TABULA SMARAGDINA -Bela Hamvaš Sjećanje 1997 182 str Знамо да је кризни обрт живота човечанства започео отприлике шестсто година пре Христа, јер је човек до тада живео у заједници без проблема, и ако је имао судбинских тешкоћа, то су биле више природне силе, глад, болест, али никада проблематика заједнице. У то време је започео процес који је касније назван индивидуацијом, што значи да је највиша раван човеково биће. Личност је постала носилац духа. За њу нема немогућег, што год хоће, она и оствари, она је творац. Откако се личност појавила на земљи у овом облику, она доводи под знак питања заједницу, чак и самим својим присуством. Највиши степен бића и права његова вредност није заједница, чак ни ако је она лепа и сакрална, него индивидуализовани човек, чак и ако је негативан и ђаволски и пун мржње. — Данас је судбина сваког цивилизованог човека и судбина целокупног човечанства у кризи већ и само због компликованог морално-политичко-економско-друштвено-психолошког склопа цивилизације. Сваки човек и целокупно човечанство истовремено живе више међусобно неусклађених судбина. Човекову судбину одређују његови конфликти, а пресуђује то како ће, а поготово на ком нивоу, умети да их разреши. Тарот својим матриксима осмишљава кризу. Он не разрешава загушење карме, него тиме што даје човеку матриксе у руке, омогућује разрешење. Наравно, криза остаје, али се премешта на виши ниво, односно постаје тежа, што је само други израз за то да је лакша. Загушење остаје и грешке и грехови остају, што је још подношљиво, али остаје и јад, што је тешко подношљиво. (Бела Хамваш)

UNICORNS -Bela Hamvaš Summa philosophiae normalis 1948 Sjećanje 1997

SA SLIKE P-2/P-3

izdavač zora zagreb 1952 broširani povez 146 str odlično očuvana

ČASOPIS ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU MPUS-1/P-1

SOLIDNO OČUVANA MPUS-1/P-3

Eseji o pravnim i moralnim problemima - Stevan M. Slijepčević Osijek 1978 225 str. stanje vrlo dobro S.S.

‘’U ovom ogledu želimo prikazati antihumanizam koji je svojstven savremenoj filozofiji, i da, suprotstavljajući se toj filozofiji zastupamo osnovnu ideju filozofije koja bi vodila računa o čoveku’’ Mikel Difren (9. februara 1910. u Klermontu, Oise - 10. juna 1995. u Parizu) bio je francuski filozof i estetičar. Poznat je kao filozof egzistencijalizma, naročito je zapažen njegov rad Fenomenologija estetskog iskustva (1953. godine. Dok je bio ratni zarobljenik u logoru naišao je na rad Karla Jaspersa zajedno sa Polom Rikerom. Difren i Riker su kasnije sarađivali na knjizi o Jaspersu. / Preveo: Branko Jelić Urednik: Miloš Stambolić Naslov originala: Mikel Dufrenne - Pour l’homme Sadržaj: Prvi deo: GLAVNE TEME SAVREMENE FILOZOFIJE 1. Filozofija bića 2. Filozofija pojma 3. Arheološka epistemologija 4. Epistemologija marksizma ili marksizam kao epistemologija 5. Filozofija ljudskog jezika 6. Vladavina strukture 7. Nesvesno 8. Filozofija istorije. Drugi deo: PRISTUP JEDNOM RAZMIŠLJANJU O ČOVEKU 1. Filozofija i čovek 2. Subjekt i objekt 3. Ja i drugi 4. Ka jednom ekspliciranju ideje čoveka 5. Filozofija i etika 6. Filozofija čoveka i nauke o čoveku - Pogovor: Izgledi koje čovek danas ima. Nolit, Beograd, 1973 340 str.; meki povez; Biblioteka: Sazvežđa (36)

Dodatne informacije Pisac EUGEN FINK Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1979 Povez MEKI Strana 121 Stanje Vrlo Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

knjiga je odlicno ocuvana ali malo su joj zaprljane prva i poslednja prazna strana Bonart 2001 53 strane tvrd povez

Spolja ocena 4-, unutra odlicno Svest i saznanje; ogledi iz savremene analitičke filosofije Grupa autora: Ryle - Waismann - Gettier - Austin - Grice - Hinton - Geach - Hampshire - Ancombe - Pears - Martin - Deutscher - Williams Izdavač: Nolit, Beograd Godina: 1980 Broj strana: 407 Meki povez Biblioteka: Sazvežđa

