visina 10 duzina 20cm

Palacio Real De Madrid  Vintage blok - "Harmonika" razglednice Kraljevske palate u Madridu iz '70 godinaBlok sadrzi 9 razglednica sa fotografijama visokog sjaja Kraljevske palateStampa Patrimonio Nacional - Nacionalna baština - agencija Spanske vladeDimenzije razglednica - 21x15cm. Stanje kao na slikama

Autor:: Karol Befa, Sedrik Vilani Žanrovi:: Popularna nauka Izdavač:: Centar za promociju nauke Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 184 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Kako i odakle dolaze ideje? Da li su kreativnoj slobodi potrebna ograničenja? Kakvu ulogu imaju rituali u razvoju misli? Karol Befa i Sedrik Vilani odgovaraju na ova, ali i druga pitanja u autentičnom dijalogu koji govori o stvaranju u njihovim svojstvenim disciplinama, matematici i muzici, kroz njihovu dugogodišnju saradnju i prijateljstvo. Kroz razgovor se ocrtavaju portreti dvojice velikih umova, koji nam pomažu da razumemo njihove ličnosti, njihov rad i njihov jedinstven put. Kako postati matematičar ili kompozitor? Kako izgleda tipičan dan u njihovim profesijama? Iza kulisa stvaralaštva otkriva susrete koji rađaju ideje, kao i način na koji te ideje pokreću stvaranje i povezuju ljude. Kompozitor i pijanista Karol Befa proglašen je za najboljeg kompozitora 2013. godine na dodeli nagrada Victoires de la Musique, šef je Katedre za umetničko stvaralaštvo na Koledžu Francuske i profesor na Visokoj normalnoj školi. Godine 2015. stekao je habilitaciju za vođenje istraživanja. Sedrik Vilani je francuski matematičar, jedan je od najtalentovanijih mladih matematičara današnjice i dobitnik Fildsove medalje za 2010, najvećeg priznanja u svetu matematike. Profesor je na Univerzitetu „Klod Bernar”, Lion 1, i član Francuske akademije nauka. Trp biv fri

ZBIRKA ISPITNIH ZADATAKA IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICININSKOG FAKULTETA Autori: Zorana Vujović, N. Avramović, V. Dragutinović, Ksenija Stojanović, V. Vujić-Redžić, Kristina Gopčević, B. Radosavljević, Svetlana Šljivar-Broćić, Ljiljana Zindović, Ivanka Karadžić Izdavač: Conit, Beograd Godina izdanja: 2000 Broj strana: 156 Povez: Mek Knjiga je odlično očuvana, samo su redni brojevi većine zadataka (bili) zaokruženi - stanje možete videti na fotografijama. s

Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 22. i 23. juna 1993. Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Naučni skupovi, knjiga LXXVIII Odeljenje prirodno-matematičkih nauka, knjiga 6 Grupa autora. Povez: broširan Broj strana: 203 Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. (K-143)

Beograd 2019. Mek povez, 408 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). R1 Velika istorija svega. „Autor elegantno iznosi dokaze i saznanja iz mnogih naučnih i istorijskih disciplina u jedinstvenoj i pristupačnoj pripovesti.“ Bil Gejts Od Velikog praska do prvih zvezda, Sunčevog sistema, života na Zemlji, dinosaurusa, homo sapijensa, poljoprivrede, ledenih doba, carstava, fosilnih goriva, sletanja na Mesec i globalizacije. I šta će se dešavati dalje. Kako smo stigli od Velikog praska do današnjeg zaprepašćujuće složenog sveta, u kome je sedam milijardi ljudi povezano u mreže tako moćne da su u stanju da preoblikuju planetu? I zašto su, s druge strane, naši najbliži rođaci primati saterani na samu granicu izumiranja? Na ova i mnoga druga pitanja Kristijan odgovara u knjizi koja će vam suštinski proširiti vidike i pojasniti zakonitosti sveta u kojem živimo. Autor prati kako su na ključnim pragovima razvoja odgovarajući uslovi omogućavali nastajanje novih oblika složenosti, od zvezda do galaksija, od Zemlje do homo sapijensa, od poljoprivrede do fosilnih goriva. Ta poslednja inovacija snabdela nas je obiljem energije, koje je čovečanstvu donelo ogromne dobrobiti, ali takođe preti da poruši sve što smo stvorili. Ovakvu priču o postanku donedavno ne bismo mogli da ispričamo – ali sada, zahvaljujući najsavremenijim saznanjima, možemo da govorimo o ljudskom postojanju sagledanom iz kosmičke perspektive. „Kristijan je pronašao veličanstven način da, služeći se istorijom, dovede u red sva naša znanja o svetu. Izvanredno dostignuće.“ – Karlo Roveli, autor knjiga Sedam kratkih lekcija o fizici i Poredak vremena „Ako ste rešili da ove godine pročitate samo jednu knjigu, neka to bude ova.“ Farid Zakarija, CNN „Putovanje kroz milijarde godina koje nam nepogrešivo prenosi suštinsku poruku: život je čudo.“ Washington Post

