NIN Beograd 2004 , Nestajanje je za Branislava Branu Petrovića bilo pogonsko gorivo njegovog izuzetnog pesništva. Ne smrt, već sve ono oko i povodom toga. Nije mogao da zamisli nepostojanje, svet bez košnica, pčela, lubenica, vina, šeptelija, Dunava, Fruške, vinograda i kućice, mrava i mravinjaka, pesnika i filozofa “«Žeževasion”» je knjiga pesama nastala na tom fonu, na toj misli što u propast stremi. Ona je potpuni izveštaj o radu Smrtonosne agencije, Smrtske službe kojoj niko nije zametnuo trag. Prah, pepeo, led, smeće, groblje, poslednje su slike pred kojima pesnik zastaje i kazuje/svedoči, u fasciklu, muški. mek povez, format 12,5 x 21 cm , ćirilica, 106 strana , l4

Izdavač: Čigoja Hrišćanstvo, pravoslavlje, poezija 2004 god 91 str 20 cm a4

2011 god 70 str 21 cm PAIDEA SLIKE Moguće je lično preuzimanje sredom, četvrtkom i petkom u 16h i 30 min, u podzemnoj garaži Delta Citija, ili za dalje destinacije šaljem poštom kao preporučenu tiskovinu (placa kupac) B4

180 STR 25 CM 1988 G m.so.kv.g.

KAO NOVA 20 cm. 60 str. 2008 god. m.so.kv.g.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. Mersad Berber (Bosanski Petrovac, 1. januar 1940 — Zagreb, 7. oktobar 2012) bio je akademski slikar iz Bosne i Hercegovine. U Ljubljani je 1963. godine završio slikarske studije na Akademiji lepih umetnosti u klasi Maksima Sedeja, a magistrirao je grafičko slikarstvo sa profesorom Rikom Debenjakom. Petanest godina docnije, Berber stiče poziciju profesora na Akademiji lepih umetnosti u Sarajevu. Od 1965. i prve samostalne izložbe u ljubljanskoj Gradskoj galeriji, karijera ovog umetnika kreće uzlaznom putanjom. Danas je Berber jedan od najpoznatijih grafičkih slikara na svetu koji je 1984. godine uvršćen u kolekciju galerije Tejt (Tate Gallery), stvarajući estetski i etički identitet svoje domovine poznat milionima ljudima. Skoro 40 godina svog umetničkog rada potrošio je kao istinski homo universalis sa slikanjem, grafičkim crtežima, ilustrovanjem i prepariranjem bibliografskih edicija, grafičkih i poetskih karti. Njegova scenografija i dizajn kostima zaživeli su u pozorištima u Ljubljani, Zagrebu i Vašingtonu. Svoj animirani film Tempo Sekondo (Tempo Secondo) završio je 1985. godine. Od 1966. godine Mersad Berber je dobio više od pedeset nagrada i priznanja. Pored mnogih međunarodnih nagrada, treba izdvojiti Zlatnu medalju i honorarnu diplomu na Prvoj međunarodnoj izložbi grafike u Trstu, prvu nagradu na 11-om Međunarodnom bijenalu u Sao Paolu, Honorarnu nagradu na 10-om Međunarodnom bijenalu u Tokiju, prvu nagradu na 7-mom Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji, nagradu IKOM-a u Monte Karlu, nagradu grada Krakova na 4-om Međunarodnom bijenalu grafike i dr. 2007. godine postao je član Ruske akademije umetnosti. Od 1992. godine Mersad Berber je živeo u Zagrebu i Dubrovniku. Umro je 7. oktobra 2012. u Zagrebu....

