⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️ Tvrd povez - 607 strana - dvojezicno - hrvatsko - ruski jezik MOSKVA 2014 Korice savidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja V 3 KK ⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️

Izdavač: BELEF CENTAR, Beograd 326 str. : fotogr. ; 16 x 20 cm - Latinica / Tvrd povez

Miloš Crnjanski: `Pesme i komentari` na kineskom jeziku Prevodilac: Sijaolei Đin Izdavač: Filološki fakultet Unverziteta u Beogradu Knjiga je deo projekta `Srpska kulturna baština i civilizacije na Putu svile` koji je podžalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije Tvrdi povez, 205 strana, 24cm

Milivoje Marković Solidno očuvana kutija10

Kao na slikama Retko Szerző Domonkos István Kiadás éve és helye 1976 Újvidék MűfajGyermekvers KiadóForum Könyvkiadó Intézet Ilustrovano Tessék engem megdicsérni Ištvan Domonkoš (István Domonkos) rođen je u Zmajevu 1940. Studirao je u Subotici i Novom Sadu, radio kao jazz muzičar, bio pripadnik kruga oko Új Symposiona. Od sedamdesetih godina živi u Švedskoj. Jedan je od najzanimljivijih mađarskih pjesnika svoje generacije, prevođen, nagrađivan. „Rastrgajte me” čeka svoju premijeru U pozorištu „Kostolanji Deže” završena je još jedna predstava, ali će njena premijera po svemu sudeći morati da sačeka stišavanje epidemije. Rediteljka Kinga Mezei rad na tekstu Ištvana Domonkoša koji je osnov za predstavu „Rastrgajte me” počela je tokom vanrednog stanja. – Plan je bio da sa probama krenemo u martu u pozorištu „Kostolanji” ali zbog vanrednog stanja to nije bilo moguće. Zbog toga smo odlučili da počnemo onlajn probe. U tom periodu uglavnom smo mogli da se bavimo tekstom, analizom likova i scena. Glumci su dobijali različite zadatke koje su rešavali u pisanoj formi, ili su pripremali kratke filmove na određenu temu. Onlajn probe su tekle sasvim dobro, ali moram da dodam, da je za pozorišno stvaralaštvo osnovni uslov da učesnici budu skupa u jednom prostoru. Za nastanak produktivne stvaralačke zajednice neizostavan je lični, živi kontakt – kaže Kinga Mezei, rediteljka. Tokom rada na predstavi bilo je jasno da ona neće imati lak put do publike, ali rediteljka navodi da ih to nije zaustavilo u nameri da urade premijeru. – Zaista do danas ne znamo kako će se dalje odvijati sudbina predstave. Uradili smo jednu fazu, imali radnu premijeru pred zatvorenim, uskim krugom gledalaca, ali predstava još treba da se završi i voleli bismo da što pre možemo da je pokažemo i publici. U ovoj neizvesnoj situaciji za mene je snažan motiv bio sam književni svet Ištvana Domonkoša. Tokom rada za glumce i reditelje izlazak pred publiku je velika motivacija i mi sada možemo samo da se nadamo da će se susret sa publikom odigrati što pre – objašnjava Kinga Mezei. Predstava „Rastrgajte me” nastala je po romanu Ištvana Domonkoša „Punjena ptica” koji se odvija na plaži u Istri, a obrađuje teme prolaznosti, sezonskog rada, o tome kako je biti stranac. To su motivi koji su prisutni u tekstovima stvaraoca poreklom iz Vojvodine koji je sedamdesetih godina napustio tadašnju Jugoslaviju. Dobrovoljna emigracija obeležila je njegovo stvaralaštvo u kojem preispituje teme odlaska, ostanka, odnosa prema domovini, zbog čega čovek nije zadovoljan svojom situacijom i uvek želi nešto drugo i više. Rediteljka navodi da u trenutku kada su planirali predstavu i počeli analizu teksta, još nije bilo naznaka epidemije, te nisu ni imali nameru da se odnose prema tom problemu. Kinga Mezei objašnjava da se predstava u prvom redu bavi doživljajem sveta gastarbajtera, nostalgijom i osećanjima istrgnutosti iz zajednice i predela u kojem ste rođeni. – Može se zamisliti da se ova osećanja u sadašnjoj situaciji pojačavaju, jer ne možemo da budemo aktivni deo svog društva. Ištvan Domonkoš se u više svojih radova bavi doživljajem života emigranata, i on sam godinama živi u inostranstvu, a danas znamo da nije jedini koji je iz nekog razloga doneo takvu odluku. Odlasci iz Vojvodine svakog dana dostižu sve veće razmere, i sa tim se postavlja pitanje kakva je postala, ili postaje zajednica iz koje na dnevnom nivou odlaze intelektualci kakav je i sam Ištvan Domonkoš – kaže Kinga Mezei. U predstavi igraju Gabor Mesaroš, Boris Kučov, David Buboš, Tamaš Hajdu, Ervin Palfi, Noemi Kemiveš, dok se snimkom uključuje Eta Šivegeš. Muziku je uradio Silard Mezei, scenograf je Peter Ondraček, a kostimograf Erika Janovič. Neoavangarda konceptualna umetnost bosch+bosch slavko matkovic balint sombati katalin ladik oto tolnai dečija književnost punk hungarian avant-garde poetry visual art concrete Mađarska avangarda

