Mek povez, koriscene, iznuta su očuvane odlično G4

ГРАДАЦ 14 / 15 1977 Издаје ДОМ КУЛТУРЕ ЧАЧАК ТРГ УСТАНКА 1 Главни и одговорни уредник ТОМИСЛАВ ЂУРЂИЋ ОВАЈ БРОЈ ГРАДЦА посвећен је стваралаштву некадашњих и садашњих ученика и професора Гимназије `Филип Филиповић`, у Чачку !!! У партизанским и пролетерским јединицама или на одговорним функцијама током НОР-а налазило се 720 њених ученика. У току рата погинуло их је 378, а 2О бораца који су седели у клупама Чачанске гимназије, проглашено је за народне хероје ... ! ............................................................ БРОЈ 14 - 15, ЈАНУАР - АПРИЛ 1977. ГОДИНЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 152 СТРАНЕ НА ПОЛЕЂИНИ ЗАДЊИХ КОРИЦА МАЛА МРЉА ДОБРО ОЧУВАНО, ОЧИГЛЕДНО НИЈЕ НИ ОТВАРАНО НИ ЧИТАНО, само што је од времена и стајања добило патину !!! КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!! Р е т к о *************

AGATA KRISTI - komplet 7 knjiga sa slike AGATA KRISTI - kod belog konja AGATA KRISTI - tajanstveni gospodin kvin AGATA KRISTI - parker pajn na delu AGATA KRISTI - poslednji slucaj gospodjice marpl i sabrane price AGATA KRISTI - klasicna kolekcija kratkih prica AGATA KRISTI - divov hleb AGATA KRISTI - 13 problema gospodjice marpl i druge price Izdavac - BDR Media , Beograd , 2019-21. Mek povez , latinica , ocuvane dobro , kao na slici

dečje novine, korice min. pohabane po ivicama, neki primerci potpisani, jedna sveska žvrljana po zadnjoj korici, po 34 str.,meki povez,22cm, š s58

Kralj Aleksandar, atentat u Marseju, pohabano na savijenim ivicama, š e59

Druid I deo Den Simons Izdavac: Laguna 2009 Mek povez, strana 455 Spolja vrlo dobro, unutrasnjost nova

Mafija Prvih 100 godina Vilijem Balzamo - Džordž Karpoci mlađi Laguna Beograd, 2001. Prevod Nenad Dropulić Pismo latinica Broj strana 443 Povez meki Format 20 cm stanje vrlo dobro. Kako se Mafije razvila iz bande neotesanih, nemilosrdnih ubica u visokoorganizovanu, razrađenu internacionalnu `korporaciju` kakva je danas. Najkompletniji istorijat Mafije koji se čita kao roman, ali reč je o zastrašujućoj smrtonosnoj istini. SADRŽAJ Uvod I Amorte..Zaslužio je II Ti prljavi žabari iz Crne Ruke III “Buona sera, signore...” IV Zaseda u dvorani “Sagamen” V Kum razmišlja o povlačenju – ali ne baš odmah VI Pucnjava u Staučovoj plesnoj dvorani VII Poslednja nedeljna bioskopska predstava Čarlston Edija VIII Završnica u ulici Furmen IX Neuspeli posao X Opljačkani pljačkaš Robin Hud XI Za osvetu uvek ubij brata XII Pogrešan identitet XIII Jedan za mog oca XIV Još dvojica za tatu XV Divlji Bil Lovet, počivao u miru XVI Rat cena XVII Godina Vezuva XVIII Novi usponi moći XIX Božićni masakr u klubu “Adonis” XX “Sredićemo ih, sinko...” XXI Al Kapone, Čovek sa ožiljkom, Kralj podzemlja XXII Masakr na dan svetog Valentina XXIII Poslednji dani Čoveka sa ožiljkom XXIV Rat Kastelamarezea XXV Uspon, vladavina i pad Čarlsa “Lakija” Lućana XXVI Od Lućana, preko Ðenovezea, do Kostela – uz bliski pogled na još jedno ubistvo u podzemlju XXVII Tomas Djui: Razbijač reketa bez talenta i šarma..ali sa mnogo uspeha XXVIII Skok sa “Polumeseca”; odista poslednja reč o tome kako je Ejb Rils stvarno umro XXIX Neispričana priča: Kako je i zašto Tom Djui pustio Lakija Lućana na slobodu XXX Vito Ðenoveze se vratio i traži glavu Frenka Kostela XXXI Sada Ðenoveze traži i glavu Alberta Anastazije XXXII Rat Galo – Profaći XXXIII Rat Banana: Džo izmišlja jedinstveni krevet-kovčeg – najnovije sredstvo za oslobađanje od leševa XXXIV Rat Kolombo – Galo XXXV Niksonova administracija i Mafija XXXVI Stisak Mafije nad Sjedinjenim Državama XXXVII Operacija “Pica”: Jedna peperoni, punjena heroinom i prelivena lovom XXXVIII Ðulijanijeva ofanziva: Kako tužilac koji voli da hvata loše momke ide i hvata ih Pogovor - Organizovani kriminal se izmenio

