Jovan Majendorf. 1. `Hristos u istočno-hrišćanskoj misli.` Hilandarski putokazi. 12, Asprovalta: Manastir Hilandar, 2003. 2. izd. 204 str. ; 24 cm 2. `Vizantijsko nasleđe u Pravoslavnoj Crkvi.` Sveti Sava. 9, Kralјevo: Eparhija Žička, 2006. 280 str. ; 21 cm. 3. `Vizantijsko bogoslovlјe : istorijski tokovi i dogmatske teme / Džon Majendorf ; sa engleskog preveo Jovan Đ. Olbina.` Kragujevac: Kalenić, 2008. 317 str. ; 21 cm. Odlično očuvano.

66 strana srednje očuvan

66 strana srednje očuvan

82 strana srednje očuvan

ISTORIJSKO-DRUŠTVENI KONTEKST OTKRIVENJA odlično očuvana SK.3

NOVE

После пропасти Српског царства и деспотовине у Смедереву (1459. године), Срби у Србији и другим српским крајевима потпали су под турско ропство, док су Срби преко Саве и Дунава потпали под власт Мађарско-аустријске државе. Они су ту били нешто слободнији и по дозволи мађарских краљева имали су своје старешине, који су се звали деспоти и управљали су Србима у Срему, Бачкој и Славонији. Тако је после пропасти Српске државе у Смедереву, српски деспот у Срему постао Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића Слепог, синовац светог Стефана Слепог, последњег деспота слободне Србије и Смедерева. По смрти пак Змај Огњеног Вука, мађарски краљ Матија даде деспотско звање Ђорђу Бранковићу, сину споменутог Светог Стефана Слепог и Свете Мајке Ангелине. Но како се Ђорђе убрзо замонаши и доби име Максим, деспотску титулу наследи његов брат Јован Бранковић, који и деспотоваше све до своје смрти 1502. године. После његове блажене кончине, његова благочестива супруга деспотица Јелена, обрати се своме сроднику на српском јадранском приморју кнезу Стефану Штиљановићу и позва га да, уместо преминулог супруга њеног Светог Јована, он преузме у Срему и Славонији српско деспотско достојанство. Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. После знамените Мохачке битке 1526. године, где турски султан Сулејман I, звани Величанствени (1520-1566. г.)* победи мађарског краља, Турци све више залажаху у северније крајеве и страховито пљачкаху и злостављаху тамошњи хришћански живаљ. Уз то, у ово време настадоше и унутрашњи спорови мађарских и аустријских великаша око мађарског престола, што све још више умножаваше српска страдања и невоље у овим крајевима. Истакавши се својим борбама против безбоштва и насиља турског, а и својим праведним и правилним ставом према својим господарима у Мађарској, Стефан ускоро доби на управу и још неке области, као што су места Михољац и Глоговница у Вировитичкој Жупанији, затим градови Новиград и Ораховица, а потом, заједно са својом благочестивом супругом Јеленом, он доби на дар и посед звани Ешћем у Срему. Но када турски напади и насиља још више учесташе, јер Турци ускоро заузеше и град Будим (1529 г.) па опколише и сам град Беч, тада праведни Стефан замоли угарског краља да му да неко заштићеније место, еда би се са народом својим некако избавио од насиља агарјанског. Јер он говораше краљу да не може више поднети толике пљачке и насиља турска: „Пливамо усред непријатеља, као јабука посред воде“, говораше он. Иако се Стефан храбро бораше, турска сила ипак заузе Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да Стефан би принуђен да се испред Турака повуче преко реке Драве, у место звано Шиклош. Како напади и пљачке агарјанске никако не престајаху, то у овим крајевима наступи тада велика и страшна глад. Глад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пљачке и вишегодишњег ратовања са њима, којом приликом Турци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земља не могаше бити обрађивана. Видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје.Приликом деобе жита народу, Стефан је свакоме говорио да даје жито као на неки зајам, али је после тога окупио сав свој народ на једно брдо, звано Бунтир, близу споменутог Шиклоша, и ту је свима све опростио и сваког дуговања их разрешио. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога. Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града. Супруга пак његова Јелена, распустивши слуге своје, сама се повуче испред Турака негде у немачке земље. Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. Тако исто и одело светога беше остало неиструлело и из њега се шираше благопријатни мирис. Турски војници одмах о томе известише свога старешину Амира (или Амурат-бега), који испитавши добро ко је ту погребен, дознаде да је то Српски кнез Стефан, пореклом из приморја, са којим овај Амир беше у неком даљњем сродству. Јер и овај Амир беше пореклом хришћанин, али је као дечак узет од Турака и постао јаничар. Глас о проналаску светих моштију Св. Стефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме Амиру дођоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима Светог Стефана. Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено. Тело Светог Стефана почивало је у манастиру Шишатовцу и њему су долазили да се поклоне и помоле многи српски људи, међу њима и патријарх српски из Пећи Пајсије са митрополитом београдско-сремским Авесаломом (године 1631.). Том приликом је патријарх Пајсије написао кратко житије Св. Стефана. Службу пак написао му је монах Петроније у манастиру Хопову (1675. г.), на молбу јеромонаха Јефрема Шишатовчанина. У Стефановом пак крају, у селу Бечићу у Паштровићима, на црногорском приморју, подигнута је њему црква у прошлом веку и освећена 1875. године од стране которског епископа Герасима Петрановића. За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Свети ликови, то јест иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу, а и у његовим Службама, штампаним у Србљаку (римничком и београдском). Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. [1] Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић [2]) последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге [3], добротвор и српски светитељ. Животопис Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Жена му је била Јелена Богдановић.[4] Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527),[5] као и град Валпово где је владао. Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и окончао свој живот.[5] Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.[5] Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу.[6] Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.[7] У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.[8] У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”[9]: Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића. retko knjiga nova omotnica neznatno taknuta