Pol Verlen kompletna dela Izdavac - Garnier Freres, Paris Godina - 1969. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,format 19 cm,805 str. (P)

ANTOLOGIJA RUSKE POEZIJE 1-2, XVII - XX vek izbor, predgovor i tekstovi o pesnicima Aleksandar Petrov PROSVETA Beograd 1977. tvrd povez sa zaštitnim omotom, 709+627 strana knjige su vrlo dobro očuvane ( zaštitni omot na par mesta malo zacepljen, ima pečat biblioteke, samim tim cena je korigovana ) Ц11

José de J. Nuñez y Dominguez - Cartas Sin Sobre Y Postdatas De Sonetos Imprenta López, Buenos Aires, 1957 84 str. meki povez stanje: vrlo dobro, posveta autora na predlistu. Retrato del autor por Diego Rivera. SIGNED BY THE AUTHOR! José de Jesús Núñez y Domínguez nació en la localidad Papantla, Veracruz el 27 de abril de 1887. Comienza sus estudios primarios en su ciudad natal, después, se trasladó a la Ciudad de México para ingresar a la Escuela Nacional Preparatoria con la intención de cursar la licenciatura en Derecho, pero abandonó la carrera para dedicarse al periodismo al revelar su verdadera vocación. Luis G. Urbina patrocinó las actividades iniciales en el periodismo con colaboraciones en El Mundo Ilustrado, la Revista Moderna y El Imparcial. Su primera obra poética apareció en 1915, con el título de Holocaustos. Después publicó los siguientes libros de poemas: La hora del Ticiano con prólogo de Francisco Villaespesa en [[1917]; Música suave en 1921; El inútil dolor con prólogo de José Juan Tablada en 1923; Espuma de mar en 1936; Poesías selectas en 1937 y Cartas sin sobre y posdatas de sonetos en 1957. Escritores franceses actuales con prólogo de Carlos González Peña, de 1941, Escritoras francesas contemporáneas con prólogos de Jules Romains y Luis Alberto Sánchez de 1945, libro dedicado a José Martí en México 1934 y Los poetas jóvenes de México y otros estudios literarios nacionalistas 1918 son sus trabajos de crítica que han recibido gran connotación dentro y fuera de México. Participa en el nacionalismo literario y artístico de 1917 con su ensayo El rebozo. Se publicó en 1925 una selección de sus crónicas, con prólogo de Luis G. Urbina, bajo el título: Las alas abiertas, aunque gran parte de su labor de cronista literario se encuentra dispersa en diarios y revistas. Cuentos mexicanos y la novela corta La Ojitos salen a la luz en el mismo año. Fue director y redactor de Revista de Revistas durante veinte años; director, miembro fundador y cronista literario de Excélsior en colaboración con Rafael Alducin. De 1940 a 1945 asume la dirección del periódico El Universal Gráfico. En 1944 fue director del Museo Nacional de Arqueología, Historia y Etnografía. Ingresó a la Academia Mexicana de la Lengua, como miembro Correspondiente el 26 de febrero de 1930, designado de número de la silla VIII el 27 de agosto de 1945 leyendo un discurso sobre José Juan Tablada, al que dio respuesta Alfonso Reyes, el 28 de enero de 1946. Fue nombrado miembro de número de la Academia Mexicana de la Historia en 1932, ocupando el sillón III. Fiction, Poesia, Jose de J. Nunez

