autor Mirko Stamenković, odlično očuvana, izdanje Interprint Beograd 2017, kvalitetna štampa i fotografije u boji. `Mirko Stamenković više decenija prati naš rad, a za one koji ne znaju, mi smo još u onoj Jugoslaviji prvi osnovali privatnu i porodičnu kompaniju,i od tada je prošlo, skoro pet decenija. Imali smo sreću da je tadašnji predsednik Tito posetio naš grad Peć i da mu se svidelo to što mi radimo kao porodica. Smatrao je da ti porodični biznisi mogu samo da doprinesu razvoju države i rekao da nam se omogući šta god da nam treba. U to vreme smo Sreten, Dragomir, Zoran, Olivera i ja smo za četiri godine, otvorili pet kompanija. Počeli smo sa petoro ljudi, a onda smo rasli. Maršal je, kao primer porodičnog biznisa, na sastancima sa predstavnicima Sovjetskog Saveta uzimao našu porodicu i u to vreme je to bila velika čast. Ubrzo nakon toga posetili smo Rusiju i tako krenuli u te vode u toj zemlji. Mi smo prvi Srbi koji su osnovali privatne kompanije u Rusiji i danas smo jedna od najvećih kompanija` Bogoljub Karić

Timoti Garton Eš : DOSJE - Lična istorija , Radio B92 Beograd 1998, str. 232. Očuvanost 4-. Naslov originala: The file / Timothy Garton Ash Timoti Garton Es je jedan od najistaknutijih engleskih intelektualaca, predavac na St.Antony`s College, Oxford. Autor je nekoliko knjiga o drustvenoj i politickoj stvarnosti i promenama u Istocnoj Evropi (Poljska revolucija - Solidarnost, 1983), Eseji o sudbini Srednje Evrope (1989), Mi ljudi: revolucija 89. - svedocenje u Varsavi, Budimpesti, Berlinu i Pragu (1989) i Evropsko ime - Nemacka i podeljeni kontinent (1993). Timoti Garton Es je dobitnik niza znacajnih nagrada i priznanja a Dosje je prva njegova knjiga koja se pojavljuje na srpskom jeziku. `Dosje - licna istorija` je istovremeno ispovedna proza, esejistika i dokument o olovnom vremenu u Istocnoj Nemackoj. Pocetkom osamdesetih godina Timoti Garton Es je kao student ziveo u Istocnom Berlinu. Deset godina kasnije dolazi u novu, jedinstvenu Nemacku, gde u arhivu istocnonemacke politicke policije (Stazi) cita svoj sopstveni dosje. Tada se ponovo srece sa bivsim ljubavima, prijateljima i poznanicima. Otkriva ko je bio zaduzen za njega, ko je bio zrtva, ko dousnik a ko slucajni posmatrac. Dosje je prica o zapadnoevropskim i americkim intelektualcima, njihovim zabludama i predrasudama ne samo o prirodi komunistickih rezima nego i o ljudskoj prilagodljivosti. `GUTEN TAG`, kaze revnosna Frau Sulc, `Imate veoma zanimljiv dosje`. I evo ga, sa pecatima na prednjoj korici: OPK-Akte, MfS,XV 2889/81. Ispod toga napisano je citkim, cinovnickim rukopisom: `Romeo`. Romeo? `Da, to je bilo vase tajno ime`, kaze Frau Sulc i zakikoce se. SEDAM ZA PLASTICNI STOCIC u prenatrpanoj kancelariji Frau Sulc u zgradi Saveznog ministarstva za pisanu zaostavstinu Drzavne sluzbe bezbednosti u bivsoj Nemackoj Demokratskoj Republici: Ministarstvo dosjea. Dok otvaram fasciklu, hvatam sebe kako se prisecam cudnog trenutka iz vremena dok sam ziveo u Istocnoj Nemackoj. Jedne noci 1980. godine, dok sam kao student ziveo u Istocnom Berlinu, vratio sam se sa devojkom u svoju sobu u trosnoj stambenoj zgradi Vilhelmine u opstini Penclauer Berg. Ovo je bila soba sa pogledom na sebe. Veliki zidni prozori otvarali su se direktno na balkon, i da nije bilo mrezastih zavesa, stanari zgrade preko puta mogli su da gledaju pravo u moju sobu. Dok smo se grlili na uzanom krevetu, Andrea se najednom odmakla, ustala, skinula svu odecu sa sebe, otisla do prozora i razmakla mrezaste zavese. Upalila je blestavo svetlo i vratila se k meni. Da je to bio, recimo, Oksford, bio bih mozda malo iznenadjen blestavim svetlom i razmaknutim zavesama. Ali ovo je bio Berlin, i prosto nisam nista mislio o tome. To jest, nisam mislio sve dok nisam saznao za ovaj dosje. Onda sam se setio tog trenutka i poceo sam da se pitam da li je Andrea radila za Stazi, i da li je tada razmakla zavese da bi neko iz stana preko puta mogao da nas fotografise. Mozda te fotografije vrebaju u ovoj fascikli koju je Frau Sulc vec pregledala. Sta je ono rekla? `Imate veoma zanimljiv dosje`. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Političke prilike , Istočna Evropa Ostali naslovi iz oblasti: Politika

Glavni urednik: Zvonimir Jakobović Povez: tvrd Broj strana: 1220 Format: 17,5x25 Izdavač: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb Jezik: hrvatski Tehnički leksikon okuplja osustavljene pojmove iz širokoga područja tehnike abecednim poretkom, kako je to uobičajno u leksikonima. Uz naziv pojma na hrvatskome jeziku donosi nazive na engleskom, nemačkom i ruskom jeziku, definiciju i opis pojma, te poveznice s bliskim pojmovima. Tehnički leksikon obrađuje pojmove u svetlu savremenih nastojanja tehničkog normiranja kao jednog od osnovnih uslova ujednačavanja proizvodnje i primene tehničkih dostignuća i prenosa informacija, te zaštite čoveka i njegove okoline u uslovima održivog razvoja. Tehnički leksikon okuplja savremene hrvatske stručne nazive, pružajući oslonac njegovom daljem razvoju. Beleži imena naučnika, pronalazača, izumitelja i konstruktora po kojima je u tehnici nešto nazvano. Popraćen je popisom tehničkih naziva na engleskom, nemačkom i ruskom jeziku. Tehnički leksikon, na kojem je uz uredništvo radilo oko 140 saradnika iz svih područja tehnike, sadržava više od osam hiljada leksikografskih natuknica, mnoge složene prema pojmovima u više tehničkih struka, gotovo šest stotina tehničkih crteža i shema, oko tri stotine fotografija, te velik broj preglednih tablica. NAPOMENA: Molili bih Vas, da pre same kupovine, putem poruke proverite da li je knjiga još na stanju. Hvala!

Spolja kao na fotografijama, unutra podvučeno samo nekoliko naslova (ne smeta čitanju), inače veoma dobro očuvano. Autor - osoba Sclar, Deanna = Sklar, Deana Naslov Održavanje i popravka automobila : za neupućene / Deanna Sclar ; John O`Dell, stručni saradnik ; Miljenko Šućur Jedinstveni naslov Auto repair for Dummies. srpski jezik Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 2010 Izdanje Prevod drugog izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mikro knjiga, 2010 (Novi Sad : Art print) Fizički opis XIV, 521 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba O`Del, Džon Šućur, Miljenko = Šućur, Miljenko (broš.) Napomene Prevod dela: Auto repair for Dummies Tiraž 500 O autoru: str. III Praktičan rečnik automobilskih termina: str. 461-491 Registar. Predmetne odrednice Automobili -- Održavanje – Priručnici Želite da upoznate sve automobilske sisteme i da sami obavljate rutinsko održavanje i sitnije popravke svog vozila? Iz ovog razumljivog i sistematičnog vodiča saznaćete sve što treba da znate o funkcionisanju svih automobilskih sistema, prepoznavanju kvarova i obavljanju jednostavnih popravki. Naučićete da održavate svoje vozilo u odličnom stanju i saznaćete koje je poslove bolje prepustiti majstoru. Uz to, objašnjeno je i kako da vozite ekološki – od recikliranja ulja i delova, do izbora vozila na alternativna goriva. U knjizi ćete pronaći: - objašnjenja o startovanju, kretanju i zaustavljanju automobila - listu delova motora - korisne ilustracije svih automobilskih sistema i osnovnih popravki - savete o kupovini i korišćenju odgovarajućeg alata - opise tehnika vožnje zahvaljujući kojima ćete produžiti vek svog automobila - savete o štednji goriva - prednosti i mane alternativnih goriva i vozila na alternativni pogon Kratak sadržaj Uvod Poglavlje 1: Šta bi svaki vozač trebalo da zna Poglavlje 2: Preventivno održavanje: mesečni pregled stanja u motorskom prostoru Poglavlje 3: Put do srca vašeg automobila vodi kroz kutiju za alat Poglavlje 4: Kako radi? Razotkrivanje tajni automobila Poglavlje 5: Električni sistem: iskra života automobila Poglavlje 6: Podešavanje električnog sistema Poglavlje 7: Sistem za napajanje gorivom: srce i pluća automobila Poglavlje 8: Podešavanje sistema za napajanje gorivom Poglavlje 9: Dizelaši za neupućene Poglavlje 10: Od konja do hibrida: vozila na alternativni pogon Poglavlje 11: Sistem za hlađenje izbliza Poglavlje 12: Da automobil ne dobije gorušicu Poglavlje 13: Ulje: da automobil ostane mlad i zdrav Poglavlje 14: Stvar je u kočnicama! Poglavlje 15: Budi dobar prema kočnicama i ležajevima svog auta Poglavlje 16: Sistem vešanja i upravljački sistem Poglavlje 17: Gume, balansiranje i geometrija točkova Poglavlje 18: Sistem transmisije: upoznavanje i održavanje menjača Poglavlje 19: Bezbednost na putu Poglavlje 20: Uzroci curenja, cviljenja, čudnih mirisa i neobičnog ponašanja Poglavlje 21: Šta da radite kada motor otkaže ili neće da upali Poglavlje 22: Kada ništa drugo ne preostaje: kako pronaći i zadržati dobrog mehaničara Poglavlje 23: Kako da vam vozilo stalno bude čisto i lepo Poglavlje 24: Karoserija: uklanjanje ulegnuća, ulubljenja i drugih oštećenja Poglavlje 25: Deset najvažnijih mera preventivnog održavanja Poglavlje 26: Deset „ekoloških” načina uštede goriva Prilog A: Praktičan rečnik automobilskih termina Prilog B: Evidencije tehničkih podataka i održavanja Indeks DEANNA SCLAR je priznati stručnjak za popravku automobila. Učestvovala je u brojnim popularnim radio i TV emisijama u SAD. Drži predavanja širom sveta o uticaju automobila na životnu sredinu i aktivno promoviše primenu sistema za solarnu energiju u stambenim objektima. Autor je knjige Buying a Car For Dummies. MG67 (N)

Komplet u 4 knjige + Prilog „Uporedni pregled standarda GOST i JUS“ Izdavač: Rad, Beograd Biblioteka tehničke literature Povez: tvrd sa zlatotiskom Broj strana: 466 + 588 + 418 + 364 Ilustrovane. Potpisane, veoma dobro očuvane. KNJIGA 1: 1. Fizički osnovi procesa zavarivanja metala i klasifikacija postupaka zavarivanja 2. Proračuni toplotnih procesa pri zavarivanju 3. Metalurgija zavarivanja čelika topljenjem 4. Kristalizacija rastopine i procesi u zoni uticaja toplote 5. Univerzalni izvori napajanja električnog luka 6. Oprema za automatsko i poluautomatsko zavarivanje pod prahom i elektrolučno zavarivanje pod troskom 7. Radno mesto elektrozavarivača i oruđa za ručno elektrolučno zavarivanje obloženim elektrodama 8. Montaža, eksploatacija i remont opreme za elektrolučno zavarivanje 9. Oprema za zavarivanje električnim otporom 10. Elektrode, diskovi i čeljusti mašina za zavarivanje električnim otporom 11. Instrumenti za merenje i kontrolu parametara režima pri zavarivanju električnim otporom 12. Montaža, eksploatacija i opravka opreme i aparature za zavarivanje električnim otporom 13. Oprema za gasno zavarivanje i rezanje plamenom 14. Montaža, eksploatacija i opravka opreme za gasno zavarivanje KNJIGA 2: 1. Metalne elektrode za ručno elektrolučno zavarivanje i navarivanje 2. Elektrodna žica i praškovi za automatsko i poluautomatsko elektrolučno zavarivanje čelika pod prahom 3. Materijali za gasno zavarivanje i rezanje 4. Ručno elektrolučno zavarivanje 5. Automatsko i poluautomatsko elektrolučno zavarivanje pod prahom 6. Zavarivanje pod troskom 7. Zavarivanje električnim otporom 8. Gasno zavarivanje i rezanje 9. Aluminotermitno zavarivanje 10. Elektrolučno zavarivanje u atmosferi zaštitnih gasova 11. Električno rezanje metala 12. Zavarivanje i rezanje metala pod vodom 13. Novi metodi zavarivanja 14. Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva KNJIGA 3: 1. Čvrstoća i proračun zavarenih spojeva 2. Proračun i projektovanje elemenata zavarenih konstrukcija 3. Čvrstoća zavarenih spojeva i konstrukcija u posebnim uslovima eksploatacije 4. Deformacije, naponi i pomeranja nastali pri zavarivanju konstrukcija 5. Metodi smanjenja deformacija, napona i pomeranja usled zavarivanja 6. Tehnološka čvrstoća metala pri zavarivanju 7. Tehnologija izrade zavarenih konstrukcija 8. Oprema za proizvodnju zavarenih konstrukcija 9. Mehanizacija i automatizacija zavarivačke proizvodnje 10. Organizacija i ekonomija zavarivačke proizvodnje 11. Osnovi projektovanja radionica zavarenih mašinskih konstrukcija 12. Zaštita na radu 13. Važeći standardi koji se koriste u zavarivačkoj proizvodnji KNJIGA 4: 1. Kriterijumi za računsko određivanje parametara režima zavarivanja 2. Zavarivanje niskougljeničnih konstrukcionih čelika 3. Zavarivanje konstrukcionih srednjougljeničnih čelika, niskolegiranih čelika povećane čvrstoće i čelika visoke čvrstoće 4. Zavarivanje termopostojanih čelika 5. Zavarivanje austenitnih čelika 6. Zavarivanje visokohromnih martenzitnih, martenzitno-feritnih i feritnih čelika 7. Zavarivanje nikla i niklenih legura 8. Zavarivanje raznorodnih metala i legura 9. Navarivanje čelika i legura otpornih na habanje i drugih specijalnih čelika i legura 10. Zavarivanje livenog gvožđa 11. Zavarivanje obojenih metala 12. Zavarivanje teškotopljivih metala i njihovih legura 13. Zavarivanje plastičnih masa 14. Zavarivanje i lemljenje mikroelemenata u radio-elektronici (K-160)

KORPORATIZAM: Džefri Grup Naslov Korporatizam : tajna vlada Novog svetskog poretka / Džefri Grup Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2012 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Admiral books, 2012 (Beograd : Admiral books) Fizički opis 330 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN 978-86-88617-28-4 (broš.) Napomene Prevod dela: Corporatism / Jeffrey Grupp Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 321-330. Predmetne odrednice Multinacionalne kompanije Ekonomija -- Politika Korporatizam je bio ekonomska strana fašizma. Temeljila se na spoju jake, nedemokratske i centralizovane vlade i velikih korporacija. Ta praksa je prisutna i danas. Korporatizam kako ga vidi profesor Džefri Grup zadire u svaku poru života i predstavlja psihološku kategoriju jer ljudima kroz medije nameće stav da korporativni sistem predstavlja najnaprednije društvo, npr. da je normalno raditi deset sati na dan u korporaciji, potom kupovati neprirodnu hranu punu aditiva, koju su proizvele korporacije, u trgovačkim centrima koji pripadaju istim tim korporacijama. Uveče taj homo sapiens iscrpljen od rada za korporacije gleda korporativnu televiziju. “Korporatizam je stanje kada se velike vlade, vojska i biznis udruže. Ta politička struja preovladava u svetu od pamtiveka. Obično nam govore da postoji demokratija, komunizam, ali oduvek je postojao samo jedan sistem – KORPORATIZAM, kaže Džefri Grup. Odlično očuvana knjiga.

