Autor: Bogomir Mijatović Godina izdanja:: 2019. Broj strana: 191 Pismo: Ćirilica Format: 21 cm

K015

Oblast: Filozofija Autor: Strani Autor: Ijan Olasov Žanr: Filozofija, Popularna nauka, Publicistika Izdavač: Laguna Godina izdanja: 11. septembar 2021. Broj strana: 240 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm ISBN: 978-86-521-4216-3 Odgovori na vaša najvažnija, neočekivana i sva ostala pitanja • Da li su ljudi po prirodi dobri ili loši? • Da li je prihvatljivo držati ribice kao kućne ljubimce? • Da li je moralno ispravno imati decu? • Da li je boja nešto subjektivno? • Da li je kečap smuti? • Postoji li život posle smrti? • Treba li davati novac beskućnicima? • Pitajte filozofa je izuzetna knjiga u kojoj je obrađeno mnoštvo filozofskih pitanja, koja su slučajni prolaznici postavljali filozofima, od onih suštinskih pitanja klasične filozofije (Imamo li slobodnu volju? Zašto postoji nešto a ne ništa?) do nekih od najvažnijih u savremenoj filozofiji (Šta dečaka čini dečakom?). A tu su i zabavna, naizgled kompleksna pitanja za koja niste ni znali da vam treba odgovor (Ako Supermen svoju moć crpi iz Sunca, zašto nije preplanuo?). Ovo je i uspešna knjiga na mnogo načina i na mnogim nivoima. Može da posluži kao idealan uvod u filozofiju za sve koje filozofija zanima a nisu je studirali. Time autor pokazuje da su pitanja kojima se filozofi bave i te kako važna svima nama, a ne samo profesionalnim filozofima. Ističe i koliko je bitno da se filozofsko razmišljanje uvede u svakodnevni život, recimo tako što ćemo razgovarati o teškim pitanjima kao što je smrtnost roditelja. Još važnije, pokazuje da tako osetljivoj temi treba pristupiti sa filozofskom strogošću koje nema tamo gde se inače raspravlja o ličnim i praktičnim pitanjima, na primer u novinskim kolumnama u kojima se nude saveti. Čitaocu će knjiga pomoći da makar malo jasnije razmišlja o ovim i sličnim problemima, da ih pažljivije sagleda i izgradi obazriviji i promišljeniji odnos prema njima. Knjiga je i dobra reklama za filozofe jer odlično demonstrira šta oni to zapravo rade i ruši mit o filozofima kao gomili pretencioznih ljudi koji pišu formalnim žargonom o nerazumljivim pitanjima nebitnim za život. Autorovi odgovori na pitanja koja su postavljali prolaznici pokazuju kako filozofsko promišljanje može da se primeni na svakodnevni život i koliko je značajno za svakoga od nas. Zato, jednostavno, pitajte filozofa.

Tvrd povez sa omotom - 520 strana Moskva 1988 Zastitni omot je sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost je dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja RU

Knjiga je dobro očuvana. Ima posvetu. 64 PESNIKA Predgovor Branimir Donat - Dragan Aleksić, Aljagrov, Luj Aragon, Marija D Areco, Selin Arno, Hans Arp, Johanes Bader, Hugo Bal, Žak Baron, Šandor Barta, Andre Breton, Moni De Buli, Marsel Dišan, Pol Elijar, Maks Ernst, Julius Evola, Hlebnjikov, Hofmajster, Pol Kle, Aleksej Kručonih, Ljubomir Micić, Branko Ve Poljanski, Risto Ratković...Latinica, Šiven povez, Omot, 213 strana Bratstvo i jedinstvo,Novi sad,1985.

