Odjeci prvog srpskog ustanka u Hercegovini Srpska proza danas Corovicevi susreti 2004. Tvrd povez, strana 510 vrlo dobro stanje, pecat bivseg vlasnika na predlistu

SVET U EKSPANZIJI islutrovana enciklopedijaI-IV, Treći tom , Veliki format,odlično stanje. 383.strane. NARODNA KNJIGA-VUK KARADŽIĆ-RAD R1

RODOLF ARČIBALD RAJS - Svedok istine Istoriski Muzej Srbije RODOLF ARČIBALD RAJS - Svedok istine Istorijski muzej Srbije, Beograd 1997. 90 strana; 22x22cm; ilustrovano R1

Toplički nokturno : (prilozi za `Moju istoriju vremena Toplice, prošlog i sadašnjeg`) Ranđel Janićijević Čigoja štampa Beograd, 2012. 22 cm, 160 str. ILUSTROVANO meki povez, ćirilica ISBN: 9788675589020 VIDI SADRŽAJ Knjiga sa potpisom AUTORA, 1k

RATNI ZLOČINI NEMAČKIH OKUPATORA U JUGOSLAVIJI 1941-1945 Presude Jugoslovenskih vojnih sudova Dr jelena Đ.Lopičić-Jančić Muzej žrtava genocida Beograd,2010.god.,343.stane ---------------------------- Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ ---------------------------- 1v

RAŠKA ŠKOLA Autor se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem srpskih nacionalnih trauma... Vuk Karadžić, Štrosmajer, Đorđe Magarašević, Sava Mrkalj, Kopitar, Dimitrije Davidović, var Franja Josif, Mušicki, Garašanin, Šafarik, Alija Izetbegović... Ćirilica, TVRD povez, 289 str ⭐️Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` O

O hrvatskom državnom pravu Sava Bjelanović(autor) Izdavač: Alma, Beograd Govor zastupnika Save Bjelanovića u dalmatinskom saboru 1892. godine, 96 stranica + ILUSTRACIJE., ćirilica.../DRS 2009; Broširani povez; SAVA BJELANOVIĆ VOĐA DALMATINSKIH SRBA Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```⭐️ ----------------------- 1k

RIMSKI KAMENI SPOMENICI IZ KARANA-Petar Petrović Titovo Užice,1986.53.strane, Katalg spomenika,natpisi, vidi sadržaj. 10

RIJEKA Svezak 1-2, Godina V,RIJEKA Izdavač,Povijesno društvo-Rijeka,220.str.,2000.god, Knjiga ``glanz stanje`` 1v

RADNIČKI DOM U VUKOVARU Brana Majski PRILOG istoriji VUKOVARA drugo dopunjeno izdanje Vukovar,1987.god,ilustrovano,128.str, Tvrd povez sa zlatotiskom. Knjiga je N O V A ------------------------------ 1w

800 godina srpske medicine Pcinjski zbornik Srpsko lekarsko drustvo 2011. Mek povez, strana 422 Vrlo dobro ocuvano

Санстефански мир дуго је био табу тема за србске и руске историке. У рукама сада држимо књигу која је настала, највероватније као смишљена акција србске дипломатије поводом истог и изражава србско незадовољство понашањем старијег или бар многољуднијег брата, Русије. Рукописи су објављени 1880 године у француској штампи на француском језику и непотписани. Смело бих могао да закључим да их није писао појединац који је имао иза свога имена значајан ауторитет, јер би свакако исте реченице потписао и тиме дао још већу снагу ономе што је написао. Али, ако је дипломатска акција србске дипломатије онјда је јасно да такави натписи не могу бити потписани, али, зна се, наравно, и ко их је написао и коме су написани. Дакле, пред нама је један од ретких радова на тему у вези које постоји громогласна историографска тишина, и савремени читалац ће тек по њеном читању почети да схвата ту захтевну и мучну симултанку коју је Србија морала да игра у ситуацији када је напуштена од свих, а пре свега од свог моћног и најприроднијег заштитника, Русије. Русија је тада ковала планове да преко Бугарске и њеног егзархата и преко србских лешева дође до Солуна. Исти циљ, истим средствима и преко истих, србских жртава имала је и Аустроугарска. У том моћном жрвњу између две суперсиле нејака али упорна и одлучна Србија пружала је херојски отпор. Због свега тога Обреновићи су морали да падну...