Spolja ocena 4, unutra odlicno Vanvremeno Aristotelovo delo O nebu nam donosi njegova razmišljanja o postanku neba i nebeskih tela, o njihovom kretanju i međusobnim odnosima. Ono je svojevrsna kosmologija i zauzima posebno mesto u Aristotelovim učenjima. biblioteka Horizonti Grafos, Beograd 1990 god, 116 str, 19 cm, mek povez,

Autor - osoba Makijaveli, Nikolo Naslov Vladalac / Nikolo Makijaveli ; preveo B. Janković Jedinstveni naslov ǂIl ǂprincipe. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Novi Beograd : Knjiga ; Zemun : Neven, 2003 (Novi Beograd : Midimprint) Fizički opis 248 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Janković, B. (Neven; broš.) Napomene Prevod dela: Il principe / Niccolo Machiavelli Tiraž 1.000 Nikolo Makijaveli, život i delo: str. 243-247. Predmetne odrednice Makijaveli, Nikolo, 1469-1527 Filozofija politike Stanje: na poslednjoj četvrtini knjige delovi listova mestimično blago talasasti, kao da je na knjigu kapnulo malo vode, ne smeta čitanju. Nikolo Makijaveli (ital. Niccolò Machiavelli; 3. maj 1469 – 21. jun 1527) je bio italijanski politički filozof tokom renesanse. Njegovo najpoznatije delo, Vladalac (Il Principe), je knjiga namenjena da bude priručnik za vladare. Izdata nakon njegove smrti, knjiga je zagovarala teoriju da „cilj određuje sredstvo“, što se smatra ranim primerom realpolitike. Uobičajena je pogreška da se kaže da cilj opravdava sredstvo, što Makijaveli ni u jednom svom spisu nije napisao. Makijaveli je prvi mislilac koji je uočio da politika ne podleže etičkim principima, jer opravdati nešto znači to učiniti etički ispravnim. Izraz makijavelistički danas opisuje usko, samo-interesno ponašanje, i vodi mnogim nepravilnim shvatanjima Makijavelijeve filozofije. Biografija Makijaveli je rođen u Firenci, kao drugi sin Bernarda di Nikola Makijavelija, advokata (na dobrom glasu) i Bartolomee Di Stefano Neli, njegove žene. Oba roditelja su bili članovi starog plemstva Firence. Od 1494. do 1512. godine, Makijaveli mlađi je bio oficijelni vladin službenik. Tokom ovog perioda, putovao je u diplomatske misije u različite evropske dvorove u Francuskoj, Nemačkoj, ostalim italijanskim gradovima-državama. Biva kratko zatočen u Firenci 1512. godine, zatim boravi u izgnanstvu i vraća se u Firencu. Umro je u Firenci 1527. godine i sahranjen je u crkvi Santa Kroče. Njegov život se može podeliti u tri perioda, od kojih svaki čini posebnu i važnu eru istorije Firence. Njegova mladost je tekla istovremeno sa veličinom Firence kao italijanske sile pod vođstvom Lorenca De Medičija zvanog Il Manjifiko (Veličanstveni). Pad Medičijevih u Firenci se desio 1494. godine, iste godine kada Makijaveli stupio u državnu službu. Tokom njegove zvanične karijere Firenca je bila slobodna republika, i ovo stanje je trajalo do 1512. godine, kada su se Medičijevi vratili na scenu, i iste godine Makijaveli gubi svoju službu. Medičijevi su opet vladali Firencom od 1512. do 1527. godine, kada su opet izbačeni iz Firence. Ovo je bio period Makijavelijevog povećanog uticaja i vrijeme njegove literarne aktivnosti; umire par sedmica nakon istjerivanja Medičijevih u svojoj pedeset osmoj godini 22. juna 1527, bez povratka u državnu službu. Mladost Mada postoji vrlo malo pisanih tragova o Makijavelijevoj mladosti, Firenca iz tih dana je jako dobro poznata, pa se rano okruženje ovog poznatog građanina Firence lako može zamisliti. Firenca u to doba je opisana kao grad sa dve suprotne struje života, jedna određivana od strane energičnog (i asketskog) Savonarole, dok je druga struja vođena od strane ljubitelja raskoši Lorenca. Makijaveli nam u svojoj Istoriji Firence daje sliku mladića sa kojima je njegova mladost prošla. On ovako piše: „Oni su bili slobodniji nego njihovi preci u oblačenju i životu, i trošili su više u ostalim vrstama preterivanja, trošeći svoje vreme i novac u dokoličarenju, kockanju, i ženama; njihov glavni cilj je bio da se pojave dobro obučeni i da pričaju lukavo i oštro, dok bi onaj koji bi povredio druge na najlukaviji način nosio titulu najpametnijeg“. Služba Sljedeći period njegovog života je proveden u službi