Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski jezik! Bogato ilustrovano! 1948 god. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča...

biblioteka SAZVEŽĐA knjiga 13 NOLIT Beograd 1966. meke korice 298 str. odlično očuvana/kao nova MAJ.21/13

ХАОС, акрилик на папиру 50х35цм, 2004. Урамљено 67,5х47,5цм.

Dimenzije crteža su 29x20,5cm.

ORIGINALNA -IZVORNA KARIKATURA ČUVENOG SRPSKOG KARIKATURISTE IZ NIŠA SAŠE DIMITRIJEVIĆA. Stanje kao na slikama. Dimitrijević je dobitnik mnogobrojnih domaćih i stranih nagrada i priznanja, od kojih treba posebno izdvojiti PRVU NAGRADU ZA KARIKATURU `ZLATNI PJER`. Kupovinom postajete vlasnik unikatnog umetničkog dela koje se može uramiti i nameniti za `oplemenjivanje` prostora, za poklon, ugostiteljske objekte, kafiće, firme..već prema sopstvenom nahođenju. A4 format..

Todor Stevanovic- Linija Todorova Autorsko izdanje, Beograd, 1994. Mek povez, 50 strana (crteza). Na prednjoj korici Todor Stevanovic je crvenom bojom izveo crtez, dok je na zadnjoj izdanje numerisano. Ovo je primerak 13/500. EKSTREMNO RETKO! Родио се 9. марта 1937. у Залужњу. Завршио студије сликарства (1963) у класи Ђорђа Андрејевића Куна и магистрирао (1967) код Недељка Гвозденовића на Академији ликовних уметности у Београду. Осим сликарством, бави се цртежом, графиком, филмом, керамиком, мозаиком, алтернативама слободног медија, ликовном критиком, теоријом уметности, философијом и књижевношћу. Члан је УЛУС-а и УКС-а. Редовно излаже самостално од 1956. и учествује на ликовним смотрама код нас и у иностранству. Био је представник Југославије на Венецијанском бијеналу 1999. године. Његова дела се чувају и излажу у Народном музеју, Музеју савремене уметности и Музеју града Београда, у многим музејско-галеријским установама у некадашњој Југославији, као и у Енглеској, Данској, Холандији, Белгији, Шпанији, Канарским острвима, Аустралији, Јужној Америци, Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустрији, Шведској, Русији итд. Подаци о њему налазе се и у енциклопедији Британика и у интернационалном Арт адресару Who`s Who, 1987-88.

.

Bakarno-kalaisan prečnik 30cm 800 grama

G. Santini, Hvar 1668. razglednica

Reprodukcija A4 20 x 28 cm kunstdruk 300 250 gr margina 5 mm Reprodukcije su upakovane u duplu lepenku od 5 mm

Reprodukcija A4 20 x 28 cm kunstdruk 300 250 gr margina 5 mm Reprodukcije su upakovane u duplu lepenku od 5 mm

OPĆA POVIJEST UMJETNOSTI / OPŠTA ISTORIJA UMETNOSTI 4. izdanje bs

Stanje kao na slikama.. Izdanje 1988 godine,531 strana.. Fleka sa strane.. unutra očuvana

Reprodukcija A4 20 x 28 cm kunstdruk 300 250 gr margina 5 mm Reprodukcie su upakovane u duplu lepenku od 5 mm

by Barry Miles (Author), Chris Charlesworth (Author) the David Bowie Black Book remains one of the most elegant books about the iconic superstar ever to have been published. Art directed by acclaimed graphic designer, Pierce Marchbank, and with text written by former NME journalist and cultural commentator, Barry Miles, the David Bowie Black Book contains photographs from every era of Bowie`s genre-defining career and was for many years the world`s best-selling Bowie book. b1

