Zašto je Lane Gutović radije gledao veš mašinu nego TV i kakve poroke je imao Željko Joksimović? Plejboj je u ovom broju skinuo lepotice sa Istoka - naslovnica Viktorija Dajenko, duplerica ukrajinka Olga Ogneva.

Intervju sa Petrom Božovićem - majstorom za velike ljubavi! Na duplerici Ornela Lučić, na naslovnici misica SCG 2003. Kakvo vreme!

U ovom broju Plejboj je skinuo dve fatalne devojke - mis Jugoslavije iz 1998. Jelenu Janković, a na duplericu je postavio mladu glumicu Nataliju Mihić. U intervju sa Duškom Jovanić Srđan Šaper, jedan od najvećih marketinških stručnjaka sa ovih prostora, otkrio je najveće tajne svog života.

Na naslovnici Modelsica - Nađa Jokić, jedna od najatraktivnijih devojaka s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih. Intrigantan intervju sa `večitim šarmerom` Miloradom Vučelićem.

Pre dvadeset godina Isidora Bjelica za Plejboj je uradila intervju sa Aleksandrom Vučićem tadašnjim kandidatom za gradonačelnika. Intervju u kom je sadašnji predsednik otkrio najveće tajne svoje ličnosti. Intervjju koji predstavlja biser srpskog novinarstva.

Časopis koji je početkom novog milenijuma u Srbiji predstavljao pravo novinarsko i literarno osveženje. Na naslovici Goga Sekulić, ili ipak nije - ostaje dilema. Unutra, između ostalog, intervju sa Bebom Popovićem, koji je u to vreme vedrio i oblačio političkim nebom Srbije. Raritet u svakom smislu!!!

Gloria nedeljni magazin o poznatima! Izlazi ponedeljkom! Licencirano izdanje na srpskom jeziku za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. 108 strana Iz sadržaja: Naslovna strana: Ana Ivanović Panorama: Šer na dve strane, Jelena Janković... Ana Ivanović - Recept za dobro raspoloženje (na 4 strane i 8 fotografije) Brankica Sebastijanović i Miloš Biković - Rano je za brak (na 3 strane i 4 fotografije) Milan Cile Marinković - Dani dobrih vesti Ivana Baltic - Ovo je savršen trenutak za bebu (na 3 strane i 3 fotografije) Leticija Kasta - Dosta sam patila, udvarači napred (na 3 strane i 6 fotografije) Srđan Timarov - Sa sinom merkam ženske Gvinet Paltrou i Kris Martin - Još jedan holivudski razvod Jelena Đukić i Milorad Milinković Kad sreća porani Mik Džeger - Bolni oproštaj od devojke (na dve strane i 3 fotografije) Daniel Kajmakoski - Niko nije kao Toše Branka Bešević Gajić - Druga strana priče Moda: Bojana Vunturišević - Kad obujem štikle, falširam (na 4 strane i 4 fotografije) Jovica Jovičić - Od šefa, s ljubavlju Kuhinja: Marina Vodeničar i Nebojša Đorđević - Obučeni za večeru Feljton: Rob Lou Bolje ne može (na 7 strane i 19 fotografije) Od A do Z: Dejan Stojiljković Metropolis Trend report Lube Skimić Stil i lepota Moje putovanje: San Francisko Miloš Marijan Razotkrivanje: Stevan Filipović Sa kraljevskih dvorova Holivudske priče Neka ostane među nama ... Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 49/4 Težina: 280 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prvi brojevi Tvrd povez, veći format, Srednje očuvani, dobili boju od stajanja, pohabani, neki delovi stranica zacepljeni, ocena 3--

IZDAVAČ: GODINA: 2019. POVEZ: mek PISMO: latinica STRANA: 194 STANJE: dobro očuvana, fleke na dnu strana, ocena 3-

Odlicno ocuvana knjiga Autor:: Karen King Žanrovi:: Filozofija, Religija i mitologija, Sociologija Izdavač:: Rad Godina izdanja:: 2006. Broj strana: 313 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godine 1945, dva egipatska seljaka mirno su krenula na kratko putovanje koje će zauvek promeniti gnostičke studije. Oni su u podnožju litice Džabel al-Tarif – nedaleko od mesta Nag Hamadi, u srednjem Egiptu – načinili zapanjujuće otkriće. Kopajući zbog đubriva, otkrili su neotvoreni zapečaćeni glineni ćup, prepun papirusnih rukopisa. Ovi papirusni kodeksi iz četvrtog veka, poznati kao Kodeksi iz Nag Hamadija, uključivali su obilje antičke religijske literature, sa ukupno četrdeset šest različituh radova, od kojih su gotovo svi prethodno bili nepoznati. Rukopisi su, verovatno, bili u posedu obližnjeg manastira Svetog Pahomija, sve dok ih neko nije sakrio iz razloga o kojima možemo samo da nagađamo. U delu Šta je gnosticizam?, koje je Karen King pisala preko dvadeset godina, autorka istražuje poreklo pogrešnog korišćenja retoričkih kovanica, počev od antičkih polemičara Irineja, Origena, Tertulijana, Justina Mučenika, Klimenta od Aleksandrije, Epifanija, do teologa iz 19. i 20. veka Adolfa fon Harnaka, Rudolfa Bultmana, Riharda Rajcenštajna, Vilhelma Busea i drugih, koji su preuzeli i dalje razvili zamisli i postulate crkvenih otaca. U prvom redu, Karen King istražuje sam izraz gnosticizam, a zatim i sve druge retoričke pojmove iz gnose. Karen King ukazuje u ovom delu da u antičko vreme nije postojala religija po imenu gnosticizam, nego da je retorička kovanica savremenih istraživača ranog hrišćanstva kojoj oni, jednim zamahom obuhvataju neverovatan broj različitih hrišćanskih grupa širom Sredozemlja. Ovim delom, shvatanje gnosticizma u svetu biće trajno promenjeno.