TraNSporteri / TraNSzportőrök su bilnigvalna pesnička antologija, koju su priredile novosadska pesnikinja Jelena Anđelovska i urednica Kinga Šagi Varga, a koja obuhvata 27 savremenih pesnika i pesnikinja iz Srbije i Mađarske, povezanih zajedničkim prostorom Vojvodine, koji pišu na ova dva jezika. Knjiga je objavljena u zajedničkom izdavačkom poduhvatu Udruženja `Mračna komora` i izdavačke kuće Forum. U njoj su zastupljeni autori srednje i mlađe generacije, koji pripadaju različitim nacionalnim i kulturnim identitetima, mada žive u istoj sredini, i koji artikulišu svoja autentična iskustva vezana za nju sa različitih mesta na kojima se nalaze. Svi zastupljeni autori i autorke su prevedeni i na srpski i na mađarski, čime je u potpunosti pristupačna čitaocima i jedne i druge jezičke zajednice. U knjizi su zastupljeni: Jelena Anđelovska, Peter Antalovič, Mikloš Benedek, Timea Biro, Stevan Bradić, Tamaš Celer Kiš, Ištvan Cirok Sabo, Zoltan Danji, Oršolja Fenjveši, Ana Marija Grbić, Marko Jovetić, Katalin Ladik, Dragana Mladenović, Balint Nemet, Snežana Nikolić, Tamaš K. Olah, Nikola Oravec, Roland Orčik, Bojan Samson, Betina Šimon, Maćaš Širokai, Maja Solar, Ana Terek, Kinga Tot, Vitomirka Trebovac, Siniša Tucić i Branislav Živanović. Kategorija: poezija Priredile: Jelena Anđelovska i Kinga Šagi Varga Godina izdanja: 2021. Broj strana: 254 Pismo: latinica Povez: mek Format: 24 cm

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; 345 strana;

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; 246 strana;

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Izbor i predgovor dr.Vojislav Đurić);

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; 425 strana;

Veoma doro očuvano. Retko u ponudi. Autor - osoba Komadina, Miloš, 1955-2004 = Komadina, Miloš, 1955-2004 Naslov Južni krst : pesme / Miloš Komadina Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1987 (Subotica : Birografika) Fizički opis 63 str. ; 20 cm (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru i njegova slika na kor. Od prividne vedrine, gotovo radosti što postojimo, koja obeležava rane pesme Miloša Komadine, pesnik je stigao do složenijih i manje vedrih tonova, do potrebe da stvara „rečnik melanholije“. I kao da taj rečnik svoje bogatstvo razastire u najnovijim pesmama, pesmama koje čine knjigu „Južni krst“. U mesto da gleda i opisuje svet oko sebe, pesnik se okreće unutrašnjim prizorima, pokušava da ih raščlani, da ih predstavi čitaocu, da mu opiše put od stupanja na tavan stare kuće do mističnog, do otkrovenja u okrilju iščezlog, onog što lebdi kao uspomena. U „Južnom krstu“ Miloš Komadina je pesnik koji opeva upravo te trenutke, trenutke preobražaja, među koja deli svetove. U jednom od tih svetova postoji Beo- grad, konkretne stvari i noj ave, a u drugom postoji „pepeo zvezda“, postoji neko ko „u snu povraća crne rukavice“. Svet čudesnog gotovo da izranja iz svakodnevice; granice su pomerene ili sasvim ukinute. Pesnička vizija se slobodno kreće prostorom „među javom i med snom“. MILOŠ KOMADINA (Beograd, 10. 8. 1955 – Beograd, 28. 2. 2004) Miloš Komadina je srpski pesnik, rođen 10. avgusta 1955. godine, preminuo posle duge i teške bolesti 28. februara 2004. godine u Beogradu. Studirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Počeo je ujedno i kao pripovedač i prevodilac, posebno dela Karlosa Kastanede. Miloš je započeo pesničku karijeru veoma rano, objavljujući pesme još kao gimnazijalac. Prva od deset zbirki pesama „Obično jutro“ objavljena je 1978. godine. Radio je i kao urednik za poeziju u časopisima: „Student“, „Vidici“ i „Književne novine“. Takođe, Miloš je bio i jedan od osnivača Srpskog književnog društva. Dobar opis Miloševe ličnosti daje se u člancima Zorice Kojić koja kaže: „...zanosni taj poeta na listovima svojih knjiga i u svakodnevnom životu podjednako, zauvek mladi snevač rastafarijanskih dab snova, obožavalac regea („Steel pulse“), Bulata Okudžave i ribolova, večni mladić i dečak koji je goreo na tinejdžerskim vatrama od istinskog oduševljenja prirodom i svakim njenim elementom, pišući i proslavljajući življenje i mikro i makro svet u njemu i okolo njega svakom česticom svog dobrog, predobrog gradskog bića... Ako se pesnici kroz pisanje trude da se oslobode svog pakla, Miloš Komadina je zauzvrat proizvodio sami raj, čist vazduh i plavo nebo u direktnom susretu za svakog svog prijatelja i čitaoca. Miloš koga su od njegovih prapočetaka svi mnogo radije i prirodnije nazivali „pesničinom“ nego tek prosto pesnikom, već dovoljno dugo je neka vrsta sasvim bespogovornog Volta Vitmena u ovim krajevima, kome – kao što je to bilo i sa samim Vitmenom uostalom! – Umetnici svih vrsta i zanata dolaze na iskreno poklonjenje. No, tamo ne zatičete nikakvu samodovoljnu, nadutu i pompeznu veličinu, nego baš naprotiv živahnog dečaka, sa kojim odmah prelazite na „Ti“ i koji vam sve vreme priča čudesne priče sa same granice života i poetske fantazije što biste ih mogli satima slušati širom otvorenih očiju i usta.“ BIBLIOGRAFIJA Objavio je sledeće knjige poezije: „Obično jutro“, 1978. (Nolit) „Rečnik melanholije“, 1980. (Nolit) „Figure u igri“, 1983. (Nolit) „Etika trave“, 1984. (Prosveta) „Južni krst“, 1987. (Nolit) „Nešto s anđelima“, 1991. (Nolit) „Dan“, 1994. (BIGZ) „Čudo“, 1998. (Narodna knjiga) „Ono“, 2003. (Nezavisna izdanja, Masic) Miloš je takođe objavio i knjigu proznih tekstova i pesama „Vode i vetrovi“ 1994. godine (Zajednica književnika Pančeva) i knjigu priča „Insitut za rak“ 2003. godine (Stubovi kulture) za koju je inače i dobio nagradu „Miloš Crnjanski“. Zbirku pesama „Svilom šivena juta“ su na osnovu pesnikove zaostavštine priredili Gordana Ćirjanić i Milutin Petrović 2005. godine. Kaže se da su imali uspeha u sklapanju knjige: zbirka se drži kao celina i liči na Komadinu. NAGRADE Miloš je dobitnik najuglednijih književnih nagrada, uključujući i nagradu „Vasko Popa“ za sveukupno pesničko delo, nagrade „Milan Rakić“ i „Miloš Crnjanski“ i „Pečat varoši sremskokarlovačke“. Nagrada „Vasko Popa“ 2002. godine dodeljena je za zbirku pesama „Svejedno“ („Rad“, 2001.) za koju se kaže da „potvrđuje negovanu poetiku koju pesnik razvija u osam objavljenih knjiga u vremenskom rasponu od dvadeset godina“. Neki od razloga zašto je zbirka „Svejedno“ osvojila ovu nagradu tiče se i toga što „Komadina podjednako komunicira sa pesmom i čitaocem, negujući asocijaciju i slikovnost i što njegov stih ima svoju meru, izoštren je, ironičan i precizan“. KC (K)

76, 120

■ MIODRAG PAVLOVIĆ IZABRANA DELA (3 knjige) - POETIKA MODERNOG - POEZIJA 1 - POEZIJA 2 ▪︎Autor: Miodrag Pavlović ▪︎Izdavač: `Vuk Karadžić`, Beograd, 1981. ▪︎Povez: Tvrd ▪︎Br. Strana: 332str. + 243str. + 318str. ▪︎Stanje: Dobro očuvane sa vidljivim tragovima korišćenja na koricama.

76, 90

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Zeleni vitez; Krvava bajka; Tražim pomilovanje;...); 272 strane;

savez književnika u otadžbini i rasejanju 2000 NOVA

MILAN RAKIĆ U MOJIM USPOMENAMA - Andreja Andrejević Izdavač: ŠTAMPARIJA DRAG. GREGORIĆA Beograd Godina izdanja: 1940. Povez: broš Broj strana: 54 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

NA LEDENOM JUGU - Jakša Sedmak Putovanja po Antarktiku i na Južni pol od najstarijih vremena do danas Po originalnim putopisima najglavnijih putnika Roalda Amudsena i Roberta Scotta Izdavač: KNJIŽARA Z. i V. VASIĆA Zagreb Godina izdanja: 1928. Povez: tvrd Broj strana: 153 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Varvarska svadba - Jan Kefelek Stanje: odlicno ocuvano - 5 Povez: tvrd, sa zastitnim omotom Iz moje biblioteke, nekoriscene! Stanje kao na slikama,ukoliko ima nekih ostecenja slikano je.

Balkanski ratovi 1912-1913 - Dimitrije Popović Stanje: odlicno ocuvano - 5 Povez: tvrd Iz moje biblioteke, nekoriscene! Stanje kao na slikama,ukoliko ima nekih ostecenja slikano je.

Potpuno nov primerak,nekorišćen! Boje određuju naš život, čine ga šarenim, pokreću naša čula i jačaju našu kreativnost. To što volimo neke konkretne boje mnogo govori o nama. Ova knjiga će Vam pomoći da u svakodnevici prevaziđete sivilo. Na razigran i zabavan način ona Vam pruža mnogostruko znanje o bojama. Klausbernd Folmar (Keln, 1946), inače dilplomirani psiholog, stručnjak za simbole i snove, čije su knjige prevedene na preko 15 jezika, već više od 30 godina bavi se delovanjem boja na naš život. U njegovom kapitalnom delu Velika knjiga o bojama, reč je o mnogim aspektima boje kao takve: – Psihologija i simbolika boja, – Saveti za uređenje životnog prostora, – Tipovi kojima određene boje dobro stoje, odevanje i šminka, – Međusobno delovanje različitih boja, – Učenja o bojama, od Njutna i Getea do moderne, – Narodna verovanja i mitologija, – Poreklo naziva boja i pigmenti, – Važni saveti za umetničke slikare i zanatlije, – Meditacija na boje i vežbe opažanja. Autor o svojoj knjizi: „Hvala vam što ste posegnuli za ovom knjigom. Verovatno biste voleli da znate šta ona nudi. Veliku knjigu o bojama možete da čitate redom, kao zabavan i činjenicama bogat prikaz svih boja. Pri tom ćete naći i savete i uputstva za korišćenje svake boje u svakodnevnom životu. Prikazano je i mitološko i simbolično značenje svake boje, kao i njena psihološka strana, kako neka boja deluje, i kako može da se primeni u lekovite svrhe. Pored toga, na lagan način ćete biti uvedeni u učenje o bojama i neke fizičke činjenice o njima, u onoj meri u kojoj su nam za svakodnevni odnos sa bojama potrebni. Onaj ko hoće da slika, naći će uputstva o najvažnijim pigmentima konkretnih boja, kao i napomene o poznatim slikarima, slikarskim školama i slikama. Ovu knjigu možete čitati i na preskok: u prvom poglavlju naći ćete kratak uvod u učenje u bojama. Ako vas ove opšte osnovne činjenice o bojama ne zanimaju, poglavlje ’Kako boje deluju‘ možete preskočiti. Nakon toga slede pojedinačne boje. Svaka boja je prikazana po istom principu, tako da vam neće biti teško da pronađete ono što vas zanima. Na početku poglavlja o svakoj boji naći ćete kratak opis, u kome se po odrednicama daju najvažnije informacije o boji o kojoj je reč. Želim vam da uživate u bojama i njihovom šarenilu i da proširite svoje uvide i vidike!“ Klausbernd Folmar

U vrlo dobrom stanju DANICA Sadržaj i predmetni registar: Ivanka Veselinov Danica : sadržaj i predmetni registar / Ivanka Veselinov ; [redaktori Dobrivoj Nađvinski, Lazar Čurčić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Novi Sad : Matica srpska, 1984 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 542 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Nađvinski, Dobrivoj Čurčić, Lazar Zbirka Bibliografije / Matica srpska, Rukopisno odeljenje S a d r ž a j: Predgovor (5-8); Literatura (9-10); Pogreške u numeraciji i paginaciji (11-12); Popis šifara, inicijala, pseudonima, skraćenih i pogrešno odštampanih imena autora (13-16); Razrešeni autori anonimnih tekstova (16); Skraćenice u predmetnom registru (17); Sadržaj brojeva (19-81); Sadržaj po piscima (83-204); Registar naslova `Sadržaja po piscima` (205-224); Predmetni registar (225-473); Registar naslova iz tekstova (475-542). ISBN (Pl.) Napomene Tiraž 1.000. Bibliografija

KRITIKA ČISTE TOLERANCIJE 1. HERBERT MARCUSE 2. BARRINGTON MOORE 3. ROBERT PAUL WILF GLOBUS ZAGREB 1984 BIBLITEKA 11 TEZA LATINICA TVRDE KORICE 21 CM 109 STRANICA JAKO SOLIDNO

Граф Алексеј Константинович Толстой - Баллады Берлинъ, 1922. Tematika. poezija Jezik: ruski Opis: Originalni meki povez, u donjem desnom uglu na strani - Sadržaj - fali čošak koji ne zahvata tekst! Strana 62+1 Grof Aleksej Konstantinovič Tolstoj ( 1817 - 1875) ruski pisac, pesnik, dramaturg, prevodilac, satiričar iz porodice Tolstojevih. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković