tomenski samorodok , sibir zemlja gubkina,, život narod sibira pustina kak ona est babaev pustinja kakava jeste pustinja gobi, život rad životinje pustinje gobi hibini rabceva sibir segodna orlov opis sibira raznocvetna pustina, živi svet u pustinji tam otkud ušli reki marinovski, flora i fauna, insekti, ptice,, žizn stepei ognev, život stepe, životinje, ptice u stepi pod pologom taigi oleg čistovski, tajga, opis, ptice , životinje, život taiga, tajga opis,,, kutija 2

Књига посматра трансформације руског народа од источнословенске племенске заједнице у средњевековни руски етнос и касније у руску нацију новог времена. С друге стране, аутори такође прате и еволуцију вишедимензионалног развојног пута руске државе од јединствене рано средњевековне кнежевине у X-XI. веку преко феудалне распарчености до стварања регионалних кнежевина са стварањем протоетнитета око Владимиро-Суздаљске кнежевине, Новгородске кнежевине, Галичко-Волинске кнежевине у XII-XIII веку. Последица ових размирица постала је окупација и подела руских земаља углавном од стране татарске номадске најезде са Истока, али у мањој мери и верних Риму Пољака, Литванаца, Немаца и Швеђана у XIII-XV веку. У отпору номадима са Истока и жељи за уједињењем и стварала се јединствена руска кнежевина око Москве у XV-XVI веку. Опис Апсолутистичке тенденције и покушај централизације водио је интеграцији Владимиро-Суздаљске и Новгородске земље у једну целину, док су се западне и јужне територије старих руских кнежевина налазиле у оквиру Пољско-Литванске конфедерације. Након пада династије Рјуриковић крајем XVI века дошло је до смутње и поновног покушаја поделе руских земаља – сада од стране Пољско-Литванске конфедерације и Швеђана. Након пада Москве и доба смутње у првим деценијама XVII века Руска држава се поново обновила уз нову династију Романов. Кренуо је процес ослобођења и сабирања руских земаља у непрекидном таласу ратова и мирних преговора са Шведском и Пољском. Дошло је до почетка повратка у састав заједничке државе територија источних Словена које су се налазиле под пољско-литванском влашћу неколико векова и где су већ клијали идентитети нових народа – Украјинаца и Белоруса.Уједињењем земаља некадашњих руских кнежевина дошло је до потребе изједначавања црквених правила и обичаја, што је створило црквени раскол и поделу Православља у Русији на старовере и нови обред, што је ојачало Русију као значајан центар православне гране хришћанства, али с друге стране створило је основу за друштвене поделе и конфликте. Русија је представљала у то време сталешку монархију чије је уређење и начин деловања веома сликовито описан у монографији. У науци ова завршна тачка монографије добила је признање као тренутак врхунца самосталне и аутентичне руске цивилизације и државе. Наслов: Историја Русије, kњ. 1, oд кнежевине Рус до царске Русије: IX-XVII век Издавач: Evoluta Страна у боји: 389 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-80912-27-1

Autor: Tatjana Černikova, Jaroslav VišnjakovKnjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku.Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa.Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte.Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

VODIČ KROZ ISTORIJU RUSIJE 1 Rat 1812 godine Prvi otadžbinski 2 Kutuzov spasilac Rusije 3 Jelisaveta Petrovna Briljantna kraljica 4 Petar I osnivač Ruske imperije Meki povez Izdanje na Ruskom jeziku

Odlomak: Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica ovih razmirica postala je okupacija i podela ruskih zemalja uglavnom od strane tatarske nomadske najezde sa Istoka, ali u manjoj meri i vernih Rimu Poljaka, Litvanaca, Nemaca i Šveđana u XIII-XV veku. U otporu nomadima sa Istoka i želji za ujedinjenjem i stvarala se jedinstvena ruska kneževina oko Moskve u XV-XVI veku. Apsolutističke tendencije i pokušaj centralizacije vodio je integraciji Vladimiro-Suzdaljske i Novgorodske zemlje u jednu celinu, dok su se zapadne i južne teritorije starih ruskih kneževina nalazile u okviru Poljsko-Litvanske konfederacije. Nakon pada dinastije Rjuriković krajem XVI veka došlo je do smutnje i ponovnog pokušaja podele ruskih zemalja – sada od strane Poljsko-Litvanske konfederacije i Šveđana. Nakon pada Moskve i doba smutnje u prvim decenijama XVII veka Ruska država se ponovo obnovila uz novu dinastiju Romanov. Krenuo je proces oslobođenja i sabiranja ruskih zemalja u neprekidnom talasu ratova i mirnih pregovora sa Švedskom i Poljskom. Došlo je do početka povratka u sastav zajedničke države teritorija istočnih Slovena koje su se nalazile pod poljsko-litvanskom vlašću nekoliko vekova i gde su već klijali identiteti novih naroda – Ukrajinaca i Belorusa. Ujedinjenjem zemalja nekadašnjih ruskih kneževina došlo je do potrebe izjednačavanja crkvenih pravila i običaja, što je stvorilo crkveni raskol i podelu Pravoslavlja u Rusiji na starovere i novi obred, što je ojačalo Rusiju kao značajan centar pravoslavne grane hrišćanstva, ali s druge strane stvorilo je osnovu za društvene podele i konflikte. Rusija je predstavljala u to vreme stalešku monarhiju čije je uređenje i način delovanja veoma slikovito opisan u monografiji. U nauci ova završna tačka monografije dobila je priznanje kao trenutak vrhunca samostalne i autentične ruske civilizacije i države.

Knjiga posmatra transformacije ruskog naroda od istočnoslovenske plemenske zajednice u srednjevekovni ruski etnos i kasnije u rusku naciju novog vremena. S druge strane, autori takođe prate i evoluciju višedimenzionalnog razvojnog puta ruske države od jedinstvene rano srednjevekovne kneževine u X-XI. veku preko feudalne rasparčenosti do stvaranja regionalnih kneževina sa stvaranjem protoetniteta oko Vladimiro-Suzdaljske kneževine, Novgorodske kneževine, Galičko-Volinske kneževine u XII-XIII veku. Posledica

Detalji predmeta Stanje Polovno istorija rusije

izd zagreb 1935g tvrd povez sa oštećenjem kao na slici unutrašnjsot odlično očuvana istorija rusije

komunizmom odlično očuvana istorija rusije

izd 1922, Zagreb , dobro očuvana preveo dr Milan Prelog istorija rusije od početka XIX do naših dana

vladimir putin istorija rusije odlično očuvana

K018 Istorija Rusije

odlično očuvana istorija rusije

u odličnom stanju, izd 1978, tvrd povez, preko 1000str istorija rusije

kritička misoa u savremenoj rusiji istorija rusije nova grž

odlično očuvana broš 648str ruska pravoslavvna crkva istorija rusije istorija crkve

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Rusija , Istorija Rusije Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

novo tvrd povez istorija rusije kliz

tvrd povez nova istorija rusije vellok3

radova odlično očuvane istorija rusa istorija rusije stalkanaklasicizam

ubio raspućina nova istorija rusije ukronija

budućnost istorija rusije knjiga treća tvrd pvoez nova

istorija rusije odlično očuvana službeni glasnik im3