knjiga je odlicno ocuvana ali malo su joj zaprljane prva i poslednja prazna strana Bonart 2001 53 strane tvrd povez

spolja 4+, unutra odlicno Izdanje:Grafos Povez:mek Broj strana:355

Odlicna kao nova knjiga Izdavač Book Marso Povez tvrd Strana 287 Godina 2007 Sadržaj: O Egmontu, Geteovoj tragediji O Birgerovim pesmama Šilerova odbrana od antikritike O patetičnom Misli o upotrebi prostog i niskog u umetnosti O ljupkosti i dostojanstvu Matisonove pesme Pisma o estetskom vaspitanju čoveka O naivnoj i sentimentalnoj poeziji

Karl Jaspers - Šta je filozofija? Izdavač: Piper, München Povez: tvrd Broj strana: 415 Sadržaj priložen na slikama. Spolja kao na slikama (folijom obložene korice). Mestimično žućkaste flekice, lepo očuvana. Dieses Lesebuch stellt einen der bedeutendsten Philosophen dieses Jahrhunderts vor und gibt eine Einführung in das Wesen von Philosophie, verstanden nicht als akademische Disziplin, sondern als neugieriges Denken auf der Suche nach Erkenntnis und Wahrheit. (K-158)

Spolja ocena 4-, unutra odlicno Svest i saznanje; ogledi iz savremene analitičke filosofije Grupa autora: Ryle - Waismann - Gettier - Austin - Grice - Hinton - Geach - Hampshire - Ancombe - Pears - Martin - Deutscher - Williams Izdavač: Nolit, Beograd Godina: 1980 Broj strana: 407 Meki povez Biblioteka: Sazvežđa

Spolja ocena 4, unutra odlicno Vanvremeno Aristotelovo delo O nebu nam donosi njegova razmišljanja o postanku neba i nebeskih tela, o njihovom kretanju i međusobnim odnosima. Ono je svojevrsna kosmologija i zauzima posebno mesto u Aristotelovim učenjima. biblioteka Horizonti Grafos, Beograd 1990 god, 116 str, 19 cm, mek povez,

Knjiga je potpuno nova. Podvučeno malo na početku i potpis na prvoj strani. Ostalo nekorišćena.

Spolja 4+, unutra odlicno NAUKA LOGIKE, Georg Vilhelm Fridrih Hegel - Prosveta, Karijatide, Filozofska biblioteka, Nova serija, Beograd 1973. Sa nemačkog preveo i predgovor napisao dr Dušan Nedeljković. Nacrt za korice i portret autora izradio Mih. S. Petrov. Format: 24 cm x 17 cm; 350 strana; ćirilično pismo; tvrdi povez - zlatotisk. Iz sadržaja: PREDGOVOR Predgovor prevodioca prvom izdanju Predgovor prevodioca drugom izdanju SISTEM FILOZOFIJE Predgovor prvom izdanju Predgovor drugom izdanju Predgovor trećem izdanju Hegelova pristupna beseda PRVI DEO NAUKA LOGIKE UVOD Prethodni pojam A) Prvi stav misli prema objektivnosti B) Drugi stav misli prema objektivnosti V) Treći stav mišljenja prema objektivnosti BLIŽI POJAM I PODELA LOGIKE Prvi deo: NAUKA O BIĆU A) KVALITET B) KVANTITET V) MERA Drugi deo: NAUKA O SUŠTINI A) Suština kao razlog egzistencije B) Pojava V) Stvarnost Treći deo: NAUKA O POJMU A) Subjektivni pojam B) Objekat V) Ideja