SV 11 61310) PESME , Manoli Anagnostaki , Smederevo 1997 , Biblioteka Zlatni ključ ; Manolis Anagnostakis je bio grčki pesnik i kritičar na čelu marksističkih i egzistencijalističkih pesničkih pokreta koji su nastali tokom i posle Grčkog građanskog rata kasnih 1940-ih. Anagnostakis je bio lider među svojim savremenicima i uticao je na generaciju pesnika odmah posle njega. mek povez, format 16 x 21 cm , ćirilica, 162 strane, uporedno grčko srpski tekst ,

Nekorišćena, korice u zaštitnom omotu. Tvrd povez.

ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE - Bogdan Popović Izdavač: DRŽAVNA ŠTAMPARIJA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Beograd Godina izdanja: 1937. Povez: broš Broj strana: 297 Pismo: ćirilica (numerisani primerak 1064/1550) Stanje: dobro

AUTOR: NASLOV: Srpski biseri-antologija 250 najlepših pesama srpske lirike IZDAVAC: Srpska knjiga, Hanover GODINA: 1949. POVEZ: mek (KB:165)

Vesna Parun - Zore i vihori , izdanje Mladost . Kao nova !

Kao na slikama Posveta autora Ilustracije autora Retko Recezent Vujica Rešin Tucić Novosadska neoavangarda

Slavna Rilkeova knjiga u originalu. Odlično očuvana. Naslov izvornika: Briefe an einen jungen Dicher - Rainer Maria Rilke C2

