Knjiga je dobro očuvana,uo riginalu na francuskom. >>Si l`on devait citer le poète qui a exercé l`influence la plus profonde sur la poésie du début du xxe siècle, il faudrait nommer Rimbaud. Avec plus de hardiesse encore que Baudelaire, il a étendu le champ d`exploration de la poésie. Avant lui, l`expérience poétique était principalement l`expérience de la création littéraire. Après lui, la poésie devient un moyen de connaissance. [...] C`est qu`il n`a pas hésité à se mettre en communication avec la part inconnaissable de lui-même. Il y a découvert un grand jeu d`images, fleurs éclatées, filles à lèvres d`orange, déluges et miracles, un jeu dont chaque figure ressemble à un message marqué d`un sceau incompréhensible et sacré. Dès lors, Rimbaud va libérer tous les phénomènes de l`inconscient, préparer les voies du surréalisme et créer, si l`on veut, un nouveau mystère dont les symboles resteront étrangers au merveilleux et au fantastique.<<

Odlično očuvano! Autor - osoba Hitrec, Hrvoje Naslov Smogovci i strašni Bongo : romančić za djevojčice i dječake, njihovu stariju braću i sestre, te za nove i stare fosile / Hrvoje Hitrec Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : `August Cesarec`, 1987 Fizički opis 166 str. ; 19 cm (Karton) Smogovci su jedan od najuspjelijih humorističnih romana za djecu i mladež u povijesti hrvatske književnosti, a njihova je glasovitost s vremenom (zahvaljujući i televizijskoj seriji) poprimila gotovo legendarne razmjere. Smogovci i strašni Bongo drugi je roman u seriji knjiga o Smogovcima, koje opisuju dogodovštine obitelji Vragec i stanovnika zagrebačkog Naselka. Hrvoje Hitrec u ovom romanu nastavlja priču o ljubavi Dunje i Mazala, Dade i Marine, o smiješnim dogodovštinama simpatičnoga Nosonje, ali i o čudesnim sposobnostima maloga Bonga, sina Drageca Vrageca, genijalnoga mališana. U nizu komičnih situacija koje izazivaju neodoljiv smijeh, razvija se radnja knjige koja započinje ljetnom pustolovinom u ukletom dvorcu, gdje Vrageci i Nosonja zaustavljaju sitne lopove Crnoga Džeka i njegova priglupog pomoćnika Kumpića, a završava prvim rastankom Dunje i Mazala. U obilju humora postoji i dirljiva epizoda sa slijepom djevojčicom Lorom, kojoj Bongo vraća vid i zdravlje, te se rađa još jedna ljubav koja će vječno trajati. Jedan od pokretača radnje je i ujak Flek, koji se pokušao trajno useliti u kuću Vragecovih, ali mu to nije pošlo za rukom. Ovim je romanom H. Hitrec potvrdio uspjeh prvih Smogovaca i sebe kao pripovjedača bliskoga djeci i mladeži, koji su mu postali najvjernijom publikom. Vještim isprepletanjem iskustava tipičnih za „prozu u trapericama“, romana strave i znanstveno-fantastičnog romana, zanimljivim likovima, jezičnim bogatstvom i duhovitostima u pripovijedanju Hitrec je stvorio zanimljiv roman koji puna dva desetljeća oduševljava naraštaje čitatelja. Smogovci i strašni Bongo Hrvoje Hitrec na početku svog romana „Smogovci i strašno Bongo” objavljuje da je ovo „Romančić za djevojčice i dječake, njihovu stariju braću i sestre, te uza nove i stare fosile“. Roman „Smogovci i strašni Bongo“ prvenstveno je namijenjen mladima, ali nam sam autor piše da je ovo i roman za sve stare i nove fosile. Mogu ga čitati ljudi svih uzrasta, jer će se za svakog od njih nešto naći u ovom romanu. Ovo je drugi roman u serijalu o Smogovcima, pa se prirodno nastavlja na radnju iz prošlog romana. Kao i u prijašnjem romanu, upoznajemo grad Zagreb i kvart