Autor - osoba Makijaveli, Nikolo Naslov Vladalac / Nikolo Makijaveli ; preveo B. Janković Jedinstveni naslov ǂIl ǂprincipe. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Novi Beograd : Knjiga ; Zemun : Neven, 2003 (Novi Beograd : Midimprint) Fizički opis 248 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Janković, B. (Neven; broš.) Napomene Prevod dela: Il principe / Niccolo Machiavelli Tiraž 1.000 Nikolo Makijaveli, život i delo: str. 243-247. Predmetne odrednice Makijaveli, Nikolo, 1469-1527 Filozofija politike Stanje: na poslednjoj četvrtini knjige delovi listova mestimično blago talasasti, kao da je na knjigu kapnulo malo vode, ne smeta čitanju. Nikolo Makijaveli (ital. Niccolò Machiavelli; 3. maj 1469 – 21. jun 1527) je bio italijanski politički filozof tokom renesanse. Njegovo najpoznatije delo, Vladalac (Il Principe), je knjiga namenjena da bude priručnik za vladare. Izdata nakon njegove smrti, knjiga je zagovarala teoriju da „cilj određuje sredstvo“, što se smatra ranim primerom realpolitike. Uobičajena je pogreška da se kaže da cilj opravdava sredstvo, što Makijaveli ni u jednom svom spisu nije napisao. Makijaveli je prvi mislilac koji je uočio da politika ne podleže etičkim principima, jer opravdati nešto znači to učiniti etički ispravnim. Izraz makijavelistički danas opisuje usko, samo-interesno ponašanje, i vodi mnogim nepravilnim shvatanjima Makijavelijeve filozofije. Biografija Makijaveli je rođen u Firenci, kao drugi sin Bernarda di Nikola Makijavelija, advokata (na dobrom glasu) i Bartolomee Di Stefano Neli, njegove žene. Oba roditelja su bili članovi starog plemstva Firence. Od 1494. do 1512. godine, Makijaveli mlađi je bio oficijelni vladin službenik. Tokom ovog perioda, putovao je u diplomatske misije u različite evropske dvorove u Francuskoj, Nemačkoj, ostalim italijanskim gradovima-državama. Biva kratko zatočen u Firenci 1512. godine, zatim boravi u izgnanstvu i vraća se u Firencu. Umro je u Firenci 1527. godine i sahranjen je u crkvi Santa Kroče. Njegov život se može podeliti u tri perioda, od kojih svaki čini posebnu i važnu eru istorije Firence. Njegova mladost je tekla istovremeno sa veličinom Firence kao italijanske sile pod vođstvom Lorenca De Medičija zvanog Il Manjifiko (Veličanstveni). Pad Medičijevih u Firenci se desio 1494. godine, iste godine kada Makijaveli stupio u državnu službu. Tokom njegove zvanične karijere Firenca je bila slobodna republika, i ovo stanje je trajalo do 1512. godine, kada su se Medičijevi vratili na scenu, i iste godine Makijaveli gubi svoju službu. Medičijevi su opet vladali Firencom od 1512. do 1527. godine, kada su opet izbačeni iz Firence. Ovo je bio period Makijavelijevog povećanog uticaja i vrijeme njegove literarne aktivnosti; umire par sedmica nakon istjerivanja Medičijevih u svojoj pedeset osmoj godini 22. juna 1527, bez povratka u državnu službu. Mladost Mada postoji vrlo malo pisanih tragova o Makijavelijevoj mladosti, Firenca iz tih dana je jako dobro poznata, pa se rano okruženje ovog poznatog građanina Firence lako može zamisliti. Firenca u to doba je opisana kao grad sa dve suprotne struje života, jedna određivana od strane energičnog (i asketskog) Savonarole, dok je druga struja vođena od strane ljubitelja raskoši Lorenca. Makijaveli nam u svojoj Istoriji Firence daje sliku mladića sa kojima je njegova mladost prošla. On ovako piše: „Oni su bili slobodniji nego njihovi preci u oblačenju i životu, i trošili su više u ostalim vrstama preterivanja, trošeći svoje vreme i novac u dokoličarenju, kockanju, i ženama; njihov glavni cilj je bio da se pojave dobro obučeni i da pričaju lukavo i oštro, dok bi onaj koji bi povredio druge na najlukaviji način nosio titulu najpametnijeg“. Služba Sljedeći period njegovog života je proveden u službi slobodne firentinske republike, koja je procvetala od isterivanja Medičijevih 1494. godine do njihovog povratka 1512. godine. Nakon četiri godine službe u jednom od javnih ureda biva postavljen za Kancelara i sekretara druge kancelarije. Ovde smo na čvrstom tlu kada želimo da saznamo za događaje u Makijavelijevom životu, zbog toga što je tokom ovog perioda on uzeo vodeću ulogu u poslovima republike, i stoga imamo njegove dekrete, zapise da nas informišu, kao i njegove vlastite tekstove. Malobrojni prepisi njega kao sekretara daju nam informacije o njegovim aktivnostima, i dopunjavaju izvore iz kojih je on crpio iskustva i karaktere koji ispunjavaju knjigu „Vladalac“. Njegova prva misija je bila 1499. godine kod Katerine Sforce (Catherina Sforza), iz čije je sudbine izveo zaključak da je daleko bolje zaslužiti poverenje naroda, nego zavisiti od tvrđava. Godine 1500, biva poslan u Francusku da dobije uslove od strane Luja XII za nastavak rata protiv Pize: ovaj kralj je bio onaj, koji je načinom vođenja svojih spoljnih poslova u Italiji, počinio pet ključnih grešaka u državništvu koje su sumirane u „Vladocu“, i koji zbog istih je izbačen iz Italije. On, takođe, je bio onaj koji se razveo, što je bio uslov podrške od strane pape Aleksandra VI. Makijavelijev javni život je bio većinom dominiran događajima proizniklim od ambicija pape Aleksandra VI i njegovog sina, Čezara Bordžije (Cesare Borgia), vojvode Valentina (duca Valentino), i ovi karakteri ispunjavaju veliki prostor u knjizi „Vladalac“. Makijaveli nikad ne okleva da citira akcije vojvode koje su koristile uzurpatorima koji su želeli da zadrže države koje su zauzeli. Pisanje i smrt Po povratku Medičijevih u Firencu, Makijaveli, koji se par sedmica uzalud nadao da će zadržati svoju službu pod novim vlastodršcima Firence, biva otpušten dekretom datiranim na 7. novembar 1512. Kratko nakon ovoga biva optužen za saučesništvo u neuspjeloj zavjeri protiv Medičijevih i završava u pritvoru gde je stavljen na torturu. Novi medičijevski ljudi, među kojima i papa Lav X, osigurali su njegovo puštanje na slobodu, i on se povlači na svoje malo imanje u San Kašano, blizu Firence, gde se posvećuje literaturi. U pismu Frančesku Vetoriju, datiranom 13. decembra, 1513, ostavio je veoma zanimljiv opis svog života u ovome periodu, što ukazuje na njegove metode i motive za pisanje „Vladaoca“(Il principe). Učenje Nikolo Makijaveli je poznat kao autor rečenice: „Cilj opravdava sva sredstva“, mada se ona tako formulisana ne nalazi ni u jednom njegovom delu. On je smatrao da svako, pa tako i vladar ima jednu količinu moći, a cilj jeste da se ta moć što je moguće više uveća. Pri tome vladar mora biti izvan običajnih moralnih kočnica, što znači da hrišćanski moral i politika nemaju i ne mogu imati nikakvih dodirnih tačaka. Sve što uvećava moć i vlast jeste ispravno primenjivati. Iako se neki Makijavelijevi saveti mogu smatrati beskrupuloznim, sam Makijaveli upozorava da realno ne treba mešati sa idealnim. U svom najpoznatijem delu, Vladaocu, piše: „Tu se sad postavlja pitanje: da li je bolje da te ljudi ljube ili da te se boje. Odgovor je, da bi najbolje bilo i jedno i drugo; no kako je to dvoje teško sastaviti, mnogo je sigurnije, da te se ljudi boje, negoli da te ljube, ako već oboje ne možeš postići. Jer o ljudima se uopšteno može kazati: nezahvalni su, nepouzdani, pritvorni, izbegavaju opasnosti i pohlepni su za dobitkom; dok im dobro činiš, tvoji su, nude ti svoju krv, imetak, žene i decu, kako sam vam već kazao, kad je potreba daleko; no kad se nevolja primakne, okreću se. Propada vladar, koji se posve oslonio na njihove reči, pa se nije ni na šta pripremio; jer prijateljstva, koje se dobijaju za platu, a ne veličinom i plemenitošću duha, kupuju se, a ne poseduju, pa se u pravo vreme ne mogu upotrebiti. Osim toga, ljudi se manje ustručavaju da uvrede nekoga, koji želi da ga ljube, negoli nekoga, koji im uliva strah; jer ljubav se podržava vezom zahvalnosti, samo što ljudi, budući da su opaki, tu vezu raskidaju, kad god im je to od koristi; strah se pak podržava neprestanom pretnjom kazne.” – Vladalac MG35 (N)