Knjaževac Bagdala, 1971. Prva knjiga velikog pesnika Aleksandra Ace Sekulića, autora čuvene pesme `Majstori u kući`. Mali biblioečki pečat na početku i delovodni broj na predstrani, inače odlično očuvana, vrlo malo, ako uopšte i korišćena. Vrlo retko u ponudi!!! `Knjiga stihova `Jedno zrno časti` odzvanja kao protest protiv laži i lažnog u mnogim njihovim odorama: protiv `malih i velikih u lažnom sjaju`, protiv `lažnih kula` i lažnih `podvodnih domova`, naposletku i protiv sunca koje vekovima gori i čija`laž osvaja nove zemlje``. Miodrag Miša Stanisavljević Aleksandar Sekulić (Sekulići, Kraljevina Jugoslavija, 26. april 1937 — Beograd, Srbija, 16. septembar 2009) bio je srpski književnik. Biografija Rođen u selu Sekulići kod Danilovgrada, od oca Blaža, pravnika i majke Plane, rođene Pavličić, domaćice. Aleksandar je bio najstariji od četvoro dece, Slobodanke (Cane, udate Stanković), Zorana i Radojke (Bebe, udate Ražnatović). U Beograd se porodica seli neposredno posle II Svetskog rata, gde Aleksandar završava osnovnu školu i Drugu beogradsku (mušku) gimnaziju. 1958. godine upisuje Pravni fakultet i posle dve godine, sa položenim ispitima, napušta studije. Pokušava da radi kao pripravnik, komercijalista ali se se to meri mesecima. Ostalo je priznati radni staž slobodnog umetnika od 1959. godine. Po pozivu, putuje sa delegacijom književnika sa prostora tadašnje Jugoslavije, u Rumuniju, Mađarsku, Švajcarsku, Francusku (1979. godine sa klokotristima), Grčku. Od 1981. godine do 1986. godine živi i stvara u Parizu. Prve pesme objavljuje 1959.godine u modernističkom časopisu `Delo` (Neutešne pesme). Sarađuje u `Studentu`, `Mladosti`, `Vidicima`, `NIN`-u, `Beogradskoj nedelji`, `Stvaranju`, `Politici`. Između 70-tih i 80-tih godina objavljuje u svim važnijim listovima i časopisima (`Književne novine`, `Delo`, `Pesničke novine`, `Književna reč`, `Stvaranje`, `Ovdje`, `Oko`). 80-tih i 90-tih, nastavlja saradnju sa ovim i drugim glasilima (`Savremenik`, `Srpski književni glasnik`, `Letopis matice srpske`, `Sveske`). Sekulić je bio član Uredništva Srpskog književnog glasnika. Devedesetih godina, u najvećem dnevnom listu na Balkanu, `Politici`, Sekulić je redovno objavljivao svoje tekstove. Aleksandar Sekulić je član Udruženja književnika Srbije od 1969. godine. O njegovom radu pisali su Srba Ignjatović, Čedomir Mirković, Adam Puslojić, Milorad Blećič, Ranko Jovović i Milan Nenadić. Aleksandar će ostati zapamćen kao izuzetni govornik, koji je uspevao da svojim oratorskim kvalitetima i izražajnošću osvoji publiku na mnogobrojnim književnim susretima. A. Jerkov za njega kaže da `njegove stihove ne treba štampati nego izdavati snimljene na kaseti`. To dokazuje i scenski prikaz pesme `Majstori, majstori` u obradi I. Rastegorca (video snimak), kao i TV emisija u ciklusu `Pesničke vedrine`. MAJSTORI U KUĆI Majstore zatekoh na krovu stare kuće menjaju slomljen crep majstori na krovu majstori unutra majstori, majstori ko vas je zvao zašto dirate moj crni krov na kojem stoji roda bela na kojem raste trava kudrava moj krov u podnožju dugog veka zašto ste mi kuću zauzeli zašto ste napali čekićima ekserima četkama bojama majstori majstori izlazite pustite me da sam kuću uređujem ne čuju oni ukucavaju moje kosti farbaju mojom krvlju iznose iz mog srca nameštaj stari nepodnošljivi majstori njih trideset sede na meni jednom doći će kažu čuven gost loviće maglu po šumarcima sa tvojom će se kućom sudariti mora da bude kao iz bajke evo tebi ogledalo češljaj smeh u njemu lice ti je poduprto železnom tugom majstori majstori šta ste učinili to nije moja kuća to moj gost nije to više nisam ni ja Klokotrizam Aleksandar Sekulić je jedan od osnivača klokotrizma - književnog pravaca nastalog toku sedamdesetih godina XX veka. Pisao je o klokotrističkoj umetnosti traktate, članke, projekte za klokotristička dešavanja u `Delu`, `Sintezama`, `Oku`, `Književnoj reči` - `Mnogouglo jaje`, 1979. `Prvi znak ludila` - Klokotrizam, Kruševac, 1983. godine. Klokotristi su eksperimentisali sa književnom formom u cilju nadilaženja pravila i estetskih normi umetnosti. Jedan od pripadnika ovog pravca je i književnik Nikola Šindik. Nagrade 1998. godine - nagrada `Milan Rakić`; 1992. godine - književno i društveno priznanje `ZLATNI BEOČUG BEOGRADA`; 1992. godine - književna nagrada `Risto Ratković` 1987. godine - nagrada `Borski grumen` Bibliografija Jedno zrno časti, 1971. Venecijanska kugla, 1973. Gospođa Halucinacija, 1978. Formula jedan, 1980. Ko nekad, ko nekad, 1981. To majka više ne rađa, 1981. Stanari kukavičjeg bloka, 1985. Ovo vam je za ono, 1985. Čekajući Gogolja, 1987. Licem prema Istoku, 1987. Slavno strašilo, 1988. Čežnja za svojim originalom, 1992. Sabrane pesme I-IV, 1992. Ogledalo prema ogledalu, 1993. Incident na paradi, 2001. Objavio je sabrana dela u četiri toma. Poezija mu je prevođena na pendžabi, ruski, italijanski, rumunski, makedonski i slovenački jezik.