Horizonti moderne astronomije Autor (i): Zoran Zivkovic Format: 22x12 cm Broj strana: 221 Izdavač: Svetlost Kragujevac Godina izdanja: 1979 Povez: Tvrd Zastitni omot Zastitni omot na krajevima malo iskrzan, na par mesta malo zacepljen. Unutrasnjost dobro ocuvana. Pogledati slike. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

prekoričena odlično očuvana JUN.21/12

edicija `REČ I MISAO` knjiga br.45 odlično očuvana

Dizajn:Stanoje Radulović Recezent:Adam Puslojić Crteži:Slobodan Miljković odlično očuvana sa posvetom autora Zbirka `Tribina unutrašnjeg stanja` je nevelika i u njoj se nalazi dvadesetak pesama podeljenih u tri poglavlja, od kojih poslednje (najzanimljivije) nosi naslov `Iz vremena kada je jedan NEGOTINAC zalutao u svoj mozak` i ujedno opisuje smisao većine pesama iz zbirke. Sve pesme su nastale tokom osamdesetih, uglavnom u Negotinu, onda kada se iz njega još nisu ljudi, cele porodice i studenti bežali, već mu se rado vraćali i dolazili u njega. U Negotinu, koji je nekada imao prave boemske kafane, poznate u celoj Jugi, letnju pozornicu u prirodi, načinjenu po uzoru na Šekspirov Gloub teatar, disko u komitetu Komunističke partije Jugoslavije, u kome su se pili vinjak i Kokta (koju je punilo negotinsko `Krajina Vino`), duvala vutra (lepak je bio zabranjenm jer smrdi), festival `Mokranjčevi dani` koji su posećivali svetski poznati muzičari i učestvovali na istom. Negotin, koji je imao i bendove ovakvih imena: Zrak, Rh Faktor, WAT, Visoki Napon a potom i Cirrusi, Admiral Tipoa, The Trash, Orfičko Zaveštanje, Les Idees Noires, Apokalipsa, Nitogen ... U takvoj sredini i vremenu, gde su mejnstrim bili punk, metal i disco istovremeno, gde je gimnazijski maskenbal bio najluđa punk žurka, svake godine tih osamdesetih, gde su se poezija i proza mogle čuti sa pločnika, iz parka, kafea, Snack bara, tu su iznikli i ovakvi stihovi: Nama krvi treba jer hodamo Svitanje Sunce da gledamo Pesmu dajte pijane devojke večeras ljube srcu treba otkucaja

Korica je ohaban

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski jezik! Bogato ilustrovano! 1948 god. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča...

Cardak izmedju cetiri jabuke-Dobrica Eric.Izdavac Draganic,odlicno ocuvana.

San gruzanske letnje noci-Dobrica Eric.Izdavac Draganic,odlicno ocuvana.

Lutam i pevam-Dobrica Eric.Izdavac Draganic,odlicno ocuvana.

Belo Andjeo/Pesma o Rataru-Dobrica Eric.Izdavac Draganic,odlicno ocuvana.

Buklija-Dobrica Eric.Izdavac Draganic,odlicno ocuvana.

Prsten u izvoru-Dobrica Eric.Izdavac Draganic,odlicno ocuvana.

Izdavac - Cigoja, Beograd Godina - 2011. Rodoljubiva poezija Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 22 cm,508 str. (98)

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 1979. Q

Srpska molitva u Temišvaru Slavomir Gvozdenović Svetovi, Novi Sad, 1991. Mek povez, format: 12,5x19,5 cm, 76 strana, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra bez tragova koriscenja. Kompaktna. ktj-62 0307232

Hyperborea Milorad Pejic Fondacija Mark Dizdar, Sarajevo, 2013. Tvrd povez, format: 14,5x24 cm, 52 strane, ilustrovano, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra bez tragova koriscenja. Kompaktna. ktj-62 0307232

Sličice iz života kapelmajstora Jelena Lengold Prosveta Beograd, 1991. Mek povez sa klapnama, format: 13x23 cm, 60 strana, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra bez tragova koriscenja. Kompaktna. ktj-62 0307232

Stanje kao na slikama.. Izdanje 1988 godine,531 strana.. Fleka sa strane.. unutra očuvana

Izdavač: Zmaj Broj strana: 397+420 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2008. Knjiga Velikani fizike oslanja se na 5 tomova razvoja fizike, koji sadrži istoriju klasične fizike, i na 2 toma istoriju nuklearne fizike (oba dela objavljena su na engleskom jeziku). U njima se izlaže tok teorije fizike i eksperimenata, bez dubljeg ulaženja u živote stvaralaca, ostavljajući po strani opštedruštvene uslove u kojima se stvaralo. Prilaz u ove dve knjige kritičniji je nego u knjigama pisanim u ikonografskom maniru. Razdvojeno je naučno stvaranje od ličnog života i karaktera. Po svojim ljudskim osobinama, naučnici pokrivaju čitav spektar od prekrasnih ljudi do potpuno odbojnih ličnosti. Neke od njih ne možemo da ne zavolimo, a neke je naprosto nemoguće voleti. VELIKANI FIZIKE – Velikani fizike, knjiga prva – od antičkog doba do kraja XIX veka: Aristotel Arhimed Ptolemej Kopernik Galilej Kepler Brahe Dekart Njutn Kulon Frenel Amper Helmholc Faradej Maksvel Marija Kiri Velikani fizike, knjiga druga – XX vek Plank Bor Ajnštajn Born De Broj Hajzenberg Šredinger Dirak Gamov Raderford Fermi Lorens Han Landau a4.2