BAGDALA KRUŠEVAC - 1960 - 77 STRANA, MEK POVEZ. IMA PODVLAČENJA TEKSTA I OBELEŽAVANJA PASUSA NA MARGINAMA HEMIJSKOM OLOVKOM. U KNJIZI SE NALAZI NEKOLIKO PEČATA PORODIČNE BIBLIOTEKE I UPISAN BROJ. NA HRBATU ZALEPLJENA NALEPNICA SA ISPISANIM BROJEM.

Srpskaknjiževnost 20. veka: poetika prevođenja i interkulturalno istarživanje kao nova

rad Beograd 1985 odlično očuvana

edicija PESNIKOVOM RUKOM PISANO odlično očuvana kao nova SK.6

Dr Velimir Mihajlović odlično očuvana

ko je na vas presudno uticao i zašto? IRO `Privredna štampa`, 1982 - 426 str, Dragoslav Adamović je razgovarao sa skoro dve stotine i pedeset jugoslovenskih kulturnih radnika. Nastojao je da zabeleži iskaze najpre najstarijih, čak i onih od kojih reč treba upravo otimati, pa do stvaralaca koji su još uvek u podnošljivim godinama, ali su svoje delo zaokružili ili su bar stvorili i prikazali svoj duhovni lik. Izbor je ostvaren sjajno, osobito kad su u pitanju ljudi koji su se bližili zaranku života;: nekima je Adamović uhvatio skoro poslednje reči, i one su zvučale duboko kao oporuka, a neki su svojim prevelikim iskustvom i stišanom mudrošću rekli mnogo istine ne samo o sebi i o svome pokolenju nego i o svetu uopšte. Andrić Aralica O.B.Merin Dedinac kašanin Klajn Krklec Matić Novak Ostrogorski Hegedušić Crnjanski i mnogi drugi... zL0.4

odlično očuvana kao nova SK.6

Е.Г.Баш Е.Ю.Владимирский Т.М.Дорофеева М.Н.Лебедева В.И.Половникова Л.Н.Шведова Учебник русского языка 1-2 для студентов-иностранцев,обучающихся на подготовительных факультетах вузов СССР Уџбеник руског језика за стране студенте који студирају на припремним факултетима универзитета у СССР-у Уџбеник је написан у складу са програмом руског језика за стране студенте који студирају на припремним факултетима универзитета. Ојачавање и лексичког и граматичког материјала врши се помоћу система модела. Књига је илустрована.

Autor: Bravo-Villasante, Carmen et al. Naziv: Literary Routes of Spain prvo izdanje Godina izdanja: 1990. Izdavač: Aguilar, Barcelona Broj strana: 535 Fizički opis: tvrdi uvez sa klapnama, 20cm ISBN: 978-8403601994

KNJIŽEVNA ISTORIJA broj 155 : Časopis za nauku o književnosti , Institut za književnost i umetnost Beograd 2015 , str. 340. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Књижевна историја покренута је 1968. године као часопис цетињског издавачког предузећа „Ободˮ а касније и ИП „Вук Караџићˮ. Покретач и њен први главни уредник био је Александар Петров, а потом Јован Деретић. Часопис се све време ослањао на сарадњу сарадника са научноистраживачких пројеката Института за књижевност и уметност. Од 1991. године Књижевна историја постаје гласило Института, а за њеног главног уредника постављен је Душан Иванић који наставља препознатљиву књижевнотеоријску и књижевноисторијску оријентацију часописа. Доласком Миодрага Матицког на место главног уредника 2001. године Књижевна историја концепцијски се отвара и за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и научне чланке. Као часопис са М24 категоријом, Књижевна историја данас представља један од водећих научних часописа у Србији, отворен за све ауторе/ауторке из земље, региона и иностранства, чији радови пролазе пажљиво разрађен систем уредничког и анонимног рецензентског читања. На овај начин међународна редакција часописа настоји да у сваком новом броју подигне квалитет објављених чланака и успостави прецизне критеријуме и висок стандард академског писања и научног истраживања. Од јануара 2015. године, часопис је прикључен листи међународних часописа ERIH PLUS., a од јуна 2017. часопис се индексира у CEEOL бази. У Књижевној историји објављују се текстови из науке о књижевности, односно радови интердисциплинарног или мултидисцплинарног типа, у оквиру следећих рубрика: Студије и чланци, Историја српске књижевне периодике, Појмовник, Књижевни портрети, Књижевна грађа, Оцене и прикази.

odlično očuvana kao nova

LONGMANS odlično očuvana

NOLIT - 1979 - 694 STRANE, TVRD POVEZ. OMOT NA PAR MESTA ZALEPLJEN.

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Mihailo Stevanović: OD VUKA DO BELIĆA I DALJE, Zavod za udžbenike Beograd 1988, str. 345. Studije o jeziku i književnosti. Sadržaj na slici. Očuvanost 4; ima štambilj poklon izdavača

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 197982. Q

Papirni omot je ostecen,listovi kad se zatvori knjiga vidi se da su uflekani Papírborító sérült,amikor a könyv be van csukva látszik hogy a lapok be vannak piszkolódva VÁCI MIHÁLY Nyíregyháza 1924 – Hanoi 1970 … `Ó minden voltam én, amire a lélek fényes! és engedelmesen letérdeltem a test minden ítéletéhez. Mindenre felragyogtam, ami fókuszaimat pásztázva kereste, a sejtések szétszórt sugarait tűzzé lobbantottam, é – a tiszta lencse. Úgy éltem, mint a százhuszat verő szív úgy gyűlöltem és szerettem: mindenhez úgy fogtam, kívánva, hogy az legyen a vesztem! Úgy éltem én, ahogy itt élni kell, ahogy érdemes élni! Egy emberöltőt éltem – de a sorsom történelem és ezerévnyi!` 20. század költészet magyar magyar nyelvű vers Ptt erre az ajánlott nyomtatványra nem több 106 dinártól Ptt za ovu preporucenu tiskovinu ne iznosi vise od 106 rsd

SRPSKA KNJIŽEVNOST uknjiževnoj kritici knjiga odlično očuvana omotnica takuta po obodu

Иван Новиков Алексанр Сереевич Пушкин Биографије и мемоари Роман совјетског писца Ивана Алексејевича Новикова (1877 - 1959) `Пушкин у Михајловском` једно је од најбољих дела совјетске књижевности посвећено животу и делу великог песника. Књига истиче период његовог живота, важан за стваралаштво А.С. Пушкина, када је осрамоћени песник био у царском изгнанству. Роман Новикова прича о Пушкиновом животу у егзилу у Михајловском после свађе са царем Александром, о његовим односима са рођацима, комшијама, пријатељима, а у исто време и са непријатељима и „чуварима“. Период приповедања је 2 године. Од 1924 - долазак у Микхаиловскоие - до 1926 - гушење устанка децембриста. Наравно, требало је да почнем да читам од првог дела дијалога, али ову књигу сам имао само код куће ... Мислим да ми је зато почетак био донекле тежак - не само да се не сећам скоро ништа о Пушкину, осим да је он „наше све“, а позивање аутора на први део било је збуњујуће. Али нешто касније, већ сам почео да схватам „шта је шта“, и процес је кренуо снажније. Свидело ми се само дело, иако ауторска одступања у опису природе делују помало измишљено, помало вештачки, слично лошој имитацији некога (можда самог јунака романа Александра Сергејевича). Било би боље убацити Пушкинове песме. Али, очигледно, текстове у том тренутку није написао Пушкин, будући да је на другим местима Новиков убацио поезију (Пушкин и његови гости-песници), и цитате из преписке, и одломке из прозних дела. У те две године Александар Сергејевич је скоро све време посветио раду на `Борису Годунову`, `Еугену Оњегину` и љубавним текстовима. Ипак, тај женскар је још увек био наш Александар - заљубио се десно и лево и заљубио се у даме свих узраста и рангова. С тим у вези, он се врло добро открива - знао сам да је Пушкин миљеник једне жене, али сцене из његовог живота помогле су ми да схватим зашто је то био! Слажем се, гледајући портрете, читајући опис његовог изгледа, тешко је замислити због чега су жене изгубиле главу. Такође у роману `Пушкин у Михајловском` откривен је вео мистерије рађања песникових дела - `Еугене Онегин`, `Борис Годунов`, песме, бајке итд. Говори о прототиповима јунака, о приче које су дале подстицај писању. Желео сам много да поново прочитам - уосталом, под готово сва дела можете ставити: „На основу стварних догађаја“. И дефинитивно ћу пронаћи и прочитати први део дијалога - да ли треба да разумем како је све почело? odlično očuvana bogato ilustrovana PRO.20/3

Andric i Krleža kao antipodi - Nikola Milošević Posveta autora

Izdavač Glas srpski Meki povez 120 stranica M4

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. LIR BG Esad Pašina 25, Beograd Forum Pisaca Za izdavača: Zlatko Zlatković Urednici: Milan T. Đorđević Mileta Prodanović Lektura: Novica Tadić Tiraž: 500 83 str.; 21 cm.

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme - 383 strane);

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme 195 strana);

AUTOR: Dušan Matić NASLOV: Proplanak i um IZDAVAC: Nolit GODINA: 1969. POVEZ: tvrd,malo oštećen zaštitni omot (KB:168)