Dodatne informacije Pisac VERNER BAJERVALTES Izdavač AKADEMSKA KNJIGA – NOVI SAD Izdanje 2009 Povez TVRDI Strana 303 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac JOVAN ARANĐELOVIĆ Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1981 Povez TVRDI Strana 376 Stanje Vrlo Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Opis Nastupite na putovanje kroz dubinu savremenog hrišćanstva uz knjigu 'Izazovi u hrišćanstvu u 21. veku', autora Vladete Jerotića. Ova dragocena zbirka sadrži pažljivo prikupljena predavanja prof. Jerotića koja su se bavila raznolikim temama, postavljajući pitanja koja su relevantna za današnjeg čoveka, ali takođe izvlačeći inspiraciju iz prethodnih generacija. Kroz ova predavanja, Vladeta Jerotić istražuje suštinske izazove s kojima se suočava hrišćanstvo u 21. veku. Kako se menja svet oko nas, tako se i postavljaju pitanja o interpretaciji vere, prilagodbi duhovnosti modernom društvu i očuvanju istinskih vrednosti. Autor nas podstiče da analiziramo prošlost kako bismo bolje razumeli budućnost, duboko promišljajući o tome kako se hrišćanstvo može odupreti izazovima vremena. Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja je: U kojoj meri je tradicionalni jezik kojim se religijski predstavnici obraćaju javnosti razumljiv i aktuelan savremenom čoveku? Da li je moguće preoblikovati način komunikacije, zadržavajući suštinsku poruku vere? Vladeta Jerotić nas podstiče na razmišljanje o ovoj temi, nudeći duboke uvide i sugestije kako pristupiti ovom izazovu. Ukoliko želite produbiti svoje razumevanje hrišćanstva u savremenom svetu i istražiti kako se duhovnost može nositi sa brzim promenama, knjiga 'Izazovi u hrišćanstvu u 21. veku' je nezaobilazno štivo. Kupite svoj primerak danas i otvorite vrata mudrosti koju nam Vladeta Jerotić nesebično nudi.

Dodatne informacije Pisac MIKEL DIFREN Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1973 Povez MEKI Strana 340 Stanje Dobro Edicija SAZVEŽĐA

Dodatne informacije Pisac HENRI DEJVID TORO Izdavač NEOPRESS – BEOGRAD Izdanje 2016 Povez MEKI Strana 187 Stanje Vrlo Dobro Edicija GRADITELJI ČOVEČANSTVA

Description Smisao slobode – Aleksandar Pražić `Pre svega, ovde nije reč o zasnivanju nekog novog ni o obnavljanju nekog starog ontološkog stanovništva. Naprotiv, pokazuje se da nijedno ontološko rešenje ne dovodi u pitanje smisao izraza u kojima se javlja reč `sloboda`. Jedan od osnovnih ciljeva ovog spisa jeste da pokaže izlišnost ontoloških spekulacija u razmatranju problema slobode. Određenje pojma ljudske slobode, koje je ovde dato, ne upućuje ni na kakvu filozofsku antropologiju. Sloboda čoveka u određenim okolnostima ovisi o iskustvu, a ne od ove ili one koncepcije ljudske suštine. Isto tako, ne treba misliti da ovo izlaganje počiva ne nekim humanističkim everenjima. Humanizam je, naravno, lepa stvar, ali je jasno da jedan skup vrednosnih stavova i praktičnih načela, ne može biti teorijski zasnovan, niti sme da posluži kao pretpostavka teorijskog razmatranja. Konačno, ovde nije reč o afirmaciji Hegelovog shvatanja slobode. Ono je samo poslednji u nizu primera kojima sam nastojao da ovo izlaganje osvežim i istorijski obogatim. Razlog što je Hegelu ipak posvećeno toliko prostora leži u tome što sam želeo da analitičko oruđe maksimalno isprobam na najtvrđem materijalu koji istorija filozofije pruža!` – Iz uvodne napomene za `Reč o slobodi`.

