Librarie Garnier Paris Kao na slikama 1923 Retko Učenje abecede na francuskom Prelepo ilustrovano ABÉCÉDAIRE ILLUSTRÉ PAR JACQUES LE CHEVALLIER - LIBRAIRIE GARNIER - É.O. - 1923 Jacques Le Chevallier (July 26, 1896 – 1987) was a French glassmaker, decorative artist, illustrator, and engraver. He was mobilized during World War I; after the war he became a master artisan in the studio of Louis Barillet, with whom he remained until 1945. His collaborators there included Théodore-Gérard Hanssen. Biography Edit His father was a representative in the architecture circles and his mother an art teacher in Paris. As a child, Le Chevallier attended the École natione des Arts décoratifs between 1911 and 1915 where he was a student of Paul Renouard and Eugene Morand. Although mobilized during World War I, Le Chevallier eventually became a master artisan in 1920 in the studio of Louis Barillet with whom he remained until 1945. Le Chevallier was a member of the Société des artistes décorateurs and secretary of the Salon d`Automne, in which he sometimes participated in as an artist doing paintings and watercolors.[1] He was also one of the 25 founding members of the Union des Artistes Moderne (UAM) in 1929. In 1948, Le Chevallier organized the Centre d’Art sacré in collaboration with Maurice Rocher and has been a lecturer in stained glass windows at the École supérieure des Beaux-Arts.[1] His Works Edit He is among others known for his production of luminaries during the 1920s and 1930s. He used industrial materials to create lamps designed for individuals in general or to be used in well-defined architectural projects. Le Chevallier also created a number of stained glass windows in the studio of Louis Barillet, 15 Square de Vergennes, for the French Pavilion at the Exposition international des Arts décoratifs de 1925 in Paris. He worked on the windows of churches and chapels in France, Belgium and Switzerland ( Doullens, La Roche-Posay, Noireau Conde-sur-, Notre Dame du Cap Lihou, Saint-Hilaire-du-Harcouët, Bourg-en-Bresse ) and cathedrals ( Notre-Dame de Paris, Saint-Maurice d`Angers, Saint-Pierre de Beauvais, Saint-Jean de Besançon, Saint-Etienne de Toulouse, Cathedral of Laon, Soissons Cathedral) and abroad in the framework of the Second Reconstruction. He also made the windows of the Church of Our Lady (Liebfrauenkirche) in Trier Among his finest achievements are the works done with the help of his son Borny (Metz) for the Church of Saint-Pierre de Pingusson Expositions Edit Several exhibits are devoted to Le Chevallier in 2007-2008. They include: Piscine de Roubaix Musée départemental de l`Oise in Beauvais la Fondation Solange Bertrand in Montigny-lès-Metz 15 Square de Vergennes in Paris. Abeceda edukacija obrazovanje francuski jezik francuska ucenje francuskog jezika

DEČJE SVEZNANJE KOMPLET 1-10 Izdavač:BIGZ, Beograd Izdato: 1984 tvrd povez sa zaštitnom kutijom knjige su kao nove, jedino je kutija malo napukla na ivici Reci zašto....? Reci šta je...? Reci gde je....? Reci kao radi....? Reci ko je....? Reci šta radi....? Šta znam o biljkama i životinjama? Šta znam o nauci? Šta znam o moru i pomorstvu? Velika otkrića i pronalasci

dečja slokovnica u izdanju dečjih novina urađeno samo dve verzije te slikovnice probne i to je Saobraćaj i druga desant na drvar sa stikerima kompletno nepopunjena sa svim stikerima koji pripadaju albumu jako retko na tržištu

Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Magija jedne lutke Izdavač: Prosveta, Beograd Edicija: Plava ptica, knjiga 100 Prevod: Petar Ćurčija Ilustracije: Ivan Koljanin Povez: tvrd Broj strana: 332 Posveta na predlistu, malo flomastera na dva mesta (sve priloženo na slikama), veoma dobro očuvana. Najređa knjiga iz edicije Plava ptica. (K-84)

očuvane korišćene, ima dečiji rad olovkom ćirilica knjiga 3 i 6 nešto više ispisane