Kultura, 1965. 687 strana, tvrd povez, zaštitni omot. Organon (grč. oruđe) je naziv Aristotelovih logičkih spisa, čime se htelo označiti da mogu da posluže kao `oruđe` valjanog i ispravnog mišljenja. Naziv Organon dali su Aristotelovoj logici neki viznatijski istraživači. Aristiotelova logika raspravlja pre svega o pojmovima, sudovima (iskazima, rečenicama) zaključcima, dokazima. Pojmovi su bit ili oblik stvari čija je spoznaja osnovni cilj mišljenja. Najviši rodni pojmovi, koji u sebi obuhvataju sve druge pojmove, jesu kategorije. Tih kategorija ima po Aristotelu deset: supstanca, kvantitet, kvalitet, relacija, mesto, vreme, položaj, posedovanje, delovanje i trpljenje. U Aristotelovim logičkim djelima (sakupljenim kasnije od učenika pod nazivom Organon) iscrpno su i izvanredno egzaktno raspravljani i neki drugi temeljni logički problemi kao što su principi mišljenja, indukcija i dedukcija, definicija, teorija silogizma, dokaz, logičke pogreške i sl. Uz opširnu eksplikaciju teorije kategoričko-asertoričkog silogizma (što se često smatra njegovim najvećim doprinosom logici), u njegovim spisima nalazimo i veoma složenu modalnu logiku kao i mnoge začetke kasnijih logičkih teorija.