Dodatne informacije Pisac MILOŠ N. ĐURIĆ Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1976 Povez TVRDI Strana 526 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac VELJKO CVJETIČANIN Izdavač STVARNOST – ZAGREB Izdanje 1977 Povez MEKI Strana 168 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac VUKO PAVIĆEVIĆ Izdavač RADIVOJ ĆIRPANOV – NOVI SAD Izdanje 1977 Povez MEKI Strana 218 Stanje Dobro

Opis "O nebu. O postajanju i propadanju" je svojevrsna Aristotelova kosmologija, koja kod ovog starogrčkog filozofa ima osoben status. Rez koji Aristotel pravi je radikalan i predstavlja pitanje svake "kosmologije". Povez knjige : tvrd Strana : 428 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis Uzbudljiva, detaljna rasprava o tome kako duhovni i naučni pristup shvatanju stvarnosti često dolaze u konflikt. Dva uspešna pisca, od kojih je jedan rečiti zagovornik duhovnosti, a drugi uvaženi naučnik, prvi put su se sreli za vreme televizijske debate o „budućnosti Boga“ održanoj na Kalifornijskom tehnološkom institutu. Ova izvanredna knjiga je posledica tog slučajnog susreta, kao i žustrog, ali i dostojanstvenog sukoba pogleda na svet koji je usledio dok se, s druge strane, istovremeno razvijalo njihovo prijateljstvo. U Sukobu pogleda na svet Čopra i Mlodinov raspravljaju o svemiru, evoluciji i životu, ljudskom mozgu te Bogu, a dotiču se i ključnih pitanja koja određuju ljudsko iskustvo. Kako je nastao svemir? Kakva je priroda vremena? Šta je život? Da li je Darvin pogrešio? Šta nas čini ljudima? Kakva je veza između uma i mozga? Da li je Bog iluzija? Ova neobična knjiga će jednako oduševiti čitaoce orijentisane prema nauci, one koje interesuje duhovnost, kao i svakoga ko se ikad zapitao: „Šta znači to što sam živ?“ „Mi fizičari se bavimo zapažanjima o fizičkom univerzumu i matematičkim teorijama koje ga objašnjavaju. Ostali traže prosvećenje tako što se usredsređuju na subjektivno iskustvo. Ta dva pristupa se susreću u ovoj knjizi – među njima često sevaju varnice, povremeno dele isto mišljenje a pritom su uvek zabavni i donose prosvetljenje.“ Džej Marks, izvršni direktor Laboratorije LIGO, Kalifornijski tehnički institut Format: 13x20 cm Broj strana: 425 Pismo: Latinica Povez: Mek

Opis O autoru Dodatne informacije EROTSKI FENOMEN. Šest knjiga o meditaciji. Žan-Lik Marion je u postjugoslovenskom, srpskom jezičko-kulturnom prostoru još uvek neprevođeni autor, koji je, međutim, širom sveta sebi napravio izuzetno ime u nauci, što se može zaključiti po desetinama prevoda njegovih dela na najkorišćenije kulturne jezike današnjice. Marion je filosof i teolog koji širinu tematskog spektra problema kojima se bavi ne „plaća“ uprošćavanjem i pojednostavljivanjem; naprotiv, odlikuju ga neobična prepoznatljiva prodornost mišljenja, koja je praćena jasnoćom izraza. U delu Erotski fenomen Marion se ne bavi samo jednim posebnim antropološkim fenomenom, već prevashodno nastupa s ingenioznom, prema novovekovnoj metafizici kritički intoniranom tezom, shodno kojoj je tzv. „erotska diferencija“ kudikamo primerenije ishodište promišljanja čoveka i stvarnosti od ontološke, odnosno saznajne. Marionovo glavno istorijskofilosofsko ishodište predstavlja kritika kartezijanstva, koja originalno i domišljato uočava nedostatke kako u promišljanju telesnosti, tako i u konceptualizaciji svesti. https://akademskaknjiga.com/biblioteka/επιμελεια/

Opis Aristotel je u De An.I postigao dvostruki cilj: 1) duša je nužno povezana za pojmove spoznaje i kretanja, i 2) u tome se manje-više slažu sve prethodeće "teorije" o duši. Može se postaviti pitanje da li Aristotel ispred sebe uopšte ima izgrađene teorije o duši – jer, to pouzdano nema – ili on sam konstruiše kontekst vlastite diskusije koji bi formirao i da ovih "teorija" nema; jer, mimo Platona koji i daje tematski ram Aristotelove rasprave o duši i koji je jedini njegov pravi "sagovornik", imamo samo rudimentarne, višeznačne i sporadične izjave koje mogu biti metafizički relevantne, kao kod Herakleita, Demokrita ili kod Empedokla, ili su refleksi i preformulacije prastarih narodnih verovanja. No, Aristotel blagonaklono tvrdi da je veza duše, spoznaje i kretanja uočena u ovim teorijama ukoliko se one posmatraju u celini, ali da nijedna od tih veza nije zahvaćena na autentični način veran samoj stvari o kojoj je reč. Drugim rečima: nije se došlo do osnovnog pitanja o bivstvu duše, ali onda ni do prave teorije kognitivnih funkcija duše (opažanje, mnjenje, znanje, Um; a onda i njima podređenih "funkcija": žudnja, htenje, težnja), ali ni do uviđanja težine metafizičkog problema veze duše i kretanja. Povez knjige : tvrd Strana : 537 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis O autoru Dodatne informacije Teza ove knjige jednostavna je: ima mesta instaliranju i opravdanju (kao, razume se, i osporavanju) zamisli „negativnog angažmana”. Tri „negativne” teorijske koncepcije savremene filozofije odriču se „maksimalističkih” eksplanatornih, a još i pre preskriptivnih pretenzija, za račun vrednosti nekog ili nečeg „minimalnog”, koje bi se istrajnim „negativističkim” držanjem i destilovalo i stilizovalo, i analiziralo i sačuvalo od perverzija i krivotvorenja. Te koncepcije insistiraju na preorijentaciji ili čak transformaciji mišljenja, takvoj da se ono kloni izazova ispovedanja i propovedanja „pozitivno” orijentisane doktrine ili vizije. Teorijski – i ne samo teorijski – odgovorna koncepcija negativnog angažmana morala bi se, verujemo, osloniti na uzore tog „okreta negativnosti” koji, pored ostalog, ispravnost mišljenja i postupanja samerava prema očiglednom zlu, patnji, nepravdi, laži.

Opis O autoru Dodatne informacije Ovo je delo koje bez sumnje predstavlja osnov svih istorijskih i filozofskih analiza 20. veka. Od vremena kada je nastalo u formi predavanja, koja je autor držao na Harvardu 1932. i 1933. godine, steklo je reputaciju kamena temeljca „istorije ideja“. Istoriju filozofije Lavdžoj vidi kao zbrku različitih koncepata, iz kojih, kao jedan od najboljih primera, izdvaja ideju o „velikom lancu bića“, to će reći o univerzumu koji je, sa stanovišta teologije, nauke i u vrednosnom smislu, povezan unapred determinisanim stupnjevima koje pronalazimo u svim etapama života. Lavdžoj vidi dvojstvo u prirodi i društvu, prema kojem i zabluda i istina postoje kao deo prirodnog ustrojstva sveta. Prošlost nas podseća na to da je malo verovatno da će dominantni oblici mišljenja našeg vremena – koje svakako vidimo kao jasne, koherentne i čvrsto utemeljene – biti isto tako i bez rezerve prihvaćeni i u budućnosti. „Veliki lanac bića“ je putovanje u prošlost i to putovanje sa jasnom misijom: da ospori uvreženo mišljenje kako se sve zna, odnosno da ono što se znalo jednom nije moglo da se menja u nekom drugom vremenu. Lavdžoj insistira na „unutrašnjoj vrednosti raznolikosti“ koju kao opomenu suprotstavlja izvesnosti. To ne znači da on toleriše ravnodušnost ili relativizovanje kao vrednosti po sebi, već da ceni mentalne i fizičke procese koji se odvijaju u ljudskim bićima. Kao što primećuje Piter Stenlis: „Vera je u velikom lancu bića konačno u velikoj meri iskorenjena zahvaljujući udruženim uticajma romantičarskog idealizma, Darvinove evolucionističke teorije i Ajnštajnove teorije relativnosti.“ Malo je knjiga koje preispituju ludosti prošlosti, a ostaju toliko dugo žive kao što je slučaj sa ovim sjajnim delom Artura Lavdžoja.

Opis Kod svakog predavanja polazio sam od očiglednih iskustava, od stvarnosti i prirode, života i predanja, s ciljem da dođem do granice iza koje se pojavljuju pitanja na koja nauka nema odgovore. Tamo doživljavamo čuđenje nad bićem. Tamo postavljamo pitanje o smislu i zadatku našeg života. Ova kratka knjiga temelji se na seriji televizijskih predavanja koje je slavni nemački filozof održao s namerom da široku publiku uvede u domen filozofije. Pored brojnih pitanja koje razmatra – o životu, svakodnevici, granicama nauke i ljudskog saznanja, psihologiji, sociologiji, ljubavi, smrti, kao i o samoj filozofiji i njenom mestu u svetu – Jaspers posvećuje veliki prostor političkoj filozofiji, te se zalaže za političku slobodu kao krajnji izvor autentične čovekove egzistencije. Polazište svake teme su činjenice života, a cilj je formulisanje suštinskih pitanja koje treba postaviti. Jaspers podstiče na razmišljanje, ali ne daje konačne odgovore. Odgovore svako mora da pronađe sam za sebe. Format: 13x20 cm Broj strana: 176 Pismo: Latinica Povez: Mek

Opis U ovoj knjizi čovek nalazi na poslu „podzemnika", bušača, kopača, podrivača. Čovek ga vidi, pod pretpostavkom da ima oči za takav dubinski rad, kako lagano, smišljeno, s blagom neumoljivošću kroči napred, da se ne bi suviše pojavljivala preka potreba koju sa sobom donosi svako dugo lišavanje svetlosti i vazduha; čovek bi njega samog pri njegovom mračnom poslu mogao nazvati srećnim. Ne čini li se da ga vodi neka vera, da ga obeštećuje nekakva uteha? Da možda hoće da ima sopstvenu dugu tamu, nešto svoje nerazumljivo, skriveno, zagonetno, jer zna šta će i on imati; sopstveno jutro, sopstveno izbavljenje, sopstvenu zoru?... Izvesno je da će se on vratiti: ne pitajte ga šta želi tamo dole, on će vam to već sam reći, raj prividni Trofonije i podzemnik, tek kada opet postane čovek. Čovek se temeljno oduči od ćutanja kad je tako dugo kao on bio krtica, usamljen.. Povez knjige : tvrd Strana : 260 Format : 14 x 21 cm Pismo : latinica

Opis O autoru Dodatne informacije HORIZONTI POJMA HORIZONT. Ovo delo sadrži jedinstvenu zbirku tekstova prominentnih svetskih autora, specijalista za svoje oblasti, koji u istorijskofilozofskom, sistematskom i interkulturalnom aspektu nastoje da razumeju horizont u grčkoj antici, jevrejskoj starini, hrišćanskom srednjem veku, zatim kod Lajbnica, Kanta, Ničea, Diltaja, Huserla, Hajdegera, Levinasa, Merlo-Pontija, u psihoanalizi, u indijskoj, kineskoj i japanskoj tradiciji. Sistematsku plodnost pojmu horizonta daje pre svega njegov granični karakter. Budući da nije odvojiv od nekog stanovišta Sada i Ovde, horizont uvek otvara neko specifično polje. On naznačuje ono što pri određenoj unutarhorizontnoj perspektivi smatramo smislenim da pitamo i da odgovorimo, pri čemu nismo sposobni da nadmašimo polje tog horizonta, niti da zadobijemo neki poslednji horizont. Povlačenje horizonta proizvodi podelu na sferu unutar i izvan njega, što omogućuje i prekoračivanje prisne sfere u nepoznato. Filozofski pokušaj određenja horizonta sopstvenog doba iziskuje, naravno, razjašnjenje sa horizontima drugih filozofija i kultura. https://akademskaknjiga.com/biblioteka/επιμελεια/

Opis Ova knjiga nastala je na osnovu doktorske disertacije Nataše Anđelković. U njoj se, prema Bahtinovoj teoriji o karnevalizovanoj književnosti, dokazuje da dva romana Miloša Crnjanskog (Dnevnik o Čarnojeviću i Druga knjiga Seoba) i četiri romana koja reprezentuju evropski kontekst istog vremenskog raspona (Senilnost Itala Zveva, Čarobni breg Tomasa Mana, Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova i Aleksandrijski kvartet Lorensa Darela), pripadaju istoj žanrovskoj tradiciji. Pokazuje se da su to dela u kojima je karnevalizacija dominantan element njihove strukture i stila.

Knjiga se bavi pitanjima kao što su značaj i uloga religije u modernom svetu, odnos između različitih religijskih verovanja i mogućnost postojanja univerzalnog božanstva koje transcendiraju specifične religijske dogme. Strasser istražuje kako različite kulture i tradicije shvataju koncept Boga i kako to utiče na međuljudske odnose i društvene strukture. “Bog svih ljudi” je intelektualno izazovna knjiga koja podstiče čitaoce da preispitaju svoje vlastite verovatnosti i razumevanje božanstva. Namenjena je širokom krugu čitalaca, od onih koji se profesionalno bave filozofijom i teologijom, do laika zainteresovanih za dublje razumevanje religije i njenog mesta u savremenom svetu.

U “Mislima”, Spengler bi mogao da produbi neke od ključnih ideja iznetih u “Propasti Zapada” i da istražuje dodatne teme koje se tiču kulture, istorije, politike i filozofije. Njegove misli često se bave pitanjima dekadencije, kulture, civilizacijskih ciklusa, kao i uloge pojedinca u istorijskim procesima. Spenglerova filozofija je poznata po pesimističkom pogledu na modernu civilizaciju i verovanju da je Zapadna kultura ušla u fazu propadanja. Njegova dela često istražuju ideje o determinizmu u istoriji, ulozi metafizike i religije u kulturi, kao i kritici modernog materijalizma i urbanizacije. “Misli” Oswalda Spenglera pružaju uvid u um jednog od najuticajnijih mislilaca 20. veka i mogu biti od velikog interesa za one koji se bave studijama kulture, istorije i filozofije.

U delu, Seneka prikazuje gnev kao otrovni izvor koji je koren gotovo svakog zla u svetu. Njegova analiza gneva je slična vatrenom propovedanju o moralnim opasnostima, gde čitaocima predstavlja sumornu sliku posledica koje gnev može imati na pojedinca i društvo. Međutim, Seneka ne ostavlja čitaoca u očaju. Naprotiv, on nudi viziju alternativnog puta – puta praštanja i saosećanja. Ovaj put je uporediv sa učenjima hrišćanstva i budizma, nudeći nadu i smernice za postizanje unutrašnjeg mira i moralne snage. “Kako ostati hladan i pribran” nije samo filozofski traktat, već i praktičan vodič za prevazilaženje gneva i razvijanje dubljeg saosećanja i razumevanja u međuljudskim odnosima.

U delu “O Sokratovom demonu”, Plutarh se bavi poznatom temom Sokratovog “daimoniona”, unutrašnjeg glasa ili duhovnog vodiča koji je, prema Sokratu, uticao na njegove odluke i postupke. Ovaj aspekt Sokratove filozofije Plutarh koristi kao polazište za dublje razmatranje pitanja intuicije, moralnog vođstva i unutrašnjeg moralnog kompasa. “O sujeverju”, s druge strane, istražuje temu iracionalnih verovanja i praznoverica, analizirajući njihov uticaj na pojedinca i društvo. Plutarh razmatra kako sujeverje može voditi ka iracionalnom strahu i kako se to razlikuje od prave religioznosti i duhovnosti. Obe teme – Sokratov demon i sujeverje – Plutarh koristi da istraži veće filozofske koncepte kao što su duša i um, ateizam i religioznost, pružajući uvide koji su i dalje relevantni u savremenom kontekstu. Delo “O Sokratovom demonu / O sujeverju” predstavlja klasičan primer Plutarhovog pristupa filozofiji, gde se kroz istorijske i biografske narative otvaraju duboka filozofska pitanja.

Niče smatra da preterana fokusiranost na istoriju može biti štetna za život, jer ograničava sposobnost pojedinca da živi punim životom i stvara svoju budućnost. Prema njemu, istorija bi trebalo da služi životu, a ne da ga potčinjava. Niče ističe da je važno pronaći pravu meru u odnosu prema istoriji – da se iz nje uči, ali da se ne dozvoli da ona dominira sadašnjim trenutkom ili ograničava buduće mogućnosti. Niče takođe razmatra različite načine na koje se istorija može koristiti: kao sredstvo za stvaranje identiteta, kao izvor lekcija i inspiracije, ali i kao teret koji može da parališe i ograničava. On zagovara ideju “aktivne zaboravnosti”, odnosno sposobnost da se oslobodimo tereta prošlosti kako bismo mogli da stvaramo i živimo u sadašnjem trenutku. “O koristi i šteti istorije za život” je delo koje provocira razmišljanje o tome kako se odnosimo prema prošlosti i kako ta prošlost utiče na našu sposobnost da oblikujemo sopstvenu budućnost. To je ključni tekst za razumevanje Ničeove filozofije, posebno njegovih ideja o vrednosti i ograničenjima istorijskog znanja.

Knjiga “O starenju” predstavlja duboku analizu starenja, ne samo kao biološkog procesa, već i kao iskustva koje duboko utiče na identitet, samosvest i odnos pojedinca prema svetu. Amery razmatra kako starenje utiče na percepciju vremena, gubitak fizičke snage, suočavanje sa smrtnošću, kao i promene u društvenim i ličnim odnosima. Ameryjev pristup temi starenja je iskren i neposredan, često mešajući lično iskustvo sa filozofskim razmatranjima. On istražuje kako starenje donosi sa sobom i revolt i rezignaciju, te kako se pojedinci mogu boriti sa osećanjem marginalizacije i gubitka koji često prate starenje. “O starenju” nije samo filozofski traktat, već i emotivno snažno delo koje čitaocima pruža uvid u unutrašnji svet starijih osoba, njihove strahove, izazove i načine suočavanja sa neizbežnim procesom starenja. Ameryjeva knjiga je važan doprinos razumevanju starenja kao kompleksnog i višedimenzionalnog iskustva.