Ikone / Kurt Vajcman / Gajane Alibegašvili / Aneli Voljskaja / Gordana Babić / Manolis Hadžidakis / Mihail Alpatov / Teodora Voinesku Tvrde korice, omotnica, ćirilica, veliki format 415 strana. Beograd 1983. Bogato ilustrovano kvalitetnim reproukcijama najpoznatijih svetskih ikona Reprezentativna knjiga, sa izvanrednim ilustracijama i studijama najpoznatijih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. odlično očuvana

Bez ostecenja

Hello - najtiražniji magazin o poznatima. Donosimo vam uvek sveže i aktuelne vesti o svetskim i našim estradnim ličnostima, ali i lifestyle i modne savete. Iz sadržaja: Naslovna strana: Branka Nevistić Serhio Gobi sa suprugom Korin Buig otvara vrata prekrasne vile u mestu Kasa de Kampo na Karibima. Aleksadar Josipović, sudija u šou­programu Ples sa zvezdama Nina Radulović­Lečić (na 4 strane i 4 fotografije) Miloš Krasić sa suprugom Mirjanom predstavlja tek rođenog sina Mihajla. Gvinet Paltrou posle razvoda od Krisa Martina (na 4 strane i 3 fotografije) Svetlana Ceca Ražnatović i Aca Lukas govore o dugogodišnjem prijateljstvu (jedna strana i dve fotografije) Danijela Dimitrovska­Amidžić otkako je postala majka dečaka Matije iz korena promenila životne prioritete. Branka Nevistić sa suprugom Branislavom Grujićem, crkveno venčanje u Veneciji (na 6 strane i 8 fotografije) Naše najpoznatije i najuspešnije manekenke (Đurđa Stojiljković, Mijo Mihaljčić, Marija Vujović i Nataša Vojnović) Tamara Grujić govori o lepoti života sa suprugom Vukom. Moda: Sara Brajović (na 4 strane i 4 fotografije) Lepota: Sanja Marinković (na dve strane i dve fotografije) Kuvanje: Japanska brza hrana Pola sata sa... Danica Maksimović ... Broj strana: 84 Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 49/4 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Hello - najtiražniji magazin o poznatima. Donosimo vam uvek sveže i aktuelne vesti o svetskim i našim estradnim ličnostima, ali i lifestyle i modne savete. Iz sadržaja: Naslovna strana: Nevena Adžemović Željko Joksimović kaže da je neizmerno srećan što će on i njegova supruga Jovana uskoro dobiti prinovu. Kerol Ašer, princeza dijamanata, otvara vrata bajkovite vile u Sen Tropeu. Anđelka Prpić povodom krštenja sina, koga je prvi put prikazala javnostu, sa suprugom Dariom upriličila je slavlje. Nenad Jestrović kaže da je radostan i uzbuđen što će se sa Mirjanom Radmilović ostvariti u ulozi roditelja u maju. Dru Barimor srećna je što će sa suprugom Vilom Kopelmanom dobiti još jedno dete. Jelena Bačić-Alimpić kaže da je bila primorana da otvori butik kako bi svojoj deci obezbedila egzistenciju. Ivica Iliev uzbuđen je što će u martu postati otac trećeg deteta. Nevena Adžemović otkriva da se ponovo razišla od bivšeg supruga Srđana (na 4 strane i 5 fotografije) Agneta Azirović (na dve strane i 3 fotografije) Nevena Božović kaže da se lepo snašla u Beogradu (na dve strane i dve fotografije) Irfan Mensur govori o supruzi Srni Lango i sinovima kao najvećoj životnoj nagradi