DELO Novembar 1974 Godina XX broj 11 FENOMENOLOGIJA danas UMETNOST ............................................................. Uređivački odbor Časopisa: DRAGOŠ KALAJIĆ itd. !!!!!!! BROŠ LATINICA Od 1283-1453 STRANE Pažnja !!!!!!!!1 NERASEČENE STRANICE KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!!!!1

Zane Grey komplet od 6 knjiga, Izdavac Otokar Kersovani, 1983. U odlicnom stanju. 1.Loganovo krdo 2.Družina krivog noža 3.Do posljednjeg čoveka 4.Pljačkaško gnijezdo 5.Crna legija 6.Western Union

Mario Puzo ZAKON ĆUTANJA Format: 13x20 cm,2001.god. Broj strana: ,mek povez Za decu dona Rejmonde Aprilea on je bio odani član porodice, usvojeni `nećak` njihovog oca. Za FBI on je bio čovek koji bi radije jahao svoje konje nego što bi se bavio poslovima Mafije. Niko nije znao zašto je Aprile, poslednji veliki američki don, usvojio Astorea Vajolu pre mnogo godina na Siciliji; niko nije ni naslućivao koliko ga je pažljivo obučavao... i kako je, dok su donova deca gradila poštovanja dostojne karijere u Americi, Astore Vajola čekao na svoj trenutak. Njegov čas sada je kucnuo. Don je mrtav, a njegovo ubistvo je jedan krvavi čin u drami ambicije i prevare koja se proteže od smrtonosnih kompromisa jednog FBI agenta, do pohlepe dva korumpirana detektiva Njujorške policije, kao i zastrašujućih planova južnoameričkog narko-kralja. U sukobu neprijateljstava i ljubavi, izdajnika i odanih vojnika, Astore Vajola krenuće za svojom sudbinom. Jer nakon svih ovih godina, ovaj trenutak je u njegovoj krvi... „Izvanredan krimi roman... Odgovarajuća kruna jedne veličanstvene karijere... Kroz čitav roman Puzo uspeva da održi napetost i da zaokupi čitaoca svojim likovima i svojom pričom.“ The Denver Post „Vešto i strasno napisan poslednji roman Balzaka Mafije.“ Time Knjiga u PERFEKTNOM stanju 05

E L L E + E L L E BODY SRBIJA / CRNA GORA / BOSNA I HERCEGOVINA MAJ 2021 R e f e r e n c e 1. Prava JA KATARINA SHARON 2. SRPSKA MODA IZMEĐU MITA I STVARNOSTI 3. ŽENSKI GLAS SE SADA ČUJE ........................................................ Pažnja !!!!!!! POSVETA MINE ABRAMOVIĆ, jedne od najpoznatijih domaćih šminkerki koju je put odveo u Ameriku ... BROŠ LATINICA 194 STRANA