STALJIN: ENCIKLOPEDIJA Vladimir Suhodejev Žanrovi: Enciklopedije, Autobiografije i biografije Izdavač: Informatika Broj strana: 689 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 23.5 x 16.5 cm Godina izdanja: 2017. Opis Verovatno još nije došlo vreme u kome bi se u potpunosti mogla oceniti Staljinova ličnost. Međutim, što je sovjetska epoha delje od nas, to se većim čine dostignuća vezana za njegovo ime. To se naročito jasno vidi danas, kada u Rusiji vlada kapital uz pomoć liberalnih reformi koje već dvadeset godina traju. Ove mizantropske reforme vrše se ne samo zbog toga da bi se u narodnom sećanju izbrisalo sve ono što je bilo svetlo i lepo u Sovjetskom Savezu, već i zbog toga da bi se uništila ruska državnost i zajedno sa tim ubile nade miliona različitih naroda da žive u miru, redu i saglasju. Zbog toga Staljinovo ime, danas više nego ikada pre, dobija na planetarnom značaju. Ovu knjigu je napisao pisac koji je istraživao život i rad J. V. Staljina, čovek koji je učestvovao u Velikom Otadžbinskom ratu, Vladimir Vasiljevič Suhodejev, čovek koji se sa velikim poštovanjem odnosi prema našoj skorijoj istoriji, vremenu kada je Sovjetski Savez (Rusija) bio jedinstven i nepodeljen i na čijem čelu je bila snažna ličnost. Knjiga je napisana radi toga da bi nova pokolenja znala i sećala se junačke prošlosti svoje zemlje, bez falsifikacija i predrasuda. Knjiga je N O V A -------------------------- 0

Kotor 1987-1988 Izdaje pomorski muzej Kotor Stanje knjige kao na slikama Mek povez sa slikama 213.strana

TARA Lepotica sveta Boško Pušonjić Prijepolje 1987.god, 120.strana, ilustrovana Knjiga u PERFEKTNOM stanju 1k

ALEKSANDAR TRAJKOVIC TAKO SU IH UČILI,Vranjski okrug u NOB 1941-1945, ZLOČINI OKUPATORA,Beograd 1979. Tvrd veci format ,stanje knjige perfektno., Izdavac BORBA . Knjiga u PERFEKTNOM stanju. .. M

Mirjana Kuzmanović Sećanja i seobe izdavač: Log, Beograd, 2005. 215 strana 20cm Knjiga štampana na kvalitetnom papiru, sa fotografijama, GLANC Knjiga je NOVA L1

Predgovor V.Vuletić, I.NEKOLIKO PODATAKA O ŽIVOTU Dragašević, Milićević, Žujović, Subotić, Đorđević II.U SUKOBU SA SAVREMENICIMA Stanojević, V.Jovanović, Laza Kostić, Đorđević III.NAD PALIM DRUGOM Pera Todorović, Svetozar Miletić, Lavrov, Žujović IV.SLEDBENICI U SUKOBU D.Stanojević, N.Marković, B.Malon, Đ.Anđelković, Kaucki, Žujović, Lapčević, Slike, Ćirilica, 267 str . RAD,BEOGRAD,1978.god. Stanje:dlično. k

/ Mariana Pineda Španski Štampano u Argentini Odličan poklon ljubiteljima Lorke ... Federiko Garsija Lorka[1] (šp. Federico García Lorca, Fuente Vakeros, Granada, Španija, 5. jun 1898 — okolina Alfakara, Granada, Španija, 19. avgust 1936) bio je španski pesnik, dramaturg i pozorišni reditelj.[a] Federiko Garsija Lorka Federico García Lorca. Huerta de San Vicente, Granada.jpg Federiko Garsija Lorka 1932. Puno ime Federiko Garsija Lorka Datum rođenja 5. jun 1898. Mesto rođenja Fuente Vakeros, Španija Datum smrti 19. avgust 1936. (38 god.) Mesto smrti okolina Alfakara, Španija Škola Univerzitet Kolambija, Univerzitet u Granadi Uticaji od Luis Bunjuel Salvador Dali Volt Vitmen Potpis Studirao je književnost, slikarstvo i muziku, što je kasnije došlo do izražaja u njegovom bavljenju scenskom umetnošću tj. dramom. Putovao je širom Španije, ali je posetio i Ameriku, SAD i Argentinu. U SAD je stigao u doba ekonomske krize pa je tu zemlju doživeo kao svet praznine i teskobe u kojem nema ničeg humanog, već je sve podređeno trci za novcem. Muziku je učio od čuvenog Manuela de Falje, a sam je skupljao i harmonizovao narodne napeve. To je u njegovo pesničko i dramsko delo unelo snažnu muzikalnost i pomoglo mu da formira originalni pesnički izraz. Iako je Lorka započeo bavljenje poezijom u doba španskog ultraizma ikreacionizma, njegov cilj nije bio pesnički eksperiment i moda trenutka. Na originalni način, ovaj pesnik je spojio svoj umetnički talenat i iskustvo avangarde sa nacionalnom, odnosno lokalnom tradicijom Andaluzije. Lorka je među prvim pesnicima avangarde osetio razornu snagu i nehumanost mehanizacije i potrošačkog društva koje je ona proizvodila. Njegov boravak u Americi je rezultirao potresnom zbirkom Pesnik u Njujorku. Najznačajnije drame Garisje Lorke jesu Krvava svadba i Dom Bernarda Albe. Pesnik je pozorište smatrao `najjačim i najkorisnijim oružjem u podizanju zemlje i barometrom, što pokazuje njenu veličinu i pad.`[2] Garsija Lorka je stekao međunarodno priznanje kao emblematični član Generacije `27, grupe koju čine uglavnom pesnici koji su u špansku književnost uveli načela evropskih pokreta (poput simbolizma, futurizma i nadrealizma).[3][4] Smatra se da su ga nacionalističke snage ubile na početku Španskog građanskog rata.[5][6][7][8][9] Iako se Lorka nije aktivno bavio politikom, za vreme građanskog rata je bio uhvaćen i streljan u avgustu 1936. Ne zna se tačno gde mu je grob.[10] Njegova zaostavština se u Španiji smatra nacionalnim kulturnim blagom.[11] Biografija Uredi Mladost Uredi Lorka je bio sin imućnog andaluzijskog zemljoposednika, nikad nije bio uspešan đak. 1909. se sa roditeljima seli u Granadu.[12][13][14] 1919. godine radi studiranja književnosti i prava odlazi u Madrid gde se upoznaje i druži sa mnogim tadašnjim španskim intelektualcima kao što su umetnici Luis Bunjuel i Salvador Dali, što je imalo veliki uticaj na njega. Muziku je studirao kod M. de Feil koji mu je usadio ljubav prema narodnoj pesmi i usmerio ga ka sakupljanju narodnog blaga. U Madridu se takođe upoznaje sa aktuelnim evropskim i svetskim zbivanjima i problemima. Krajem dvadesetih godina postaje depresivan ponajviše zbog neprihvatanja okoline i prijatelja njegove homoseksualne orijentacije. Bunjuel i Dali zajedno rade na filmu `Andaluzijski pas`, koji je Lorka protumačio kao direktan napad na njega. Shvativši problem, njegovi roditelji ga šalju na put po Americi. Od 1929. do 1930. boravi u SAD, najviše u Njujorku, a posetio je i Kubu. Mladi pisac Uredi U Residencia de Estudiantes u Madridu, Garsija Lorka sprijateljio se sa Luisom Bunjuelom i Salvadorom Dalijem i mnogim drugim umetnicima koji su bili, ili će postati uticajni širom Španije.[15]Preuzet je pod okrilje pesnika Huana Ramona Himeneza, zbližio se sa dramaturgom Eduardom Markvinom i Gregorijem Martinezom Sijerom, direktorom madridskog Teatra Eslava.[16] Braća Garsija Lorka, Federiko i Francisko. 1919–20., Na Sijerin poziv, napisao je i postavio svoju prvu dramu The Butterfly`s Evil Spell ( Zla čarolija leptira). Bila je to igra u stihu koja je dramatizovala nemoguću ljubav između bubašvaba i leptira, uz prateću glumačku mrežu drugih insekata; sa scene ga je ismejala nezadovoljna publika nakon samo četiri predstave i uticala je na odnos Garsije Lorke prema pozorišnoj publici do kraja karijere. Kasnije će tvrditi da je Marijana Pineda, napisana 1927. godine, zapravo bila njegova prva drama. Tokom vremena u Residencia de Estudiantes, bavio se pravom i filozofijom, mada ga je više zanimalo pisanje nego studiranje.