Izdavac: August Cesarec, Zgreb Povez : tvrd Stanje : dosta dobro,u više knjiga ima škrabanja i pisan je tekst. Ne fale stranice i nema većih oštećenja. Naslovi: 1-Priče iz Alhambre,Irving Washington -Princ hodočasnik ljubavi -Zidareva pustolovina -Bjegunac 2-Ruske priče,Lav Tolstoj -Kavkaski zarobljenik -Istina uvijek pobjeđuje 3-Njemačke priče,Ernst T.A.Hoffmann -Čovjek iz pijeska -Zulemina pjesma -Dama u bijelom 4-Čarobne bajke,Fernan Caballero -Vitezovi od ribe -Princeza krasuljka -Ptica istine 5-Romantične legende,Gustavo Adolfo Becquer -Bijela srna -Zelene oči -Ruže nesretne ljubavi 6-Fantastične priče,Trini Maseda -Neptunova palača -Djevojčica koja nije mogla narasti 7-Engleske priče,Viljem Šekspir -Kralj Lir -Mletački trgovac -Ukroćena goropad 8-Ruske priče,Aleksandar Puškin -Snijeg -Seoska plemkinja -Dunja,izgubljena ljubav 9-Engleske priče,Čarls Dikens -Putujući trgovac -Gvineja hrome djevojčice 10-Francuske bajke,Madam D*Onoa -Zelena zmija -Plemenita mišica 11-Njemačke priče,Ernst T.A.Hofman -Rudnici faluna -Kockareva sreća 12-Ruske priče,Lav Tolstoj -Djevojčica i pečurke -Ptičica -Morski pas Stanje proverite na slikama. Ovo se ne kupuje svaki dan, naročito u ovakvom stanju! I po ovoj skromnoj ceni, ipak je ovo komplet... Kao poklon je više nego perfektan! U svakom slučaju, pitajte, tražite dodatne slike proverite dali vam odgovara stanje! Ko je hrabar neka samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! -----SZFFFFA------

Decja mala knjiga,19 primeraka.Izdavac Prosveta,1946 godine.Knjizice dobro ocuvane.

KNJIGE SU A3 FORMATA TVRDE KORICE SA TVRDIM STRANAMA. NEKE KNJIGE SU PO MENI ODLIČNO OČUNANE DOK U DEVE IMAM NEKIH NAPOMENA. IZDAVAČ NAŠA DJECA, JUGOSLAVIJA, ZAGREB 1976 GODINA 1.MIKIJEV CIRKUS 2.PLUTON NA SELU (IMA PAR ŠVRLJOTINA HEMIJSKOM, NIŠTA STRAŠNO. 3.PATAK PAJA PUTUJE SVETOM (IMA POSVETU) 4.PATAK PAJA U POTRAZI ZA ZLATOM 5.TRI PRAŠČIĆA I VUK 6.MAZA I LUNJO 7.BAMBI I NJEGOVI PRIJATELJI 8.DAMBO I NJEGOVI PRIJATELJI NEMOGUĆE JE PRONAĆI OVAKAV SET NA JEDNOM MESTU

STRANICE OJACANE SELOTEJPOM..OCUVANA VRLO DOBRO UPRKOS STAROSTI.. RETKO JE NACI OVU SLIKOVNICU NA SRPSKOM JEZIKU.. VELIKE SLIKOVNICE,MLADOST,ZAGREB,1962 PREMA FILMU VOLTA DIZNIJA ISPRICALA DZEJN VERNE VATSON PREVEO LEO DRZIC ILUSTROVALA MARY BLAIR COPYRIGHT 1962 BY WALT DISNEY PRODUCTIONS Walt Disney`s SLEEPING BEAUTY Big Golden Book with Cover by Mary Blair RETKO!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Solidno očuvana. Raritet Šifra adp3.6

AUTOR: Herman Hese NASLOV: Izabrana dela 1-9 IZDAVAC: BIGZ-narodna knjiga GODINA: 1987. POVEZ: tvrd (KB:187)

Walt Disney predstavlja najlepše priče za decu Jugoslavija, 1980. 302 strane, tvrd povez, zaštitni omot, A4 format. Očuvana. Zaštitni omot u nešto lošijem stanju i požutela na bočnim stranama. Unutra odlična.

Obogatite vašu biblioteku celim kompletom knjiga Roalda Dala, pisca norveškog porekla koji je veći deo života proveo u Engleskoj. Komplet sadrži 9 knjiga,potpuno nov.