Moda: Marija Kilibarda (na 4 strane i 4 fotografije) Lepota: Frida Pinto (na 3 strane i 3 fotografije) Kuvanje: Praznično posluženje Pola sata sa... Ana Kokić-Raden ... Broj strana: 84 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 49/4 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Hello - najtiražniji magazin o poznatima. Donosimo vam uvek sveže i aktuelne vesti o svetskim i našim estradnim ličnostima, ali i lifestyle i modne savete. Iz sadržaja: Princeza Glorija otvara vrata najveće privatne palate u Evropi, priseća se detalja svoje uzbudljive prošlosti i kako je dobila nadimak pank princeza Mateja Kežman misli da ne bi uspeo da nije bilo Emilije i da je sa bivšom suprugom ostao u korektnim odnosima zbog troje dece i poštovanja prema petnaest godina ljubavi Nina Badrić otkriva da joj je prijateljica Sandra Meljničenko u svojoj novoj kući u Sent Moricu priredilla devet dana zimovanja kao iz bajke, što će zauvek pamtiti Nataša Ninković kaže da iza sedamnaest godina braka sa suprugom Nenadom stoji veliki trud i da najviše voli kada se zajedno smeju Nikolija Jovanović otpočela je romansu sa Reljom Popovićem iz grupe `Elitni odredi`, a par trenutno provodi zajednički odmor u Dominikanskoj Republici Marija Šerifović kaže da je ona nervozna i iskrena osoba sa kojom uvek znaš na čemu si i da u njenom životu postoji neko na koga je jako slaba Milan Kalinić kaže da je zbog pauze koju je napravio na televiziji mnogo preispitivao sebe, i da mu je samopouzdanje bilo poljuljano te da je u tome najbolje to što je mogao da se posveti svojoj deci Katarina Šišmanović u Dubaiju je proslavila dvogodišnjicu obnovljene veze sa vlasnikom `Emoušna` Goranom Stamenkovićem Gošom Kristina Bekvalac govori o svojoj ljubavi prema novom izabraniku Vladimiru i kako im je svaki dan ispunjen predivno provedenim zajedničkim vremenom Srđan Predojević otkriva detalje romatničnog venčanja u Parizu, koje je prvo planirao kao iznenađenje za suprugu... Mirka Vasiljević govori kako joj mnogo znači to što je njen nevenčani suprug Vujadin Savić prisustvovao porođaju iako to nije bilo po planu Sofija Milošević kaže da uživa u svakom trenutku provedenom sa partnerom Viktorom Troickim i otkriva da je u detinjstvu mislila da je ružno pače Vojin Ćetković kaže da su mu kćerke Vera i Mila promenile prioritete... Nataša Miljković kaže da se trudi da bude što bolja majka sinu Lazaru, koga ima u vanbračnoj zajednici sa glumcem Srđanom Timarovim, i da njihov sin ne oseća to što roditelji više ne žive zajedno jer ima i više ljubavi nego pre LifeStyle: Viktorija Bekam, Elena Perminova Lepota: Nevena Božović Mali razgovori: Milica Pavlović ... Broj strana: 84 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 49/4 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Zašto je Lane Gutović radije gledao veš mašinu nego TV i kakve poroke je imao Željko Joksimović? Plejboj je u ovom broju skinuo lepotice sa Istoka - naslovnica Viktorija Dajenko, duplerica ukrajinka Olga Ogneva.

Intervju sa Petrom Božovićem - majstorom za velike ljubavi! Na duplerici Ornela Lučić, na naslovnici misica SCG 2003. Kakvo vreme!

U ovom broju Plejboj je skinuo dve fatalne devojke - mis Jugoslavije iz 1998. Jelenu Janković, a na duplericu je postavio mladu glumicu Nataliju Mihić. U intervju sa Duškom Jovanić Srđan Šaper, jedan od najvećih marketinških stručnjaka sa ovih prostora, otkrio je najveće tajne svog života.

Na naslovnici Modelsica - Nađa Jokić, jedna od najatraktivnijih devojaka s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih. Intrigantan intervju sa `večitim šarmerom` Miloradom Vučelićem.

Časopis koji je početkom novog milenijuma u Srbiji predstavljao pravo novinarsko i literarno osveženje. Na naslovici Goga Sekulić, ili ipak nije - ostaje dilema. Unutra, između ostalog, intervju sa Bebom Popovićem, koji je u to vreme vedrio i oblačio političkim nebom Srbije. Raritet u svakom smislu!!!

Gloria nedeljni magazin o poznatima! Izlazi ponedeljkom! Licencirano izdanje na srpskom jeziku za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. 108 strana Iz sadržaja: Naslovna strana: Ana Ivanović Panorama: Šer na dve strane, Jelena Janković... Ana Ivanović - Recept za dobro raspoloženje (na 4 strane i 8 fotografije) Brankica Sebastijanović i Miloš Biković - Rano je za brak (na 3 strane i 4 fotografije) Milan Cile Marinković - Dani dobrih vesti Ivana Baltic - Ovo je savršen trenutak za bebu (na 3 strane i 3 fotografije) Leticija Kasta - Dosta sam patila, udvarači napred (na 3 strane i 6 fotografije) Srđan Timarov - Sa sinom merkam ženske Gvinet Paltrou i Kris Martin - Još jedan holivudski razvod Jelena Đukić i Milorad Milinković Kad sreća porani Mik Džeger - Bolni oproštaj od devojke (na dve strane i 3 fotografije) Daniel Kajmakoski - Niko nije kao Toše Branka Bešević Gajić - Druga strana priče Moda: Bojana Vunturišević - Kad obujem štikle, falširam (na 4 strane i 4 fotografije) Jovica Jovičić - Od šefa, s ljubavlju Kuhinja: Marina Vodeničar i Nebojša Đorđević - Obučeni za večeru Feljton: Rob Lou Bolje ne može (na 7 strane i 19 fotografije) Od A do Z: Dejan Stojiljković Metropolis Trend report Lube Skimić Stil i lepota Moje putovanje: San Francisko Miloš Marijan Razotkrivanje: Stevan Filipović Sa kraljevskih dvorova Holivudske priče Neka ostane među nama ... Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 49/4 Težina: 280 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prvi brojevi Tvrd povez, veći format, Srednje očuvani, dobili boju od stajanja, pohabani, neki delovi stranica zacepljeni, ocena 3--

IZDAVAČ: GODINA: 2019. POVEZ: mek PISMO: latinica STRANA: 194 STANJE: dobro očuvana, fleke na dnu strana, ocena 3-

Nova knjiga mek povez 127 str Deset, devet, osam… Da li čujete otkucaje sata? Uskoro će najveći događaj na zemlji. Kakao doživljavate to saznanje? Knjiga poslednje odbrojavnje otkriva znake tog sudbonosnog trenutka koje dao sam Isus, a zatim ih prikazuje u toku naše savremene istorije. Na stranicama ove knjige govor znakova prepliće se sa uzvišenim obećanjima koja nas pozivaju da drugačije posmatramo svakidašnjicu.

Knjiga je nova, necitana, samo sa strane knjige (na papiru, ne na rikni) u donjem delu ima neku malu flekicu Autor:: Dalaj Lama XIV Žanrovi:: Religija i mitologija, Teologija Izdavač:: Harmonija Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 136 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 23 cm Svi mi tragamo za srećom i težimo da izbegnemo patnju tokom ovog svog kratkog života. Događaj bez presedana: voljeni svetski religijski vođa predlaže kako da vodite etički, srećan i duhovni život izvan religije i nudi program mentalne obuke za negovanje ključnih ljudskih vrednosti. Pre deset godina, u svom bestseleru Etika za novi milenijum, Njegova Svetost Dalaj Lama, prvi put je predložio pristup etici zasnovan na univerzalnim, a ne religijskim principima. Sada, u knjizi Izvan religije, Dalaj Lama, sa puno saosećanja i otvoreno, razrađuje i produbljuje svoju viziju nereligijskog načina. Izdigavši se iznad pukih „religijskih ratova“, on daje kratak pregled sistema etike za naš zajednički svet, koji odaje puno poštovanje religiji. Sa najvišim nivoom duhovnog i intelektualnog autoriteta, Dalaj Lama upućuje podsticajnu molbu za ono što naziva „treći način“, za put ka etičkom i srećnom životu i ka globalnoj zajednici ljudi zasnovanoj na razumevanju i međusobnom poštovanju. Izvan religije je suštinska izjava Dalaj Lame, nacrt za sve one koji odluče da se ne identifkuju sa religijskom tradicijom, ali ipak žude za životom ispunjenim duhovnošcu dok rade na ostvarenju boljeg sveta.

Nova knjiga 207 strana Format 20 x 13,5 cm Mek povez 2003. Pisac prikazuje kako savremeno društvo trpi napade filozofije nju ejdž, koja je u suprotnosti sa biblijskim istinama. Nekada su ova verovanja i praksa bili veoma strani u životu. Sada su deo naše svakodnevnice. Knjiga govori o pokretu čija se filozofija života uvukla u glavne tokove današnjeg mišljenja.