Odlicno ocuvana knjiga mek povez 345 str

RAJKO MAKSIMOVIĆ TAKO JE BILO 1-3 Izdavač - R. Maksimović, Beograd Godina - 1998 232 strana 21 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I TOM Deda-Jova i Maksimovići Rodoslovna tabela (uradio Đorđe Konjiković) 1. Reč ispred 2. Deda-Jova 3. Dedino pismo Tolstoju (prevod) 4. Faksimil dedinog pisma Tolstoju 5. Moja poseta Tolstoju 6. Stričevi 7. Otac Branko 8. Majka Nađenka 9. Brat Miško 10. Samo tako nastavi! 11. `Trula kobila` u Trećoj muškoj 12. `Neki momci iz `Severa 13. Preferans i bridž 14. Na fakultetima 15. Leto `54; Laza-Pakosni, Tasa 16. Na Muzičkoj akademiji 17. Kod `Tetka-Jele` 18. Žika 19. Laza-Makaron 20. Splav na Adi-Ciganliji 21. Engleska `58. 21. Vojska 22. Kad su živi zavideli mrtvima 23. Autostopom kroz Evropu `63. 24. Francuska `64. 25. Pantomima `65; Toza 26. Svi moji nadimci 27. Pogovor 28. Informativna stranica II TOM Reč ispred 1. Amerika 2. Šezdesetosma 3. Bobica (Bojana) 4. Iz tmine pojanje 5. Kum-Mića 6. Dogovor kuću gradi - Kuća u Joši - Kuća u Supetru 7. Jedrenje - blok fotografija 8. Teške godine na Muzičkoj akademiji 9. Buna protiv dahija 10. Sveta mesta - Hilandar - Sunčeva piramida u Meksiku - Egipat - zemlja faraona - Izrael - sveta zemlja - Jermenija 11. Njegošev Testamenat 12. Pasija Svetoga kneza Lazara Pogovor III TOM Reč ispred 1. Početak borbe za demokratiju 2. DEPOS 3. Između nade i razočaranja 4. Raspad koalicije `Zajedno` blok fotografija 5. A muzika? 6. A Univerzitet? 7. Godine sveopšteg ludila (`97-`99) (Na nizbrdici ka ponoru) 8. Beograde, `bombardan` (Operacija `Milosrdni anđeo“) 9. A posle bombardovanja... 10. Izbori 2000. 11. Pobeda!!! 12. A šta posle? Pogovor Informativna stranica `Pratio pre dva-tri dana tvoju mini hroniku stari, dobri Vule. Ja odavno ne pijem ništa na eks (što ne znači da ne pijem na ne-eks), ali sam tvoju knjigu pročitao, skoro, na eks. Znaš, za mene je bilo pravo uživanje i istovremeno jedno sasvim novo iskustvo. Naime, čitaš knjigu, koja nije fiction, koju je napisao neko kome ti milion posto veruješ tj. znaš da, iako je slagao, nije imao nameru da to učini. In addition, podsetio si me na mnogo mo- maka, čiji sam život i pri- ključenije pomalo počeo da zaboravljam, koji su mi i tada i sada bili veoma dragi. Tu pre svega mislim na Dešu (non immigrant) i Žiku (immigrant). Naravno, oduševljen sam što si me ovekovečio. To sam preneo mojim srpskim prijateljima ovdašnjim. Nije odjeknulo. Srbi ne vole bilo kakve uspehe drugih Srba... mi nismo dobar svet. To treba da shvatimo i priznamo sami sebi. Ako to uradimo, možda će nam, ili njima (jer, mi smo, nažalost, već matori), u buduće biti bolje... Moram, Ipak, da završim ovo pismo jednom ozbiljnom primedbom na tvoju mini hroniku... The komšija Slovenc (u slučaju Kapori) nije rekao.. `banditi`, nego... `barbari”! Tebe i sve tvoje voli tvoj drugar, amerikanski podanik (možda je svojevremeno otac Ostapa Ibrahimoviča imao bolje podanstvo?) tvoj Peter (čuj mene, Peter) (Pera Đorđević, Vašington) Odjednom, u sred moje krhke tišine ti otvaraš arhive, vadiš iz skrovišta svežnjeve starih pisama, listaš stare foto albume... Tvoji spisi pre svega delovi mojih pisama kod mene su izazvali neočekivanu zbunjenost, otvorili su mi novi proces razmišljanja o prošlosti i mnogo čemu... Dok ti obavljaš restauracije, kopaš po arheološkim nalazištima, ja pak, polako pripremam lomače da spalim posmrtne ostatke... Treba sasvim odvojiti Deda Jovu od drugara, kao ne samo Dve celine nego i dva žanra... Više vredi rad na istraživanju filozofije i duhovne misije Tolstoja nego bilo koji „opozicioni“ dnevni aktivizam. Bez moralnih imperativa Fjodora Mihajlovića i rvanja sa Zlim dusima nema pravoslavlja, nema carevine. Bez duhovne i moralne snage ostaje goli život - bez vrednosti i bez budućnosti. Zločin bez kazne je san idiota... Drugi deo o drugarima je dobrim delom to što si rekao ... Autobiografija o drugima. Ja bih dodao da je to zbirka kazivanja, dogodovština, portreta, anegdota... ukratko dosta heterogena zbirka materijala. Materijal je dokumentaran i dokumentovan, sećanja su začuđujuće tačna i specifična. Oseća se vedrina uprkos mnogo čemu, nepobedivi Optimizam... (Žika Gligorijević, Toronto) tekst Rajka Maksimovića mogao bi se definisati kao okvir jedne mozaične vremenske tvorevine ... u dovoljnoj meri ispunjen svojim osnovnim elementima: portretima, anegdotama, dogodovštinama i dokumentima, koji sasvim uspešno, bar po meni, dočarava sliku ondašnjeg Beograda i života u njemu. On predstavlja jedno specifično svedočanstvo o našim generacijama, o dobro poznatom beogradskom duhu, od koga je u ovom sadašnjem vremenu ostalo još toliko malo... Sve ovo našlo je odraza u tekstu Rajka Maksimovića a autentičnost toga odraza pojačana je očiglednom autorovom vezanošću za ove ljude, za ove događaje, za ovo vreme koju vezanost u punom iznosu i ja delim. (Dr. Luka Knežić, prof. Tehnološkog fakulteta) Naime, Rajkova knjiga ne pokušava da opravda život svog autora, ne isplaćuje nikakve zakasnele račune i ne manipuliše istorijom. Ona je kolaž nepretencioznih sećanja, zapisanih slobodnim, govornim jezikom i ta njena jednostavnost i neposrednost u komunikaciji, pre svega govore o ličnosti mog dragog profesora... Iz nje su moja deca, koja su se otimala o nju i čitala je uz smeh, mogla da o životu saznaju nešto veoma važno: kako se on živi u velikom bogatstvu svih registara, kako je svaki trenutak tog života i jednostavan i dragocen i pun obzira prema drugima... ... Osnovna životna pravila deda-Jove, oca Branka i majke Nađenke: poštenje, skromnost, istrajnost, pouzdanost, poštovana su kao i malopre pomenuta savska pravila i u pisanju ove knjige. Iz njih izbija sve ono što Rajko zna i misli o sebi i drugima po istom aršinu. Rajko je karakter, reče neko u knjizi, ali dodajem ja: zlatnog srca. Taj dar da voli i poštuje ljude, da sa njima neposredno i iskreno komunicira i živi, taj ogromni, prebogati dijapazon života u kome ne postoje funkcije i generalije, već nadimci i pravilo `snađi se`, ali duhovito svedoče o Rajkovom dubokom uverenju da drugarstvo pokreće svet. A drugarstvo pokreće svet uvek kada se na životna pravila primene savska pravila... ...da sam shvatila da je Rajko uradio posao za celu svoju generaciju beogradskih mangupa zlatnog srca. ( Zorica Premate, muzikolog) Kao da se Rajko držao onog citata Ostapa Bendera: Život piše romane pisci prepisuju pa je zbilja prepisao život i pretočio svoje uspomene u ovu pitku knjigu... Drago mi je da je umetnik Rajko Maksimović pre- skočio ili prešao prag draži jedne druge vrste umetnosti i nama podario jednu dragocenu knjigu. Svako od nas ima uspomene, svako od nas ima nešto što je doživeo sa Rajkom ... i setio sam se svih priča koje su elegantno, diskretno i vrlo leйljivo (u najpozitivnijem smislu reči) zapisane u ovoj knjizi. (Mića Vučković, direktor Instituta za film) A svi će se srdačno začikavati, nadevati jedni drugima imena i živeti kao jedna mala grupa po nekim sopstvenim pravilima i u okviru sopstvenog sistema vrednosti, tako da podstiču vrednosti jedni drugih i da stvaraju jedno socijalno-psihološko biće... Toga nema svuda i možda je to beogradsko društvance u stvari kolektivni autor svekolikog beogradskog humora po kojem je ovaj grad tako poznat... i Rajko je taj humor i to beogradsko društvance kao autora i obrazac toga humora uzeo za svoj glavni lik. Ja ne znam drugu knjigu napisanu o tome. Rajko je vrlo skroman čovek i na početku knjige kaže da je za metodu knjige uzeo metodu koju je primenio Borislav Mihajlović-Mihiz u svojoj Autobiografiji o drugima. Ja veoma cenim Mihiza i volim tu njegovu knjigu ali mislim da ovde imamo posla sa nečim sasvim drugim i u mnogo kom pogledu mnogo zanimljivijim. Ovo delo koje nam je predočio Rajko nije o drugima nego o jednome a to je to beogradsko društvo iz koga je izrastao i Rajko i njegov humor. Prilog samog Rajka Maksimovića tom beogradskom humoru znatan je i iz knjige veoma vidljiv... Ima u ovoj knjizi nešto što možda nije namerno ali mislim da je veoma kvalitetno i da to treba istaći: kako raste Rajko od deteta do 30-godišnjaka, tako se menja i okvir onoga u čemu on učestvuje, što posmatra, razumeva i o čemu nam priča... (Lazar Stojanović, reditelj) Izgleda mi vrlo simptomatično što se uprkos neočekivano kišnom septembru i uprkos jednom događaju dana koji danas gleda i prati čitav svet zbog njegove užasnosti, da se u ovoj sali ipak ovoliko sveta okupilo i popunilo praktično sva mesta u njoj... koja (slika na koricama) upravo odražava i način pisanja ove knjige, skoro bih rekao: način govorenja u ovoj knjizi, jer ona je napisana kao jedan dug razgovor, jedno lepo ćaskanje sa Rajkom ... i čovek, čitajući je, kao i onu prvu, ima utisak zaista da razgovara sa Rajkom odnosno da mu Rajko priča istoriju svog života... Dakle, pratiti to njegovo viđenje njegovog života, to je jako zanimljivo i mislim da svako ko uzme tu knjigu u ruke da će podeliti to moje mišljenje... to je sama priroda Rajkova, kao čoveka, rekao bih, pustolovnog duha (ne u lošem smislu, kako se to ponekad može shvatiti) čoveka koji je u životu očigledno hteo sve da proba, sve da doživi, sve da vidi, što god mu se ukaže prilika, čoveka neiscrpne radoznalosti i energije i preduzimljivosti u svakom smislu... (Akademik Dejan Despić, kompozitor) Ovo je izvanredna knjiga najpre zato što je Rajku uspelo nešto što mnogim piscima ne uspeva, a to je da pomiri memoarsko i književno. Ovo jeste dokumentarna knjiga ali je Rajko izvanredno uspeo da se odupre svom intimnom doživljavanju događaja i nije sve što se njemu lično dogodilo smatrao epohalnim, i stavljao u knjigu, nego izvršio najlepšu književnu selekciju. Na tome bi mu mogao pozavideti i svaki dobar pisac... ...Znam zašto su do sada kompozitori zavideli Rajku; on jeste vrhunski kompozitor i, naravno, ima mu se na čemu zavideti, od večeras je dobio i jednog pisca koji mu zavidi, i to ispovedam pred vama zavidim ovome novom piscu i na ovolikoj publici i na ovako odličnoj knjizi. (Vida Ognjenović, reditelj i književnik) ...Prema tome, Rajkovi školski drugovi su uglavnom Momci sa jednog terena koji je relativno blizak i oni se svi znaju, ne samo iz gimnazije, nego se znaju i inače i dosta se druže. Tako da ono o čemu je Rajko pričao i kazivao dosta u prvoj knjizi, to se, kao vezivno tkivo, kao osnovna jedna nit, kao osnovni tok, provlači i kroz ovu drugu knjigu. Znači: ljudi, momci iz Treće muške. I oni su svuda. ...Sa žaljenjem moram da kažem da moja gimnazija Šesta muška ...nažalost nije dobila jednu ovako lepu knjigu pitam se, zašto i neko od nas nije uradio ovako nešto lepo, kao što je to uradio Rajko... ...On se uvek drži samo onog što je čisto, što je uvek vedro, što je vezano za neku tradiciju jedne generacije i što nikada neće da isklizne bilo u ruganje, bilo u karikaturu, bilo u nešto drugo što bi moglo da povredi nekoga... Ova knjiga ima u sebi (kao što je rečeno) tu lepu liniju pripovedanja, kazivanja, izlaganja. Jezik pripovedača u ovoj knjizi je, u osnovi, književni, ali on ima dosta elemenata onog govora koji je strujio u Beogradu od njegove rane mladosti pa do danas i koji je ušao s punim pravom i u književni način izražavanja. Rajko to bogato koristi... (Đorđe Trifunović, profesor Filološkog fakulteta) Rajko Maksimović je napisao knjigu u ime jedne klase kojoj on pripada. Ja pripada. Ja tu knjigu tako doživljavam. On je napisao knjigu u ime građanske klase...... Ovo je jedna plemenita knjiga koja govori sa pozicija građanske klase Moralni smo onoliko koliko smo moralni u svakoj situaciji. Ovo je knjiga koja o tome govori. Ona danas izgleda kao da je memoarska. Ona će jednoga dana postati osnova za proučavanje istoričarima koji treba da razumeju naše vreme... Danas to izgleda kao da su memoari, sutra će biti istorijska građa a kada bude prošlo dovoljno vremena to će se pretvoriti u roman...( Slobodan Mašić, izdavač)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