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još

NOVINE SRPSKE 1900/ 1903= Reprint Marta 1995 Vecernje Novosti 1995 Specijalno Izdanje srednje ocuvano SA SLIKE Robu saljem preporucenom tiskovinom Ptt uracunat u cenu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez labaviji, i fali rikna, sve ostalo uredno! Žil Vern Čenseler, Zlatna knjiga Beograd, Štamparija Privrednik, 1938. Dnevnik putnika kazalona Ilustrovao: Đorđe Lobačev. Knjiga broj 76, februar 1938. Tvrd povez, strana 156. G. Kazallon je mislio da bi rezervacija prolaza na teretnom brodu od Charlestona do Liverpoola bio šarmantan način da se vrati u svoju englesku domovinu. Kad bi samo znao! Pomahnitali pomorski kapetan, katastrofa u skladištu, oluje, ugnjetavajuća vrućina, morski psi i glad samo su neki od mnogih nevolja koje muče i putnike i posadu. Hoće li netko od njih preživjeti olupinu Chancellora? Žil Vern pisac, vizionar, rodonačelnik moderne naučne fantastike. Njegovi romani su potsticali maštu čitalaca širom sveta, bilo da se radnja odvijala u nekom zabitom kutku Afrike ili na putu ka Mesecu. Pred vama su ilustracije prvog izdanja `Put na Mesec` koje se pojavilo pre više od sto godina u okviru izdavačke kuće J.Hetzel & Cio iz Pariza. Barbiken i clanovi Gan kluba su došli na ideju da ispale projektil iz džinovskog topa Kolumbija u pravcu Meseca. Uz tipičnu američku poslovnost ide i praktična strana ovog poduhvata: ubuduće bi za projektil bili okačeni `vagoni` prepuni turista željnih da provedu vikend na Mesecu! Vizija Žila Verna bi mogla da bude ostvarena u drugoj polovini ovog veka. O romanu Putovanje na Mesec Laka, šaljiva fantazija o tri imućna čoveka koji nakon američkog građanskog rata grade ogroman topovski projektil kojim se lansiraju na Mesec. Deo priče koji govori o projektilu i letu do Meseca zasnovan je na dobrim proračunima i, za ono vreme, pouzdanim podacima. Kasnije će se pokazati da su neke činjenice iz ovog romana neobično slične sa programom Apolo. - Vernov projektil u romanu se zove Columbiad, a komandni modul Aplola 11 Columbia. - Posada u obe letelice je tročlana. - Dimenzije projektila su veoma bliske dimenzijama Apolovog modula. - Vernovo putovanje počinje na Floridi, baš kao i misije Apola. Uz ovo treba napomenuti da je izgleda i Vernu bilo poznato da je mnogo lakše i jeftinije lansirati letelicu sa Zemljinog ekvatora (ili bar što bliže njemu) nego sa većih geografskih širina – a za to je Florida idealno mesto u SAD. Ono što je međutim sasvim nerealno u poduhvatu izbacivanja posade u topovskom projektilu je ogromna početna brzina potrebna za takav let da bi se letelica oslobodila Zemljine gravitacije. Tu brzinu ljudska posada ne bi mogla da preživi. Ovaj roman je ostavio vidnog traga u kasnijoj literaturi i filmu. Vernova priča je inspirisala prvi SF film, Putovanje do Meseca (A Trip to the Moon), koji je snimljen 1902. u režiji slavnog Žorža Melijesa. Pola veka kasnije, 1958. snimljen je drugi film: Od Zemlje do Meseca (From the Earth to the Moon). Zatim su sledile i neke TV adaptacije itd. Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike. Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana. Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.[1] Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.[2] Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike Žil Gabrijel Vern je rođen 8. februara 1828. godine na ostrvu Fedo u Nantu, kao sin Pjera Verna i Sofi Alot de la Fije.[4] Otac Pjer je bio advokat, a majka Sofi poreklom iz brodograditeljske i brodovlasničke porodice. Majčina porodica ima delom škotsko poreklo, nakon što se jedan predak 1462. godine priključio gardi Luja XI, te dobio plemićku titulu za vernu službu kralju. S druge strane, očeva porodica je keltskog porekla, koja je dugo živela u Francuskoj.[5] Osim Žila, porodica Vern je imala još četvero dece — sina Pola, te kćerke Anu, Matildu i Mari.[6] Sa 8 godina, Žil Vern je počeo da pohađa „Sen Stanislas”, katoličku školu koja je odgovarala religijskim uverenjima njegovog oca. Nakon osnovnog obrazovanja, završio je srednju školu u Nantu, gde je dobio klasično obrazovanje, koje uključuje poznavanje grčkog i latinskog jezika, te retorike, pevanja i geografije.[7] Žil i njegova porodica dosta vremena su provodili na obalama reke Loare, na kojoj su posedovali vikendicu, u koju su njegov brat i on često dolazili. Na taj način, Žil je razvio interesovanje za putovanja i avanture. Godine 1839, pretpostavlja se da se Žil ukrcao na jedrenjak „Korali”, koji je putovao za Indiju. Nakon što je njegov otac to otkrio, sprečio je Žila, te ga nagovorio da mu obeća da će da putuje „samo u svojoj mašti”.[8] Sada je poznato da je to verovatno izmišljena priča Žilove nećake Margerit Alot de la Fije, njegovog prvog biografa, mada je moguće da je priča inspirisana stvarnim incidentom. Obrazovanje Nakon što je završio osnovno i srednje obrazovanje, Žil je, na nagovor oca, prosperitetnog advokata, otišao u Pariz kako bi završio pravo.[9] Vern je stigao u Pariz 1848. godine, u vreme političkih nemira, kada se desila Francuska revolucija. Žil je došao u grad neposredno pre izbora Napoleona III Bonaparte za prvog predsednika Republike.[10] U to vreme, Vern je napisao brojne sonete, te čak i par poetskih tragedija za pozorište lutaka. Godine 1848, stric Fransisk de Šatobur ga je uveo u književne krugove, gde je upoznao Dime — oca i sina; stariji Dima je posle imao veliki uticaj na Vernovo privatno i književno usmerenje.[11] Kada je otac shvatio da se Žil ne trudi oko studiranja prava, te da mu je pisanje draže, prestao je da mu šalje novac u Pariz. Nakon što je je potrošio svu ušteđevinu na knjige, nije imao više ni za hranu, što je izazvalo brojne tegobe — izazivajući mu stomačne poremećaje i fekalne inkontinencije, te nervne poremećaje, koji su kulminirali paralizom facijalisa.[12] Pored svih zdravstvenih i ličnih problema, Žil je u januaru 1851. godine uspeo da završi fakultet, te stekne zvanje advokata.[13] Iako sa zvanjem advokata, Žil je odlučio da se ne vrati ocu i radi u njegovoj kancelariji, već je ostao u Parizu. Počeo je da radi kao notar, a zatim kao sekretar u pozorištu „Lirik”.[14] Porodični život U maju 1856. godine, Vern je otputovao u Amjen, kako bi bio kum na venčanju jednog prijatelja, Ogista Lelarža. Verna je mladina porodica pozvala da ostane par dana kod njih, što je on prihvatio. Sprijateljio se sa svima, a najviše sa mladinom sestrom, Onorin de Vijan Morel, dvadesetšestogodišnjom udovicom koja je imala dvoje dece.[15][16] Nadajući se da će pronaći siguran izvor prihoda, kako bi mogao da se oženi sa Onorin pred sudom, Žil je prihvatio ponudu svog brata, te započeo posao posrednika.[17] Nakon što mu se finansijska situacija poboljšala, Vern je dobio naklonost Onorin i njene porodice, te su se venčali 10. januara 1857. godine.[18] Žil je u julu 1858. godine dobio ponudu — da bez ikakve naknade putuje brodom od Bordoa do Liverpula i Škotske. Putovanje, Vernovo prvo izvan Francuske, duboko ga je oduševilo, a on je na istom pisao romane.[19] Kasnije je išao u Stokholm, odakle je putovao u Kristijaniju i kroz Telemark.[20] Međutim, na putu kroz Dansku, u žurbi se vratio u Pariz, ali je ipak propustio rođenje Mišela, svog jedinog biološkog sina.[21] Poslednje godine Vern u samrtnoj postelji Iako je odrastao kao katolik, Vern je postao deist u poznim godinama.[22] Neki naučnici veruju da se njegova deistička filozofija ogleda u njegovim romanima, jer oni često uključuju pojam Boga ili božanskog proviđenja, ali retko se pominje koncept Hrista.[23] Dana 9. marta 1886. godine, kada se Vern vraćao kući, njegov dvadesetpetogodišnji nećak, Gaston, dva puta je pucao u njega iz pištolja. Prvi metak ga je promašio, ali ga je drugi pogodio u nogu; Žil je preživeo, ali je zbog hica u nogu do kraja života šepao. Ovaj incident se nije pročuo u medijima, ali Gaston je proveo ostatak života u jednoj ustanovi za mentalno obolele osobe.[24] Posle smrti svoje majke i prijatelja Ecela, Vern je objavljivao radove sa mračnijom tematikom. Godine 1888, Vern je ušao u politiku i bio je izabran za odbornika u grad Amjenu, gde je učestvovao u organizaciji koje su poboljšale život u gradu, te je na toj funkciji proveo oko petnaest godina.[25] Godine 1905, bolovao je od dijabetesa, koji mu je u potpunosti oduzeo vid, a preminuo je 24. marta u svom domu u Amjenu.