➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Stara kašika za cipele od drveta. Dužina kašike 25 cm. Trenutno stanje vidite na slikama.

PEKO 80 let - kašika za cipele.Made in Yugoslavia.Pravi kolekcionarski primerak.Bar ogrebotina na plastici ali ne umanjuju njenu vrednost. Troškove slanja snosi kupac, ne šaljem pouzećem i ne šaljem u inostranstvo.Plaćanje pre slanja, moguće lično preuzimanje u Subotici.

Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dosta dobro Materijal Kombinovani materijali Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Stanje kao na slikama

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dobro Materijal Kombinovani materijali Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Kašika za cipele sa početka prošlog veka. Drška je obložena slonovačom.

Kašika za cipele sa početka prošlog veka. Drška je obložena slonovačom.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dobro Materijal Kombinovani materijali Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Kao na slikama Pogledaj te obavezno ostale aukcije jos neverovatnih komada antikviteta

Kašika za obuvanje cipela u obliku skije, suvenir Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 84, dužina oko 50 cm. Vučko maskota, Yugoslavia.

Izuzetan i reklo bi se, već redak kolekcionarski primerak. Kašika za cipele u obliku skije, sa obeležijima Zimskih Olimpiskih Igara u Sarajevu 1984. godine. Dužina `kašike` je 50 cm, a širina 3,5-4 cm.

Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dosta dobro Materijal Kombinovani materijali Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Od mesinga 23x5cm

Opis Recenzije (0) OPIS topi se sneg u mom gradu a ja zamišljam kako mi zvoniš na vrata hodaš kao kralj a ja zamišljam kako se ljubimo u liftu topi se sneg mokre mi noge srećo šuplje mi cipele a ja zamišljam kako hodaš kao kralj tu u mojoj ulici koja je tom prilikom čista i niko nije parkirao da ne može da se prođe i niko me nije opsovao što hodam posred ulice i niko mi nije prodao nešto pokvareno i niko mi nije rekao da nisi ti za mene vidim hodaš kao kralj vidim moja ruka na tvome sija sunce topi se sneg u mojoj ulici sreća. Milena Marković rođena je 9.aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala je dramaturgiju na FDU u Beogardu, 1998. Bibliografija: Pas koji je pojo sunce (2001) Istina ima teranje (2003) Tri drame (2006) Crna kašika (2007) Ptičje oko na tarabi (2009) Pre nego što sve počne da se vrti (2011) Pesme(2012) Drame (2012) Pesme za žive i mrtve (2014) Zmajeubice Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme (2017) Izvedene drame: Paviljoni- kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001) Šine (2002) Nahod Simeon (2006) Brod za lutke (2006) Šuma blista (2008) Zmajeubice (2014) Deca radosti (2016) Dobitnik je specijalne nagrade u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora , tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst, kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“ i „Todor Manojlović“ Za knjigu Tri drame dobila je nagradu „Miloš Crnjanski“, a za knjigu Ptičje oko na tarabi nagrade „Biljana Jovanović“ i „Đura Jakšić.“

topi se sneg u mom gradu a ja zamišljam kako mi zvoniš na vrata hodaš kao kralj a ja zamišljam kako se ljubimo u liftu topi se sneg mokre mi noge srećo šuplje mi cipele a ja zamišljam kako hodaš kao kralj tu u mojoj ulici koja je tom prilikom čista i niko nije parkirao da ne može da se prođe i niko me nije opsovao što hodam posred ulice i niko mi nije prodao nešto pokvareno i niko mi nije rekao da nisi ti za mene vidim hodaš kao kralj vidim moja ruka na tvome sija sunce topi se sneg u mojoj ulici sreća. Milena Marković rođena je 9.aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala je dramaturgiju na FDU u Beogardu, 1998. Bibliografija: Pas koji je pojo sunce (2001) Istina ima teranje (2003) Tri drame (2006) Crna kašika (2007) Ptičje oko na tarabi (2009) Pre nego što sve počne da se vrti (2011) Pesme(2012) Drame (2012) Pesme za žive i mrtve (2014) Zmajeubice Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme (2017) Izvedene drame: Paviljoni- kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001) Šine (2002) Nahod Simeon (2006) Brod za lutke (2006) Šuma blista (2008) Zmajeubice (2014) Deca radosti (2016) Dobitnik je specijalne nagrade u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora , tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst, kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“ i „Todor Manojlović“ Za knjigu Tri drame dobila je nagradu „Miloš Crnjanski“, a za knjigu Ptičje oko na tarabi nagrade „Biljana Jovanović“ i „Đura Jakšić“.

Kao novo. Bez posvete. Pas koji je pojo sunce - Milena Marković Izdavač: LOM Godina izdanja: 2018 Broj strana: 91 Format: 20 cm Povez: Broširani topi se sneg u mom gradu a ja zamišljam kako mi zvoniš na vrata hodaš kao kralj a ja zamišljam kako se ljubimo u liftu topi se sneg mokre mi noge srećo šuplje mi cipele a ja zamišljam kako hodaš kao kralj tu u mojoj ulici koja je tom prilikom čista i niko nije parkirao da ne može da se prođe i niko me nije opsovao što hodam posred ulice i niko mi nije prodao nešto pokvareno i niko mi nije rekao da nisi ti za mene vidim hodaš kao kralj vidim moja ruka na tvome sija sunce topi se sneg u mojoj ulici sreća. Milena Marković rođena je 9.aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala je dramaturgiju na FDU u Beogardu, 1998. Bibliografija: Pas koji je pojo sunce (2001) Istina ima teranje (2003) Tri drame (2006) Crna kašika (2007) Ptičje oko na tarabi (2009) Pre nego što sve počne da se vrti (2011) Pesme(2012) Drame (2012) Pesme za žive i mrtve (2014) Zmajeubice Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme (2017) Izvedene drame: Paviljoni- kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001) Šine (2002) Nahod Simeon (2006) Brod za lutke (2006) Šuma blista (2008) Zmajeubice (2014) Deca radosti (2016) Dobitnik je specijalne nagrade u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora , tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst, kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“ i „Todor Manojlović“ Za knjigu Tri drame dobila je nagradu „Miloš Crnjanski“, a za knjigu Ptičje oko na tarabi nagrade „Biljana Jovanović“ i „Đura Jakšić“.