Izdavač: Zmaj Broj strana: 397+420 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2008. Knjiga Velikani fizike oslanja se na 5 tomova razvoja fizike, koji sadrži istoriju klasične fizike, i na 2 toma istoriju nuklearne fizike (oba dela objavljena su na engleskom jeziku). U njima se izlaže tok teorije fizike i eksperimenata, bez dubljeg ulaženja u živote stvaralaca, ostavljajući po strani opštedruštvene uslove u kojima se stvaralo. Prilaz u ove dve knjige kritičniji je nego u knjigama pisanim u ikonografskom maniru. Razdvojeno je naučno stvaranje od ličnog života i karaktera. Po svojim ljudskim osobinama, naučnici pokrivaju čitav spektar od prekrasnih ljudi do potpuno odbojnih ličnosti. Neke od njih ne možemo da ne zavolimo, a neke je naprosto nemoguće voleti. VELIKANI FIZIKE – Velikani fizike, knjiga prva – od antičkog doba do kraja XIX veka: Aristotel Arhimed Ptolemej Kopernik Galilej Kepler Brahe Dekart Njutn Kulon Frenel Amper Helmholc Faradej Maksvel Marija Kiri Velikani fizike, knjiga druga – XX vek Plank Bor Ajnštajn Born De Broj Hajzenberg Šredinger Dirak Gamov Raderford Fermi Lorens Han Landau a4.2

Matematicki problemi iekspozicije - Mitrinovic ; Keckic Naucna knjiga, Beograd

Kjartan Poskit - Ubitačni matiš

tvrd pvoez veliki format vellokhr odlično očuvana

Tatjana Marković TRANSFIGURACIJE SRPSKOG ROMANTIZMA muzika u kontekstu studija kulture, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd 2005. godine, format 24 cm, meki povez, strana 286. NEKORIŠĆEN, ČIST primerak, po stanju faktički NOVA knjiga! Priložen SADRŽAJ knjige!

odlično očuvana

Stanica snova Jurij Bašmet Izdavač: Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd 2006; tiraž: 1000 primeraka; mek povez, strana 203+ilustracije, 20cm, b7

1965 GOD. STRANA 263 VELIKI FORMAT MONOGRAFIJA NA ČEŠKOM JEZIKU ORBIS PRAHA BOGATO ILUSROVANO CRNO BELIM FOTOGRAFIJAMA m.so.kv.g.

Pitki i izvanredno napisani eseji Dobroslava Smiljanića približavaju nam crteže Živojina Turinskog, Zorana Pavlovića, Miodraga Rogića, Radomira Reljića... K212

Dr Smiljka LJ. Isaković naša je ugledna pijanistkinja, čembalistkinja i pedagog, od kritike nazvana “kraljicom” i “prvom damom” čembala. Pored toga, ona se već četiri decenije u periodici bavi muzičkom kritikom ispisujući svojevrsnu hroniku muzičkog života kod nas. U ovom izdanju sabrani su njeni kritički osvrti na najznačajniji festival klasične muzike koji se održava u Srbiji, Beogradske muzičke svečanosti, popularni Bemus. Prvi tekst u ovoj knjizi je kritika nastupa Berlinske filharmonije pod dirigentskom palicom Herberta fon Karajana objavljena u “Studentu” 1972. godine, a poslednji tekst je prikaz prošlogodišnjeg, 42. Bemusa objavljen u časopisu “Pravo i društvo”. Tekstovi sabrani u knjizi Bemus, prepletum mobile prevazilaze okvir klasične muzičke kritike – osim kritičkog osvrta na pojedinačne nastupe naših i inostranih izvođača na Bemusu i na koncepciju ovog festivala, koja se menjala tokom decenija, oni nude i kulturološko-sociološku analizu društva, umetnosti, mode i ideja koji su se na različite načine ogledali na ovoj muzičkoj manifestaciji. Objavljena uoči novog, 43. po redu Bemusa, četrdesetogodišnja hronika ovog festivala, ispričana kroz prizmu kritičkih tekstova Smiljke LJ. Isaković, za sve koje zanima muzički i kulturni život u Srbiji predstavlja obavezno štivo. K211