IZDAVAČ: MINERVA - SUBOTICA GODINA: 1997. POVEZ: TVRD FORMAT: 21 STANJE: KAO NOVO - NEKORIŠĆENO NASLOVI: • ZELENI VITEZ • PESME ZA DECU • PESNIK I ZAVIČAJ • OZON ZAVIČAJA • TRAŽIM POMILOVANJE • PAMTIĆU SVE • NEMAM VIŠE VREMENA • ZOVINA SVIRALA

Dimitrije Nikolajević - Crvena poema Ovo delo našeg slavnog autora izašlo je godinu dana ranije!, pre nego što je izašla verzija Crvene poeme sa ilustracijom. JEDINI primerak dostupan u ponudi. Izuzetne vrednosti. Knjižica je većeg formata. Bez bilo kojih oštećenja, fleka, tačkica, tragova pisanja, kao i bez tragova požutelosti. Uzmite u obzir da je staro 52 godine! i još uvek u odličnom stanju. Dimitrije Nikolajevic (1935-2015) Pesnik izuzetnog pesničkog senzibiliteta živeo je, umetnički sazrevao i stvarao u Kragujevcu, inspirišući se kragujevačkom tragedijom ali i svakodnevicom i društvenim pojavama u gradu na Lepenici. Bio je rukovodilac izdavačke delatnosti Spomen-parka „21. oktobar“, autor je 29 zbirki poezije, priredio je zbornik „Put je krug“, a njegova „Crvena poema“ sa grafičkim ilustracijama Lazara Vujaklije (1971) predstavlja bibliofilsko izdanje. Zastupljen je u mnogim pesničkim antologijama i zbornicima savremene jugoslovenske i srpske poezije. Pesme su mu prevođene na više stranih jezika i dobitnik brojnih književnih nagrada i društvenih priznanja.

Jako lepo očuvano

Prirodni motiv napravljen od različitih legura metala u modernom drvenom ramu svetle boje.

Odlično očuvano! Retko u ponudi! Prvo izdanje iz 1979. Autor - osoba Despotov, Vojislav Naslov Perač sapuna / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1979 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 61 str. ; 22 cm Napomene Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 59. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Retko Lepo očuvano ilustrovano poezija osuđenika iz Lepoglave Lepoglava : Kazneno popravni dom, 1978 prir. Буђановац, Анђела | Ердец, Јосип tags: poezija zatvorenika književnost margine pesme ilustracije žerar žene kriminalci kao pisci robijaši književnici

ABDULAH SIDRAN - SAHBAZA Kalibar 70, 1970 38 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Odlično očuvano! Najznačajnija knjiga poezije Jovana Hristića, u kojoj su prvi put objavljene neke od njegovih najpoznatijih pesama „Mezzogiorno“, „Fedru“, „Čitajući Horacija“. Odlično očuvano, kompaktno, bez pečata, pisanja, podvlačenja... Autor - osoba Hristić, Jovan, 1933-2002 = Hristić, Jovan, 1933-2002 Naslov Aleksandrijska škola / Jovan Hristić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 62 str. ; 19 cm Zbirka Albatros. ǂkolo ǂ3 ; 2 Jovan Hristić (Beograd, 26. avgust 1933 – Sremska Kamenica, 20. jun 2002) bio je srpski pesnik, dramski pisac, esejista, književni i pozorišni kritičar, prevodilac, urednik Književnosti, lista Danas i urednik u IRO Nolit. Jovan Hristić je rođen 26. avgusta 1933. godine u Beogradu. Maturirao je u Drugoj muškoj gimnaziji, zajedno sa Slobodanom Selenićem. Studirao je arhitekturu i filozofiju. Na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1958. godine. Bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i predavao dramaturgiju svim generacijama od 1967. godine. Zastupnik je moderne srpske lirike; u dramama pokušava da kroz opštepoznate likove iz klasike progovori o večnim problemima koji muče i savremenog čoveka; u eseju ispituje moderne pojave i oblike u književnosti i umetnosti. Dobitnik je dve Sterijine nagrade za dramu, Sterijine nagrade za teatrologiju, Nagrade Isidora Sekulić za kritiku, Nagrade Đorđe Jovanović za kritiku, Nagrade Milan Rakić, Nagrade knjižare ”Pavle Bihalji” za najbolju pesničku knjigu godine 1993, Nolitove, Borbine i Vinaverove nagrade. U avgustu 2001. godine dobio je međunarodnu nagradu „Stjepan Mitrov Ljubiša“. Umro je u Sremskoj Kamenici 20. juna 2002. godine. Jovan Hristić bio je praunuk Filipa Hristića, po sinu Jovanu Hristiću. Dela: Knjige pesama: Dnevnik o Ulisu (1954) Pesme 1952-1959 (1959) Aleksandrijska škola (1963) Stare i nove pesme (1988) Nove i najnovije pesme (1993) Sabrane pesme (1996), Sabrane pesme (2002) U tavni čas – posthumno (2003) Drame: Čiste ruke (1960) Orest (1961) Savonarola i njegovi prijatelji (1965) Sedmorica: danas (1968) Terasa (1972) Knjige kritika, studija i ogleda: Poezija i kritika poezije (1957) Poezija i filozofija (1964) Oblici moderne književnosti (1968) Pozorište, pozorište (1976) Čehov, dramski pisac (1981) Pozorište, pozorište II (1982) Studije o drami (1986) Pozorišni referati (1992) Eseji (1994) Pozorišni referati II (1996) O tragediji (1998) O traganju za pozorištem (2002) Izabrani eseji – posthumno (2005) Kritička proza: Profesor matematike i drugi eseji (1988) Profesor matematike i drugi drugi eseji (1997) Terasa na dva mora – posthumno (2002) KC