slobodne firentinske republike, koja je procvetala od isterivanja Medičijevih 1494. godine do njihovog povratka 1512. godine. Nakon četiri godine službe u jednom od javnih ureda biva postavljen za Kancelara i sekretara druge kancelarije. Ovde smo na čvrstom tlu kada želimo da saznamo za događaje u Makijavelijevom životu, zbog toga što je tokom ovog perioda on uzeo vodeću ulogu u poslovima republike, i stoga imamo njegove dekrete, zapise da nas informišu, kao i njegove vlastite tekstove. Malobrojni prepisi njega kao sekretara daju nam informacije o njegovim aktivnostima, i dopunjavaju izvore iz kojih je on crpio iskustva i karaktere koji ispunjavaju knjigu „Vladalac“. Njegova prva misija je bila 1499. godine kod Katerine Sforce (Catherina Sforza), iz čije je sudbine izveo zaključak da je daleko bolje zaslužiti poverenje naroda, nego zavisiti od tvrđava. Godine 1500, biva poslan u Francusku da dobije uslove od strane Luja XII za nastavak rata protiv Pize: ovaj kralj je bio onaj, koji je načinom vođenja svojih spoljnih poslova u Italiji, počinio pet ključnih grešaka u državništvu koje su sumirane u „Vladocu“, i koji zbog istih je izbačen iz Italije. On, takođe, je bio onaj koji se razveo, što je bio uslov podrške od strane pape Aleksandra VI. Makijavelijev javni život je bio većinom dominiran događajima proizniklim od ambicija pape Aleksandra VI i njegovog sina, Čezara Bordžije (Cesare Borgia), vojvode Valentina (duca Valentino), i ovi karakteri ispunjavaju veliki prostor u knjizi „Vladalac“. Makijaveli nikad ne okleva da citira akcije vojvode koje su koristile uzurpatorima koji su želeli da zadrže države koje su zauzeli. Pisanje i smrt Po povratku Medičijevih u Firencu, Makijaveli, koji se par sedmica uzalud nadao da će zadržati svoju službu pod novim vlastodršcima Firence, biva otpušten dekretom datiranim na 7. novembar 1512. Kratko nakon ovoga biva optužen za saučesništvo u neuspjeloj zavjeri protiv Medičijevih i završava u pritvoru gde je stavljen na torturu. Novi medičijevski ljudi, među kojima i papa Lav X, osigurali su njegovo puštanje na slobodu, i on se povlači na svoje malo imanje u San Kašano, blizu Firence, gde se posvećuje literaturi. U pismu Frančesku Vetoriju, datiranom 13. decembra, 1513, ostavio je veoma zanimljiv opis svog života u ovome periodu, što ukazuje na njegove metode i motive za pisanje „Vladaoca“(Il principe). Učenje Nikolo Makijaveli je poznat kao autor rečenice: „Cilj opravdava sva sredstva“, mada se ona tako formulisana ne nalazi ni u jednom njegovom delu. On je smatrao da svako, pa tako i vladar ima jednu količinu moći, a cilj jeste da se ta moć što je moguće više uveća. Pri tome vladar mora biti izvan običajnih moralnih kočnica, što znači da hrišćanski moral i politika nemaju i ne mogu imati nikakvih dodirnih tačaka. Sve što uvećava moć i vlast jeste ispravno primenjivati. Iako se neki Makijavelijevi saveti mogu smatrati beskrupuloznim, sam Makijaveli upozorava da realno ne treba mešati sa idealnim. U svom najpoznatijem delu, Vladaocu, piše: „Tu se sad postavlja pitanje: da li je bolje da te ljudi ljube ili da te se boje. Odgovor je, da bi najbolje bilo i jedno i drugo; no kako je to dvoje teško sastaviti, mnogo je sigurnije, da te se ljudi boje, negoli da te ljube, ako već oboje ne možeš postići. Jer o ljudima se uopšteno može kazati: nezahvalni su, nepouzdani, pritvorni, izbegavaju opasnosti i pohlepni su za dobitkom; dok im dobro činiš, tvoji su, nude ti svoju krv, imetak, žene i decu, kako sam vam već kazao, kad je potreba daleko; no kad se nevolja primakne, okreću se. Propada vladar, koji se posve oslonio na njihove reči, pa se nije ni na šta pripremio; jer prijateljstva, koje se dobijaju za platu, a ne veličinom i plemenitošću duha, kupuju se, a ne poseduju, pa se u pravo vreme ne mogu upotrebiti. Osim toga, ljudi se manje ustručavaju da uvrede nekoga, koji želi da ga ljube, negoli nekoga, koji im uliva strah; jer ljubav se podržava vezom zahvalnosti, samo što ljudi, budući da su opaki, tu vezu raskidaju, kad god im je to od koristi; strah se pak podržava neprestanom pretnjom kazne.” – Vladalac MG35 (N)