[26] Godine 1863, Vern je napisao roman pod nazivom Pariz u 20. veku — o mladom čoveku koji živi u svetu staklenih nebodera, brzih vozova, automobila sa pogonom na gas, računara i globalnih komunikacionih mreža, ali i sa životom bez sreće. Roman ima tragičan kraj, a Ecel je mislio da će pesimizam romana uništi Vernov sjajan uspeh, te su odlučili da objavljivanje romana odgode na dvadeset godina. Vern je stavio rukopis u sef, u kom ga je 1989. godine pronašao njegov praunuk, koji ga je objavio 1994. godine. Bibliografija Najveći broj Vernovih dela spada u seriju romana pod nazivom Neobična putovanja, koja obuhvata sve njegove romane, osim dva — Pariz u 20. veku i Povratak u Britaniju, koja su objavljena posthumno 1989. i 1994. godine. Neki od njegovih romana su ostala nezavršena zbog njegove smrti, a mnoge od njih je posthumno prilagodio i prepisao njegov sin Mišel. Vern je, takođe, napisao mnoge drame, poeme, tekstove pesama, operska libreta i pripovetke, kao i razne eseje. Neobična putovanja 1863 — Pet nedelja u balonu (Cinq Semaines en ballon) 1864 — Put u središte Zemlje (Voyage au centre de la Terre) 1865 — Sa Zemlje na Mesec (De la terre à la lune) 1866 — Doživljaji kapetana Haterasa (Voyages et aventures du capitaine Hatteras) 1867 — Deca kapetana Granta (Les Enfants du capitaine Grant) 1869 — Dvadeset hiljada milja pod morem (Vingt mille lieues sous les mers) 1870 — Oko Meseca (Autour de la lune, nastavak romana Sa Zemlje na Mesec) 1871 — Grad koji plovi (Une ville flottante) 1872 — Doživljaji tri Rusa i tri Engleza (Aventures de trois Russes et de trois Anglais) 1873 — Zemlja krzna (Le Pays des fourrures) 1873 — Put oko sveta za osamdeset dana (Le Tour du Monde en quatre-vingts jours) 1874 — Doktor Oks (Le Docteur Ox) 1874 — Tajanstveno ostrvo (L’île mysterieuse) 1875 — Čenseler (Le Chancellor) 1876 — Mihail Strogov, ili Carev glasnik (Michel Strogoff) 1877 — Hektor Servadak (Hector Servadac) 1877 — Crna Indija (Les Indes noires) 1878 — Petnaestogodišnji kapetan (Un Capitaine de quinze ans) 1879 — Pet stotina miliona Begeninih ili Grad čelika (Les Cinq cents millions de la Bégum) 1879 — Kin Fo (Les tribulations d`un chinois en Chine) 1880 — Parna kuća (La Maison à vapeur) 1881 — Prav, a osuđen (La Jangada,) 1882 — Zeleni zrak (Le Rayon vert) 1882 — Škola za Robinzone (L`École des Robinsons) 1883 — Tvrdoglavi Keraban (Kéraban-le-têtu) 1884 — Južna zvezda (L’Étoile du sud) 1884 — Arhipelag u plamenu (L’Archipel en feu) 1885 — Matijas Sandorf (Mathias Sandorf) 1886 — Lutrijski listić (Un Billet de loterie) 1886 — Robur Osvajač (Robur-le-Conquérant) 1887 — Sever protiv juga (Nord contre Sud) 1887 — Put za Francusku (Le Chemin de France) 1888 — Dve godine raspusta (Deux Ans de vacances) 1889 — Porodica Bezimenić (Famille-sans-nom) 1889 — Naglavačke (Sans dessus dessous) 1890 — Cezar Kaskabel (César Cascabel) 1891 — Gospođa Branikan (Mistress Branican) 1892 — Klaudijus Bombarnak (Claudius Bombarnac) 1892 — Dvorac u Karpatima (Le Château des Carpathes) 1893 — Mali gospodin (P’tit-Bonhomme) 1894 — Doživljaji kapetana Antifera (Mirifiques Aventures de Maître Antifer) 1895 — Ploveće ostrvo (L’Île à hélice) 1896 — Klovis Dardentor (Clovis Dardentor) 1896 — Pozdrav zastavi (Face au drapeau) 1897 — Zagonetka ledenog mora (Le Sphinx des glaces) 1898 — Veličanstveni Orinoko (Le Superbe Orénoque) 1899 — Testament jednog ekscentrika (Le Testament d’un excentrique) 1900 — Druga otadžbina (Seconde patrie) 1901 — Selo u vazduhu (Le Village aérien) 1901 — Morska zmija (Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin) 1902 — Braća kip (Les Frères Kip) 1903 — Gusari sa „Halifaksa” (Bourses de voyage) 1904 — Drama u Livoniji (Un Drame en Livonie) 1904 — Gospodar sveta (Maître du monde) 1905 — Provala mora (L’Invasion de la mer) 1905 — Kula svetilja na kraju sveta (Le Phare du bout du monde) 1906 — Zlatan vulkan (Le Volcan d’or) 1907 — Agencija Tompson & So (L’Agence Thompson and C°) 1908 — Lovci na meteore (La Chasse au météore) 1908 — Dunavski razbojnici (Le Pilote du Danube) 1909 — Preživeli s broda `Džonatan` (Le Naufrages du Jonathan) 1910 — Tajna Vilhelma Štorica (Le Secret de Wilhelm Storitz) 1910 — Juče i sutra (Hier et demain) 1919 — Čudnovati doživljaji ekspedicije Barsak (L’Étonnante Aventure de la mission Barsac) Drugi romani 1863 — Pariz u 20. veku (Paris au XXe Siecle, objavljeno tek 1994) Pripovetke 1851 — Drama u vazduhu (Un drame dans les airs) 1855 — Zimovanje na ledu (Un hivernage dans les glaces) 1872 — Fantaziranja doktora Oksa (Une fantaisie du Docteur Ox)

Prelom broj 1, casopis skole za istoriju i teoriju umetnosti Beograd, 2001. Mek povez, strana 268 Dobro ocuvano

2 broja djačkog lista UM Iz prve godine izlaženja

Istorijski triler o zakulisnim igrama vrhuške Trećag rajha zasnovan na temeljno istraženoj istorijskoj građi Izdavač: NAKLADA LJEVAK, Zagreb 455 str. ; 13,5 x 20,5 cm / Mek povez

„Kipling je govorio da majstorska umešnost stoji u osnovi svake velike umetnosti. Te reči smo neprekidno imali na umu čitajući obiman (i pisan veoma negovanim stilom) nastavak Katedrale na moru . Ovo je dobar istorijski roman koji uspeva da prenese čitaoca u atmosferu prošlih vremena, svakako nastavak na visini izvornika.“ Karlos Barba, Kultura/e, La Vanguardia „Najbolje u romanu je što je stvoren gotovo magičan svet jedne još prepoznatljive Barselone, ali čija prošlost je nepoznata. Falkones je otkriva, prikazuje njene draži i približava nam je u visprenoj igri paralelizama. Ti paralelizmi, uz spektakularno verodostojan odraz minulih epoha, doprinose da roman Naslednici zemlje višestruko ispuni zahteve uspele istorijske pripovesti.“ Huan Anhel Huristo, ABC Cultural Format: 13x20 cm Broj strana: 570 Pismo: Latinica Povez: Mek

Nostradamus od 1999. do zlatnog doba 2025.g Rat ili mir? Izdavač: Editions du Rocher Autor: Fontbrune Jean-Charles de Datum izdanja: 1999 Format/veličina: 16x24x2cm Povez: broširan povez Stranice: 262 stranica francuski jezik Stanje: Nova nekorišćena čist primerak ide kao polovno samo zbog toga što je kupljena 1999.g. ISBN: 2268032868 Rezime Predviđanja Nostradamusa, zapanjujuće precizna, potvrđena su o glavnim događajima naše istorije. Sada se njegova proročka vizija proširila do početka trećeg milenijuma. Danas, bez samozadovoljstva, bez pristrasnosti, sa najvećim poštovanjem prema tekstu, Žan-Šarl de Fontbrun izvlači iz njega budućnost čovečanstva, od 1999. do 2025. godine. Konačno, ozbiljan prevodilac navodi da Nostradamusove katrene govore zahvaljujući nemilosrdnom lingvističkom radu i rigoroznoj metodi transkripcije gde rasuđivanje uvek prevladava nad ličnim rasuđivanjem. Osnovni cilj ove knjige je da informiše i upozori. Čovek je na prekretnici u svojoj istoriji. Nakon katastrofa koje je izazvao (svetski ratovi, genocidi, ekološke katastrofe), izbor je jednostavan: ili će uzeti svoju sudbinu u svoje ruke i raditi na uspostavljanju mira, ili će istrajati u svom paklenom ciklusu destruktivnog materijalizma. Na njemu je da natera proroka da laže. Ova knjiga je na kraju poruka nade. U ovoj knjizi štampanoj 1999. godine, dva katrena jasno ukazuju na napade koji su zadesili Sjedinjene Države: „Lik koji se odnosi na islamski fundamentalizam će izazvati ponovnu pojavu ljudskog straha: novine nikada neće morati da opišu toliko užasa kao što je onaj događaja koji desiće se hrišćanima zbog Iraka.” Ovi napadi su nastavak Zalivskog rata koji je Bin Ladena pokrenuo u sveti rat protiv Zapada. Presage II, septembar: „Plačući nad sudbinom, to radi: flota se sprema dok muslimanski vođa izvodi svoje trikove. Floti koja se usidri u Mediteranu treba predugo da se pojavi, jer nismo znali šta je bilo i da smo mislili da se zabavimo“. Redosled događaja je detaljno opisan u ovoj knjizi, katren za katrenom. Žan-Šarl de Fontbrun, već dvadeset godina priznat kao najozbiljniji prevodilac Nostradamusovih proročanstava, upozorio je 23. maja 1999. Bouillon de Culture na islamsku opasnost. Nostradamusova „poruka upozorenja“ je ignorisana. Zbog toga je planirana šema tek počela da se ostvaruje. Nastavak je zastrašujući, ali čovek čuva svoju slobodnu volju i nikad nije kasno da zaustavi svoje ludilo... Hoćemo li morati da čekamo dvadeset pet godina da dođemo do zlatnog doba i sveopšteg mira?, najavio je Nostradamus? upozorio Bouillon de culture 23. maja 1999. na islamsku opasnost. Nostradamusova „poruka upozorenja“ je ignorisana. Zbog toga je planirana šema tek počela da se ostvaruje. Nastavak je zastrašujući, ali čovek čuva svoju slobodnu volju i nikad nije kasno da zaustavi svoje ludilo... Hoćemo li morati da čekamo dvadeset pet godina da dođemo do zlatnog doba i sveopšteg mira?, najavio je Nostradamus? upozorio Bouillon de culture 23. maja 1999. na islamsku opasnost. Nostradamusova „poruka upozorenja“ je ignorisana. Zbog toga je planirana šema tek počela da se ostvaruje. Nastavak je zastrašujući, ali čovek čuva svoju slobodnu volju i nikad nije kasno da zaustavi svoje ludilo... Hoćemo li morati da čekamo dvadeset pet godina da dođemo do zlatnog doba i sveopšteg mira?, najavio je Nostradamus? Pogledajte fotografije i pitajte me pre kupovine ukoliko imate bilo kakvih pitanja. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://njnjnj.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti. 1.

Prodajem dve knjige dva odlična romana poznatog pisca Lajoša Zilahija pod naslovima: 1. KADA DUŠA UMIRE-tvrd povez i zaštitni omot-21cm-304 str. 2.ARARAT 2 DEO-21cm-280 str.tvrd povez

Autor bestselera Nepobitan dokaz . Gledam te Želim te Pratiću te dok ne budeš moja U očima spoljašnjeg sveta, uglađeni, šarmantni i samouvereni lekar Markus Valentajn ima sve: ženu koja ga voli, troje dece, sjajan posao. Ali nešto mu oduvek nedostaje… tačnije, neko... Vozeći se rasejane pažnje na posao, zamalo izbegava da pokosi džogerku na pešačkom prelazu. Dok ona nastavlja da trči, Markus je obamro. Zaljubljuje se u trenutku. Žena izgleda identično kao Linet, devojka za kojom je bio lud kao tinejdžer i koju nikada nije uspeo da izbaci iz glave. Da li je moguće da je ona džogerka zapravo Linet? Da li je ovo najneverovatnija slučajnost? Uprkos svim nastojanjima da odoli, satire ga žudnja za tom ženom. On postaje potpuno opsednut i stvari počinju da izmiču kontroli. Iako Markus shvata da može uništiti i sopstveni i život žene za koju veruje da je Linet, ne može da se zaustavi. „Bez sumnje još jedna izvanredna priča majstora zanata.“ – Express „Psihološki triler bez premca koji maestralno opisuje bolesni um progonitelja.“ – Independent

„Ovaj roman nagoveštava da se serijal o Kej Skarpeti okreće ka nečem novom i još boljem.“ Miami Herald Osujetivši napad serijskog ubice, glavna medicinska istražiteljka Kej Skarpeta dospeva pod lupu javnosti koja preispituje njen lični i profesionalni život. Ipak ona otkriva da se Vukodlakovi zločini možda šire i ka državi Njujork i u najmračnije uglove njene prošlosti. Sporni slučaj preuzima sjajna tužiteljka, zamenica okružnog tužioca Njujorka – i Skarpeta se bori da istina prevlada brojne i neprijatne suprotne dokaze. Okružena sumnjama na svakom koraku, ona se okreće sebi i pita se kome da se obrati kad nema više nikoga. „Plameno od prve strane... Patriša Kornvel upliće sve veće nasilje, nemilosrdnu napetost i rastuću paranoju u debeli konopac užasa i zavere. Niko bolje od nje ne prikazuje ljudsku sposobnost za zlo... Stvorila je lik toliko stvaran, toliko zanimljiv i toliko motivisan da čitalac mora redovno da se podseća da je Kej Skarpeta samo plod mašte.“ USA Today „Zapleti unutar zapleta, stalni nemir i napetost drže čitaoce na iglama dok se zamke otvaraju jedna za drugom. Lukavo osmišljena, domišljato iznesena i kornvelovski ispričana, Poslednja stanica je pravi uzor veštine.“ Los Angeles Times „Jedan od boljih romana Patriše Kornvel, pun iznenađenja i neočekivanih preokreta... Knjiga koja zaokuplja, iznenađuje i primorava čitaoca da je pročita u jednom dahu.“ Richmond Times-Dispatches Format: 13x20 cm Broj strana: 488 Pismo: Latinica Povez: Mek

