Masonska metalna štipaljka šnala za papirni novac pare kartice money clip u boji srebra masonski simboli uglomer sestar slovo G i oznaka loze 2B1 ASK1 dimenzija 7x2cm vrlo dobro ocuvano.

lepa

Sova od stare lampe lepljenja čini mi se Frulas keramika

Tri vintage porcelanska tanjira za serviranje, sa naglašenim drškama, serija Tavola Hutschenreuther Germany. Prečnik 17,3cm, raspon sa ručkama 21,6cm, max visina 3cm.

Teška činija od kristalnog stakla u obliku grozda je visine 6cm, maksimalne dimenzije 21x16cm.

Vaza od olovnog kristala 24%PbO Bohemia ručno brušena dorada, je dimenzija: visina 25cm, osnova prečnika 10cm, otvor 10,5cm.Original nalepnice.

Porcelanski dizajnerski svećnjak Ker Vitrex, Pate de France, ručno oslikan potpis Jeusef, je dimenzija visina 6,5cm, prečnik najšireg dela 10cm. Original nalepnica.

Činija od porcelana, sa ručkama, Eamag Schönwald Bavaria (podružnica porcelan fabrike Kahla), Art deco, pečat oko 1927.g. Dimenzije 33x19cm, visina kod ručki 6,5cm, težina 547g. Na zlatnoj nalepnici pise W Weitz Hannover.

Tacna za serviranje od porcelana Thomas Germany je prečnika 30,8cm.

Dekorativni dizajnerski kristalni tanjir u kobalt plavoj boji sa pozlatom, je prečnika 20,7cm. Izuzetno mali tragovi starosti. Stanje odlično do dosta dobro. Original nalepnica.

Staklena vaza Vecchia Murano Italy dekorisana 24k zlatom. ručno duvana. Visina 15cm, prečnik dna 5,2cm, prečnik otvora 4,5cm, težina 91g. U gornjoj zoni oko otvora pozlata je izbledela. Original nalepnica. Bez pukotina ili okrznuća.

Vintage Novogodišnja kugla od porcelana je prečnika 6cm. Lindner porcelan, Germany.

Vintage umetnička staklena vaza iz 60ih godina, Dalian Dalian Glass Co, je visine 22,5cm, prečnik najšireg dela 9cm.

Banjska šolja za ispijanje mineralne vode. Reljefni beli porcelan sa pozlatom. Dužina 12 cm. Visina 12 cm. Karlsbad Bohemia Karlovy Vary porcelan. Kao nova.

Visina bez drške 16 cm. Dužina 16 cm. Zapremina 1,1l.

Drvena kutija sa poklopcem u dve boje, sa kašičicom, posuda za šećer. Dimenzije: visina 4,5cm ( sa poklopcem), prečnik najšireg dela 12,7cm. Na kašičici tragovi starosti, kutija sa poklopcem odlična.

Obostrano oslikana cvetovima. Visina 22 cm. Zapremina 1,8 l. Alfoldi porcelan Hungary.

Porcelanski tanjir u reljefnom metalnom ramu. Ručno oslikana scena Zime. Sneško Belić, grudvanje, sankanje... Prečnik 23 cm. Made in Germany iz 1960ih.

Prilično redak komad. Ima oznaku plave ribe na podnožju. Fabrika porcelana u Nyonu u Švajcarskoj je poslovala u periodu izmedju 1781. - 1813. Rucno obostrano oslikana prasicima. Duzina od rucke do rucke 15,5cm. Precnik 12cm. Visina 6cm. Manji tragovi koriscenja.

Stara plastična kutija za sapun `ELEKTROTERMA` Zagreb Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,sa malom rupicom na dnu donjeg dela.

I izdanje AUBIER 1942, La Philosophie Francaise entre les deux guerres Louis Lavelle francuska filozofija između dva rata Louis Lavelle Luj Lavel (1883-1951) predstavlja francusku filozofiju u dvadeset godina koje razdvajaju dva svetska rata 20. veka. Ako Bergson i Blondel čine dve izuzetne ličnosti ovog vremena, poreklo ovog briljantnog perioda je u Dekartovoj misli, u kartezijanskim studijama o slobodi, francuskom duhu i racionalnoj potrazi za mudrošću. Dok je hrišćanska filozofija bila prisutna 1930-ih, pojavile su se nove struje. odlično očuvana LOK.1

Berechnung elektrischer Leitungsquerschnitte Friedrich Weickert brosirani povez 75 str ocuvana

do 56.str. room.1

Natošević, 1912/1913. tvrd povez, 392 satrane stanje kao na slikama

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić