Februar 2006

Oktobar 2005

Maj 2007

Napomena sitna ostecenja korice Novembar 2006

Decembar 2010

Decembar 2009

Jul 2005

Januar 2008

Danica list za zabavu i književnost,stare hrvatske novine Glavni urednik i izdavač:Ljudevit Gaj Stampa: Ljudevit Gaj-Hrvatska,Zagreb Godina izdanja: 1853 dimenzije 29,5 x22,5cm 1 casopis strana-4(2 lista) stanje-dobro

12x50str.,ukoričena,23cm, š x84

Časopis za književnost i kulturu

Časopis za književnost i kulturu

Ninđa Specijal - Osveta princa tame očuvanost 3 ------------------------------ 10.2.22.ccin

CASOPIS ITD BR 158

Izdaje - Narodna knjiga Alfa Beograd Ranka Radulović: `Balonci` su knjiga koja se može čitati kao svojevrstan priručnik kako sačuvati svoje mentalno zdravlje, unutrašnje biće i dušu. Situacija od ljudi pravi depresivce Ljudi kao baloni na vetrometini Stalno nam nabijaju neku kolektivnu krivicu. Da mi, ma koliko bili dobri i uspešni, nikada nećemo biti oni stari, nenadmašivi. I da ćemo fantazmatski biti krivi ako nas ukinu. Jer smo takvi kakvi smo i što nismo oni drugi`, napisala je, između ostalog, dr Ranka Radulović, neuropsihijatar u svojoj zanimljivo nazvanoj knjizi `Balonci`, u izdanju `Narodne knjige`, koja sadrži petnaestak autentičnih, literarno uobličenih priča o pacijentima, osoblju i bolnici. `To je knjiga sa egzistencijalističkim pričama zasnovanim na istinitim događajima iz psihijatriske klinike `Avala` u periodu 1993. do 1998. godine. A može se čitati i kao priručnik sa kratkim uputstvima kako sačuvati, naduvati i balansirati svoj balon,( što je svojevrstan sinonim za mentalno zdravlje, unutrašnje biće i dušu) u našem vremenu`. Ova zanimljiva doktorka, rođena 1965. u Sarajevu gde je i završila Medicinski faklutet došla je u Beograd u vreme rata u Bosni i magistrirala sa zanimljivom temom o primeni muzike u lečenju depresivnih poremećaja. `Balonci` su njena druga knjiga, a kako sama kaže, to je naziv gotovo za sve nas. U kom pogledu ljude nazivate `baloncima`? - Jer živimo u vremenima kada se teško opstaje, asocijacija mi je bila da su ljudi kao baloni na vetrometini. Tako, balonci šetaju ulicama, stoje u redovima, guraju se po autobusima... Radite sa baloncima, volite balonce, živite pored balonaca...To smo svi mi koji svim snagama čuvamo svoje balone da ih jaki vetrovi ne raspuknu ili ne oduvaju u inostranstvo. Povremeno se umore, baloni izduvaju, pa neki svrate u psihijatrisku kliniku gde ih nauče kako da ponovo naduvaju svoje balone i koja je to njihova mera. Šta je u ovim vremenima najbitnije da bi se sačuvali baloni, odnosno zdrava celina psihološkog, mentalnog sklopa? - Ako preduvate balon on puca, odnosno završava u ili u autoagresije (usmereno ka sebi) ili u heteroagresiji (usmereno ka drugima). Pri tom, neke od ljudi naučimo da žive sa rizikom vlasnika najvećeg i najupadljivijeg balona, jer su ti najpodložniji da ih probuši obična, primitivna ljudska praćka. Živimo u dugotrajnoj krizi u kojoj niz stresogenih događaja, koji imaju kumulativni karakter, iscrpljuju svakog, pa i najjačeg, pojedinca kao i čitav narod. Došlo je krajnje vreme da se nađu konstruktivna rešenja. I tu, pre svega treba poći od sebe i učiniti nešto za spas sopstvenog mentalnog zdravlja. Da li pojedinac na svom ličnom nivou može u tom smislu nešto da učini, i u čemu se satojala ta aktivnost? -Nema mesta za premišljanje ni dilemu. Čovek mora naći dodatne snage za konstruktivna rešenja na svom nivou. To je pre svega - rad! Ne toliko radi zarade, koje su, kao što znamo, male, nego zbog činjenice da je to sublimacija kao zdrav mehanizam odbrane.Druga veoma lekovita stvar je humor. Tu bih istakla da taj humor ne treba uvek da bude na tuđi račun. Naprotiv, on je daleko delotvorniji kada se odnosi na nas same ili na ličnu situaciju. Humor `olakšava` stvari. Kada se našalite stvari izgledaju drugačije, manje teške i manje crne. Može li se govoriti o opštem psiho(pato)loškom stanju, odnosno zdravlju naše nacije? - Teško je stvoriti kompletnu sliku,i dati preciznu i tačnu definiciju. Tu se može zbilja mnogo manipulisati. Ali javlja se čitav niz zanimljivih detalja. Recimo, broj telefonskih poziva, odnosno traženja pomoći tim putem je enormno povećan, dok je prisustvo pacijenata u ordinacijama nešto manje nego pre NATO agresije. Jedan od razloga takve situacije svakako leži u činjenici da klinike `Avala` više nema jer je početkom bombardovanja ukinuta, a pacijenti poslati kućama ili u druge bolnice, dok je osoblje prebačno na Institut za psihijatriju kliničkog centra Srbije.Pri tom, aktuelan problem i dalje postoji jer je veoma teško hospitalizovati ne psihotične pacijente, a samim pacijentima je teško da dobiju uput, nemaju novca da sami plate pregled, snabdevenost lekovima je loša... Da li vi, sveukupno gledano, govorite o situaciji koja od ljudi pravi depresivce? - Uprkos mučnoj situaciji koja od ljudi pravi depresivce i sve ono što, bar većina, ne bi trebalo da bude nema mesta krajnjem pesimizmu. Treba razvijati ličnu odgovornost pre svega i čuvati svoje okvire preko kojih nećete puštati frustracije koje vas se u suštini ne tiču. Tu veliku ulogu igraju porodica i prijatelji. Verujem da ovde još ima ljudi koji će smoći snage za konstruktivna rešenja, a oni će povući ostale. Nedavno sam slušala razgovor dve starije žene od kojih je jedna izbeglica prinuđena da se stalno seli. U jednoj od tih selidbi zaboravila je i urnu sa pepelom svoga muža. Kada je spoznala tu činjenicu nije se posebno uzbudila. A na pitanje zašto ga nije sahranila staloženo je odgovorila da nemože jer nema papire, a njih treba prvo nabaviti živima. To je situacija koju bi smo mogli nazvati svojevrsnom psihoterapijom koju stvara sam život. Šta ste uistinu hteli da postignete knjigom `Balonci`? - Pokušala sam da načinim svojevrstan priručnik za mentalno preživljavanje, koji će biti lako čitljiv i razumljiv. Zato sam ga i posala kao priče ili eseje. Sem toga, knjiga `Balonci` je i uspomena na kliniku koje više nema ali i demistifikacija psihoterapije. Takođe, jedan od ciljeva sa kojim sam pisala ovu knjigu je i taj da se smanji strah opšte populacije od psihijatriskih pacijenata, odnosno da se ljudi, ukoliko im je potrebno bez ikakvog straha ili opterećenja obrati za pomoć. Jer, mentalna bolest i zdravlje stoje na dva kraja iste linije, nekada smo bliži bolesnom a nekada zdravom kraju, ali smo svi na istoj duži. T. Njezić Stanje knjige kao na slikama Mek povez 157.strana

Eduard Petiska Izdavac - Grund, Paris Godina - 1971. Mitovi i legende Stare Grcke, Stara Grcka, Anticka Grcka Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,sa omotnicom u dobrom stanju,format 28 cm,188 str. (13)

Ninđa broj 127 - Pustinjski pakao očuvanost 4 ------------------------------ 10.2.22.ccin

Skz, ima posvetu, kao sa slike G4

Zbirka priča/pripovedaka, ima `uši` što se i vidi na slikama. Sadržaj možete videti na drugoj slici.

Sve što sam prećutao Nikola Đokić Udruženje Slovensko slovo 2020g./262 str. Broširana,odlično očuvana sa neutralnom posvetom autora Žanr: Ljubavni, Domaći pisci, Tinejdž, Priče -`Knjiga koja će vas provesti kroz depresivna stanja i patološke ljubavi, kroz rastanke, nedostajanja i čežnju, ali i kroz najčistiji bol zbog gubitka majke...` vr430*****

Scandal je od nedeljnog magazina, za kratko vreme na domaćem tržištu, prerastao u prepoznatljiv brend ovdašnje medijske scene. Prvi je uveo smele paparazzo fotografije, intrigantne intervjue, pikantne vesti iz džet seta, britke tekstove začinjene humorom. U ovom broju: Jelena Karleuša prošetala novog ljubimca! Kafić Scandal: Svetlana Ceca Ražnatović sa novim dečkom, Viktor Troicki i Sunčica... Dado Polumenta upecan! Saša Kapor - Seks šema sa snajkom Ljube Alićića Džej i Sinan se ne trezne! Cakana i Sale upropastili Maji veridbu! Marija Šerifović kupila mercedes za 80.000 evra Intervju: Darko Radovanović (na 4 strane i 5 fotografije) Shoping Style: Romana Panić, Anica Dobra, Anabela, Milica Milša... Fashion Week: Ivana Škorić, Romana Panić, Suzana Mančić, Ana Stanić... Extra foto: Dženan Lončarević ... Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 27 Broj strana: 56 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Ljudi koji su promenili svet časopis, DeAgostini, 32 str. kolor, 23 x 29 cm 100 ličnosti, ljudi koji su promenili svet je istorijsko-obrazovni časopis koji opisuje živote poznatih istorijskih ličnosti koje su promenile svet u raznim oblastima života, i iznosi zanimljive činjenice iz života ljudi koji su u mnogo čemu uobličili današnji svet.

Izdaje - Bigz Beograd Ćosić je svoga junaka, pisca iz Srednje Evrope, Jaromila Hladnog, smestio u ambijent ciriškog jezera, a ovaj, okružen tamošnjim mirom, lepotom, udaljen od svih svetskih društvenih potresa i nevolja, postavlja samom sebi pitanja i na njih daje odgovore. Jaromil Hladni je duhovit, samoironičan, ne igra se samo rečima, već i ljudskim sudbinama, dovodeći ih u nemoguće veze i odnose, ma koliko vremenski i prostorno bile udaljene, zaključujući da danas i nema velike razlike između onoga ko piše bestselere i gospođa koje u dokolici kitnjasto pišu turističke vodiče (bedekere) priznajući time da književnost pogotovu prozno delo mora imati svoju „upotrebnu vrednost“ , i da je danas to jedini smisao njenog postojanja… Stanje knjige kao na slikama Mek povez 115.strana

Izdaje - Prosveta Beograd Erih Koš (Sarajevo, 15. 4. 1913 - Beograd, 25. 5. 2010), jugoslavenski i srpski književnik, prevodilac i akademik. Erih Koš je rođen 15. 4. 1913 u Sarajevu u obitelji jevrejskog podrijetla.[1] Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Sarajevu. Naprednom pokretu pristupio je u gimnaziji, a na Beogradskom univeritetu je stupio u revolucionarni radnički pokret i primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). 1934 izabran je za člana Univerzitetskog veća, a te godine izabran je i za člana Mjesnog komiteta (MK) KPJ Sarajevo. Diplomirao je pravo na Beogradskom univerzitetu 1935 godine. 1936 godine bio je osuđen od suda za zaštitu Kraljevine Jugoslavije u Beogradu kao komunista na jednodišnju robiju. Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije se priključio 1941 godine. Bio je na političkoj dužnosti u Orjenskom partizanskom odredu III divizije i komesar brigade `Galibardl`. Nosilac je Partizanske spomenice 1941.[1] Po završetku Drugog svjetskog rata, Erih je bio potpredsednik Komiteta za kulturu Vlade FNR Jugoslavije, zatim načelnik Ministarstva za kulturu i prosvetu u Saveznom izvršnom veću. Jedno je vreme bio u diplomatiji. Potom je radio u Narodnom muzeju kao pomoćnik upravnika. Na dužnosti generalnog sekretara Jugoslovenske lige za mir, nezavisnost i ravnopravnost naroda proveo je pet godina (1964-1969). Proze Eriha Koša nalaze se u više antologija i zbornika savremene jugoslovenske i srpske književnosti. Takođe, radovi i knjige objavljivani su mu i na ostalim jezicima u Jugoslaviji, kao i u Čehoslovačkoj, Engleskoj, Americi, Sovjetskom Savezu, Zapadnoj Nemačkoj, Istočnoj Nemačkoj, Holandiji, Bugarskoj, Mađarskoj i Italiji. Eih je prevodio na srpskohrvatski jezik sa nemačkog i engleskog. Bio je u više mandata član uprave Udruženja književnika Srbije, kao i predsednik i član uprave P.E.N. Srbije. Učestvovao je, zapaženim referatima, na više kongresa ove međunarodne književne organizacije. Takođe je jedan od osnivača i prvih urednika časopisa `Savremenik`. Srpska akademija nauka i umetnosti izabrala je Eriha Koša 1974 za dopisnog, a i 1978 godine za svog redovnog člana. Erih Koš je preminuo u Beogradu 25. 5. 2010 godine. Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez sa omotom 228.strana

Izdaje - Laguna Beograd Autor bestselera Osluškivanje srca, Glasovi srca i Šapat senki. Pol je naučio da živi sa smrću svoga sina. U tome mu je pomogla Hristina, u koju polaže sve svoje nade. Nameravali su da se presele na Lamu, ostrvce ispred Hongkonga, ali Hristina je odustala od te ideja nakon što im je vidovnjak predvideo mračnu budućnost. Hristina nije religiozna, ali je sujeverna i proročanstvo je u njoj izazvalo duboku nesigurnost. Pol je smeten i razočaran – on ne veruje ni u sudbinu, ni u moć zvezda. Pošto je u svom srcu odavno prežalila brata koji je nestao tokom Kulturne revolucije, Hristina iznenada dobija pismo u kojem on traži njenu pomoć. Uprkos mračnim slutnjama, ona nadvladava strah i zajedno s Polom kreće ka selu blizu Šangaja u kojem živi njen brat, selu u kojem ljudi i životinje obolevaju i umiru na zagonetan način... „Slika društva savremene Kine sa svim svojim protivrečnostima.“ Süddeutsche Zeitung Stanje knjige kao na slikama Mek povez 384.strana