82 godine stara čitanka. Unutrašnjost lepo očuvana. Sifra adp3.5

"Čarobna šuma bajki" - Toni Wolf "Čarobna šuma bajki" Tonija Vulfa je jedna od onih knjiga koja osvaja srca dece širom sveta već godinama. U ovoj magičnoj šumi, punoj čarolija, mališani će uživati u raznovrsnim pričama koje prate neobična i simpatična stvorenja poput životinjica, patuljaka, vila, vilenjaka, zmajeva i čak ponekog džina. Kroz ove priče, deca će prošetati Ulicom dudova, prisustvovati prolećnom slavlju, prespavati u pansionu Stari hrast, pomaziti jednoroge i upoznati svet koji je ispunjen čudima i iznenađenjima. Svaka priča oživljava šarenilom boja, detaljnim opisima i živopisnim ilustracijama koje će dodatno razbuktati dečiju maštu i oživeti svet šume. Ova knjiga će deci svih uzrasta pružiti nezaboravno iskustvo čitanja i avanture u kojoj će otkriti čaroliju sveta koji do sada možda nisu videli. Uz "Čarobnu šumu bajki", svako dete će se izgubiti u svetu mašte i otkriti čari priča koje nikada ne stare. "Čarobna šuma bajki" je izrađena u tvrdom povezu, ima 238 strana, autor knjige je Toni Wolf. Težina je 1.6 kg. Čarobna šuma bajki cena Cena knjige "Čarobna šuma bajki" je 6990,00 dinara. Cena sa popustom je 5941.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Bukvar je iz Demokratske Republike Nemačke ili našim diskursom Istočne Nemačke. Iz 1968e godine. Ovo je extremno retko a ja sam naleteo na ovaj bukvar samo iz razloga što sam se dokopao knjiga našeg pisca bukvara Ranka Simovića. Solidno očuvan. Unutrašnjost lepo očuvana. Sifra adk23

6 BAJKI: -SNEŽANA -20000 MILJA POD MOREM -PEPELJUGA -ALI BABA I 40 RAZBOJNIKA -PINOKIO -ALADIN I NJEGOVA LAMPA KNJIGE SU ZA DECU UZRASTA OD 3 DO 7 GODINA ZA UČENJE ENGLESKOG, ILUSTROVANE CRTEŽIMA, TEKST JE NA SRPSKOM I ENGLESKOM. EP PLOČE SU SNIMLJENE PO DVE ZA SVAKU KNJIGU, IMA IH UKUPNO 12. NA NJIMA JE SNIMLJEN TEKST IZ KNJIGA KOJI ČITAJU GLUMCI NA SRPSKOM I ENGLESKOM. IZUZETNO DOBRO JE SVE OČUVANO, KAO NOVO!! IZDAVAČ JE NOLIT!

Stanje: Dobro očuvan,sa jedne knjige fali zaštitna korica Izdavač : Vuk Karadžić i Jugoslavijapublik Izdato: 1986 Korica: Tvrda Pismo : Latinica Stanje proverite na slikama. Ovo se ne kupuje svaki dan, naročito u ovako lepom stanju! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi --- polc ---

Disney Zlatna biblioteka čarobnih priča Izdavač: Hachette Fasicoli S.R.L. Milano, 2020.god. Tvrd povez, ilustracije, ćirilica, po 24. strane. 1 Mućkalica 2 101 dalmatinac 3 Medin brat 4 Priča o igračkama 5 Deda Zeka 6 Aladin 7 Alisa u zemlji čuda 8 Grad heroja 9 Automobili 10 Vajana Zov pučine 11 Mala sirena 12 Fina Nina - Misterija nestale lutke 13 Miki Maus nosi Božićnu poštu 14 Spasioci u Australiji 15 U potrazi za Dori 16 Sofija druga 17 Zov divljine 18 Dobri dinosaurusi 19 Doktorka Pliško - Sneško Belić u boji 20 Mulan 21 Lavlja straža 22 Zvonar Bogorodičine crkve 23 Zvončica i legenda o čudovištu iz nedođije 24 Olover i družina 25 Zvončica i tajna krila 26 Zaleđeno kraljevstvo 27 Lilo i Stič 28 Upoznajte Robinsonove 29 Vini Pu i medeno drvo 30 U mojoj glavi

BLIOTEKA LJILJAN Marija Paskaval Komplet MARIJA PASKVAL Maria Pascual 12 knjiga, skoro A4 format, tvrd povez. NIŠRO Oslobođenje, 1988. Veoma dobro očuvane, bez pisanja, pečata, posveta, cepanja… 1. Priče iz Alhambre, Irving Washington Princ hodočasnik ljubavi Zidareva pustolovina Bjegunac 2. Ruske priče, Lav Tolstoj Kavkaski zarobljenik Istina uvijek pobjeđuje 3. Njemačke priče, Ernst T. A. Hoffmann Čovjek iz pijeska Zulemina pjesma Dama u bijelom 4. Čarobne bajke, Fernan Caballero Vitezovi od ribe Princeza krasuljka Ptica istine 5. Romantične legende, Gustavo Adolfo Becquer Bijela srna Zelene oči Ruže nesretne ljubavi 6. Fantastične priče, Trini Maseda Neptunova palača Djevojčica koja nije mogla narasti 7. Engleske priče, Viljem Šekspir Kralj Lir Mletački trgovac Ukroćena goropad 8. Ruske priče, Aleksandar Puškin Snijeg Seoska plemkinja Dunja, izgubljena ljubav 9. Engleske priče, Čarls Dikens Putujući trgovac Gvineja hrome djevojčice 10. Francuske bajke, Madam D`Onoa Zelena zmija Plemenita mišica 11. Njemačke priče, Ernst T.A.Hofman Rudnici faluna Kockareva sreća 12. Ruske priče, Lav Tolstoj Djevojčica i pečurke Ptičica Morski pas Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, 1. srpnja 1933. – 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya... MG (Ć)

Disney Zlatna biblioteka čarobnih pričaIzdavač: Hachette Fasicoli S.R.L. Milano, 2020.god.Tvrd povez, ilustracije, ćirilica, po 24. strane.1 Mućkalica2 101 dalmatinac3 Medin brat4 Priča o igračkama5 Deda Zeka6 Aladin7 Alisa u zemlji čuda8 Grad heroja9 Automobili10 Vajana Zov pučine11 Mala sirena12 Fina Nina - Misterija nestale lutke13 Miki Maus nosi Božićnu poštu14 Spasioci u Australiji15 U potrazi za Dori16 Sofija druga17 Zov divljine18 Dobri dinosaurusi19 Doktorka Pliško - Sneško Belić u boji20 Mulan21 Lavlja straža22 Zvonar Bogorodičine crkve23 Zvončica i legenda o čudovištu iz nedođije24 Olover i družina25 Zvončica i tajna krila26 Zaleđeno kraljevstvo27 Lilo i Stič28 Upoznajte Robinsonove29 Vini Pu i medeno drvo30 U mojoj glavi

MOSTAR,1985.GOD. TVRD POVEZ,u zaštitnim kutijama knjige su u veoma dobrom stanju, sa malim oštećenjem kutija sa zaokruženim 4 broja bajki u knjige uredne

Dimitrije Nikolajević - Crvena poema Ovo delo našeg slavnog autora izašlo je godinu dana ranije!, pre nego što je izašla verzija Crvene poeme sa ilustracijom. JEDINI primerak dostupan u ponudi. Izuzetne vrednosti. Knjižica je većeg formata. Bez bilo kojih oštećenja, fleka, tačkica, tragova pisanja, kao i bez tragova požutelosti. Uzmite u obzir da je staro 52 godine! i još uvek u odličnom stanju. Dimitrije Nikolajevic (1935-2015) Pesnik izuzetnog pesničkog senzibiliteta živeo je, umetnički sazrevao i stvarao u Kragujevcu, inspirišući se kragujevačkom tragedijom ali i svakodnevicom i društvenim pojavama u gradu na Lepenici. Bio je rukovodilac izdavačke delatnosti Spomen-parka „21. oktobar“, autor je 29 zbirki poezije, priredio je zbornik „Put je krug“, a njegova „Crvena poema“ sa grafičkim ilustracijama Lazara Vujaklije (1971) predstavlja bibliofilsko izdanje. Zastupljen je u mnogim pesničkim antologijama i zbornicima savremene jugoslovenske i srpske poezije. Pesme su mu prevođene na više stranih jezika i dobitnik brojnih književnih nagrada i društvenih priznanja.

Kao na slikama prvo izdanje prosveta 1960 Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo[uredi | uredi izvor] Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da „nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona „stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao „žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da „Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad[uredi | uredi izvor] Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Film o Branku Miljkoviću[uredi | uredi izvor] Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Sabrana dela Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934—1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama[uredi | uredi izvor] Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu[uredi | uredi izvor] Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927—2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]