Description Senka je duboko izdahnula, izašla iz tame i tiho se popela uz stepenice. Da posmatra. Da čeka. Da se najzad osveti. Jedne sparne letnje večeri, detektivka Erika Foster pozvana je na mesto zločina. Poznati lekar, pronađen je ugušen u krevetu, vezanih zglobova, kese navučene preko glave. Nekoliko dana kasnije, pojavila se još jedna žrtva, ubijena na isti način. Istraga će odvesti Eriku do prepredenog serijskog ubice, koji opsesivno prati svoje žrtve pre nego što nađe pravi trenutak da napadne. Sve žrtve su samci, veoma misterioznih života. Zašto je njihova prošlost obavijena velom tajne? I zašto je serijski ubica karika koja ih povezuje? Dok pakleni talas vrućine mori London, Erika vreba tajanstvenog ubicu, spremna na sve da bi ga sprečila da ponovo napadne. Ipak, ona ne zna da je potraga obostrana i da je i njen život u opasnosti.

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Description Kako smo čuvali Frenki – Mejv Binči Noel je saznao da je njegova smrtno bolesna bivša devojka trudna. Premda nerado, on pristaje da vodi računa o bebi. Uz pomoć čitave mreže pomagača u vidu porodice, prijatelja i suseda. Kao što su Lisa, njegova školska drugarica, i Emili, rođaka iz Amerike. Noel se privikava na svoje nove obaveze. Ali u celu priču se umešala bučna socijalna radnica, preteći da uruši tu neobičnu ali veoma dobru organizaciju. Na Noelu je sada da je ubedi da baš svako iz susedstva ima da ponudi nešto dobro kada se radi o čuvanju Frenki.

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 197982. Q

Description Nastavak bestselera Onlajn devojka. Peni je spakovala torbe. Noa je pozvao Peni da mu se pridruži na muzičkoj turneji po Evropi i ona jedva čeka da provodi vreme sa svojim rokersko-bogovski-fantastičnim dečkom. Ali zbog Noinog gustog rasporeda, drugova iz benda koji nisu baš prijateljski nastrojeni i pretećih poruka ljubomornih obožavateljki, Peni se pita je li zaista stvorena za život na turneji. Ipak joj nedostaju porodica, najbolji prijatelj Eliot… i njen blog. Može li Peni naučiti da uskladi život i ljubav na putu ili će sve izgubiti u potrazi za savršenim letnjim raspustom? Zoi Sag, to jest Zoela, pisala je priče odmalena. Njeni blogovi i vlogovi o lepoti, modi i stilu života imaju mnogo pratilaca i milione pretplatnika na Jutjubu.

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme - 383 strane);