Naselak, gdje živi obitelj Vragecovih. Ovaj roman sastoji se od dvadeset dva kratka poglavlja, a započinje ljetnom pustolovinom u ukletom dvorcu Mrakovčan, u koji dolazi Nosonja s Mazalom i još nekoliko Vrageca. Nosonja i Vragecovi zaustavljaju Crnog Džeka i njegovog priglupog partnera Kumpića, koji su tamo ostavljali ukradene skupocjene slike iz galerija. Kao što sam naslov kaže, u ovom romanu dobro ćemo upoznati strašnog Bonga, za sada jedino dijete Drageca Vrageca i Sonje Vragec. Bongo ima čudesne sposobnosti i zaista jest pravi mali genijalac. Roman je pun komičnih situacija, koje izazivaju smijeh svih generacija. U obilju humora, naići ćemo i na jednu tužnu i jako dirljivu epizodu s djevojčicom Lorom, koja će imati sretan završetak. Srest ćemo i nekoliko ljubavnih parova: Dunju i Mazala, Dadu i Marinu, pa kasnije i Bonga i Loru. Jedan od pokretača radnje je zasigurno i ujak Flek, koji se pokušava trajno nastaniti u kući Vragecovih, ali mu to nikako ne uspijeva. Hrvoje Hitrec (Zagreb, 14. srpnja 1943.) suvremeni je hrvatski književnik, romanopisac, dramski pisac, filmski i televizijski scenarist, posebice poznat po brojnim knjigama za djecu i mladež. U romanima, pripovijetkama, dramskim i televizijskim ostvarenjima najčešće mu je mjesto zbivanja grad Zagreb. Prvi Hitrecov roman je Pustinjakov pupak, pa zatim Manijak i Ljubav na crnom baršunu. Najveću su popularnost, i opet u zagrebačkom ambijentu, doživjeli Hitrecovi Smogovci, saga o odrastanju djevojčica i dječaka, u pet knjiga. Po Smogovcima napravljena je najdulja serija u hrvatskoj povijesti s velikim uspjehom. Autor je i drugih romana, kako za djecu (Eko Eko, Humandel), tako i za odrasle (Ur, Pustinjakov pupak, Ljubavi na crnom baršunu, troknjižje Kolarovi koje prate sudbinu zagrebačke obitelji kroz cijelo 20. stoljeće). Jedan je od najistaknutijih ekologa u književnosti a njegova ekološka svijest najviše je izražena u knjigama za mladež kao što su: Eko Eko (1978), Smogovci i strašni Bongo (1987) te Zbogom Smogovci (1989). 2010-ih objavio je romanesknu trilogiju o hrvatskoj povijesti. Prvi je roman „Kolarovi“ o hrvatskoj političkoj povijesti 20. stoljeća. Slijedeći je „Što Bog dade i sreća junačka“ u kojem se bavio 19. stoljećem i banom Jelačićem. Treći roman iz tog ciklusa je „Špilberk“, gdje je zašao u 18. stoljeće, vrijeme baruna Trenka. Roman romansirano pripovijeda životopis baruna Trenku, vojnika, gospodina, kockara i junaka, najpopularnijeg ratnika tadašnje Europe, koji je preživio 102 dvoboja i 14 ranjavanja, ali ne i zatočeništvo u zloglasnom Špilberku, koji je druga strana medalje prosvijećenog apsolutizma. MG8 (N)

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

Dejvid Badijel MALI DIREKTOR ,novo ➡️ ➡️ Izdavač: Propolis Books Žanr: Knjige za decu Najstroži direktor + najgori đak = haos u najavi! Drvengradsku školu posetiće školski inspektori. Ukoliko ocena škole ponovo bude nezadovoljavajuća, biće zatvorena. I tu postoji jedan ogroman problem: Roman Vlaš, najgori đak u školi. Autor je brojnih školskih smicalica, zbog kojih je prethodni direktor dao otkaz. U školu stiže novi direktor – gospodin Gvozdeni. On je toliko strog, da ga se čak i nastavnici plaše. Odjednom, pojaviće se niotkud misteriozna muzička kutija zbog koje će direktor i Roman zameniti tela. Školska pravila se menjaju ili ukidaju, a nova pravila postaju san svakog zločestog đaka. Drvengradska škola je u potpunom haosu. Knjiga je N O V A L3

1.Nedeljko Popadic- Pobeda 2.Muni Vicer- Djeno i crni pecat madam Kriken 3.Zil Vern- Put oko sveta za 80 dana *napisana posveta 4.Robison Kruso *napisana posveta 5.Radosav Stojanovic- Kakvu tajnu kriju ptice 6.Pohod na zveri Dobro ocuvano.

SUDBINA JEDNOG ČARLIJA AUTOR: ALEKSANDAR POPOVIĆ IZDAVAČ: ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2005. GOD. TVRDE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 144 STR ILUSTROVANO STANJE KNJIGE ODLIČNO 5- POSVETA TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA MARBO 1

Knjiganje dobro očuvana.

odlično kao na slikama hipnos hipnizam casopis zenit srpska avangarda nadrealizam avangardna poezija radeta drainca

Autor: Džef Kini Naslov: Dnevnik šonjavka 7 – Levo smetalo Izdavač: Dereta Prevod sa engleskog: Jelisaveta Đurić Br. str.: 217 Povez: broš Format: 20 cm Pismo: latinica Ljubav je svuda oko nas – ali šta to znači u slučaju Grega Heflija? Plesna žurka za Dan zaljubljenih u Gregovoj školi napravila je potpuni haos od njegovog života. Greg ima problem da nađe pratnju za taj veliki događaj, pa je baš zabrinut da ne ostane „kratkih rukava”. Njegov najbolji drug, Roli, takođe nema mnogo sreće, ali to i nije baš neka velika uteha. Neočekivanim spletom okolnosti Greg će uspeti da pronađe svoju partnerku, ostavljajući tako Rolija samog. Ipak, duga noć je pred njima, i na kraju – nikad se ne zna ko će se od njih srećno zaljubiti. Džef Kini je rođen 1971. godine u Merilendu. Od 1998, na vebsajtu funbrain.com svakodnevno objavljuje ideje iz Dnevnika šonjavka. Tokom šest godina, koliko je bilo potrebno da se knjiga pojavi, ovaj sajt je zabeležio oko 70 miliona poseta. Godine 2007, kada je objavljen, Dnevnik je odmah postao najčitanija dečja knjiga u Americi, kao i njegovi nastavci: 2008, Dnevnik šonjavka – Rodrikova pravila i 2009, Dnevnik šonjavka – Poslednja slamka. Serija knjiga o Gregu Hefliju do sada ima sedam nastavaka. Svakodnevne avanture ovog neobičnog dečaka pomogle su milionima dece da se identifikuju s njim i shvate da je svako poseban na svoj način. Džef Kini je detinjstvo proveo u državi Vašington, a u Novu Englesku se preselio 1995. godine. Sada živi u južnom Masačusetsu, sa svojom suprugom Džuli i njihova dva sina, Vilom i Grantom. Zahvaljujući ovim Dnevnicima, Njujork Tajms je 2009. godine Džefa Kinija proglasio za jednog od sto najuticajnijih ljudi u Americi. NAJČITANIJA DEČIJA KNJIGA NA SVETU... NOVE AVANTURE NEODOLJIVOG GREGA HEFLIJA KOJI ŠTA GOD DA RADI NAILAZI NA NEPREMOSTIVE PREPREKE. Greg Hefli je oduvek žurio da odraste. Ali, da li je odrastanje stvarno tako zabavno kako se predstavlja? Greg odjednom ulazi u koštac s pritiscima muško-ženskih odnosa, sve većih odgovornosti, pa čak i čudnjikavih promena koje dolaze sa stupanjem u pubertet – i sve to bez podrške njegovog najboljeg prijatelja, Rolija. Može li Greg sam da izađe na kraj sa svim tim? Ili će morati da se suoči s „ružnom istinom“? „Žanr koji naprosto razvaljuje... svakodnevni humor i pobednička formula.“ – Publishers Weekly, istaknuta kritika „Dnevnik šonjavka teži da osvoji svet.“ – magazin Time „Jedna od najuspešnijih objavljenih serija knjiga za decu svih vremena.“ – Washington Post „Ova knjiga je izbrisala reč ‘nevoljni’ iz izraza ‘nevoljni čitaoci’.“ USA Today MG9 (N)