Ju Nesbe , najpoznatiji skandinavski pisac kriminalističkih romana, predstavlja nam policajca Magbeta opsednutog novim životom s više moći i većim povlasticama. Tako Magbet postaje priča o krvoproliću, o kobnom izboru i nesagledivim posledicama koje on donosi. Smešten u oronuli, kišni industrijski grad sedamdesetih godina prošlog veka, Magbet Jua Nesbea prati borbu policije da reši uporan problem s prometom narkotika. Korumpirani šef policije, koji je industrijski grad odvukao u močvaru kriminala i haosa, konačno je mrtav. To budi nadu kod građana, ali pokreće i novu borbu za prevlast. Tržište droge kontrolišu dvojica narko-bosova, od kojih jedan – vrsni manipulator po imenu Hekata – ima veze u samom vrhu gradske vlasti i namerava da ih iskoristi za svoje ciljeve. Hekatin naum se zasniva na tome da iskoristi upornog, lukavog i manipulatornog Magbeta, zapovednika specijalne jedinice sklonog nasilnim epizodama i paranoji. Za to vreme Lejdi, uticajna vlasnica jednog gradskog kazina i Magbetova ljubavnica, kuje ambiciozne i ubilačke planove. Magbet tako pokreće priču o ljubavi i kajanju, političkoj ambiciji i pohlepi koja ispituje najmračnije kutke ljudske prirode i težnje zločinačkog uma, priču koja se čita u dahu. Format: 13x20 cm Broj strana: 544 Pismo: Latinica Povez: Mek

„Uzbudljivo. Očaravajuće. Nezaboravno.“ Džilijen Flin Kome verovati? Svetski bestseler. U tišini koja prati potpuno pomračenje Sunca Lora će biti svedok brutalnog napada na jednu ženu. Kada budu pozvali policiju, Lora i njen momak Kit promeniće sudbine četiri života. Pet godina kasnije Lora i Kit žive u strahu. Iako Lora zna da je bila u pravu kada je svedočila, jasno joj je da nije imala uvid u ceo događaj. Zna da joj je nešto promaklo, nešto što NIKADA ne bi mogla da pretpostavi. „Erin Keli je romanom Kaže on, kaže ona dosegla novi nivo pripovedačke veštine. Uverljiva priča i njena sposobnost da prelazi iz ružne stvarnosti zločina u sočnu melodrama i natrag odraz su vrhunskog majstorstva.“ Telegraph „Kelijeva nam do samog kraja otkriva pojedinosti na kašičicu i pušta nas da nagađamo šta je istina i u koliko nijansi nam se ukazuje.“ Observer „Prvorazredni psihološki triler. Postepeno uvođenje čitaoca u odnos koji imaju Lora i Kit samo dodatno naglašava jezivi tok priče.“ Kirkus Review „Najbolje je ostavljeno za kraj – rasplet kakav niste mogli ni da zamislite.“ Book Reporter „Prava poslastica za čitaoce koji vole kompleksne likove i mnoštvo intrigantnih obrta. Sjajan triler!“ Booklist „Odlično!“ Mail on Sunday Format: 13x20 cm Broj strana: 456 Pismo: Latinica Povez: Mek

Ako dobro ne zaključaš vrata, noć će biti puna šapata. Guardianova knjiga godine. Bestseler New York Timesa . „Upečatljivo i jezivo.“ Entertainment Weekly „Odlično! Ako volite da se plašite, Noćni šaptač je prava stvar za vas.“ New York Times „Vrhunski roman za ljubitelje Harlana Kobena, Tomasa Harisa i Stivena Kinga.“ Booklist Posle iznenadne smrti supruge, Tom Kenedi veruje da će nov početak pomoći njemu i njegovom malom sinu Džejku da to prebole. Nova kuća, nov grad. Federbank. Grad, međutim, ima mračnu prošlost. Dvadeset godina ranije serijski ubica Frenk Karter je oteo i ubio pet dečaka. Postao je poznat kao Šaptač zato što je žrtve mamio tako što im je noću šaputao ispred prozora. Pre nego što će se Tom i Džejk useliti u novu kuću, jedan dečak je nestao. Njegova otmica podseća na zločine Frenka Kartera, a to budi glasine da je imao saučesnika. Sada detektivi Amanda Bek i Pit Vilis moraju naći dečaka pre nego što bude prekasno, makar to značilo da Pit opet mora da sretne svog starog neprijatelja: Šaptača. A onda Džejk počinje čudno da se ponaša. Čuje šaputanje na prozoru... Povez knjige : broširani Strana : 400 Format knjige: 13x20 cm Pismo : latinica