Nova, nekorišćena Historia tragicomica / Stipe Šuvar ; [urednica Mira Šuvar] Vrsta građe esej Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Razlog, 2013 (Zagreb : Dudovec) Fizički opis 573 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Šuvar, Mira Vušković, Boris Zbirka Biblioteka Tako je bilo / Razlog, Zagreb ISBN 978-953-6985-18-0 (tvrdi povez) Napomene Str. 9-10: Uvodne napomene / Mira Šuvar Str. 11-16: Predgovor / Boris Vušković O autoru knjige: str. 561-563 Registar. Predmetne odrednice Šuvar, Stipe, 1936-2004 -- Eseji Jugoslavija -- Politične situacija Hrvatska -- Politične situacija UVODNE NAPOMENE Naslov ove knjige (`Historia tragicomica`) dao je autor i skicirao njezin sadržaj nekoliko mjeseci prije iznenadne smrti. Knjiga je trebala obuhvatiti izbor njegovih intervjua iz razdoblja od 1990. do 2004. godine. Nije u to vrijeme planirao u tu knjigu uvrstiti i izbor iz velikog broja autorskih tekstova, socioloških analiza, komentara, te izlaganja na međunarodnim skupovima iz tog vremena. Računao je da če neke od tih tekstova uvrstiti u naredne knjige, koje je također planirao, a na nekima i intenzivno radio, ali ih nije uspio i završiti. Ispisao je, na primjer, više od tisuću stranica teksta za knjigu `priloga kronici tobožnjeg kraja historije 1989-1994. godine`, pod tada radnim naslovom `Historia tragicomica`. Kasnije je odustao od tog naslova za tu knjigu i tako naslovio ovu u koju je namjeravao uvrstiti intervjue objavljene u deset godina dužem vremenskom razdoblju (do 2004. godine). Ja sarn pak sada u knjigu, osim intervjua, uvrstila i različite tekstove koje je autor ispisivao, a većinu njih i objavljivao u tom vremenu. Nije bilo lako napraviti ni izbor intervjua, a ni ostalih priloga za knjigu, jer je tekstova koji to `zaslužuju` mnogo više nego su mogli stati u njezine korice. Krenula sam tako što sam najprije izostavila sve intervjue i istupe u elektroničkim medijima (a bilo ih je zaista mnogo, među njima i onih koji su, na primjer za `Slobodnu Evropu`, trajali i po više sati), a koji i nisu autorizirani za objavljivanje u pisanim medijima. Izostavila sarn i neke opsežne sociološke analize od kojih su neke objavljivane u nastavcirna u novinama (na primjer u `Slobodnoj Dalmaciji`, `Oslobođenju`, `Makarskoj kronici`...), članke objavljene u `Borbi` (radilo se o fragmentima iz rukopisa knjige `priloga kronici tobožnjeg kraja historije`), seriju razgovora u `Feralu` o `pet godina raspleta`, a i razne druge intervjue objavljene u Hrvatskoj i inozemstvu. U knjigu sam uvrstila i četiri nekrologa posvećena poznatim ličnostima, a koje je, uz niz drugih, autor napisao i objavio u `Hrvatskoj ljevici`. Neke sam tekstove djelomično kratila, a učinila sam to tako što sam u intervjuima ispustila ponavljanja u odgovorima na isto ili slično pitanje. No, ukoliko su odgovori sadržavali i neke dodatne informacije (`detalje`) nisam ih kratila. A u nekoliko sam slučajeva ostavila i autorizirane dijelove odgovora koji su prilikom objavljivanja u novinama zbog ograničenog prostora kraćeni. Osim nekoliko iznimki, nisam mijenjala naslove pod kojima su intervjui ranije objavljeni, uključujući i one karakteristične u `Feralu`. Nisam mijenjala autorove naslove analiza, komentara i izlaganja na raznim skupovima. U sva tri dijela knjige tekstove sam poredala kronološki i na početku označila vrijeme kada je neki tekst izgovoren, napisan i objavljen. Smatrala sam da je za čitaoce važan kontekst, vrijeme nastajanja intervjua ili nekog drugog teksta. Mira Šuvar

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dvadesetak projekata i samo sedam ostvarenja ne bi uveli Dirana u istoriju arhitekture da ga nisu uvele njegove ideje, knjige, crteži, jedna nova misao. Za sve one koji misle da arhitektura nije završila sa epohom Baroka, Diranova knjiga i sve što ona donosi, može pokazati da su u pravu. (Iz Predgovora knjige, Ranko Radović) Jean-Nicolas-Louis Durand (rođen 18. septembra 1760. u Parizu, 31. decembra 1834. u Thiaisu) bio je francuski arhitekta klasicistike, arhitektonski teoretičar i profesor arhitekture. Durand je rođen u Parizu u obućaru. Studirao je na arhitektonskoj arhitekturi Academie roiale i radio je kao crtač radova iz 1776. godine za revolucionarnog arhitekte Etienne-Louis Boullee. 1779. i 1780. godine, Durand je osvojio drugu nagradu na Prik de Rome, a zatim su usledile razne nagrade na arhitektonskim konkursima u godinama nakon Francuske revolucije, ali to nije rezultiralo nikakvom strukturnom implementacijom. Zahvaljujući svom takmičarskom uspehu, uspeo je da se preporuči za podučavanje. 