[17] Prva knjiga pesama Garsije Lorke, Libro de poemas, objavljena je 1921. godine, prikupljajući dela napisana iz 1918. godine i izabrana uz pomoć njegovog brata Franciska (Pakito). Ono se tiče tema vere, izolacije i prirode koje su ispunile njegova prozna razmišljanja.[18]Početkom 1922. godine u Granadi, Garsija Lorka pridružio se kompozitoru Manuelu de Falji kako bi promovisao Concurso de Cante Jondo, festival posvećen poboljšanju flamenko performansa. Godinu dana pre nego što je Lorka počeo da piše svoju Poema del cante jondo („Pesma duboke pesme“, objavljena tek 1931), pa je prirodno sastavio esej o umetnosti flamenka, [19]i počeo javno da govori u znak podrške Konkursa. Tokom sledećih nekoliko godina, Garsija Lorka se sve više uključio u špansku avangardu. Objavio je pesničku zbirku pod nazivom Canciones (Pesme), mada nije sadržala pesme u uobičajenom smislu. Ubrzo nakon toga, Lorka je pozvan da izloži seriju crteža u Galeries Dalmau u Barseloni, od 25. juna do 2. jula 1927.[20] Lorkine skice bile su spoj popularnog i avangardnog stila, dopunjavajući Cancion. I njegova poezija i crteži odražavali su uticaj tradicionalnih andaluzijskih motiva, kubističke sintakse i zaokupljenosti seksualnim identitetom. Nekoliko crteža sastojalo se od superponiranih lica poput snova (ili senki). Kasnije je dvostruka lica opisao kao autoportrete, pokazujući „sposobnost čoveka da plače, kao i da pobeđuje“, u skladu sa svojim uverenjem da su tuga i radost nerazdvojni, baš kao i život i smrt.[21] Manuel de Falja, Federiko Garsija Lorka i Antonio de Luna. Romancero Gitano (Ciganski romansero, 1928), deo njegove serije Cancion, postala je njegova najpoznatija knjiga poezije.[22] Bila je to visoko stilizovana imitacija balada i pesama koje su se još uvek pričale širom španskog sela. Garsija Lorka opisuje to delo kao „izrezbareni oltarski komad `Andaluzija sa „Romima, konjima, arhanđelima, planetama, jevrejskim i rimskim povetarcem, rekama, zločinima, svakodnevnim dodirom krijumčara i nebeskom notom gole dece Kordove.` Knjiga koja teško da uopšte izražava vidljivu Andaluziju, ali tamo gde skrivena Andaluzija podrhtava.`[23]1928. knjiga mu je donela slavu širom Španije i hispanskog sveta, a tek mnogo kasnije stekao je značaj kao dramski pisac. Do kraja života, pisac će tragati za elementima andalujske kulture, pokušavajući da pronađe njenu suštinu ne pribegavajući „živopisnoj“ ili klišejskoj upotrebi „lokalne boje.`[24] Ciganski romansero je sastavljen od 18 pesama. Snaga kojom je Garsija Lorka u svoje stihove uneo narodnu tradiciju Andaluzije, učinila je da Španija i Latinska Amerika prihvate poeziju ovog pesnika gotovo kao svoje narodne pesme. Njegova druga predstava, Mariana Pineda, sa scenskim postavkama Salvadora Dalija, otvorila je veliko priznanje u Barseloni 1927. godine.[25] 1926. godine Garsija Lorka napisao je dramu Čudesna supruga obućara, koja će biti prikazana tek početkom 1930-ih. Bila je to farsa o fantaziji, zasnovana na odnosu koketne, dražeste žene i kokošijeg postolara. Povratak u Španiju Uredi Lorka se 1930. vraća u novoproglašenu Republiku Španiju. Na poziv svog granadskog profesora, socijaliste F. de la Riosa, Lorka prihvata posao direktora i umetničkog animatora studentskog putujućeg pozorišta La Baraka. Tokom turneje sa La Barakom, Garsija Lorka napisao je svoje sada najpoznatije drame, „Ruralnu trilogiju“, Krvavo venčanje, Jermu i Kuću Bernarda Albe, koje su se sve pobunile protiv normi buržoaskog španskog društva.[26]Pozvao je na ponovno otkrivanje korena evropskog pozorišta i dovođenje u pitanje udobnih konvencija kao što su popularne salonske komedije tog doba. Njegov rad osporavao je prihvaćenu ulogu žena u društvu i istraživao tabu pitanja homoerotizma i klase. Garsija Lorka napisao je malo poezije u ovom poslednjem periodu svog života, izjavivši 1936. godine, „pozorište je poezija koja izranja iz knjige i postaje dovoljno čovečna da može da razgovara i viče, plače i očajava.