Kao na slikama mala mana u vidu zacepljenja na zadnjoj koricami uslikana Pisac: BOGDAN CIPLIC Izdavac: MATICA SRPSKA Izdanje: 1971. Povez: MEKI Broj strana: 107 Format (cm): 20 Bogdan Čiplić (Novi Bečej, 2. novembar 1910 – Beograd, 23. jun 1989) bio je srpski književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Objavio je više od trideset knjiga pesama, pripovedaka, romana, hronika, drama. Njegova dela prikazivana su na radiju, televiziji i u pozorištima. Biografija[1][uredi | uredi izvor] Porodica[uredi | uredi izvor] Njegovi roditelji, otac Žarko i mati Sara, bili su učitelji. Bogdan je srednji od tri sina Sare i Žarka Čiplića. Mlađi brat, Miloje, inače pesnik, kratko je radio u Srpskom narodnom pozorištu kao blagajnik a u štampi se javljao člancima o novosadskom teatru. Obrazovanje[uredi | uredi izvor] U rodnom mestu je pohađao osnovnu i građansku školu i peti i šesti razred gimnazije (1920–1926), sedmi u Somboru (1927), a osmi u Srbobranu (1928). Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1928–1932). Karijera[uredi | uredi izvor] Od novembra 1934. do februara 1935. radio kao asistent na etnološkoj katedri Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kao student bio je beogradski dopisnik subotičkog i novosadskog „Jugoslovenskog dnevnika“, a po završetku studija 1935. prihvatio je mesto profesora u srpskohrvatskim odeljenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, odakle je slao dopise „Politici“, izdao književni almanah „Život“ i uredio istoimeni časopis, koji je vojna cenzura zabranila posle prvog dvobroja (1936). Kraće vreme bio je profesor gimnazije u Velikoj Kikindi, a 1937. je došao u Novi Sad, gde je do 1944. bio gimnazijski profesor a za vreme rata i sekretar. Sarađivao je u „Letopisu Matice srpske“, za koji je počeo da piše još 1930. Okupio je grupu istaknutih pisaca i 1938. i 1939. objavio je dve sveske „Vojvođanskog zbornika“. U to vreme redovno je objavljivao pozorišne kritike i književne priloge u dnevniku „Dan“, u kom je besplatno vodio rubriku pozorišna kritika. Posle oslobođenja, od februara 1945, preuzeo je najpre funkciju sekretara, lektora i dramaturga Srpskog narodnog pozorišta, a potom je u dnevniku „Slobodna Vojvodina“ uređivao kulturnu rubriku i pisao pozorišnu kritiku. Od 1. avgusta 1947. do 1. decembra 1949. bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Na dužnosti direktora Srpskog narodnog pozorišta ostao je do kraja 1949. godine. Tada napušta službu i postaje profesionalni književnik u Beogradu. Pokrenuo je 1952. književne novine pod naslovom „Stražilovo“ i izdavao ih je godinu dana, da bi potom 1953/54. prihvatio uređivanje „Naše scene“ (Novi Sad). Od 1956. do 1964. bio je zaposlen kao lektor i urednik beogradskih „Večernjih novosti“. Srpsko narodno pozorište[uredi | uredi izvor] U vreme njegovog upravljanja Srpskim narodnim pozorištem ponovo je ustanovljena Opera a konsolidovan je i dramski ansambl posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. Kao ambiciozan i marljiv upravnik neprestano je bdeo nad probama i predstavama i obilazio radionice aktivno učestvujući u rešavanju tekućih, kako umetničkih tako i praktičnih, problema. Održavao je dinamične kontakte sa resorskim vlastima i društveno-političkim telima i rukovodiocima pametno i uspešno koristeći njihovu naklonost prema pozorištu i nastojeći da ne izigra njihovo poverenje. Negovao je pedantnost i strogost i uz izvanrednu ekipu reditelja (Rakitin, Kulundžić, Konjović) postigao je da u sezonama njegovog upravnikovanja Srpskim narodnim pozorištem od svih bude prihvatano kao „,mezimče“ – kruna ove višedecenijske plodne saradnje je Čiplićeva knjiga Tragom Mezimčeta srbskog, koju je Srpsko narodno pozorište izdalo 1980. Tu saradnju ne može da pomuti ni Čiplićev ispad u „aferi Golubnjača“, kada je u „Dnevniku“ od 9. decembra 1982. objavio članak Politički kopci u golubijem perju „umetnosti“. Dramaturški rad[uredi | uredi