1794. godine u početku je bio crtač u novoosnovanoj politehnici Ecole u ​​Parizu, gde je od 1795. dobio katedru za arhitekturu. Pomoću modularnog sistema zasnovanog na kvadratnoj mreži, Durand je razvio metodologiju egalitarnog dizajna za sve važne tipove građevina. Uvek je predstavljao svoje šeme konstrukcijskih tipova, koje je sažeo u svojevrsni katalog građevina, u pogledu tlocrta, nadmorske visine i preseka. Po Durandovoj mašti nova arhitektura koju je razvio trebalo je da bude izgrađena na istoj mreži za sve građevinske zadatke. Kao čisto racionalan sistem koji se oslobodio umetničkih ćudljivosti i arhitektonskog uređenja, ova arhitektura bi trebalo da važi za sve ljude u svakom trenutku. Durand je osnovni cilj arhitekture video u najvišem stepenu ekonomičnosti i praktičnosti i ponudio je pravo rešenje za svaki građevinski zadatak. Posebno su ga zanimale javne zgrade. Na primer, razvio je motiv rotunde kao centralni element za vrstu zgrade muzeja. [2] Pristup koji pronalazi direktnu strukturnu implementaciju, posebno u Schinkelovom Starom muzeju u Berlinu (1830). Durand je do 1830. godine obučavao inženjere u Ecole Politechnikue i podučavao ih svom tipološki uređenom, strogo geometrijskom dizajnu. Svojim učenjem Durand je postao jedan od najvažnijih teoretičara svog vremena. Već između 1802. i 1805. Durand je objavio svoju teoriju arhitektonskog tipa kao udžbenik pod naslovom „Precis des lecons d’architectures donnees a l’Ecole Politechnikue“ (pregled predavanja o arhitekturi, koja se održavaju u politehničkoj školi). Kroz prepisivanja i prevode, ova publikacija postala je jedan od najvažnijih arhitektonskih trakta vremena. [3] Durand je uspeo da stvori teoretsku osnovu za standardizovanu, modularnu arhitekturu koja je sastavljena iz serijski proizvedenih delova. Važan nastavak ovog novog pristupa je Kristalna palača izgrađena od modularnih montažnih delova za Svetsku izložbu u Londonu 1851. godine, Joseph Pakton. U Njemačkoj su klasični arhitekti poput Friedricha Veinbrennera, Karla Friedricha Schinkela, Gustava Vorherra i Lea von Klenze-a posebno pod utjecajem Durandove metodologije dizajna. Gustav Vorherr i njegov naslednik Leo von Klenze otputovali su u Pariz kako bi prisustvovali predavanjima u Ecole Politechnikue Durands. S njim je studirao i Clemens Venzeslaus Coudrai, koji bi se mogao nazvati i veimarskim klasicistom.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Naslovnoj strani fali gornji desni cosak, sve ostalo uredno! Harold Džozef Laski (eng. Harold Joseph Laski, 30. jun 1893, Mančester — 24. mart 1950, London) — britanski politikolog i politički teoretičar, ekonomista, učitelj, naučni pisac. Rođen od Nathana Laskija, jevrejskog trgovca pamukom i lidera Liberalne partije. Školovao se u Mančesterskoj gimnaziji, a zatim je šest meseci studirao eugeniku pod vođstvom Karla Pirsona. Oženivši se osam godina starijom hrišćankom, raskinuo je sa svojom osuđujućom porodicom i odrekao se judaizma, proglasivši se ateistom. Doktorirao je istoriju na Oksfordu 1914. godine. Iz zdravstvenih razloga nije pozvan na front Prvog svetskog rata i nakon diplomiranja neko vreme je radio u listu Dejli Herald. Godine 1916. postavljen je za predavača moderne istorije na kanadskom univerzitetu Mekgil, gde je prethodno studirao dve godine, a takođe je predavao od 1916. na Harvardu i od 1919. na Jejlu, sklapajući mnoga poznanstva u Americi sa predstavnicima lokalne elite. U Englesku se vratio 1920. godine, gde je počeo da predaje na Londonskoj školi ekonomije i 1926. dobio zvanje profesora, zadržavši ga do 1950. godine; skoro odmah po povratku postao je aktivna ličnost Laburističke partije, dvadesetih godina 20. veka napisao je mnoge političke eseje[6]. Od 1930. Laski je prešao na socijalističke i marksističke pozicije, postajući jedan od najistaknutijih britanskih socijalističkih političara u međuratnom periodu; u svojim člancima je dao aktivne aluzije na potrebu oružanog ustanka radnika za promenu društvenog sistema i uveo koncept „krize demokratije“. Ovom poslednjem bila su posvećena tri predavanja, koja je održao 1934. godine u Moskvi na poziv Instituta za sovjetsko građevinarstvo i pravo. Tokom Drugog svetskog rata aktivno je držao predavanja širom zemlje i bio je pomoćnik potpredsednika vlade Klementa Atlija. 1945-1946 bio je predsednik Izvršnog komiteta Laburističke partije, čemu su u velikoj meri doprineli uspešni izbori za laburiste 1945. godine, ali je već 1946. bio prinuđen da podnese ostavku na mesto predsednika partije zbog sukoba sa Atlijem, iako je do 1949. ostao član partijskog izvršnog odbora. Umro od gripa. Porodica Brat - Nevil Džonas Laski (1890-1969), sudija, jedan od vođa britanske jevrejske zajednice, zet Mozesa Gastera. Njegova ćerka (nećakinja Harolda Laskija) je novinarka Marganita Laski (1915-1968). Izvođenje radova Laski je napisao svoja prva velika dela u Americi: Osnove suvereniteta (1921), Moć u modernoj državi (1919), Istraživanje problema suvereniteta (1917), u kojima je kritikovao ideju tzv. „prožimajuće stanje“ . Dela „Gramatika politike” (1925) i „Sloboda u savremenoj državi” (1930) odražavaju njegove stavove kao pristalica demokratskog socijalizma, dok je tridesetih godina 19. veka u delima „Demokratija u krizi” (1933), „Dr. u Teoriji i praksi” (1935), „Uspon evropskog liberalizma: esej u tumačenju” (1936) i „Parlamentarna vlada u Engleskoj: komentar” (1938) već iznosi mišljenje da je prelazak na socijalizam putem nasilja neophodno. Tokom rata, Refleksije o revoluciji našeg vremena (1943) i Faith, Reason, and Civilization: An Essai in Historical Analisis (1944) pozivale su na sveobuhvatne ekonomske reforme. Poslednjih godina svog života proučavao je rastuću konfrontaciju između SSSR-a i SAD. Godine 1948. objavio je svoje temeljno delo „Američka demokratija”....

edicija XX VEK NOVO van Lovrenović (1943, Zagreb), prozaist, esejist, novinar. Odrastao u Mrkonjić-Gradu, gimnaziju i filozofski fakultet završio u Zagrebu (južnoslavenske književnosti, jezik, etnologija). Radio u Mrkonjić-Gradu, potom u Sarajevu (urednik u reviji za kulturu Odjek, urednik u izdavačkim kućama Veselin Masleša i Svjetlost). Posle bega u maju 1992. s obitelji iz okupirane Grbavice, živeo do 1996. godine u egzilu u Zagrebu i u Berlinu. Nakon reintegracije Grbavice vratio se u Sarajevo. Objavio romane Putovanje Ivana Frane Jukića (1977) i Liber memorabilium (1994), kulturološke eseje Unutarnja zemlja, kratki pregled kulturne povijesti Bosne i Hercegovine (1998) i Bosanski Hrvati, esej o agoniji jedne evropsko-orijentalne kulture (2003), putopisnu prozu Sedam dana po Bosni u kolovozu godine 2008 (2009), te niz knjiga književno-kulturološke i političko-kroničarske esejistike. Za esej Ivo Andrić, paradoks o šutnji dobio je 2009. godine nagradu „Midhat Begić” PEN-a BiH. Knjiga Unutarnja zemlja prevedena je na nemački, češki, mađarski i engleski jezik. PREDGOVOR Prvi decenij Dvadesetprvoga vijeka vrijeme je u kojemu su pisani tekstovi uvršteni u ovu knjigu.[1] U njima je pečat svakodnevnice i uplitanja u nju vidljiv i namjeran. Horizont te svakodnevnice – bosanske i postjugoslavenske svakodnevnice početka Stoljeća – nizak je, tijesan i zamračen. Bosna, strašna žrtva raspada Jugoslavije, glavnih aktera toga raspada, te svojih unutarnjih bjesova, kao da se vratila u predemancipacijsko stanje, u nekakav zagubljeni, mrtvi rukavac Historije, iz kojega nikako da izbije na glavni put, u Svijet. Postala je ne-mjesto; u takvoj mjeri, da za ljubav i za suosjećanje s njezinom tragedijom treba premnogo snage i empatije, jer su i tragedija i suosjećanje uniženi, instrumentalizirani i politički unovčeni do rugla i do besmisla. Priznajući taj svijet, tu „zemlju mrke lepote” (Andrić) u potpunosti i bez ostatka svojim, autor se nada da će čitalac u ovim tekstovima primijetiti težnju da segnu iznad njegova niskog i mračnog horizonta, da istraže ili barem naslute bolje mogućnosti. U toj vrsti traganja, koje jest zakletost i strast, makar po tipu mišljenja i osjećanja bila skeptična i melankolijska, ni od kakve pomoći ne mogu biti ublažavajući mehanizmi. Lice stvarnosti neće prestati biti gorgonsko tako što od njega okrenemo vlastito. Istinska privrženost svojemu svijetu ima samo jedan oblik dostojan da mu se pokloni vjera: kritičnost, osviješteno odbacivanje iluzija i samoobmana, odbijanje jeftine utjehe i prazne nade. Krleža je bio dovoljno slobodan da ode do kraja: „Negacija je moj familijarni oblik prihvaćanja svijeta.” Pažnja: prihvaćanja! Duhovni mekušci, iluzionisti raznih vrsta, optimisti po zadatku, a nadasve dogmati patriotizma, ljubitelji Države i trubaduri Nacije – nalaze u tako svjedočenom pripadanju i prihvaćanju stotinu razloga da sumnjiče, anatemiziraju, izgone. Odatle sudari i konfrontacije, tekstovi i kontratekstovi. Bilo ih je u naznačenom Deceniju mnogo; ovdje su uvršteni samo oni najindikativniji. Nimalo nježni, rijetko koncilijantni – i oni su znak vremena i oblik pripadanja. Također, i znak čežnje za mogućnošću drukčijega komuniciranja: takvoga, u kojemu oštrina neslaganja neće proizvoditi uzajamno satiranje, nego će rađati intelektualnu radost ogledanja suprotstavljenih ili samo različitih ideja i argumenata jednoga u drugome. Jedva da se tomu možemo nadati, ništa nije važnije nego uvijek iznova pokušavati.

Autor: Milovan Drecun Povez: broširan Br. strana: 355 Format: 14,5x20,5 Nadasve je zanimljiva evolucija stavova pojedinih petooktobarskih revolucionarnih stranaka i njihovih vođa. Od tragikomičnog obožavanja Amerike i njenih evropskih svaeznika i vulgarnog sprdanja sa Rusijom, Kinom i još nekim zemljama, Srbija je na jedvite jade, u poslednjem trenutku, spoznala da se svet ne okreće oko nje i da se dešavaju tektonske geopolitičke promene u međunarodnoj zajednici. Sa ključnom zabludom i teškom greškom postrevolucionarne srpske spoljne politike suočio se među prvima Zoran Đinđić. Shvativši da sunce ne izlazi na Zapadu poručio je da se politika Srbije neće voditi iz Vašingtona, te da je realan politički potez Beograda da u slučaju otimanja Kosmeta postavi pitanje Republike Srpske. Vojislav Koštunica je jedini imao snage da građanima saopšti da Srbija nema većeg protivnika od američke politike. Konačno, Boris Tadić, shvata da Srbija ne ide dobrim putem. Sa mesta predsednika malene Srbije poručio je da zvanični Beograd, iako ophrvan višegodišnjom kataraktom, vidi da se rađa novi međunarodni multipolarni poredak koji nezadrživo potiskuje američki jednopolarni globalni hegemonizam. Tadić je prihvatio izazov, spoljni i unutrašnji, i suočio se sa realnošću. Definisao je spoljnopolitičke prioritete Srbije: Evropska unija, Rusija, SAD, Kina. Ispravno, samo trebalo je to ranije da učini i da prione realizaciji takvog koncepta hrabro i beskompromisno. Narod bi rekao bolje ikad nego nikad. Tom diversifikacijom spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je potvrdio sumnje, zapravo iskustvo realpolitičke Srbije, sa Amerikom. Beograd je bez razmišljanja radio ono što mu je Vašington sugerisao, govorio, predlagao, a bogme i naređivao. I šta smo dobili? U tome i jeste caka, ništa nismo dobili, već nam još traže - uzimaju Kosmet. Stavljanjem Rusije ispred Amerike na listi spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je nastavio putem kojim su krenuli Đinđić i Koštunica. Izgubio je, međutim, dragoceno vreme da još bolje pozicionira zemlju i ojača njen kapacitet za odbranu najvažnijih nacionalnih i državnih interesa. Tim svojevrsnim rangiranjem najjačih polova moći, Tadić je nedvosmisleno pokazao s kojim zemljama imamo slične ili identične interese, a s kojom smo zemljom mislili da imamo, pa nas je ona svojim ponašanjem gorko otreznila. Naravno, postavlja se pitanje ima li Srbija adut za takvu novu geopolitičku igru ili je to samo moralni odušak pojedinca koji je shvatio da nije baš sve tako kao što pišu novine i govore američki slatkorečivi zvaničnici. I mi konja za trku imamo, samo su nas neki petooktobarci lagali da je u pitanju raga. Niko drugi do Džozef Bajden, američki potpredsednik, otkrio je naše svetlo u tunelu. „Srbija je od ključnog značaja za budućnost jugoistočne Evrope“, poručio je Bajden prilikom majske posete Beogradu. Bez Srbije se ne može voditi politika na Balkanu, takođe poručuju zvaničnici EU. To je naša šansa. Bez nas se ne može kapacitetno i efikasno delovati na Balkanu. Ali, ne treba se zanositi da će Srbija biti most koji će povezati Istok i Zapad. Tu ulogu ima moćna Nemačka. Srbija, može i treba da bude stožer zajedničke balkanske politike EU i Rusije, sastavni deo njihovog strateškog partnerstva. Tako će na najbolji način iskoristiti svoj regionalni geopolitički značaj i ojačati kapacitet da se izbori sa strateškim problemima sa kojima se suočava. Budućnost Srbije se ne može graditi na dilemi Zapad ili Istok, već na multipolarnosti novog međunarodnog poretka: i Istok i Zapad, i nesvrstani.

ARM CORTEX-M RAZVOJNA PLOČA OD 0 DO 1! Ova knjiga je studija slučaja u ugrađenom sistemu, uključujući razmatranje hardvera, inicijalizaciju procesora, razvoj drajvera niskog nivoa i dizajn interfejsa aplikacije za proizvod. Iako ovo opisujemo kroz specifičnu primenu Cortex-M3 razvojne ploče, naša misija je da pomognemo čitaocu da izgradi osnovne veštine koje su izuzetno važne da bi postao odličan u razvoju proizvoda. Kompletna razvojna ploča je dostupna da biste povećali uticaj ove knjige i da biste radnu platformu koju kreirate, zatim, koristili kao osnovu za dalji razvoj i učenje. Hobisti mogu da kombinuju odlične funkcionalne sisteme pomoću platformi, kao što su Arduino ili Raspberry Pi, ali je neophodno da inženjeri i dizajneri proizvoda imaju osnovno znanje o projektovanju ugrađenih sistema. Postoji vrlo malo dostupnih izvora u kojima se opisuju razmišljanje, strategije i procesi koji će vam dati uvid u dizajn hardvera i razvoj drajvera niskog nivoa i uspešnu izradu potpuno ugrađenog sistema. Mnogi inženjeri na kraju nauče na teži način ili nikada stvarno ne nauče. ARM procesori su u suštini sveprisutni u ugrađenim sistemima. Projektanti koji izrađuju nove uređaje moraju da znaju osnove ovih sistema i da budu u stanju da podele velike komplikovane ideje na delove kojima se može upravljati. Uspešan razvoj proizvoda znači da treba da pročitate obimnu dokumentaciju da biste mogli da razumete kako da postignete ono što vam je potrebno, a zatim da sastavite sve da biste kreirali robusni sistem koji će pouzdano funkcionisati i biti održiv u godinama koje dolaze. Ova knjiga je studija slučaja u ugrađenom sistemu, uključujući razmatranje hardvera, inicijalizaciju procesora, razvoj drajvera niskog nivoa i dizajn interfejsa aplikacije za proizvod. Iako ovo opisujemo kroz specifičnu primenu Cortex-M3 razvojne ploče, naša misija je da pomognemo čitaocu da izgradi osnovne veštine koje su izuzetno važne da bi postao odličan u razvoju proizvoda. Kompletna razvojna ploča je dostupna da biste povećali uticaj ove knjige i da biste radnu platformu koju kreirate, zatim, koristili kao osnovu za dalji razvoj i učenje. Program Embedded in Embedded se bavi podučavanjem osnovnih veština koje inženjerima pomažu da izgrade čvrste temelje znanja koji se mogu primeniti u svakom okruženju za projektovanje. Sa skoro 20 godina iskustva u industriji autor govori o razvoju veština kritičkog mišljenja koje zahtevaju kompanije i koje su od suštinskog značaja za uspešno projektovanje. U ovoj knjizi se podjednako razmatraju odlični procesi projektovanja, kritičko razmišljanje, pa čak i društveni aspekti koji su važni za programere, koliko i tehnički dizajn hardvera i firmvera. Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Početak Poglavlje 2 • Razvojno okruženje i upravljanje verzijama Poglavlje 3 • ARM Cortex-M3 asemblerski jezik Poglavlje 4 • Ugrađeni C Poglavlje 5 • GPIO i led drajver Poglavlje 6 • Prekidi i drajveri dugmadi Poglavlje 7 • Spavanje, sistemski otkucaj i periferija tajmera Poglavlje 8 • Modulisanje širine impulsa Poglavlje 9 • DMA i razmena poruka Poglavlje 10 • Serijska komunikacija i bagovi Poglavlje 11 • SPI komunikacija pomoću I2C Poglavlje 12 • I2C i ASCII lcd Poglavlje 13 • Analogno-digitalna konverzija Poglavlje 14 • ANT radio sistem JASON LONG je dizajnirao i koristio proizvode, od GPS uređaja za praćenje do vojnih komunikacionih sistema. On je 1999. godine pokrenuo univerzitetski program Embedded in Embedded (EiE), a 2010. godine osniva svoju kompaniju „Engenuics Technologies“ specijalizovanu za inženjersko obrazovanje. Jason je viši član organizacije IEEE.

Yossef Bodansky - Offensive in the Balkans The Potential for a Wider War as a Result of Foreign Intervention in Bosnia - Herzegovina International Strategic Studies Association, 1995. Mek povez, 115 strana. RETKO! Jozef Bodanski Josef Bodanski (Izrael[1], 1. maj 1954 – Merilend, 5. decembar 2021) bio je izraelsko-američki politikolog koji je bio direktor Kongresne radne grupe za terorizam i nekonvencionalno ratovanje Predstavničkog doma američkog Kongresa od 1988. do 2004. Takođe je bio direktor istraživanja Međunarodne asocijacije za strateške studije kao i gostujući naučnik na Paul H. Nitze školi za napredne međunarodne studije (SAIS) Univerziteta Džons Hopkins. Osamdesetih godina 20. veka radio je kao viši konsultant za Ministarstvo odbrane i Stejt department.[2] Izveštaj Kongresne radne grupe za vreme rata u Bosni i Hercegovini Izveštaj koji je septembra 1992. godine objavila Kongresna radna grupa za terorizam i nekonvencionalno ratovanje, deo Republičkog istraživačkog komiteta Predstavničkog doma, sadržao je optužne zaključke da su: - bosanski predsednik Alija Izetbegović i njegova vlada nameravaju da stvore islamsku republiku na Balkanu kao deo međunarodne islamističke zavere; -Snage bosanskih Muslimana ubijaju svoj narod i strance u pokušaju da izazovu međunarodnu intervenciju ili da daju izgovor za muslimanske zločine nad Srbima; -Iran infiltrira islamističke teroriste u Bosnu kako bi se pripremio za opšti muslimanski ustanak u zapadnoj Evropi. Izveštaj, koji su napisali šef osoblja Operativne grupe Vaughn S. Forrest i direktor Josef Bodanski, nosio je naslov `Iranska evropska odskočna daska? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2022)`. Nakon ovog izvešaja, četiri člana kongresa radne grupe su dala ostavke, odnosno kopredsedavajući radne grupe Dana Rorabaher, predstavnici Džejms Sensenbrener mlađi, Olimpija Snou i Kristofer Koks sa Rorabaherovim zakonodavnim pomoćnikom za spoljne poslove.[3] Publikacije Knjige Ciljana Amerika: Terorizam u SAD (1993, Shapolsky Publishers Inc.). Kriza u Koreji (1994, Shapolsky Publishers Inc.). Teror: Unutrašnja priča o terorističkoj zaveri u Americi (1994, Shapolsky Publishers Inc.). Ofanziva na Balkanu: Potencijal za širi rat kao rezultat strane intervencije u Bosni i Hercegovini (1995, International Media Corp./ISSA). (Onlajn verzija) Neki to zovu mir: Čekanje na rat na Balkanu (1996, International Media Corp./ISSA). (Onlajn verzija) Bin Laden: Čovek koji je objavio rat Americi (1999, 2001, Random House). Islamski antisemitizam kao politički instrument (1999, 2000, ACPR Publications and Tammuz Publishers). Visoka cena mira: Kako je politika Vašingtona na Bliskom istoku ostavila Ameriku ranjivom na terorizam (2002, Random House). Tajna istorija rata u Iraku (2004, HarperCollins). Čečenski džihad: Al Kaidin poligon i sledeći talas terora (2007, HarperCollins). Članci i komentari `Iranska evropska odskočna daska? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2022)`, Serbian Unity Congress, 01.09.1992. `Istina o Goraždu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. maj 2022)`,Serbian Unity Congress, 04.05.1994. `Jerusalim u kontekstu`, Freeman Center for Strategic Studies Broadcast, 7. jun 1995; štampani primerak 12. jun 1995. (pronađen arhiviran na internetu). `Konflikt na Balkanu: Prekretnica u Brčkom`, Centre for Peace in the Balkans, November 1997. `Uspon transazijske osovine: Da li je to osnova nove konfrontacije?`, kimsoft.com, 1997. `Ubrzanje povratka Salaha Al-Dina`, JINSA Online, June 1, 1998. `Terorizam i Balkan: Italija postaje nova iranska baza za terorističke operacije`, Centre for Peace in the Balkans, February 1998.