Sudbina jednog Čarlija Autor: Aleksandar Popović Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1984. Tvrde korice Pismo: ćirilica Broj strana: 120 str Ilustrovano Stanje knjige odlično. Na predstrani potpis vlasnika knjige.Na prvih nekoliko strana četvrti končani povez popustio. Nadalje je sve dobro. Skladište 3

Jani Rico - Grcka Tanesi, 2009. 133 strane. Najlepše, najgušće, najzavršenije pesme Ricove iz njegovog prebogatog pesničkog dnevnika, izražavajući njegovo akumulirano životno iskustvo, i nadu i gorčinu, bez patetike saopštavaju upravo tu njegovu osnovnu veru u čoveka. I, naravno, njegov redak pesnički dar i neverovatnu odanost poeziji. Živo tkivo ove poezije ostaje kao duhovna svojina grčkog naroda i svih ljubitelja poezije i prijatelja Grčke u svetu, one njene najbolje strane odvajkada do danas, i svih poklonika i boraca za slobodu, ne slobodu neku zamišljenu, buduču, apstraktnu, pristrasnu, već svakodnevnu, običnu, za svakog čoveka, u svakom pogledu. A to podrazumeva mir i socijalnu pravdu, da niko ne živi od tuđeg rada i nesreće, i da bez rata i bez čovek svaki, uživa u večitom povratku sunca i u svojoj radosti što ga gleda. Odlično ocuvana knjiga. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 19082021

Pampiri - Dlakovuk - Jadnorog - Darko Macan - Kreativni centar - 2011 godina .

Kao novo Izbor najvažnijih Manojlovićevih dela Todor `Todoš` Manojlović (Veliki Bečkerek, 17. februar 1883 — Zrenjanin, 27. maj 1968)[1] bio je srpski književnik, književni i likovni kritičar i teoretičar i dramski pisac koji je svojom prvom dramom „Centrifugalni igrač“ (1930. godine) postavio temelje moderne srpske drame. Jedan je od najvećih evropejaca srpske moderne kulture.[2] Todor Manojlović Datum rođenja 17. februar 1883. Mesto rođenja Veliki Bečkerek, Austrougarska Datum smrti 27. mart 1968. (85 god.) Mesto smrti Zrenjanin, SFR Jugoslavija Porodica Uredi Todor Manojlović kao dete Todor Potiče iz ugledne i bogate srpske bečkerečke porodice Manojlović, koja je stanovala u Pupinovoj ulici. Todorovi roditelji bili su: otac Nikola Niko Manojlović advokat i Sofija Manojlović rođ. Petrović. Smrt ih je uzela u isti mah, umrli su dan za danom, `od teške bolesti`, nakon 19 godina srećnog braka. Niko je umro 6. decembra, a Soka sutradan 7. decembra 1899. godine. Ostali su iznenada bez roditelja njihovi sinovi Todor i Ivan. Brigu o njima preuzeli su Sofijine sestre Linka Krsmanović i Olga Putić, te brat Joca Petrović. Školovanje Uredi Školovao se Toša kao stipendista `Avramovićeve zaklade`, jedne od 50 bogoslovskih stipendija pri srpskoj patrijaršiji u Sremskim Karlovcima. Počev od 1894. godine, kada je već bio gimnazist u Velikom Bečkereku. Stipendija je iznosila 300 f. godišnje, a on je bio čak šta više rođak zaveštačev.[3] Učio je najpre prava u varoši Nađvaradu, gde se družio sa nekoliko godina starijim mađarskim pesnikom Adi Endreom. Zajedno osnivaju grupu pisaca i umetnika nazvanu `Holnap` (Sutra). To je bila njegova `ulaznica` u književno-umetnički svet, koji će ga potpuno zaokupirati. Od 1910. godine U Minhenu studira istoriju umetnosti, i iz tog vremena je korespondencija sa bečkim književnikom Stefanom Cvajgom. Predstojeće predratne godine bezbrižno provodi u Temišvaru, Firenci, Rimu, Veneciji gde sa oduševljenjem proučava na licu mesta, staru umetnost i njene stvaraoce. Svoj prvi tekst na srpskom jeziku objavljuje 1913. godine u Letopisu Matice srpske. Reč je o prikazu prve knjige Isidore Sekulić: `Saputnici`, koji je napisao pod uplivom poznanika, pesnika Jovana Dučića.[4] Završio je Filozofski fakultet – odsek istorije umetnosti u Bazelu 1914. godine. Stvaralaštvo Uredi Prvi svetski rat ga je zatekao u Italiji. Godine 1916. odlazi na Krf kao dobrovoljac[1], sarađuje u Srpskim novinama i Zabavniku. Od 1920. do 1924. godine bio je sekretar Opere, zatim bibliotekar Senata i profesor beogradske Umetničke akademije. Bio je 1931. godine, kratko i burno, urednik Letopisa Matice srpske u Novom Sadu.[1] Sarađivao je sa mnogim književnim listovima i časopisima, uz veoma zapaženu prevodilačku aktivnost. Odlikovan je, između ostalih nagrada, Palmom Francuske akademije. Napisao je veliki broj pesama, eseja, članaka i kritika koje su obuhvatile sve oblasti umetničkog stvaralaštva. Od drama se izdvajaju: „Centrifugalni igrač“, Katinkini snovi, Nahod Simeon, Opčinjeni kralj, San zimske noći, Comedia dell arte. Između dva svetska rata živi u Beogradu, i učestvuje u javnom životu kao kulturni poslenik. Bio je sekretar Beogradske opere i sekretar Matice srpske i urednik njenog `Letopisa` u Novom Sadu. Bio je bibliotekar Senata od 1931. do 1941. godine. [1]Predavao je istoriju umetnosti na beogradskoj Umetničkoj akademiji.[5] Intenzivno je pratio umetničke događaje i pisao likovne kritike. Sudovi koje je u ovim tekstovima izrekao, povodom izložbi najznačajnijih jugoslovenskih slikara, poslužili su za današnju periodizaciju u likovnoj umetnosti 20. veka. Likovne kritike Todora Manojlovića objavljene su u redakciji Jasne Jovanov, u izdanju Gradske biblioteke Zrenjanin. U zavičaju Uredi Spomen-ploča na kući u Zrenjaninu u kojoj je Todor Manojlović živeo po povratku iz Beograda Stare dane, od 1945. godine taj `večiti neženja` provodi u rodnom Zrenjaninu. Stanuje zajedno sa neudatom polusestrom Verom Putić, u ulici Maksima Gorkog 31 (danas Ulica vojvode Petra Bojovića). Bio je član srpskog PEN kluba, a pod stare dane dobija niz književnih priznanja. Udruženje književnika Srbije mu dodeljuje nagradu za životno delo januara 1968. godine. Umro je ubrzo 27. marta 1968. godine, i sahranjen u porodičnoj grobnici na Tomaševačkom groblju u Zrenjaninu. Na kući gde je stanovao i umro postavljena je spomen-ploča.[6] Pesme drame kritika eseji pozoriste avangarda Međuratna književnost Srpska avangarda Srpski modernizam Moderna poezija Toša Miloš Crnjanski

1962 Krusevac Retko Najveći deo života proveo je u Kruševcu (vreme okupacije, posleratne godine, sve do smrti). Bio je upravnik Narodne biblioteke u Kruševcu (1955–1967) i jedan od osnivača Književnog kluba `Bagdala`. Od 1967. godine odlučio da bude slobodni književnik. Branislav L. Lazarević (Beograd, 2. XII 1910 – Kruševac, 23. II 1989), bio je jedan od najznamenitijih literarnih imena kruševačke čaršije. Osnovnu školu pohađao je u Trsteniku, Stopanji i Nišu (1917–1920), nižu gimnaziju u Sremskim Karlovcima, Kruševcu i Skoplju (1920–1925), a stručnu tehničku školu u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu (1930–1937). Od 1939. do 1952. radio u Skoplju, Kruševcu, Kraljevu, Ovčar Banji, Užicu. Jedan je od osnivača Književnog kluba Bagdale. Od 15. aprila 1959. do kraja 1968. bio glavni urednik časopisa i Bagdaline edicije `Mala biblioteka`. Član srpskog PEN kluba, Udruženja književnika Srbije. U centru grada 1957. godine Branislav L. Lazarević sa ćerkom Glavno umetničko opredeljenje Lazareviću je poezija, mada je napisao i nekoliko novela i roman `Katarina` (u nastavcima objavljen u časopisu Bagdala, 1960). Uspešno se ogledao u književnosti za decu pa su neke njegove pesme dugo godina bile na spisku lektire za niže razrede osnovne škole. Zastupljen u više pesničkih antologija, prevođen na mnoge jezike. Objavljivao u gotovo svim jugoslovenskim listovima, časopisima i drugim publikacijama (od 1927. sve do smrti). Objavio 36 naslova knjiga, u vremenu od 1927. do 1987. godine. Brojni su prilozi i na stranim jezicima, kao i knjige. Nadrealizam bagdala poezija xx veka posleratna srpska

MATO LOVRAK SREĆNA ZEMLJA - omladinski roman Crtež - Andrija Maurović Izdavač - Slavija, Novi Sad Godina - 1940 95 strana 20 cm Edicija - Omladinska biblioteka Put u život Povez - Broširna Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

PRSTEN ŽIVOTA LIRSKE PESME I POEME AUTOR: ALEKSANDAR BLOK IZDAVAČ: AUTORSKO IZDANJE GODINA IZDANJA: 1975. ZAŠTITNI OMOT TVRDE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 355 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA K169G

Autor: Bogomir Mijatović Godina izdanja:: 2019. Broj strana: 191 Pismo: Ćirilica Format: 21 cm

JO NESBO PRDIPRAH DOKTORA PROKTORA Meki povez 6/13

Knjiga je dobro očuvana. Ima posvetu. 64 PESNIKA Predgovor Branimir Donat - Dragan Aleksić, Aljagrov, Luj Aragon, Marija D Areco, Selin Arno, Hans Arp, Johanes Bader, Hugo Bal, Žak Baron, Šandor Barta, Andre Breton, Moni De Buli, Marsel Dišan, Pol Elijar, Maks Ernst, Julius Evola, Hlebnjikov, Hofmajster, Pol Kle, Aleksej Kručonih, Ljubomir Micić, Branko Ve Poljanski, Risto Ratković...Latinica, Šiven povez, Omot, 213 strana Bratstvo i jedinstvo,Novi sad,1985.

Lirika Sapfo Nolit, 1961. Mek povez, strana 116 Spolja kao na fotografijama, unutrasnjost vrlo dobra

DEMON DEFENDERS Classroom Demons Zombies ih the House Jezik Engleski Izdavac: Puffin Mek povez 179+181 str

dobro stanje , 20 x 13 , 180 strana

Podgorica 2009g.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Misteriozno pojavljivanje kućnog vilenjaka Dobija i njegov pokušaj da spreči Harija da se vrati na Hogvorts navode Darslijeve da ga stave u kućni pritvor do daljeg. Spas stiže u vidu letećeg automobila, kojim upravljaju Ron i njegova braća. Posle raspusta provedenog u Jazbini, nesvakidašnjoj kući Vizlijevih, i dramatičnog dolaska na Hogvorts, nova školska godina protiče pod patronatom novog profesora Odbrane od Mračnih veština Gilderoja Lokharta...``

Grad na pesnikovoj ruci, Festival poezije mladih, Vrbas 2016 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. Lepo očuvano. 99 strana Knjiga u PERFEKTNOM stanju 1g