LUDVIG VITGENŠTAJN LISTIĆI Priređivači - G. E. M. Enskom i G. H. fon Vrikt Prevod - Božidar Zec Izdavač - Fedon, Beograd Godina - 2007 192 strana 20 cm Edicija - Daimon ISBN - 978-86-86525-05-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Pisati znači neprestano dodavati i dodato izbacivati, krojiti i skrojeno prepravljati. Učinak te neprestane igre pisanja i brisanja jeste, naravno, knjiga. Ali šta raditi sa odbačenim delovima, sa izostavljenim odlomcima, sa odbačenim idejama, sa onim materijalom koji nije ušao u knjigu, a u kojem se, ponekad, mogu skrivati čitava nova dela? Taj materijal Ludvig je Vitgenštajn ubacivao u posebnu kutiju s natpisom „Listići“ – prvi fragment, kako je utvrđeno, potiče iz 1929. godine – da bi u toj kutiji, zapravo, ostao do kraja njegovog života. Na tim listićima pisao je Vitgenštajn i nacrte za buduće tekstove, beležio je ideje, ili uobličavao male, prodorne celine, koje se drže i same za sebe. Ali kada se papirići – kao da sastavljamo slagalicu bez unapred datog modela – poređaju na jedan od mogućih načina, onako, recimo, kako su ih poređali priređivači ove knjige (što znači da je moguć i drugačiji raspored), dobija se začuđujuće delo u kojem fragment dominira, ali delo za koje se jasno vidi da ju je pisala jedna ruka sa svim bogatstvom svojih ideja, strasti i opsesija.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ludwig Wittgenstein Gertrude Elizabeth Margaret Anscombe Georg Henrik von Wright

MARTIN HAJDEGER PLATONOV NAUK O ISTINI O SUŠTINI ISTINE Predgovor - Milorad Lj. Milenković Prevod - Vlastimir Đaković, Milorad Lj. Milenković Izdavač - Eidos, Vrnjačka Banja Godina - 1995 76 strana 21 cm Edicija - Filosofska biblioteka. Eidos Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PLATONOV NAUK O ISTINI O SUŠTINI ISTINE 1. Uhodani pojam Istine 2. Unutrašnja mogućnost podudaranja 3. Osnova omogućavanja neke tačnosti 4. Suština slobode 5. Suština Istine 6. Ne-istina kao skrivanje 7. Ne-istina kao bluđenje 8. Pitanje Istine i filosofija 9. Primedba Napomena prevodioca MILORAD LJ. MILENKOVIĆ - Hajdegerovo iskustvo Istine MILORAD LJ. MILENKOVIĆ - Priređivačeva reč Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Martin Heidegger Platons Lehre von der Wahrheit Vom Wesen des Wahrheit

MIŠEL FUKO POREDAK DISKURSA - pristupno predavanje na Kolež de Fransu, održano 2. decembra 1970. godine Prevod - Dejan Aničić Izdavač - Karpos, Loznica Godina - 2019 70 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Supplementa Allographica ISBN - 978-86-6435-111-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIŠEL FUKO - Poredak diskursa SARA MILS - Šta je diskurs? `U razmatranju termina „diskurs“ moramo se prisetiti da on nije ekvivalent „jeziku“, niti treba da mislimo da postoji prosta veza između diskursa i realnosti. Diskurs ne prevodi prosto realnost u jezik; njega pre treba videti kao sistem koji strukturira način na koji percipiramo realnost. U Poretku diskursa tvrdi: „Ne smemo zamišljati da nam svet okreće čitljivo lice koje moramo samo da dešifrujemo. Svet nije saučesnik našeg saznanja; ne postoji nikakvo pred-diskurzivno proviđenje koje nam svet daje na raspolaganje u našu korist. Moramo poimati diskurs kao nasilje koje činimo nad stvarima; u svakom slučaju kao praksu koju im namećemo. U ovoj praksi događaji diskursa nalaze princip njihove regularnosti.“ U zapadnoevropskim jezicima, primera radi, postoje tendencije da postoji više naziva za boje; ipak ne prave svi jezici na podjednak način razliku između boja i ne dele spektrum na plavo, crveno, zeleno kao što to čini engleski jezik. Neki ne prave leksičku razliku između plavog i zelenog. To ne znači da govornik ne pravi razliku između njih, nego da to razlikovanje nije posebno važno u toj kulturi. Otuda regularnosti koje percipiramo u stvarnosti treba videti kao rezultat anonimnih regularnosti diskursa koje namećemo realnosti. Diskurs zapravo treba videti kao nešto što ograničava našu percepciju. (Sara Mils) Misao francuskog filozofa Mišela Fukoa (1926‒1984) jedan je od najefikasnijih „antikoroziva“ 20. veka, primenjen na fenomene i probleme za koje se veruje da blistaju neupitnim sjajem, da ih nikakva rđa nije načela niti ih može načeti, poput prosvetiteljstva, humanizma, razuma, moći, subjekta, znanja, demokratije, slobode, ili na one za koje se bezmalo veruje da ih nije ni potrebno tematizovati. U „Poretku diskursa“, pristupnom predavanju na Kolež de Fransu (održanom 2. 12. 1970), Fuko se bavi samo naizgled „neproblematičnom“ temom i pojmom diskursa (govora), pojmom za koji veruje da je ključan za razumevanje naših društvenih i političkih praksi. Mi kontrolišemo i ograničavamo diskurse, ali i oni kontrolišu i ograničavaju nas. Poredak diskursa“ je i svojevrstan uvod u potonje cikluse predavanja na Kolež de Fransu koje je Fuko držao sve do svoje prerane smrti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Michel Foucault L`ordre du discours