izvor] Na konkursu za dramu u Novom Sadu 1952. njegova drama Koncert za dve violine osvojila je drugu nagradu (izvođena je na Radio Sarajevu). Na sceni Srpskog narodnog pozorišta pre rata mu je izvođena drama Uspomena na Sorento (27. februar 1940), koju je volonterski sâm režirao i koja je zbog policijske zabrane izvedena samo jednom: „Kontroverzna Čiplićeva drama Uspomena na Sorento, izvedena u SNP februara 1940, izazvala je veliku buru jer je bila nabijena političkim konotacijama. Prvi čin je završen neuobičajenim aplauzom, ali su se čuli i zvižduci nacionalističke desnice koja je nastojala da onemogući predstavu. U drugom činu se opet prolomio aplauz za vreme izvođenja radnje na sceni i nastajao je sve burniji žagor kako je nailazio tekst koji je imao političko značenje. To je bila prva i poslednja predstava ovog komada, jer je policija zabranila njegovo dalje izvođenje“ (A. Ob.). Na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta bila je i Čiplićeva dramatizacija Sremčevog dela Pop Ćira i pop Spira (17. mart 1949), kao i pozorišni komadi Nad popom popa (28. maj 1954), Varalica u Bečeju (24. novembar 1961), Traktat o sluškinjama (8. novembar 1966) i Kaplar i car (25. maj 1971). U Ateljeu 212 predstava Slatko pravoslavlje (15. oktobar 1970) imala je 10 izvedbi.[2] Starost[uredi | uredi izvor] Poslednje godine života proveo je kao slobodan umetnik, bavio se više slikanjem nego pisanjem. Pisao je pesme sa tematikom iz zavičaja. Svu svoju skromnu imovinu ostavio je Osnovnoj školi „Miloje Čiplić“ u Novom Bečeju. Knjige i rukopise (imao je tri knjige u rukopisu) ostavio je Matici srpskoj. Umro je u Beogradu 1989. godine, u 79. godini života, i sahranjen je u Beogradu, na groblju „Lešće“. Krajem jula 1989. godine izvršena je je ekshumacija i sahranjen je, po ličnoj želji, u porodičnoj grobnici. Nagrade[uredi | uredi izvor] Nagrada SR Srbije, za roman Na veliko i na malo, 1946. Zmajeva nagrada Matice srpske, za knjigu stihova Slatko pravoslavlje, 1968. Nagrada SR Srbije, za dramu Surova apoteoza. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Izabrana dela Bogdana Čiplića, Banatski kulturni centar – Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”, Novo Miloševo – Novi Sad, 2021. 2021. godine Banatski kulturni centar osnovao je i prvi put dodelio Nagradu „Bogdan Čiplić”. Iste godine, Banatski kulturni centar i Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavili su u suizdavaštvu Izabrana dela Bogdana Čiplića u 6 tomova. U Novom Sadu, u izdanju Prometeja, objavljena je Antologija Čiplić, koju je 2003. priredio Draško Ređep. Kuću u kojoj se rodio Bogdan Čiplić, stambenu zgradu do pravoslavne crkve u Novom Bečeju, u Ulici Ive Lole Ribara, i posle više od šezdeset godina od kako su se Čiplićevi iselili iz nje, Novobečejci nazivaju Čiplićeva škola. U Veterniku postoji Ulica Bogdana Čiplića. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Pesme[uredi | uredi izvor] Poljana, Novi Bečej 1930. Obećana zemlja (za decu), Velika Kikinda 1931. Pesme za Vojvodinu, Novi Sad 1940. Kanal Dunav-Tisa-Dunav, Novi Sad 1949. Divlje jato, Novi Sad 1952. Paorske balade, Novi Sad 1955. Mrtva Tisa, Beograd 1955. Okamenjena stada, Novi Sad 1959. Oproštaj sa Rahovom, Beograd 1960. Je l’ dobro divanim, Beograd 1964. Slatko pravoslavlje, Beograd 1968. Lek od smrti, Novi Sad 1968. Pripovetke[uredi | uredi izvor] Preko Tise, Novi Sad 1946. Iz novih dana, Novi Sad 1948. Lekarska poseta, Novi Sad 1950. Snaga zemlje, Beograd 1951. Stravična zvona, Subotica 1958. Romani[uredi | uredi izvor] Na veliko na malo, Novi Sad 1946. Dečaci sa Tise, Novi Sad 1950. Burno proleće, Beograd 1951. Sinovi ravnice, Novi Sad 1952. Okovi, Beograd 1952. Jaruga, Beograd 1953. Zid plača, Beograd 1960. Kadril, Novi Sad 1964. Romansirane biografije[uredi | uredi izvor] Đorđe Zličić Ciga, Beograd 1951. Pinki, Beograd 1956. Đura Jakšić, Beograd 1959. prvo izdanje prva izdanja 1. izdanje

Ostani ostani uza me Dragutin Tadijanović Prepjevi strane poezije (klasici svetske poezije,prevod-prepevi su na srpskohrvarskom odnosno hrvatskosrpskom) Školska Knjiga Zagreb 2005g./252 stre. Tvrd povez,odlično očuvano. vr151

Ima posvetu Olivere Katarine!!! Autor ilustracija je Milić od Mačve. Nova knjiga, 1987. 78 strana. Korice iskrzane kao na slici, unutra lepo očuvana.

LEGENDA O COVEKU - ZORA J. TOPALOVIC (POSVETA!!!) Beograd, 1953 94 str. Meki povez. Posveta autorke!!! i njeno pismo. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Blazo Scepanovic - Ivicom zemlje zmija Nolit, Beograd, 1958. Mek povez, 96 strana. EKSTREMNO RETKO! Блажо Шћепановић (Бијело Поље, 7. април 1934 — Струга, 26. август 1966)[1] био је српски и југословенски песник. Најпознатији је по збирци песама „Смрћу против смрти” коју је написао заједно са српским песником Бранком Миљковићем.[2] Биографија Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Радио је у Културно-просветном већу СФРЈ.[3] Умро је на самом почетку песничке каријере, али је успео да остави за собом неколико збирки поезије. Заједно са песником Лазаром Вучковићем утопио се у Охридском језеру, током боравка на Струшким вечерима поезије, једној од најзначајнијих културних манифестација у тадашњој Југославији. Признања Огранак Библиотеке града Београда у Учитељском насељу носи име Блажа Шћепановића. О животу Блажа Шћепановића 2017. године снимљен је документарни филм Смрћу против смрти Блажа Шћепановића.[3] Филм је премијерно приказан у Мојковцу, у оквиру пратећег програма 42. по реду филмског фестивала Мојковачка филмска јесен 25. септембра 2017.[4] Скупштина општине Бијело Поље донела је октобра 2013. године одлуку да се једна улица у овом граду назове именом Блажа Шћепановића.[5] Књижевни рад Књижевно стваралаштво Блажа Шћепановића сакупљено је у седам збирки песама: Лобања у трави (1957)[6] Ивицом земље змија (1958)[7] Смрћу против смрти (1959) - заједно са Бранком Миљковићем Смрт пјесникова (1961)[8] Златна шума (1966)[9] Љубављу измјерено вријеме (1973)[10] - објављена постхумно Пјесников двојник (1976)[11] - објављена постхумно

Predrag Cvetković PESME VLAJE IZ GLIBOVCA ANTOLOGIJA Vlaja iz Glibovca Autorsko izdanje, Palanka, 2005. 297 strana. Najverovatnije nekorišćene. pesnik Vlaja iz Glibovca

Retko u ponudi, prvo izdanje prve knjige Branka Čegeca Autor - osoba Čegec, Branko Naslov Eros - Europa - Arafat / Branko Čegec Vrsta građe poezija Jezik hrvatski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : `Goranovo proljeće`, 1980 Fizički opis 69 listova ; 20 cm Zbirka Edicija Nagrađeni pjesnici Napomene Poleđina listova prazna. EROS EUROPA ARAFAT , Branko Čegec , Goranovo proljeće 1980 , Branko Čegec na neki se način pjesnički vratio na mjesto s kojeg je krenuo. Njegov poetski put počeo je već davne 1980. godine, kad je u okviru Goranova proljeća dobio nagradu Goran za mlade pjesnike za rukopis pjesničke zbirke Eros – Europa - Arafat. Kasnije je i sam bio dugogodišnji direktor te naše najvažnije pjesničke manifestacije, a ove je godine na njoj ovjenčan Goranovim vijencem za cjelokupni pjesnički doprinos. Opisujući ukratko Čegecovo pjesništvo, možemo ustvrditi da, iako se po svagdašnjem afirmiranju fragmenata to možda ne bi reklo, ovaj pjesnik uvijek piše iz koncepta, iz svagda drugačijeg osmišljavanja upravo tih fragmenata. Ako je na početku, još na davnom prijelazu sedamdesetih u osamdesete godine prošloga stoljeća, to bila također unaprijed osmišljena desupstancijalizacija jezika i euforija označitelja oslobođenih značenja, kasnije je to bilo vraćanje sintagmatski ulančanome poetskom diskursu, posebice u zbirci Ekrani praznine iz 1992. Taj je diskurs, za razliku od oslobođenih označitelja, u većoj mjeri utjelovljivao u tekst ispražnjenost svijeta, a ne samo jezika, njegovu ekraničnost u kojoj su do nerazlučivosti isprepleteni sirova kaotična zbilja i medijska virtualizacija. Branko Čegec (Kraljev Vrh, Vrbovec, 1957), pesnik, kritičar, esejista, izdavač. Diplomirao je jugoslavenske jezike i književnosti i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Bio je glavni urednik časopisa Quorum (od 1995. do 1989), glavni i odgovorni urednik lista za kulturu Oko (od 1989. do kraja 1990), urednik u izdavačkoj kući Mladost (od 1991. do 1993). Godine 1992. pokrenuo je izdavačku kuću Meandar, u kojoj radi kao glavni urednik. Objavio je dvanaest knjiga poezije, kratke proze, kolumni, članaka, kritike i esejistike. Knjige pesama: Eros-Europa-Ararat, Zapadno-istočni spol, Melankolični ljetopis, Ekrani praznine, Tamno mjesto, Zapisi iz pustog jezika, Pun mjesec u Istanbulu, Unatrag (izbor iz poezije). Knjige eseja i kritika: Presvlačenje avangarde, Fantom slobode, Pokret otpora. Život knjige i druge vjetrenjače. Kratka proza: Tri krokodila (sa Senkom Karuzom i Miroslavom Mićanovićem). Izbori poezije Branka Čegeca objavljeni su u Sloveniji (Sintaksa mesečine), Makedoniji (Nurkanje na zdiv – Ronjenje na dah – Breat-hold-diving, trojezično: makedonski-engleski-hrvatski) i Slovačkoj (Shopping terapia). Knjiga Pun mjesec u Istanbulu objavljena je na francuskom jeziku. Pesme su mu uvrštene u tridesetak antologija, izbora i pregleda u zemlji i inostranstvu. Nagrade: Nagrada „Goran“ za mlade pesnike (1980), Nagrada „Sedam sekretara SKOJ-a“ (1983), Nagrada „Kočićevo pero“ (2007), Plaketa Sv. Kvirina za ukupan prinos suvremenom pjesništvu (2008), Nagrada „Julije Benešić“ za najbolju knjigu kritike (2012). Za knjigu Pun mjesec u Istanbulu dobio je Nagradu „Kiklop“ za najbolju knjigu poezije u 2012. godini. „Goranov vijenac“ za ukupan doprinos hrvatskom pesništvu dobio je na Goranovu proljeću 2013. Živi u Zagrebu. MG138

1987. Mek povez Ima umetničke ilustracije Kompletan sadraj je na fotografijama Na linku se može videti video ove knjige Neki od autora: Ivan M. Lalić, Stevan Raičković, Vasko Popa, Crnjanski, Dušan Matić, Desanka Maksimović, Mira Alečković, Branislav L. Lazarević, Antonije Marinković, Miodrag Pavlović, Božidar Timotijević, Miroslav Antić, Borislav Radović, Branko Miljković, Vito Marković, Ljubomir Simović, Ljubiša Đidić, Alek Vukadinović, Milovan Danojlić, Božidar Šujica, Dragan Kolundžija, Slobodan Rakitić, Bećković, Milan Komnenić, Zoran Milić, Milutin Petrović, Adam Puslojić, Radomir Andrić, Nogo, Dragomir Brajković, Miroslav Maksimović Ima pečat biblioteke, odlično očuvana

Žak Prever Komplet 1-3 Rad Beograd 1982 g. Komplet Pesama u tri knjige Sena je serela Pariz Reči Veliki prolećni Ba Tvrd povez sa omotom,omoti kao na slikama,knjige odlicno ocuvane,posveta sa unutrasnje strane predlista u prvoj knjizi. vr448