`[27] Federiko Garsija Lorka sa njegovom sestrom Izabel, 1914. godine. Osim što se vratio klasičnim korenima pozorišta, Garsija Lorka okrenuo se i tradicionalnim oblicima u poeziji. Za njegovo poslednje pesničko delo, Sonetos de amor oscuro (Soneti mračne ljubavi, 1936), dugo se mislilo da je inspirisano njegovom strašću prema Rafaelu Rodrigez Rapunu, sekretaru La Barake. Dokumenti i uspomene otkriveni 2012. godine sugerišu da je stvarna inspiracija bio Huan Ramirez de Lukas, 19-godišnjak s kojim se Lorka nadao da će emigrirati u Meksiko.[28] Ljubavni soneti inspirisani su pesnikom iz 16. veka San Huan de la Kruzom.[29] Subvenciju La Barake prepolovila je desničarska vlada izabrana 1934. godine, a poslednji učinak dat je u aprilu 1936. godine. Lorka je leta proveo u Huerta de San Visente od 1926. do 1936. Ovde je napisao, u celini ili delimično, neka od svojih glavnih dela, među kojima „Kad prođe pet godina` (Aci que pasen cinqo anos) (1931), Krvavo venčanje (1932). ), Jerma (1934) i Divan del Tamarit (1931–1936). Pesnik je živeo u Huerta de San Visente neposredno pre hapšenja i atentata avgusta 1936.[30] Iako crteži Garsija Lorka ne dobijaju često pažnju, on je takođe bio talentovani umetnik.[31] Smrt Uredi Za vreme izbijanja građanskog rata, Lorka se zatekao u Viznaru, u Granadi. 19. avgusta 1936. Fašistički vojnici su ga uhvatili i streljali, a telo su mu bacili u neobeležen grob. Frankova vlada je pokušala da uništi uspomenu na Lorku tako što je uništila sva njegova dela, a spominjanje njegovog imena je bilo strogo zabranjeno. Kako je bio među prvim i najslavnijim žrtvama građanskog rata, Lorka je ubrzo postao simbol žrtve političke represije i fašističke tiranije. Tvrdilo se da je Garsija Lorka bio apolitičan i da je imao mnogo prijatelja i u republikanskom i u nacionalističkom kampu. Gibson to osporava u svojoj knjizi o pesnikovoj smrti iz 1978. godine. Navodi, na primer, objavljeni manifest Munda Obrera, koji je Lorka kasnije potpisao, i navodi da je Lorka bio aktivna podrška Narodnom frontu. Lorka je pročitao ovaj manifest na banketu u čast kolegi pesniku Rafaelu Albertiju 9. februara 1936. Mnogi antikomunisti bili su naklonjeni Lorki ili su mu pomagali. U danima pre hapšenja pronašao je sklonište u kućiumetnika i vodećeg člana Falange Luisa Rosalesa. Zapravo, dokazi sugerišu da je civilni guverner Valdes umalo bio ustreljan od strane Rosalesa jer je pomogao Lorki. Pesnik Gabriel Selaja napisao je u svojim memoarima da je jednom pronašao Lorku u društvu falangiste Hosea Marije Ajzpure. Selaja je dalje pisao da je Lorka večerao svakog petka sa osnivačem i vođom falangista Hoseom Antonijom de Riverom.[32] 11. marta 1937. godine u štampi falangista pojavio se članak u kojem se osuđuje ubistvo i lionizira Garsija Lorka; članak je otvoren:„Ubijen je najfiniji pesnik carske Španije.“ [33] Žan-Luis Šonberg je takođe izneo teoriju „homoseksualne ljubomore“.[34] Dosije o ubistvu, sastavljen 1936. godine na Frankov zahtev i na koji su se Gibson i drugi pozivali, a da ga nisu videli, tek treba da ispliva na površinu. Prvi objavljeni izveštaj o pokušaju lociranja Lorkinog groba može se naći u knjizi britanskog putnika i hispaniste Džeralda Brenana „Lice Španije“. [35] Uprkos ranim pokušajima poput Brenanovog 1949. godine, nalazište je ostalo neotkriveno tokom čitave ere Franka. Traženje groba Uredi 2008. godine španski sudija otvorio je istragu o Lorkinoj smrti. Porodica Garsija Lorka povukla je prigovore na iskopavanje potencijalnog grobnog mesta u blizini Alfakara, ali na tom mestu nisu pronađeni ljudski ostaci.[36] [37] Istraga je prekinuta. Dalja istraga započeta je 2016. godine, bez uspeha.[38] `...I onda sam shvatio da sam ubijen. Tražili su me u kafićima, grobovima i crkvama... ali me nisu našli. Nikad me nisu našli? Ne. Nikad me nisu našli.` Iz pesme `The Fable And Round of the Three Friends` Krajem oktobra 2009. godine, tim arheologa i istoričara sa Univerziteta u Granadi započeo je iskopavanja izvan Alfakara.[39] Mesto je identifikovao tri decenije ranije čovek koji je rekao da je pomogao iskopati Lorkin grob.[40] Smatralo se da je Lorka sahranjen sa najmanje još trojicom muškaraca pored krivudavog planinskog puta koji povezuje sela Vinar i Alfakar.