Odlično očuvana. Taoističke priče Ove priče mogu se čitati bez obzira da li poznajemo ili ne taoističku filozofiju i religiju.Reč TAO reč znači Put kojim se kreću sve stvari. Njime se može ići jedino ako delujemo i živimo u potpunom skladu sa svetom. Iz tog vidokruga i potiču ove priče, parabole i koani, čiji izbor nalazimo u ovoj knjizi. Ukratko, ove neodoljive priče, pune neobične intuicije i drukčije mudrosti, proširuju naš um i doprinose našoj kreativnosti.

Jedan list je probusen

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA korice malo ofucane unutra odlična

Bez ostecenja

edicija REČ I MISAO knjiga br.71. dobro očuvana SANU.8

- Filozofske studije 29 Filozofsko društvo Srbije, 1997 149 str. meki povez stanje: vrlo dobro YU ISSN 0350-106X Berli T. Vilkins: Treće načelo pravde Nenad Cekić: Nozikova Kritika Rolsove teorije pravde Aleksandra Jokić: Kantova etika,, pohvaljivost postupaka i pojam supererogacije

35634-2) HISTORIJA MARKSIZMA 1 i 2 , Predrag Vranicki , Cekade Zagreb 1987 , 2 knjige, tvrd povez, zaštitni omot, podvlačeni delovi teksta na 60-70 strana , latinica, 329 +463 strane, sadržaj : Prva knjiga: 1.Karl Marx i Friedrich Engels 2.Marksizam u razdoblju Prve i Druge internacionale 3.Vladimir Iljič Uljanov Druga knjiga: 4.Marksizam u periodu Treće internacionale 5.Markizam u suvremenom periodu, Bibliografija, Registar imena 2 knjige, tvrd povez, format 17 x 24,5 cm , zaštitni omot, latinica, 329 + 463 strane,

Dobro očuvana knjiga… K71

AUTOR: G.H. von Wright NASLOV: Objašnjenje i razumevanje IZDAVAC: Nolit GODINA: 1975. POVEZ: mek (KB:166)

biblioteka SAZVEŽĐA NOLIT Beograd 1978 kao NOVA

izdavač NOLIT Beograd 1979 broširani povez 193 str odlično očuvana sa posvetom

Strukturirana u tri tematski povezana dela, knjiga istražuje različite aspekte ljudskog postojanja. Prvi deo, pod nazivom “Sloboda kao negacija drugoga”, zagledava se u koncept slobode u kontekstu međuljudskih odnosa, istražujući kako naša sloboda može biti uslovljena drugima. U drugom delu, “Vjera i religija versus um i znanost”, autor dublje prodire u odnos između religijskih uverenja i racionalnog mišljenja, ističući složenost ovih odnosa i pokušavajući pronaći mogućnosti za njihovu komplementarnost. Treći deo, “Sloboda i odgovornost u pluralnom svetu”, dotiče se teme slobode i odgovornosti u širem društvenom kontekstu, istražujući kako se ovi koncepti manifestuju u pluralističkom društvu i kako se mogu uskladiti radi izgradnje harmoničnijeg sveta. Ova knjiga je dragocen resurs za sve koji žele dublje razumeti suštinska pitanja ljudskog postojanja i društvenih odnosa, nudeći izazovne perspektive i teorijske uvide koji pozivaju na dalje promišljanje i raspravu.