Okrugli zidni sat sa dekorativnim drvenim ramom.

odlično stanje kao na slikama RETKO!!! RARE!!! Zbierka poézie, ktorá reflektuje na morálnu tvár vtedajšieho systému. Súčasťou knižky je aj pôvodne priložený grafický list od Vincenta Hložníka. Ručná sadzba Samuel Stanko. Vydavateľ: Matica slovenská, Martin Rok vydania: 1969 Edícia: Bibliofílie - 1. zväzok Vydanie: prvé Ilustrátor: Vincent Hložník (grafický list) Básnická zbierka básnika a dramatika Jozefa Mokoša. Bibliofilické vydanie je doplnené grafický list od Vincenta Hložníka, typografická úprava Igor Imro, ručná sadzba Samuel Stanko. Edícia Bibliofília Vincent Hložník (* 22. október 1919, Svederník – † 10. december 1997, Bratislava) bol slovenský maliar, grafik, ilustrátor, sochár a pedagóg, predstaviteľ expresionizmu. Patrí medzi najvýznamnejších predstaviteľov slovenského výtvarného umenia, generácie umelcov druhej svetovej vojny, mladej avantgardy. Ilustroval vyše sto diel svetovej i národnej literatúry. Vo svojej tvorbe reagoval najmä na udalosti druhej svetovej vojny a hovorí o nej v dokumentárnom filme Vincent Hložník z cyklu Profily, ktorý realizovala Slovenská televízia Bratislava v roku 1994 (scenár Tatiana Syneková, réžia Fedor Bartko).[1] Po maturite na strednej škole v Ružomberku (1958) študoval v roku 1958-1962 bábkoherectvo a dramaturgiu bábkového divadla na Akadémii múzických umení v Prahe. V roku 1962-1971 bol členom, 1971-1973 dramaturgom, 1973-1978 umeleckým šéfom, 1978-1981 riaditeľom Krajského bábkového divadla v Banskej Bystrici, 1981-1992 dramaturgom poetického súboru Novej scény a umeleckým vedúcim Štátneho bábkového divadla, od 1992 je pedagógom na VŠMU v Bratislave. Debutoval básnickou poémou Praskanie krvi (1962), ktorá reflektuje pocity vtedajšej mladej generácie. Zbierka Jesenné litánie (1969) je poetickým protestom proti morálnej dvojtvárnosti vládnuceho systému i ľudí v ňom. Výrazne sa prejavil v tvorbe pre deti a mládež. Autor bábkových hier, adaptácií a prekladov pre súbory, v ktorých pôsobil, ako i mnohých zhudobnených textov s jasne formulovaným morálnym akcentom. Výber z tejto časti tvorby Hry ako hry alebo Zahrajte sa s nami (1982) obsahuje 16 bábkových hier a viacero básnických textov. Detským čitateľom je venovaná aj Vkladná knižka rozprávok a básní (2000). slovačka knjizevnost poezija grafika slikarstvo avangarda neoavangarda ilustrovane zbirke poezije tipografija vizuelna poezija ...

Extra retko Kao na slikama Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Vizuelna poezija kolaži Mađarska avangarda

Miroslav Antić - IZABRANA DELA 1-6 1. Plavi čuperak 2. Šašava knjiga 3. Krov sveta 4. Koncert za 1001 bubanj 5. Mit o ptici 6. Savršenstvo vatre Izdavač: Dnevnik, Novi Sad Povez: Tvrd + zaštitni omot Godina izdanja: 1982 Broj strana: 213 + 302 + 334 + 285 + 325 + 333 Knjige su odlično očuvane, gotovo besprekorne unutrašnjosti i korica - većina kao da nije čitana; zaštitni omoti odlični, sa minimalnim znacima korišćenja (na jednom postoji trag savijanja) - stanje možete videti na fotografijama.