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 1979. Q

2002; Broširani povez; ćirilica; 16 x 23,5 cm.; 323 str Zbornik vekovnih maštarija Dušan Radić `U senci Hermesa`. - Stojan Berber `Pesme`. - Dragica Dragojeva `Sazvežđa labuda`. - Jevta Jevtović `Muzejski vernisaži` Akademik, ugledni kompozitor Dušan Radić (1929) sačinio je veoma zanimljivu knjigu - zbornik vekovnih maštarija `U senci Hermesa` (izdavač `Beogradska knjiga`, urednik Miloš Jevtić). Autor u pogovoru kaže: `Ovaj antologijski izbor ne pruža mogućnost proučavanja ?hermetizma?, on je usmeren na doživljavanje te maglovite i zagonetne sfere. Danas prevladava mišljenje da se hermetička tradicija nastavlja kao okultna filozofija kroz magijsku umetnost našeg doba... Verovanje u magiju prethodilo je verovanju u Boga i ostalo je prisutno, kroz mnogobrojne modifikacije, sve do danas. Izgovaranjem određenih reči ili imena prirodne sile su se povinovale čovekovim željama. Misterije života i smrti su postojale shvatljivije..`. Hermes - u helenskoj mitologiji sin Zevsa i Maje, bog pastira i stada, glasnik bogova koji vodi duše umrlih u podzemlje, inspirisao je mnogobrojne velike umove da stvore antologijsko pesničko ili prozno štivo. U knjizi Dušana Radića sabrane su te vekovne maštarije, kao što su one Save Nemanjića, Domentijana, Despota Stefana Lazarevića, Sterije, Njegoša, Save Mrkalja, Mušickog, vladike Nikolaja, ali i Disa, Crnjanskog, Laze Kostića, Nastasijevića, Dučića, Pavića, Bore Ćosića, Pekića, Dedinca, Pope, Rastka Petrovića, Miodraga Pavlovića, i, naravno, velikana iz sveta, kao što su: Rambo, Špengler, Somerset Mom, Mereškovski, Hamvaš... Naravno, na početku knjige Radić opširno govori o korenima magije, o tajni Atlantide, o Svetom gralu, čoveku i njegovim simbolima... Tajna Svetog pisma Beogradski izdavač `Gutenbergova galaksija ` objavila je studiju dr Žarka Vidovića (1921) `Liturgijska tajna Svetog pisma`. Vidović ističe: `Sveto pismo je najpotpunija moguća istorija odnosa između čoveka (ljudi, naroda, zajednica), s jedne strane, i ?Boga nepoznatog?, sa druge strane. Nepoznat je čoveku ne samo Bog, nego i smisao vere i postojanja Boga... Liturgija se zbiva i u čoveku, ali kao sveta tajna drama čovekove suštine i smisla: tajna u koju nije mogla (niti bi ikad mogla) da pronikne, uvidi ili reši nikakve filozofije (moć mišljenja i poimanja). To je tajna same čovekove ličnosti, liturgijska tajna čoveka..`. Vidović ističe da je Sveto pismo značajno po tome što sadrži istoriju odnosa Boga i čoveka, to jest svetu istoriju, i to od samog njenog početka do Hrista, Spasitelja, božanske moći koja je jedina čoveku mogla da otkrije i smisao te istorije... Ova knjiga, veli Žarko Vidović, pokazuje kako se dogodilo da prvi narod koji je hrišćanstvo doživeo i prihvatio u njegovoj punoći budu baš Grci (Jelini, Heleni), a ne Jevreji, narod u kojem su se rodili i Hristos, i apostoli, i Bogorodica, i proroci... Stojan Berber (1942), lekar-kardiolog, doktor medicinskih nauka, ali pesnik i srcem i dušom, objavio je kod beogradske `Prosvete` knjigu `Pesme` - to je njegova, čini se, najzrelija knjiga stihova za koje kritičar Zoran M. Mandić tvrdi da je `ispevana u znaku složene intelektualne igre`. Poslednja pesma u knjizi (`Epilog`)gorka je ispovest pesnikova: `Najlepša pesma se /ne kazuje/ona umire/zajedno sa pesnikom`. Dragica Dragojeva (1952, Omoljica kod Pančeva), autor zapaženog romana `Mama Pajaco`, objavila je ovih dana knjigu `Sazvežđa labuda` (biblioteka `Nova` Slobodana Mašića). To je knjiga ljubavnih priča koju je ispisao zreo prozni pisac i u njoj su sve priče (Poslednji meseci pred razvod, Terezina ikona, Brojanica od žada, Lagana čarolija, Noć između petka i subote, Sanjarenje, Epilog prve priče) istrgnute iz života. Kritička promišljanja `Službeni list SRJ` objavio je knjigu `Kritička promišljanja` Branka Popovića, kritičara i književnog teoretičara od dela i ugleda. Popović je u knjizi sabrao svoje kritike na značajne knjige o kojima je pisao poslednjih godina - knjige proze (Stjepan Mitrov Ljubiša, kralj Nikola, Marko Miljanov, Đilas, Lalić, Komanin, Dragan Lakićević, Gojko Čelebić, Slavko Gordić... o poeziji (Aleksandar Petrov, Vitomir Nikolić), ali i o kritici (Đilas o Njegošu, Raičković o poeziji, Milosav Babović o Njegošu i sledbenicima, Petru Džadžiću...) Jevta Jevtović, istoričar umetnosti, dugogodišnji direktor Narodnog muzeja u Beogradu, objavio je knjigu `Muzejski vernisaži` (izdavač Narodni muzej, urednik akademik Nikole Tasić). To je knjiga posvećenosti jednom poslu i kako kaže prof. dr Miodrag Jovanović u predgovoru - `Muzejski vernisaži` su svedočanstvo i o govorniku - stručnjaku i o vremenu kada se obraćao javnosti. Ona je neobična hronika i istorijska retrospekcija, veli Jovanović. U raznim prilikama i povodima Jevta Jevtović je govorio o umetnosti i umetnicima, našim i stranim i ona je svojevrsna hronika života našeg nacionalnog muzeja. Dučić u Rimu Šesnaesta knjiga biblioteke `Groš` (izdavač `KONRAS`, Beograd, urednik Srđan Stanišić), objavljena ovih dana, delo je Stanislava Sretenovića `Dučić u Rimu` (Dučićev doprinos italijansko-jugoslovenskom zbližavanju). Sretenović je mlad istoričar (rođen 1970), a zapaženi su njegovi prikazi, eseji i intervjui vezani za noviju istoriju (doktorske studije završava u Firenci). Na osnovu literature i arhivskih istraživanja (dragocena mu je za ovaj rad bila knjiga Dučićevi `Diplomatski spisi` koju je priredio i iscrpan predgovor napisao Miladin Milošević). Sretenović smatra da su Dalmacija i Albanija, po Dučiću, bile dve strateški važne tačke sa kojih je Italija mogla da prodire u dubinu Balkanskog poluostrva. Dučić je bio svedok italijanskog podrivanja stabilnosti Jugoslavije, pre svega preko davanja podrške ustaškoj emigraciji, kao i veoma oštrih antijugoslovenskih kampanja u medijima. R. Popović a1

Autor:: Đorđe Balašević Žanrovi:: Domaći pisci, Poezija Izdavač:: Balbelo Godina izdanja:: 2001 Broj strana: 218 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Knjiga sadrži priče i pesme poznatog srpskog pevača i pisca Đorđa Balaševića. Specifični pesnički ,,kosmos“ Balaševića liči na snove razboritih nerazboritosti. Pravi pesnici se kriju u svakoj pesmi. Đorđe Balašević ume da pesnički saoseća. Zna, takođe, i to je posebna vrednost, da se ne smeje sa onima koji se uvek smeju. I ništa nije važnije i čestitije od onoga ko je odvažan i čestit i čestito odvažan istovremeno. A kad je neko čestit (na pesnički način), govorio je još Heraklit, on vredi koliko hiljadu drugih. b6

Poruka jedne senke Mira Alečkovic, najlepši stihovi 2009 god 244 str 24 cm tvrd povez c3

Description Calendar Girl Januar Februar – Odri Karlan Calendar Girl Januar Februar: Morala sam da nađem novac, mnogo novca. Na kocki je bio život mog oca. Nisam imala ni prebijene pare, jedva sam krpila kraj sa krajem. Nisam imala ni ljubav, a da budem iskrena, više nisam ni verovala da postoji ona prava. Sve moje veze do sada donele su mi samo nevolje i razočaranje. Onda su mi ponudili jedan posao. Trebalo je da svakog meseca glumim devojku jednom uspešnom muškarcu, a zauzvrat dobijam sto hiljada dolara. Za godinu dana, to je više od milion dolara. Dvanaest meseci, dvanaest gradova, dvanaest neodoljivih muškaraca. Odmah da raščistimo jedno: seks nije bio deo dogovora. Da li će ga biti, zavisilo je samo od mene. Ni ljubav nije bila deo dogovora. Ipak, na to da li će se ljubav desiti, niko ne može da utiče… I tako je počela bajka, putovanje koje mi je promenilo život. Trust the journey.

Description Vizantion, Konstantinopolj, Carigrad, Istanbul… četiri imena drevnog grada podignutog na sedam drevnih brda na obalama Mramornog mora, koji će zadesiti sedam ubistava sa sedam leševa ostavljenih pokraj sedam čuvenih istorijskih znamenitosti povezanih sa sedam slavnih vladara, kraljeva, careva i sultana, što su vladali tim gradom kroz vekove, čineći ga prestonicom sveta. Kako rešiti misteriju koja vas vodi kroz lagume prošlosti i lavirinte minulih vremena i kako uhvatiti ubice koje svoje žrtve posvećuju legendarnom Istanbulu, ubijajući one koji su naudili njegovoj lepoti i njegovim žiteljima? Pletući svoja svirepa ubistva, ubice nas vode kroz grad kralja Bizasa, cara Konstantina, Justinijana i carice Teodore, Teodosija II, grad sultana Mehmeda Osvajača, Sulejmana Veličanstvenog i sultanije Hurem!

Dizajn:Stanoje Radulović Recezent:Adam Puslojić Crteži:Slobodan Miljković odlično očuvana sa posvetom autora Zbirka `Tribina unutrašnjeg stanja` je nevelika i u njoj se nalazi dvadesetak pesama podeljenih u tri poglavlja, od kojih poslednje (najzanimljivije) nosi naslov `Iz vremena kada je jedan NEGOTINAC zalutao u svoj mozak` i ujedno opisuje smisao većine pesama iz zbirke. Sve pesme su nastale tokom osamdesetih, uglavnom u Negotinu, onda kada se iz njega još nisu ljudi, cele porodice i studenti bežali, već mu se rado vraćali i dolazili u njega. U Negotinu, koji je nekada imao prave boemske kafane, poznate u celoj Jugi, letnju pozornicu u prirodi, načinjenu po uzoru na Šekspirov Gloub teatar, disko u komitetu Komunističke partije Jugoslavije, u kome su se pili vinjak i Kokta (koju je punilo negotinsko `Krajina Vino`), duvala vutra (lepak je bio zabranjenm jer smrdi), festival `Mokranjčevi dani` koji su posećivali svetski poznati muzičari i učestvovali na istom. Negotin, koji je imao i bendove ovakvih imena: Zrak, Rh Faktor, WAT, Visoki Napon a potom i Cirrusi, Admiral Tipoa, The Trash, Orfičko Zaveštanje, Les Idees Noires, Apokalipsa, Nitogen ... U takvoj sredini i vremenu, gde su mejnstrim bili punk, metal i disco istovremeno, gde je gimnazijski maskenbal bio najluđa punk žurka, svake godine tih osamdesetih, gde su se poezija i proza mogle čuti sa pločnika, iz parka, kafea, Snack bara, tu su iznikli i ovakvi stihovi: Nama krvi treba jer hodamo Svitanje Sunce da gledamo Pesmu dajte pijane devojke večeras ljube srcu treba otkucaja

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 1979. Q

NIN Beograd 2004 , Nestajanje je za Branislava Branu Petrovića bilo pogonsko gorivo njegovog izuzetnog pesništva. Ne smrt, već sve ono oko i povodom toga. Nije mogao da zamisli nepostojanje, svet bez košnica, pčela, lubenica, vina, šeptelija, Dunava, Fruške, vinograda i kućice, mrava i mravinjaka, pesnika i filozofa “«Žeževasion”» je knjiga pesama nastala na tom fonu, na toj misli što u propast stremi. Ona je potpuni izveštaj o radu Smrtonosne agencije, Smrtske službe kojoj niko nije zametnuo trag. Prah, pepeo, led, smeće, groblje, poslednje su slike pred kojima pesnik zastaje i kazuje/svedoči, u fasciklu, muški. mek povez, format 12,5 x 21 cm , ćirilica, 106 strana , l4

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. Mersad Berber (Bosanski Petrovac, 1. januar 1940 — Zagreb, 7. oktobar 2012) bio je akademski slikar iz Bosne i Hercegovine. U Ljubljani je 1963. godine završio slikarske studije na Akademiji lepih umetnosti u klasi Maksima Sedeja, a magistrirao je grafičko slikarstvo sa profesorom Rikom Debenjakom. Petanest godina docnije, Berber stiče poziciju profesora na Akademiji lepih umetnosti u Sarajevu. Od 1965. i prve samostalne izložbe u ljubljanskoj Gradskoj galeriji, karijera ovog umetnika kreće uzlaznom putanjom. Danas je Berber jedan od najpoznatijih grafičkih slikara na svetu koji je 1984. godine uvršćen u kolekciju galerije Tejt (Tate Gallery), stvarajući estetski i etički identitet svoje domovine poznat milionima ljudima. Skoro 40 godina svog umetničkog rada potrošio je kao istinski homo universalis sa slikanjem, grafičkim crtežima, ilustrovanjem i prepariranjem bibliografskih edicija, grafičkih i poetskih karti. Njegova scenografija i dizajn kostima zaživeli su u pozorištima u Ljubljani, Zagrebu i Vašingtonu. Svoj animirani film Tempo Sekondo (Tempo Secondo) završio je 1985. godine. Od 1966. godine Mersad Berber je dobio više od pedeset nagrada i priznanja. Pored mnogih međunarodnih nagrada, treba izdvojiti Zlatnu medalju i honorarnu diplomu na Prvoj međunarodnoj izložbi grafike u Trstu, prvu nagradu na 11-om Međunarodnom bijenalu u Sao Paolu, Honorarnu nagradu na 10-om Međunarodnom bijenalu u Tokiju, prvu nagradu na 7-mom Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji, nagradu IKOM-a u Monte Karlu, nagradu grada Krakova na 4-om Međunarodnom bijenalu grafike i dr. 2007. godine postao je član Ruske akademije umetnosti. Od 1992. godine Mersad Berber je živeo u Zagrebu i Dubrovniku. Umro je 7. oktobra 2012. u Zagrebu....

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; 345 strana;

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; 246 strana;

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Zeleni vitez; Krvava bajka; Tražim pomilovanje;...); 272 strane;

Izdavač: Plato Autor je, nedvosmisleno, pesnik iskustva, liričar koji minule, viđene i doživljene slike, sadržaje i stanja imaginativno transformiše i neizostavno potapa u gust rastvor melanholije, što je takođe uslov bez koga se u lirskoj pesmi ne može: lirika i melanholija uvek su ruku pod ruku, jer su i jedna i druga u nekoj vezi sa mišlju na smrt, imaju jak eshatološki potencijal. Stoga je stih: “U jesen lišće pada od tišine tiše”, uz pregršt drugih, sličnih, istog tona, rasejanih po knjizi “Save as”, zaista mogao biti napisan u bilo kom lirskom (ne)vremenu, što Zubanovića i vezuje za osnovno lirsko nasleđe. Polazeći otuda pesnik se, međutim, zapućuje u više pravaca odjednom i zahvaljujući sinhronizaciji različitih tačaka i slojeva svog interesovanja uspeva da se vine do onoga što je u današnjoj poeziji najteže – do prepoznatljivosti glasa. Sačinjena, gledano sa stanovišta pesničkog oblika i kompozicije knjige, strogom realizacijom koncepta, približavajući se, tom stranom, simetriji i geometrizmu forme (sve pesme imaju po četiri katrena i sličan model rime) zbirka “Save as” pribira najrazličitije moguće senzacije mahom iz gradskog života, sadržinski i intonacijski prevazilazeći potencijalnu monotoniju stihovnog obrasca.

Description Sanjam o tome da se sve tinejdžerke krišom osećaju kao ja. I možda ćemo jednog dana, kad shvatimo da se sve osećamo isto, prestati da se pretvaramo kako smo nešto što nismo. To bi bilo sjajno. Ali dotle ću iskreno govoriti o tome na ovom blogu. I skrivaću to u „stvarnom životu“. Peni ima tajnu. Peni je tinejdžerka. Kao i svim drugim tinejdžerkama važno joj je da bude popularna. Zato u društvu ne može uvek da kaže ono što zaista misli. Pod pseudoninom Onlajn devojka, Peni bloguje o onome što stvarno oseća u vezi s prijateljstvom, mladićima, svojoj šašavoj porodici i paničnim napadima koji su joj ovladali životom. Blog će joj doneti mnogo istomišljenika i pratilaca, ali život van interneta krenuće nizbrdo. Kad se situacija zaista pogorša, porodica je vodi u Njujork, gde upoznaje Nou: lepog mladića koji svira gitaru. Peni se odjednom zaljubljuje ? i opisuje svaki trenutak na svom blogu. Ali i Noa ima tajnu. Tajnu koja preti da ugrozi Peninu anonimnost ? i jedno dugogodišnje prijateljstvo ? zauvek. „Zoi očigledno dobro poznaje sve zamke onlajn sveta, a njena istančana opažanja o osetljivom adolescentskom dobu u eri digitalizacije čine ovu knjigu o odrastanju zaista posebnom.“ Booklist

Description Misija zaborav – Marija Duenjas Za Blanku Pereu, talentovanu madridsku profesorku, moglo bi se reći da ima sve. Ali njen svet će se sasvim urušiti kada je muž, s kojim je u braku dvadeset godina, ostavi zbog druge žene. Preispitujući svoj život i pitajući se koliko poznaje sebe. Blanka odlučuje da promeni okruženje i prihvata naizgled dosadan istraživački projekat na jednom malom kalifornijskom univerzitetu. Posvećen već decenijama mrtvom španskom profesoru koji je živeo u Americi. Međutim, u silnoj želji da ostavi stare nevolje za sobom, polako se uvlači u piščev svet, pun teških ljubavi i neostvarenih ambicija. Boraveći u prošlosti, Blanka istovremeno postaje svesna sadašnjosti, otelotvorene u Danijelu Karteru. Harizmatičnom profesoru koji poseduje ključno znanje o mrtvom profesoru – znanje koje nikom nije otkrio. Kroz gustu mrežu strasti, sukoba i skrivenih osećanja, Blanka se probija poput upornog detektiva. Odbija da posustane i dolazi do neverovatnih istina koje ostavljaju dubok trag u njenom životu. Marija Duenjas ulaže svoje srce i dušu u refleksivnu, liričnu i humorističnu priču. O ženi koja otkriva snagu druge šanse. Pun raskošne, maštovite proze i nezaboravnih likova. Roman “Misija Zaborav” predstavlja putovanje duše od čamotne i trnovite prošlosti do ustreptale, bremenite sadašnjosti. To je priča o uzbuđenju koje donosi svaki novi životni početak. Marija Duenjas je jedan od najčitanijih savremenih španskih književnika. Napisala je tri romana: Vreme između štepova, Misija Zaborav i La Templanza. Njene knjige su prevedene na trideset pet jezika i dostigle su milionske tiraže. Jednako su je dobro prihvatili i čitaoci i kritičari. Profesorka je engleskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Mursiji, a predavala je i na univerzitetima u Americi. Napisala je nekoliko akademskih radova, a učestvovala je i u raznim obrazovnim i kulturnim projektima. Živi u Mursiji, u Španiji.

Description Floberov papagaj – Džulijan Barns Najčuveniji roman, Džulijana Barnasa “Floberov papagaj”. Barns već godinama unazad živi dvostruki život pisca tzv. mejnstrim književnosti proslavio se kao tvrda struja britanske postmoderne u romanom “Floberov papagaj”

Description Eliksir besmrtnosti je uzbudljiva priča o porodici Spinoza, koju pripovedač prati od njenih početaka daleke 1140. godine u Portugalu, do samog kraja 20. veka u Norveškoj. Ova porodična saga isprepletena je najvažnijim istorijskim, društvenim i kulturnim dogadjajima na dva kontinenta u viševekovnom razdoblju, obeleženom periodima tiranije i prevrata. Susrećemo se sa srednjovekovnim Portugalom, španskom inkvizicijom, Rembrantovim Amsterdamom, Francuskom revolucijom, Frojdovim Bečom, kao i strahotama oba svetska rata. Članovi porodice Spinoza nisu samo posmatrači, već često i važni učesnici u samom središtu zbivanja. “Moje ime je Ari i ja sam poslednji iz dugog rodoslova porodice Spinoza. Porodično stablo nema više muških grana, i kada ja prema prognozama lekara sklopim oči za nekoliko meseci, ova porodična saga će dobiti zasluženi kraj. Ležim u bolnici, moja sudbina je zapečaćena, a sećanja naviru. Sva ona sećanja za koja sam mislio da su izbledela, izmakla i iščeznula u vremenu, pokrenula su se, žive sopstvenim životom, a iz njih izrasta prošlost, naša zbunjujuća, višesmislena prošlost.” Rešen da priču o porodici sačuva od zaborava, pripovedač Ari Spinoza priseća se svega što je, zajedno sa bratom blizancem slušao od tajanstvenog Fernanda koga je ljubav prema Arijevoj babi vezala za porodicu Spinoza. Fernando je bio kabaretski umetnik, vodeći antifašista u Beču tridesetih godina 20. veka, zatvorenik logora Dahau, rob u rudniku bakra u rukama SS-snaga u Jugoslaviji, a zatim i višegodišnji zatočenik u sibirskom logoru. Nakon svega toga bio je skrhan čovek, koga je zanimala samo prošlost. Fernando je svoja saznanja sticao komunicirajući s duhom Šošane Spinoze, koja je živela u Parizu u 18. veku, i bila ljubavnica Voltera, život okončavši samoubistvom. Iako bi osnova Fernandovih priča mogla odmah izazvati sumnju u njihovu istinitost, Ari nikada nije sumnjao u verodostojnost onoga što je čuo od Fernanda.

odlično očuvana ROOM.10