Description Psihijatar i sopstveni pacijent u jednom licu čine ovaj roman jedinstvenim u savremenoj srpskoj književnosti. Glavni junak, veran prvoj ljubavi, živi u njoj kao na periferiji života i istrovremeno piše knjigu “kako jedinku osloboditi njenih okova, ako je bez njih uopšte moguće postojanje”. Ono što nije suđeno njemu jeste njegovom rođaku koji sa ženom izuzetne lepote pred slikom Mona Lize u Luvru i u šetnjama po Parizu otkriva snagu ljubavi, lepote i tajne sveta. Kada se glavnom junaku javi ona koju je voleo celog života, ubrzo potom začuje svoj, kao tuđi, glas: “Osmeli se dušo, tvoja nemoć je kapija kroz koju te Bog provodi pripremajući te da se suočiš sa ništavilom iz koga te je doveo u patničke vrtove života” i ugleda jedne oči, jedva razaznajući čije su. Sjajna karakterološka analiza, uverljivost likova, lepota jezika i duhovna snaga ovog romana, čine da se ne ispušta iz ruku do poslednje stranice.

Description Kako smo čuvali Frenki – Mejv Binči Noel je saznao da je njegova smrtno bolesna bivša devojka trudna. Premda nerado, on pristaje da vodi računa o bebi. Uz pomoć čitave mreže pomagača u vidu porodice, prijatelja i suseda. Kao što su Lisa, njegova školska drugarica, i Emili, rođaka iz Amerike. Noel se privikava na svoje nove obaveze. Ali u celu priču se umešala bučna socijalna radnica, preteći da uruši tu neobičnu ali veoma dobru organizaciju. Na Noelu je sada da je ubedi da baš svako iz susedstva ima da ponudi nešto dobro kada se radi o čuvanju Frenki.

Autor: Teri Deri Format: 21 cm Broj strana: 180 Povez: Tvrd Knjiga `XX vek` vas vodi od dana vladavine kraljice Viktorije, sve do nostalgičnih devedesetih, sa svim začuđujućim promenama, neverovatnim pronalascima i onim što se dogodilo u međuvremenu... Želite li da znate: -Ko je šokirao svet pokazujući gaće? -Kako su dva majmuna i pas postali astronauti? -Zašto je otmeni londonski restoran servirao dinstanu mačku? Od sifražetkinja do Bila i Bena, od Čarlija Čaplina do Margaret Tačer, ovo je užasna istorija kakvu dosad niste videli - zato jer ste i vi deo nje! Istorija nikad nije bila toliko užasna!

Autor: L. Frenk Baum Format: 21 Br. stranica: 216 Povez: Tvrd Dve priče: Put za Oz - u kojoj Doroti odlazi na proslavu Ozminog rođendana i usput doživljava nove pustolovine i upoznaje nove ličnosti - odrpanca Dronju, ćerku Gospodara Duge i još mnoge druge... Smaragdni grad, prestonica Oza - u kojoj Doroti dovodi tetka Emu i čika Henrija u Smaragdni Grad baš u trenutku kada Kralj Noma kreće u pohod na Oz, čvrsto rešen da zemlju pokori i opljačka, a narod odvede u ropstvo.

MLADO POKOLENJE BEOGRAD 1960g. 135str.

Kategorije: Knjige za decu / Serijal Korak po korak Format: 13x20 cm Broj strana: 69 strana, ilustrovano O KNJIZI : U zemlji faraona i piramida, Kleopatra je princeza sa nesigurnom sudbinom. Kada rođeni brat pokuša da je ubije, ona shvata da nikome ne sme da veruje. A onda rimske vođe počinju da se nadmeću za njenu pažnju i Kleopatru čekaju još veći izazovi. Korak po korak je serijal namenjen deci koja stupaju u čarobni svet knjiga. Korak 2. donosi najpoznatija dela najboljih pisaca prilagođena deci i njihovim čitalačkim veštinama. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 PI

2014 god liber novuc 159 str 20 cm tvrd povez c2

NARODNA KNJIGA, ALFA, 2004 god 110 STR, TVRD POVEZ b9

Malo je nakriva 2007 god tvrd povez 338 str 23 cm b6

2005 god tvrd povez 214 str 2005 Dean, illustrations by Jill Newton, cover uncredited Brief Summary by Robert Houghton: When Jo, Bessie and Fanny leap over a ditch near their new house in the country, they find themselves in an Enchanted Wood where trees whisper their secrets and magic is everywhere. In the middle of the wood grows the most wonderful tree in the world – The Faraway Tree, with its top-most branches touching the clouds, magical fruit, the exciting Slippery-Slip, and cosy houses set in its vast trunk. The children soon explore the tree, meeting the strange people who live there, including Moonface, Silky the pixie and Dame Washalot, and have amazing adventures in the lands that come and go at the top - the Land of Ice and Snow, the Land of the Three Bears, and everyone`s favourite - the Land of Take-What-You-Want! l2

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 197982. Q

Papirni omot je ostecen,listovi kad se zatvori knjiga vidi se da su uflekani Papírborító sérült,amikor a könyv be van csukva látszik hogy a lapok be vannak piszkolódva VÁCI MIHÁLY Nyíregyháza 1924 – Hanoi 1970 … `Ó minden voltam én, amire a lélek fényes! és engedelmesen letérdeltem a test minden ítéletéhez. Mindenre felragyogtam, ami fókuszaimat pásztázva kereste, a sejtések szétszórt sugarait tűzzé lobbantottam, é – a tiszta lencse. Úgy éltem, mint a százhuszat verő szív úgy gyűlöltem és szerettem: mindenhez úgy fogtam, kívánva, hogy az legyen a vesztem! Úgy éltem én, ahogy itt élni kell, ahogy érdemes élni! Egy emberöltőt éltem – de a sorsom történelem és ezerévnyi!` 20. század költészet magyar magyar nyelvű vers Ptt erre az ajánlott nyomtatványra nem több 106 dinártól Ptt za ovu preporucenu tiskovinu ne iznosi vise od 106 rsd

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

EDICIJA AVANTURE 20. FRANKEŠTAJN - MERI ŠELI Liber Novus 2015, 255 strana, tvrd povey b5

Description Nastavak bestselera Onlajn devojka. Peni je spakovala torbe. Noa je pozvao Peni da mu se pridruži na muzičkoj turneji po Evropi i ona jedva čeka da provodi vreme sa svojim rokersko-bogovski-fantastičnim dečkom. Ali zbog Noinog gustog rasporeda, drugova iz benda koji nisu baš prijateljski nastrojeni i pretećih poruka ljubomornih obožavateljki, Peni se pita je li zaista stvorena za život na turneji. Ipak joj nedostaju porodica, najbolji prijatelj Eliot… i njen blog. Može li Peni naučiti da uskladi život i ljubav na putu ili će sve izgubiti u potrazi za savršenim letnjim raspustom? Zoi Sag, to jest Zoela, pisala je priče odmalena. Njeni blogovi i vlogovi o lepoti, modi i stilu života imaju mnogo pratilaca i milione pretplatnika na Jutjubu.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

7(20k) Bugarska 1918 Cenzurisana razglednica iz Sofije za Vranje

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.