[41] U oktobru 2009. godine Francisko Espinola, portparol Ministarstva pravde andaluzijske regionalne vlade, rekao je da će nakon višegodišnjeg pritiska telo Garsije Lorke „biti ekshumirano za nekoliko nedelja“[42] Lorkini rođaci, koji su se u početku protivili ekshumaciji, rekli su da bi mogli da obezbede uzorak DNK kako bi identifikovali njegove ostatke.[43] U januaru 2012. lokalni istoričar Migel Kabalero Perez, autor knjige „Poslednjih 13 sati Garsije Lorke“,[44] podneo je zahtev za dozvolu za iskopavanje drugog područja udaljenog manje od pola kilometra od nalazišta, gde veruje da se nalaze Lorkini posmrtni ostaci. [45] Homoseksualnost Uredi U periodu od 1925. do 1928. Lorka je sarađivao sa Dalijem. Prijateljstvo sa Dalijem bilo je uzajamno strastveno, ali je Dali odbio bilo kakav erotski aspekat njihovog odnosa.[46] Intenzitet odonosa sa Dalijem je Lorku naterao da prizna, ako ne i prihvati vlastitu homoseksualnost. Sa uspehom zbirke pesama Ciganski romansero, dolazi do otuđenja od Dalija i raskid afere sa skulptorom Emilijom Sorianom Aldrenom. To je dovelo do pojačane depresije. Lorka je osećao bol zbog svoje homoseksualnosti. Cenzura Uredi Falangistički režim Franciska Franka stavio je opštu zabranu dela Garsija Lorke, koja je ukinuta tek 1953. Te godine je objavljen (cenzurisani) Obras Completas (Kompletna dela). Nakon toga, Blood Wedding, Ierma, The House of Bernard Alba uspešno su odigrani na glavnim španskim scenama. Obras Completas nije obuhvatio njegove, u velikoj meri, homoerotične Sonete mračne ljubavi, napisane u novembru 1935. godine i podeljene samo sa bliskim prijateljima. Izgubljeni su do 1983/4, kada su konačno objavljeni u formi nacrta. (Nikada nisu pronađeni konačni rukopisi). Tek nakon Frankove smrti, o životu i smrti Garsije Lorke moglo se otvoreno razgovarati u Španiji. Do toga je došlo ne samo zbog političke cenzure, već i zbog oklevanja porodice Garsije Lorke da dozvoli objavljivanje nedovršenih pesama i drama pre objavljivanja kritičkog izdanja njegovih dela. Južnoafrički rimokatolički pesnik Roy Cambell, koji je oduševljeno podržavao nacionaliste tokom i nakon građanskog rata, kasnije je proizveo hvaljene prevode Lorkinog dela. U svojoj pesmi, Mučeništvo F. Garsije Lorke, Kembel je napisao, Ne samo da je izgubio život, s mecima ubijen: Ali čekićem i nožem Bio je posle toga - preveden.[47] Karakteristike Lorkine poezije Uredi Lorka je počeo da piše stihove kao petnaestogodišnji dečak. Njegovu poeziju karakterišu tri bitne crte: artizam, uticaj tradicije i narodnih pesama i lični, izrazito strastan doživljaj. Pesnik je verovao, u praksi sprovodio, i izjavljivao, čak i kroz neke pesme koje se mogu smatrati njegovom poetikom, da u gradnji pesme vodi brigu i o najmanjem detalju koji obrađuje. Uticaj narodne književnosti u Lorkinoj poeziji je očigledan pri čemu nije akcenat na formi već na temama; pesnik nastoji da kroz pojmove zvuka, boje i pokreta da dušu Andaluzije koja je obeležena znakom tragičnosti i primitivnog duha. Njegov lični doživljaj je nagonski, prepun slutnji i tajnovitosti pa na čitaoca deluje kao nestvaran. Misli se da je u pesmi Romansa osuđenog predvideo vreme i način svoje smrti. Prvu zbirku pesama je objavio 1921. Sledeća zbirka pesama je Poema del kante hondo. Kante hondo je tipična andalusijska narodna pesma obogaćena uticajem Cigana lutalica i srednjovekovnih Saracena, ali Lorka ne podražava bukvalno njene metričke zakone i tipičnu strukturu teksta, već na sopstveni način gradi male kompozicije. Njegova najčuvenija zbirka, kojom je pesnik obezbedio svoju besmr-tnost, je Ciganski romansero. Ova zbirka sadrži sve one, široj publici poznate pesme, iz kojih potiču često navođeni stihovi i lajtmotivi kao što su: Povedoh je do reke Misleći da devojka je, Al` udata ona beše. Ili: Zeleno volim te zeleno. U zbirci Pesnik u Njujorku Lorka je opevao svoje, već pomenuto, negativno viđenje američkog društva. Neki kritičari smatraju da su po stilu ove pesme bliske nadrealizmu, dok drugi pak, misle da je Lorka tu blizak ekspresionizmu. Jedna od poslednjih Lorkinih pesama je: Plač za Sančezom Ignasijem Mehijazom u kojoj je opevao tragičnu smrt svog prijatelja, čuvenog toreadora. Osim pesama Lorka je pisao i drame u kojima opisuje patnju i ljudske strasti, pre svega žena. Njegove najčuvenije drame su: Krvava svadba, Jerma i Dom Bernarde Albe. Spomenice Uredi U