O apokaliptičnome tonu usvojenom u novije vrijeme u filozofiji / Jaques Derrida O jednom u novije vrijeme podignutom otmjenome tonu u filozofiji / Immanuel Kant Zagreb 2009. Mek povez, 87 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). V4 Ovaj ogled Jacquesa Derride, jednog od najvećih filozofa druge polovice 20. stoljeća, rasprava je s Kantovim spisom sličnog naslova iz 1796. godine O jednom u novije vrijeme podignutom otmjenome tonu u filozofiji. Posrijedi je ton, najprije kod Kanta, potom kod Derride. Kant piše o stanovitom podignutom, uzvišenom ili povišenom, gospodskom tonu koji je filozofija u novije vrijeme, to jest krajem 18. stoljeća, prihvatila ili se njime poslužila kako bi govorila o `posljednjim stvarima` istine, o istini na `posljednjem sudu`. Filozofi su počeli govoriti kao znalci istina o posljednjim stvarima života, a ne kao skromni istraživači tih istina. Podižu glas, ton, prave se otmjeni, a otmjenost zapravo nemaju: zato su prevaranti. Ali i više od toga: kao inicijatori zanesenjačke vizije, entuzijastičkog ili egzaltiranog gledanja čine nešto što je smrt svakoj filozofiji. No, zapaža Derrida, filozofska neutralizacija tona i sama je jedan ton. Barem jedan ton. Derrida se u ovom sad već legendarnom spisu pita: što je neki ton – `manira`, `stil` – u filozofiji? Odazivajući se na svoj ogled o Nietzscheu, Derrida naglašava da je pitanje tona uvijek u svezi s načinima ispitivanja istine, istine u filozofiji. Filozofija bi se u svojoj istini morala izložiti tom tonu, kao `posljednjem sudu`, sudu svojega govora, glasa, pisma: ona je tekst te izloženosti.

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 485, A 161

ZRNCA MUDROSTI - poslovice, misli, izreke -priredila Violeta Ilić Beograd 2003 god, 115 str, 17 cm,

Dodatne informacije Pisac BARUH DE SPINOZA Izdavač KULTURA – BEOGRAD Izdanje 1970 Povez TVRDI Strana 476 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

JAKO LEPO OCUVANA 4+,,5- NAUCNA BIBLIOTEKA 6 TVRDE KORICE,,,24cm,,,oko 940 str BEOGRAD 1981,,PRVO IZDANJE k-4

Varsava: jedne noci jedna pesma Miroslav Mandic Edicija Aut Tvrd povez, strana 75 Vrlo dobro stanje, posveta autora na prednjoj korici

Tvrd povez - 177 strana VISA SKOLA LJVOV 1989 Korice su sa vidljivim znacima koriscenja - zamrljane i iskrzane Na predlistu je napisano nekoliko brojeva grafitnom olovkom Unutrasnjost je dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja RU

Tvrd povez sa omotom - 460 strana NAUKA Moskva 1973 Zastitni omot je zamrljan,pocepan i iskrzan Korice su sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost knjige je u dobrom stanju - bez pisanja i podvlacenja RU

Izdavač: PLAMENICA, Ljubljana - Zagreb 201 str. : 21 x 26,5 ; ilustr. / Tvrd povez

Izdavač:NARODNA KNJIGA Beograd Broj strana:126 Pismo:Latinica Povez:Mek Format: 20 x 13 cm Godina izdanja:1985 Očuvana knjiga,ima posvetu na predstrani,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Šta je smisao poezije? To veliko pitanje ima pravo da postavi pesnik čiji se stihovi nisu urezali samo kao znamen poljske nade na stubu u Gdanjsku, nego sačinjavaju deo poljske etike poslednjih godina. Čin poezije je čin pripadanja. Poezija može samo ono što mora: opomena da čovek ne sme uvek pristati na ono što izgleda neizbežno. Iz recenzije Milana Komnenića

⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️ Tvrd povez - 607 strana - dvojezicno - hrvatsko - ruski jezik MOSKVA 2014 Korice savidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja V 3 KK ⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️

Izdaje - Grafos Beograd Prvi tom / drugi deo Ono što je potrebno da se posredstvom ove knjige saopšti, jeste jedna jedina misao.„Smatram da je ta misao ono što se već odavno tražilo pod imenom filozofije,a čije otkrivanje istorijski obrazovani ljudi smatraju tako nemogućim, kao iotkrivanje kamena mudrosti.” Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 354.strane

Samosvest i samoodredjenje / jezicko-analiticke intrpretacije Ernst Tugendhat Filozofska postmoderna 1989. Mek povez, strana 281 Vrlo dobro stanje

Knjiga odlično očuvana G3

Izdaje - Bigz Beograd Stanje kao na slikama Mek povez 138.strana

Tvrd povez - 131 strana SARAJEVO 1978 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Posveta na predlistu - moguće da je autorova - vidi se na slici Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja L - 4

kao na slikama retko New Theories of Revolution: A commentary on the views of Frantz Fanon, Regis Debray and herbert Marcuse Woddis, Jack Published by Lawrence and Wishart, 1972 1. edition nove teorije revolucije marksizam filozofija xx veka markuze herbert Revolucija (lat. revolutio, „preokret”), u opštem slučaju, radikalna je promena drušvenih odnosa. U političkom označava korenitu promenu društvenog uređenja. Reč revolucija znači preobrat. U nekim revolucijama učestvuje veliki broj ljudi, ili čak većina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. Aristotel je opisao dve vrste političkih revolucija: (i) Potpuna promena iz jednog sistema u drugi i (ii) izmena trenutnog sistema[1] Revolucije su se pojavljivale kroz istoriju i bile su različitih načina, trajanja i ideologija. Rezultati uključuju velike promene u kulturi, privredi i društveno-političkim ustanovama. Akademske rasprave o tome šta čini, a šta ne čini revoluciju se vrte oko nekoliko pitanja. Rana proučavanja revolucija ponajprije su analizirala događaje u evropskoj istoriji s gledišta psihologije, ali novija proučavanja uključuju svetske događaje kojima se bavi i nekoliko društvenih nauka uključujući sociologiju i politikologiju. Nekoliko generacija akademske misli o revolucijama je stvorilo puno suprotstavljenih teorija i u mnogočemu doprinelo u trenutnom razumevanju ove složene pojave. Većinu istorijskih revolucija prati revolucionarni teror. Vrste[uredi | uredi izvor] Vatova parna mašina u Madridu. Razvoj parne mašine pokrenuo je industrijsku revoluciju u Ujedinjenom Kraljevstvu te u celom svetu. Parna mašina je bila napravljena za pumpanje vode iz rudnika uglja omogućujući spuštanje rudara ispod nivoa vode. Postoji puno različitih tipologija revolucija u društvenim naukama i literaturi. Na primer, klasični naučnik Aleksis de Tokvil razlučivao je[2] : 1) političke revolucije 2) iznenadne i nasilne revolucije koji ne traže samo utemeljenje novog političkog sistema već transformaciju celog društva i 3) polagane ali brišuće transformacije celog društva koja se događa nekoliko generacija (pri. religija). Jedna od nekoliko različitih marksističkih tipologija deli revolucije u predkapitalističke, ranoburžoaske, buržoaske, buržoasko-demokratske, rane proleterske i socijalističke revolucije.[3] Čarls Tili, moderni istraživač revolucija, radi razliku[4] između puča, smanjenja moći, građanskog rata, pobune i „veličanstvene revolucije“ (revolucije koje su preobrazile ekonomske i društvene strukture kao takođe i političke institucije, kao što je Francuska revolucija iz 1789. godine, Ruska revolucija iz 1917. godine ili Iranska revolucija u Iranu).[5] Ostale vrste revolucija, stvorene za ostale tipologije, uključuju društvene revolucije; proletersku ili komunističku revoluciju (nadahnute Marksističkim idejama kojima je cilj zamena kapitalizam komunizmom); neuspele revolucije (revolucije koje nisu uspele da osiguraju moć nakon privremenih pobeda ili prevelikih uključivanja); te nasilne kontra nenasilnih revolucija(Baršunasta revolucija). Izraz revolucija se takođe koristio kako bi se obiležile velike promene nevezane uz politiku. Takve revolucije su obično prepoznate kao one koje su preobrazile društvo, kulturu, filozofiju i tehnoglogiju puno više nego političke sisteme; često su poznate kao društvene revolucije[6]. Neke mogu biti globalne, dok se neke mogu ograničiti samo na pojedinu zemlju. Jedan od klasičnih primera upotrebe izraza svetska revolucija u tom kontekstu je industrijska revolucija (uoči da takve revolucije takođe pristaju Tokvilovoj definiciji „polaganih revolucija“.[7] Socijalne i političke revolucije[uredi | uredi izvor] Sloboda predvodi narod, slika Ežena Delakroa u čast Julske revolucije 1830, koja je postala opšte prihvaćena kao simbolika francuskih narodnih ustanaka protiv monarhije Političke revolucije često prati nasilje, i velike promene u strukturama moći koje često rezultuju novim institucionalizovanim nasiljem, kao što je bio slučaj sa ruskim i francuskim revolucijama (koje su pratile „čistke“ i „Teror`). Politička revolucija je nasilna zamena jednog skupa vladalaca drugim (kao što se dogodilo u Francuskoj i Rusiji), dok je socijalna revolucija fundamentalna promena u socijalnoj strukturi društva, kao što su bile Protestantska reformacija ili Renesansa. Međutim, ovo razgraničenje je retko jasno, jer većina političkih revolucija teži da iznese i socijalne revolucije, i imaju osnovne filozofske ili socijalne motive koji ih predvode. Najpoznatije revolucije sa ovakvim motivima u modernom svetu su bile liberalne revolucije i komunističke revolucije, kao i povremene nacionalističke revolucije. Za razliku od revolucija, pučevi često ne teže promenama izuzev promene trenutnog vođe. Neki politički filozofi smatraju revolucije sredstvima za postizanje svojih ciljeva. Većina anarhista se zalaže za socijalnu revoluciju kao sredstvo slamanja struktura vlasti, i zamenjivanja ih ne-hijerarhijskim institucijama. Socijalne i socijalno-političke revolucije često spadaju u najradikalnije socijalne pokrete. One utiču na sve društvene komponente, uvode novi socijalni poredak i(li) teže da unište sve ili skoro sve starije strukture. Među marksističkim komunistima postoji podela na one koji su podržavali Sovjetski Savez i ostale takozvane komunističke države, i na one koji su kritički nastrojeni prema ovim državama (neki ih čak odbacujući kao ne-komunističke), na primer trockisti i ortodoksni marksisti. Lenjin, vođa oktobarske revolucije, drži govor. Socijalne i političke revolucije često bivaju „institucionalizovane“ kada ideje, slogani, i ličnosti koje učestvuju u revolucijama nastave da igraju važnu ulogu u društvu, dugo nakon što je revolucija okončana. Komunističke države su često institucionalizovale svoje revolucije kako bi dale legitimitet svojim vladama. Neke ne-komunističke države, kao što su SAD, Francuska ili Meksiko su takođe institucionalizovale revolucije, i nastavljaju da slave sećanje na svoje revolucionarne prošlosti kroz praznike, pesme, i na druge načine. Revolucijama se pristupalo i iz antropološke perspektive. Oslanjajući se na zapise Viktora Tarnera o ritualima i performansima, Bjern Tomasen je tvrdio da se revolucije mogu shvatiti kao „liminalni“ trenuci: moderne političke revolucije veoma podsećaju na rituale i stoga se mogu proučavati u okviru procesnog pristupa.[8] To bi podrazumevalo ne samo fokusiranje na političko ponašanje „odozdo“, već i prepoznavanje trenutaka u kojima se „visoko i nisko“ relativizuju, čine irelevantnim ili podmetnutim, i pri tome se mikro i makro nivoi spajaju u kritičnim vezama. Kulturne, intelektualne i filozofske revolucije[uredi | uredi izvor] Renesansa Protestantska revolucija Naučna revolucija Seksualna revolucija Tiha revolucija Nenasilna revolucija Kulturna revolucija Stounvolska revolucija Tehnološke revolucije[uredi | uredi izvor] Tehnološke revolucije obično dovode do transformacija u društvu, kulturi i filozofiji. Poljoprivredna revolucija Digitalna revolucija Neolitska revolucija Revolucija cena Industrijska revolucija Druga industrijska revolucija

Lirika Sapfo Nolit, 1961. Mek povez, strana 116 Spolja kao na fotografijama, unutrasnjost vrlo dobra

Knjiga je dobro očuvana,na italijanskom.Ima posvetu autora. Prelepo ilustrovano u boji izdanje na kvalitetnom papiru.

Izdavač: IK Zorana Stojanovića Broj strana: 471 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2018. Mladost i inteligencija, sreća i materinska ljubav. Nadalje moda i tehnika, sigurnost i moć, pa onda tržište, ekonomski rast, nove tehnologije...sve su ovo mitovi našeg vremena, ideje koje, više nego neke druge, skamenjuju nas same i društvo u kome živimo. To su one ideje koje reklame i masovna sredstva komunikacije predlažu kao vrednosti i nameću kao društvenu praksu, stvarajući jezik koji ih čini privlačnim i poželjnim. Za razliku od ideja koje mislimo, mitovi su ideje koje nas zaposednu i vladaju nama uz pomoć mehanizama koji nisu logički, već psihološki, i otuda duboko ukorenjeni u našoj duši. Oni su proste ideje koje smo mi mitologizovali ,jer su lagodne i ne prave probleme, olakšavaju donošenje suda, rečju ulivaju nam osećaj sigurnosti. Moramo se, međutim, prenuti iz spokoja koji nam naše mitologizovane ideje obezbedjuju, jer se mnoge patnje i poremećaji rađaju upravo iz ideja koje nam, udobno šćućurene u lenjosti naše misli, ne dopuštaju da razumemo svet u kome živimo, a naročito brze promene u njemu. Bivati, međutim, u svetu bez njegovog razumevanja jeste siguran put ka otuđenju od njega. Da bismo povratili svoju prisutnost u njemu, najpre moramo ponovo preispitati svoje mitove. Upravo se time bavi ova knjiga.