odlično kao nova

1. MITOLOGIJA I RELIGIJA INKA 2. MITOLOGIJA I RELIGIJA SEVERNOAMERIČKIH INDIJANACA 3. MITOLOGIJA I RELIGIJA ASTEKA 4. MITOLOGIJA I RELIGIJA HETITA 5. MITOLOGIJA I RELIGIJA STARIH JEVREJA 6. MITOLOGIJA I RELIGIJA ETRURACA Predgovor - Miodrag B. Šijaković Izdavač - Dečja knjiga, Beograd Godina - 1990 148 + 142 + 116 + 120 + 142 + 128 str 21 cm Edicija - Biblioteka Mitovi i religija Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. 1. MITOLOGIJA I RELIGIJA INKA Prevod - Slavica Brkić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: O, Virakoća, gospodaru svemira Mogu li te ja posmatrati O, stvaraoče ljudi Oh, dođi dakle Molitva za sve Inke Molitva Manka Kapaka Molitva Manka Kapaka upućena Tanapi Manko Kapak govori svešteniku Himne Inke Roke Prva molitva stvarnosti Moćni Virakoća Virakoća i stvaranje sveta Konira Virakoća Virakoća medu ljudima Pripreme za svetkovanje Virakoća i Inti kod Manaka Kapaka Četiri brata Ajara O mladiću koji je boravio na nebu O devojci koja se zaljubila u zmaja Sonči-roka, preblagi Sveta ptica Blizanci, ljubimci bogova Suret sa Va-kongom Budenje Va-konga Božiji gnev Knjiga druga Prinošenje žrtava suncu Sveštenici, rituali, ceremonije i zakoni koji se pripisuju prvom Inki Podelili su imperiju na četiri pokrajine, registrovali su podanike Dva zadatka Dekuriona O imenu Virakoća i zašto su ga dali Špancima Inka Virakoća naređuje da se izgradi Hram u znak sećanja na strica duha Glavna slika i darivanje onih koji mu pomagaše Inka u svetlosti nauke Narodi Kečua do španskog osvajanja Društveno uređenje Tauantinsuju Inka umetnost Pogovor MITOLOGIJA I RELIGIJA SEVERNOAMERIČKIH INDIJANACA Prevod - Vesna Mladenović, Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Indijanci Sjedinjenih Država Kako je nastao svet (Mit Čejena) Postanak kukuruza (Mit Čejena) Kako je stvoren svet (Mit Modoka) Kako je nastalo Sunce (Mit Čeroka) Grom i njegovi pomoćnici (Mit Irokeza) Pedeset mladića i kornjača (Mit Čejena) Selo pod vodom (Mit Kajova) Veliko rečno čudovište (Mit Čejena) Gonjenje medveda (Mit Muskuaki) Dugačka ešarpa i njegov narod (Mit Teva) Kako su ljudi došli u središnji prostor (Mit Teva) Sveta obala (Mit Čokta I Čokasa) Postanak kukuruza (Mit Zuna) Kako su postali poludečaci (Mit Kajova) Kako je visake odučio jelene od proganjanja ljudi (Mit Sauka) Kako su se pojavili zemlja i prvi ljudi Šingebis I Kabibonoka (Mit Odžibve) Pronalazak vatre (Mit Kovićana) Kako su Dakote došle na Zemlju (Mit Indijanaca Dakote) Mlada devojka Dva srca (Mit Hopija) Dobri i zli duh (Mit Hopi-Indijanaca) Poseta kući mrtvih (Mit Hopi-Indijanaca) Zaručničin duh (Mit Iz Plemena Osage) Kako je Nanabozo prvi put pretrpeo poraz Zmija-muž (Mit Kaćo-Indijanaca) Potop (Mitovi Apinaje) Žena-zvezda Pogovor Beleška MITOLOGIJA I RELIGIJA ASTEKA Prevod - Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Mitologija i religija Asteka Opšti pogled Mitovi i legende Stvaranje sveta (mit Asteka) Legenda o stvaranju sveta Orao i zmija Gladni seljak, bog i smrt Legenda o rodenju Huicilopoktlija Legenda o Tepostekatlu Legenda o potopu Legenda o vulkanima Istlaksihuatla i Popokatepetla Indijanac i njegova žena Tri brata i žaba Kojot i oposum Bajka o ptici Ku Kako je zec postao Kabaleros Kako su kojot i skuns prevarili jedan drugoga Voda iz čurubuska Mit o Quetzalcoatlu Jedenje boga kod Acteka Dominion Asteka Beleška MITOLOGIJA I RELIGIJA HETITA Prevod - Slavica Brkić, Vesna Mladenović Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Hetitska mitologija Mit o Ulikumisu Mit o Ilujankasu Mit o Telepiniu Mit o bogu koji je nestao Hetitska kultura Neka karakteristična obeležja Strukture hetitskog carskog praznika Početak praznika Glavni praznički obred - `veliki skup` Osnovne radnje (funkcije) u obredu - `veliki skup` Centralni čin obreda - `veliki skup` - gozba `Takmičenja`, `nadmetanja` Pripovedanje mita u ritualu Carstvo Hetita i njegova tajna MITOLOGIJA I RELIGIJA STARIH JEVREJA Prevod - Mirjana Petrović Lević, Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Jevrejska mitologija Mitovi o postanju Mit o Kainu i Avelju Mit o potopu Mit o vavilonskoj kuli Mit o rušenju gradova u dolini Mitovi kulta Mit o pashi Mit o bogojavljenju na Sinaju Mit o Isusu Navinom Mit o kovčegu Mitovi o Iliji i Jelisiji Stvaranje sveta i čoveka (jevrejski mit) Prvi greh i čovekov rad Potop Stvaranje svijeta prema postanku` Opis praiskonskih nemani Reem i Ziz Pad Luciferov Talmud Mistički aspekti Biblije Tora Proroštvo Hagiografija Uz ovu knjigu MITOLOGIJA I RELIGIJA ETRURACA Prevod - Trifun Golubović Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Istorija pitanja Izvori Predstava etrursa o svetu i njegovom nastanku Astralne predstave Predstave o čoveku i njegovom mestu u mitološkoj slici sveta Shvatanje duše Shvatanja o podzemnom svetu i njegovim stanovnicima Odraz predstava o svetu u hramovima i kultovima Arhaični elementi u etrurskoj slici sveta Suprotstavljanja tipa - desno-levo Elementi etrurske mitologije Zaključak Mitološka slika sveta drevnih Etruraca Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.