Granadi, gradu njegovog rođenja, Park Federiko Garsija Lorka posvećen je njegovom sećanju i Huerta de San Visente, letnju kuću porodice Lorka, otvorenu kao muzej 1995. godine. Park Federiko Garsija Lorka, u Alfakaru, nalazi se u blizini Fuente Grande; 2009. iskopavanja u njemu nisu uspela da pronađu telo Lorke. U blizini masline, koju neki označavaju kao lokaciju groba, nalazi se kameni spomenik Federiku Garsiji Lorki i svim ostalim žrtvama građanskog rata 1936–39. Na spomen obeležje se svake godine polaže cveće na godišnjicu njegove smrti, a svake godine u parku se u znak obeležavanja godišnjice održava komemorativni događaj koji uključuje muziku i čitanje pesnikovih dela. 17. avgusta 2011. godine, u znak sećanja na 75. godišnjicu Lorkinog ubistva i proslave njegovog života i nasleđa, ovaj događaj je uključivao ples, pesmu, poeziju i dramska čitanja i privukao stotine gledalaca. Na mestu Baranko de Viznar, između Viznara i Alfakara, nalazi se spomen-kamen sa natpisima „Lorca eran todos, 18-8-2002“ („Svi su bili Lorka“). Baranko de Viznar je mesto masovnih grobnica i predloženo je kao drugo moguće mesto pesnikovih ostataka. Garsija Lorka je počastvovan statuom koja se istaknuto nalazi na madridskom trgu Plaza de Santa Ana. Politički filozof David Kroker izvestio je 2014. godine da je „statua bar još uvek amblem osporene prošlosti: Levica svakog dana stavlja crvenu maramu na vrat statue, a neko iz desnice dolazi kasnije da je uzme.`[48] U Parizu u Francuskoj sećanje na Garsiju Lorku počašćuje u vrtu Federiko Garsija Lorka, u centru francuske prestonice, na Seni. 2014. godine Lorka je bio jedan od počastvovanih ljudi u Rainbow Honor Walk, šetnji slavnih, u četvrti Castro u San Francisku, za LGBT ljude koji su „dali značajan doprinos na svojim poljima“.[49] Lista radova Uredi Poezija Uredi Impresiones y paisajes (Impressions and Landscapes 1918.) Libro de poemas (Book of Poems 1921.) Poema del cante jondo (Poem of Deep Song; napisano 1921. ali nije objavljeno do 1931.) Suites (napisano between 1920 and 1923, objavljeno posthumno 1983.) Canciones (Songs. napisane 1921. and 1924, objavljene 1927.) Romancero gitano (Gypsy Ballads 1928.) Odes (napisano 1928.) Poeta en Nueva York (napisano 1930 – objavljeno posthumno 1940.) Llanto por Ignacio Sánchez Mejías (Lament for Ignacio Sánchez Mejías 1935.) Seis poemas galegos (Six Galician poems 1935.) Sonetos del amor oscuro (Sonnets of Dark Love 1936, nije objavljeno do 1983.) Lament for the Death of a Bullfighter and Other Poems (1937) Primeras canciones (First Songs 1936) The Tamarit Divan (pesme napisane 1931–34 i nisu objavljene; tek posle njegove smrti u specijalnoj ediciji Revista Hispánica Moderna 1940). Selected Poems (1941) Predstave Uredi Christ: A Religious Tragedy (nezavršeno, 1917) The Butterfly`s Evil Spell: (napisano 1919–20, prva predstava 1920) The Billy-Club Puppets: (napisano 1922–5, prva predstava 1937) The Puppet Play of Don Cristóbal: (napisano 1923, prva predstava 1935) Mariana Pineda (napisano 1923–25, prva predstava 1927) The Shoemaker`s Prodigious Wife: (napisano 1926–30, prva predstava 1930, revised 1933) The Love of Don Perlimplín and Belisa in the Garden: (napisano 1928, prva predstava 1933) The Public: (napisano 1929–30, prva predstava 1972) When Five Years Pass: (napisano 1931, prva predstava 1945) Blood Wedding: (napisano 1932, prva predstava 1933) Yerma (napisano 1934, prva predstava 1934) Doña Rosita the Spinster: (napisano 1935, prva predstava 1935) Play Without a Title: (only one act, napisano 1936, prva predstava 1986) The House of Bernarda Alba: (napisano 1936, prva predstava 1945) Dreams of my Cousin Aurelia: (nezavršeno) Kratke predstave Uredi El paseo de Buster Keaton (Buster Keaton goes for a stroll 1928) La doncella, el marinero y el estudiante (The Maiden, the Sailor and the Student 1928) Quimera (Dream 1928) Scenario za film Uredi Viaje a la luna (Trip to the Moon 1929) Opere Uredi Lola, la Comedianta (Lola, the Actress, nezavršena saradnja sa Manuelom de Faljom, 1923) Crteži i slike Uredi Salvador Dalí, 1925. 160 × 140 mm. Mastilo i olovka na papiru. Privatna kolekcija, Barselona, Španija. Bust of a Dead Man, 1932. Mastilo i olovka na papiru. Čikago, SAD. Napomene Avangarda Nadrealizam Španska knjizevnost Salvador Dali

NASLOV: Đeneral Mihailović: biografija AUTOR: Bojan B. Dimitrijević IZDAVAČ: A.L.X. GODINA: 1996 STRANA: 264 POVEZ: Meki FORMAT (cm): 20 PISMO: ћирилица ISBN: 8682605015, 9788682605010 TIRAŽ: 150 TEŽINA (kg): 320 STANJE: Nekorišćeno OPIS: Том 1 књиге Đeneral Mihailović: biografija, Bojan Dimitrijević

BEOGRADSKA TVRĐAVA u prošlosti sadašnjosti i budućnosti Zbornik referata i diskusija održanih na naučnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 17. i 18. decembra 1985. godine SANU, 1988. 244 strane, udžbenički format. Odlično očuvana, najverovatnije nekorišćena. Aleksandar Despić — potpredsednik SANU: POZDRAVNA REČ Vasa Čubrilović — akademik: UVODNA REČ Referenti: Marko Popović — viši naučni saradnik Arheološkog instituta SR Srbije: BEOGRADSKA TVRĐAVA I MOGUĆNOSTI REKONSTRUKCIJA PREMA ISHODIMA DOSADAŠNjIH ISTRAŽIVANjA Aleksandra Banović — dipl. inž. arhitekture: UREĐENjE BEOGRADSKE TVRĐAVE Srboljub Sretenović — dipl. inž. arhitekture: UTICAJ BEOGRADSKE TVRĐAVE NA RAZVOJ URBANE SREDINE Bratislav Stojanović — dipl. inž. arhitekture: BEOGRADSKA TVRĐAVA U URBANISTIČKOM RAZVOJU GRADA I NjENO UKLjUČIVANjE U SAVREMENI ŽIVOT Petar Stevanović — akademik: GEOLOŠKA OSNOVA BEOGRADSKE TVRĐAVE I NjENE OKOLINE Nikola Pantić — akademik: O GEOLOŠKOJ ISTORIJI ŠIREG PODRUČJA BEOGRADSKE TVRĐAVE Nikola Tasić — naučni savetnik Balkanološkog inst. SANU: PRAISTORIJSKE KULTURE NA PLATOU BEOGRADSKE TVRĐAVE Dragoljub Bojović — viši kustos Narodnog muzeja: RIMSKI VOJNI LOGOR U SINGIDUNUMU Jovanka Kalić — profesor univerziteta: TVRĐAVA I NASELjE U SREDNjEM VEKU Gordana Marjanović — kustos Narodnog muzeja: SREDNjOVEKOVNA NASELjA NA PROSTORIMA BEOGRADSKE TVRĐAVE PO REZULTATIMA ARHEOLOŠKIH ISKOPAVANjA Slavko Gavrilović — akademik: BEOGRADSKA TVRĐAVA I STANOVNIŠTVO SREMA U VREME AUSTRIJSKE UPRAVE U SRBIJI (1717—1739) Vladimir Stojančević — dopisni član SANU: BEOGRADSKA TVRĐAVA I VAROŠ (STADT UND FESTUNG) U VREME PRVOG SRPSKOG USTANKA Mirko Mitrović — asistent univerziteta: BEOGRADSKA TVRĐAVA U PROTOKOLIMA DVORSKOG RATNOG SAVETA (1717—1740) Stevan Milinković — profesor univerziteta: BEOGRADSKA TVRĐAVA I 1867. GODINA Vojislav Subotić — pukovnik, direktor Vojnog muzeja: UČEŠĆE JUGOSLOVENSKE NARODNE ARMIJE I VOJNOG MUZEJA U RADOVIMA NA OBNOVI KAZAMATA BEOGRADSKE TVRĐAVE I NjEGOVO KORIŠĆENjE U MUZEJSKE SVRHE Petar Oro — predsednik Turističkog saveza Beograda: BEOGRADSKA TVRĐAVA — JEDINSTVENA MOGUĆNOST ZA OBOGAĆIVANjE TURISTIČKE PONUDE BEOGRADA Vidosava Stojančević — naučni savetnik Etnografskog instituta SANU: URBANE ETNOLOŠKE KOMPONENTE U RAZVOJU BEOGRADSKOG PODGRAĐA I VAROŠI U PROŠLOSTI DO NAŠIH DANA Vesna Matičević — dipl. inž. arhitekture: OBALE BEOGRADSKOG UTVRĐENjA Miodrag Dabižić — viši kustos Zemunskog muzeja: ZEMUNSKE UTVRDE NA GARDOŠU I ODNOS PREMA BEOGRADSKOJ TVRĐAVI U PROŠLOSTI, SADAŠNJOSTI I BUDUĆNOSTI Milorad Nikolić — profesor srednje škole u penziji: POZORIŠNE SCENE NA URBANOM PODRUČJU BEOGRADA U 19. VEKU DO PODIZANjA POZORIŠNE ZGRADE NA TRGU REPUBLIKE Diskusija: Milosav Lutovac — akademik Vasa Čubrilović — akademik Marko Popović — viši naučni saradnik Arheološkog instituta SR Srbije Petar Stevanović — akademik Dr Gordana Tomašević — naučni savetnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture SR Srbije Aleksandra Banović — dipl. inž. arhitekture Vesna Matičević — dipl. inž. arhitekture Smilja Kanački — dipl. inž. arhitekture Kosta Karamata — dipl. inž. arhitekture Stevan Milinković — profesor univerziteta Uroš Martinović — profesor univerziteta Vasa Čubrilović — akademik Ilustracije u boji Rezime

odlično kao na slikama hipnos hipnizam casopis zenit srpska avangarda nadrealizam avangardna poezija radeta drainca

KOMLENAC I OKOLINA na vjetrometini vijekova Dušan D.Bukva Komlenac i okolina Dušan D.Bukva KOMLENAC I OKOLINA NA VJETROMETINI VIJEKOVA, Dušan D. Bukva , Gea Beograd 2001, istorija srpskog sela na Kozari , mek povez,ilustrovano, sa potpisom i posvetom autora,POKLON Ljubomiru LJUBOJEVIĆU,,našem ŠAHISTI ,ćirilica,298 strana, Kozarska Dubica Srpska Kostajnica Reka UNA.... Knjiga je NOVA ---------------------------- M

1959., broširani povez, zaštitne papirne korice, 210 strana, nepodvlačena, težina 400 grama.

выпуск II Германская политика в Турции (1941 - 1943гг) 1946., broširani povez, 143 strane, manji format, nekoliko mrlja i sitnih oštećenja, težina 140 grama.