Katalog Fleischmann,noviteti 2002. god, 44 strana,eng.fra. nem.

prospekt za Astru I 44 str.engl. 29,7 cm. sa teh.podacima,stanje dosta lose :pojedine strane ostecene ali ne na bitnim mestima

Balkanske sinteze časopis za društvena pitanja,kulturu i regionalni razvoj broj 1 (2014) lok81

Prospekt:Mercedes program novih kocepta motora,10 str.nekompletan,nem.

Prospekti Opel:Tigra 2 kom. izdanje 7/80 i 7/95, 36 str. nem. cena za kom.

Prospekti Opel: Kompletan program 1998., 36 str. srp.

Prospekt Porsche Exclusive Cayenne. 42 str, 25 x 17 cm.

Prospekt Mini Cooper Cabrio/Cooper S Cabrio, 36 str, eng, 23 cm.

Časopis Classic Bike 7/2001.

Časopis Classic Bike 2/2001.

Časopis Classic Bike 6/2002.

KORACI 5-6 2007 časopis za knjizevnost, umetnost i kulturu mek povez stanje kao novo 24,1 cm

Kalendar za 2023 god. nov

Časopis Super Bike 5/2002.

Casopis:Mercedes Benz br.2/1983. 60 str.nem.

Harley-Davidson katalog 2004 /2005 opreme za motore, 110 st.

Časopis Ekstrakt br. 1. iz 1984. Novo. (erotske i druge tajne drevnog istoka ).

Naslov: Kultura 144- Nova muzeologija – Mapiranje politika prostora Autor(i): grupa autora Izdavač: Kulutura Mesto: Beograd Godina: 2014 Povez: mek Strana: 352 Pismo: latinica Stanje knjige: odlično očuvano Kupac snosi troškove slanja. Lično preuzimanje (Beograd-centar). Tada je i plaćanje lično.

Tema RUSKI FUTURIZAM Posle nekoliko decenija prvi put u srpskim časopisima pojavljuju se obimni tekstovi o ruskom futurizmu i to u časopisu „Poetika“ koji izdaje „Čigoja štampa“, a uredjuje „trio“ vrsnih znalaca poezije, akademik Milosav Tešić, dr Aleksandar Jovanović i Leon Kojen. Ruska literatura i poezija su u svetskim razmerama nezaobilazna tema, pa je posle temata o akmeizmu sačinjen na 230 stranica časopisa temat o ruskom futurizmu. Uvodnim tekstom Kornelije Ičin „Futura, faktura i fraktura ruskog futurizma“ načinjena je svojevrsna mini istorija ruskog futurizma ispisana na poseban način kao uvod, u prvi put objavljene, Manifeste ruskih futurista. Kručonih, Maljevič, Hlebnjikov, Marineti, Majakovski, Kamenjev itd., izranjaju u svom svom pesničkom sjaju posle tačno stotinu godina od ustoličenja futrizma u Rusiji. Taj osebujni „šamar društvenom ukusu“ u kome se kaže da je „prošlost tesna, da su Akademija i Puškin nerazumljiviji od hijeroglifa i da s broda savremenosti treba baciti Puškina, Dostojevskog i Tolstoja“ govori dovoljno o pobuni novih budućih korifeja ruske poezije. Ko danas može da napiše „naredjujemo da se poštuju prava pesnika“ kada poezija danas zamire i nestaje, a to je bio jedan od važnih angažmana futurista. Futuristi su se proglasili „novim ljudima novog života“ i tako su živeli i delali kasnije razvejani na valovima oktobarske revolucije. Na početku nastanka razvaline Evrope 1914, koju će stvoriti Veliki rat oni kliču „živela treća Revolucija, Revolucija Duha!“ U tematu je objavljen i tekst velikog rodonačelnika strukturalizma Romana Jakobsona „O stihu Majakovskog“, zatim Jefima Etkinda „Rika: o poetici Majakovskog“, zatim Šapirov tekst „O „zvukovnom simbolizmu“ kod ranog Hlebnjikova“. Neumorna Kornelija Ičin i MIlivoje Jovanović pišu o „Finskoj“ Jelene Guro. Temat upotpunjuje i tekst Jekaterine Bobrinske o „teoriji „trenutnog stvaralaštva“ Alekseja Kručoniha“ i tekst Aleksandra Parnisa o Livšicu i Marinetiju. „Poetika“ je ovim tematom obeležila nestvarni trenutak svetske poezije, nastanak pesničke buktinje iz koje će niknuti mnogi pesnički pravci i mnogi pesnički geniji.

Tema: Poezija kao svedočanstvo – Dunja Dušanić, Miroslav Maksimovič, Bol, Stevan Raičković, Dragan Hamović, Miodrag Pavlović, Marko Avramović, Rastko Petrović.

tema BODLER, PARIZ, MODERNOST Glavnu novinu u drugom izdanju Cveća zla (1861), objavljenom četiri godine posle prvog, čini ciklus „Pariske slike“, u koji je Bodler uneo osamnaest što starih što novih pesama. Od tih osamnaest pesama u ovom izboru donosimo dvanaest, raspoređenih u dve grupe: prvoj pripada šest pariskih pesama ranijeg datuma, koje su sve objavljene najkasnije 1857. godine, a drugoj šest pesama napisanih 1859–1860, od kojih pet tvore jezgro „Pariskih slika“: „Labud“, „Sedam staraca“, „Male starice“, „Slepci“ i „Jednoj prolaznici“. Celom izboru dodali smo „Himnu lepoti“, koja ne pripada pariskom ciklusu, ali – objavljena 1860. zajedno sa sonetima „Slepci“ i „Jednoj prolaznici“ – pokazuje kako su nove pariske pesme uticale i na samu Bodlerovu poetiku. Ovaj hronološki raspored ne nameće čitaocu nikakav zaključak o tematskim dominantama „Pariskih slika“ i čini nam se da mu je to prednost. U načinu na koji je sam Bodler rasporedio pesme često se traže obrisi neke tematske strukture, recimo govori se o podeli na devet „dnevnih“ i devet „noćnih“ pesama ili se ciklus deli na više manjih a tematski još tešnje povezanih celina. Ali, čak i da je tako, iz hronološkog rasporeda pesama vidi se nešto ništa manje važno – kako je od relativno jednostavne poezije „Pejzaža“ ili „Sutona“ Bodler došao do zrele originalnosti „Labuda“ i „Malih starica“, stalno produbljujući svoje viđenje onoga što je još u mladosti nazvao „heroizmom modernog života“.

Casopisi:Model railroader mart 1977(90 st r,) i 1pril 1988 (170 str),eng.,cena za kom.

Louis L'amour Western Magazine u sjajnom stanju lok81

Prospekt Mercedes GLC Coupe 02-00,20 str,.eng.