Vujica Rešin Tucić-STRUGANJE MAŠTE,vojvođ.avangarda *6156*09-2022 Struganje mašte 407.strana+ prikaz iz časopisa Student iz 1971.-80.strana Struganje mašte / Vujica Rešin Tucić-autor ; priredio i predgovor napisao Ostoja Kisić ; [crteži i ilustracije : Duško Kirćanski] izdavač: Novi Sad : Dnevnik, 1991.g (Bački Petrovac : Kultura) YU ISBN 86-7011-146-2 Tvrd povez-omot,latinica,LXXX + 407 str. + prikaz iz časopisa Student iz 1971. god. Ilustrovano,format: 20 x 13 cm, težina 600.grama stanje: stranice vrlo očuvane-čiste uredne, korice sanirane s čela-fleka od slova-naslova od stajanja-presvučena alu lepljivom folijom,omotnica-presvučena i ojačana ispod sadržaj: - poglavlja-naslovi Sadržaj: - Pamfleti - Jaje u čeličnoj ljusci - San i kritika - Prostak u noći - Reform Grotesk (Poema) - Struganje mašte (Vizuelni roman) S a d r ž a j: pun Vujica Rešin Tucić lirski pesnik iz vremena procvata samoupravljanja / Ostoja Kisić (VII-LXXX). - Pamfleti (3-6): Ja vas cenim, ne cenjkam se (5-6). - Jaje u čeličnoj ljusci (7- 84): Poslednje zdravo (9); Dobra komovica (10); Long size! Zima! Zima! (11); Evo došli (12); Meni je teško da živim (13-14); Cipele (15); Zatvori prozor i nemoj plakati! (16); Goli zagrljeni noćni portiri (17); Jedan deran srcu veran (18); O kako lepo bicikl teram ja (19); Ah, ja sam tako buđav (20); Zdravo gradovi! Zdravo selo! (21); Vampiri jedu sveže voće (22); Trotinet (23); Onaj što se smejao ispred Obilićevog venca (24); Neko veče (25); Kupanje belih miševa (26); Kraljica peći (27-28); Jedan drugi grad (29); Stanovao sam u Beogradu (30); Poslao sam te da ne dođeš (31); Furije kroz čapurije (32); Crni bez (33); Prvi lopovluk u životu i smrti (34); Ah, poduzmimo najzad to putovanje drsko (35-36); Mi smo izrjadni! (37); Pošo Goethe da se šethe (38); Kad čoveku dođe teško ko olovo (39-40); Dojilje smrti (41); Budžak uspomena (42-43); Olko-ol! Taj strašni olko-ol! (44); Jaje u čeličnoj ljusci (45-46); Okrenimo se kredencu sirotinjskom (47-50); Neke ženske su prošle (51); Alade o mertvime (52); Kod okružnog javnog tužilaštva desilo mi se (53); Spavanje u kauču (54); Pesma rastanka (55); Duša duši luftbalon probuši (56-58); Neprijatelji (59); Muf! Pazite, pištolj je u mufu! (60-61); Cigarillos sonet (62); Kako su me optužili za ubistvo (63-64); Svirka na crna dirka (65); Kupiću ti malog magarca (66); Gospođica sa naslonom za registrator `Hermes` (67); Prekidač za svetlo (68); Zalud se meni nebo plavi! (69); Uče-če (70); Moj stari špajz, ti si duši šlajz (71-72); Zastave su ispeglane (73); Kelneri moje duše (74); Alan Po (75); Restoranska jesen (76); Pucaju plućni kombinezoni (77); Izašao je novi ČIK! (78-79); Glavu sam udarao često o neke tvrde stvari (80); Ne budi grub, nauči da ljub! (81-82); Mene niko nikad nije voleo jer sam jako nezgodan za voljenje (83); Alade o mertvime II (84). - San i kritika (85-130): Knjiga je otvorena, čovek je zatvoren (87-88); Zatrči pucka nastavljen (89); Rasečen klupko, njuškao sleđen (90); Ono li, te uz (91); Dlaka paradajz miš, brdo vatra magla (92); Satima kašika juče, ponekad suza sutra (93); Glad kasni, srce peva (94); Sumrak jesen oluja, vetar pustoš san (95); Rapavo mlako lepljivo, svučeno uspravno duboko (96); Posao cveta, brda su daleka (97); Zeleno lupiti, pisano klonuti (98); Sirovo kuvano, plašljivo hrabro (99); Munju šušti boleo, nemirna stolu zevala (100); Suknja vuna led, čep olovo breg (101); Kupljen ne crevo, strog ne mokraća (102); Mahati mokriti plakati (103); Vruć divalj dlakav, vlažan stisnut pust (104); O suza i, i brašno o (105); Zeleno tačan liže, komotno stegnut curi (106); Kašika je puna, orman je prazan (107); Krevet ispečen, lonče savijen (108); Govori brzo, putuj oprezno (109); Ekser mozak voda, dleto lobanja surutka (110); Kukavica hrabar, lep ružan (111); Sneg veje, ljubav je večna (112); Kako dam nije, odaje dasku cedi (113); Otrovni drht, sjurni sev (114); Koža dodir, zima sneg (115); Otišao nestao izgubljen (116); Nokti rastu, kosa opada (117); Ovamo tamo onde daleko (118); Daska proliv, udarac san (119); Od koliko od, od zariven od (120); Ušle vodu stisak (121); Nokat ako nokat, zanat ako zanat (122); Čašu naprstak, kantu džak (123); Pije cepti čačka trese (124); Mikser voćnjak, grejalica san (125); Pljuni žuri vuci, sisaj čupaj kmeči (126); Klone stara micali (127); Staza cigla šibica, jelen kaput jezik (128); Ubica sam, zanos modar (129); Čovek zdravlje srce (130). - Prostak u noći (131-184): Pijem kuvano vino (133); U vozu Trst - Venecija (134); Izađem na led (135); Brojim, kad god seva (136); Kod književnika Bore Ćosića (137); Na radnoj akciji u Makedoniji (138); Upišao sam se od straha (139); Na autobuskoj stanici, u Beogradu (140-141); Slikao sam se (142-143); Pesnik Branko Andrić (144); Ležim u sobi (145); Jednog leta, u ponoć (146); U autobusu za Beograd (147); Odem u banju Rusandu (148-149); Tiho se cerim (150-151); Polako sam je podizao (152-153); Kopao sam sedam dana (154); Pođemo noću (155); Odvede me mati (156); Igrač u svim pravcima (157-158); Pred hotelom Jugoslavija (159); Odem da treniram boks (160); Na Velikom Lošinju (161); Ko može jače da prdne (162-163); Ujutro, po vejavici (164); U jednom časopisu (165); Gledamo se u oči (166); Na Ohridu, s Josipom Severom (167); Čučnem pored nekog psa (168); U travi, na dnu jarka (169-170); Dok sipi jesenja kiša (171); Kao dete plašio sam se (172-173); Zaletim se i skočim (174); Ćele-kula (175); U klozetu Filozofskog fakulteta (176); Dok sam prao noge (177); Na vratima kupatila (178); U radnoj sobi pesnika Vaska Pope (179); Igrali smo se doktora (180); Ustanem i pitam (181); Prostak u noći (182); Petokraka (183-184). - Reform grotesk (185-226): Svi smo bili mladi, svi se sećamo (187); O zamenice i prilozi, o usklici (188); Gubimo se u tekstovima (189); Otvaram sklopljenu sintaksu (190); Pogledi se čuvaju (191); Umetnost spava (192); Govorim tiho (193); Gde smo, o naša sjajna zvezdo (194); Udrite decu, tucite svoju smrt (195); Vi, koji ste mladi (196); Sva su vrata zaključana (197); Usta mi se stisnu (198); Jutarnje jaje (199); Sam i lep, posut mladežima (200); Ovo je vreme zemlje (201); Deca imaju dušu (202); Šetaćemo i mi nekad (203); Gledaj, i pamti (204); Prokleti pesnici, Verlenov termin (205); Vrebajte oči svojih očeva (206); Opojne, poletne su parole (207); Zagrli me (208); Ledeni vetar zatvara nam put (209); Naslonjen na polivinil (210); Šljapče je ljapka moj svet (211); Hartija: blizina i daljina (212-213); Jutro (214); U davno vreme jedan je general (215); Smrt je večita životna potreba (216); O zvezde, raspoređene u večnosti (217); Ponekad, odem na odmor (218); Jesam li ja dete revolucije (219); U Kosmosu, u pustinji (220); Peva mi se, do smrti (221); Odgurnuo sam tanjir, svim vremenima (222); Poljubio sam ružu i komad belog hleba (223); Blagom licu prijatelja (224-226).- Reform grotesk : poema (227-249). - Struganje mašte : vizuelni roman - esej - poema (251-393). Napomena priređivača / O.K. (395); Registar (397-402). * * * Vujica Rešin Tucić Vujica Rešin Tucić tvorac je teoretskog pojma tradicija avangarde, u okviru koje je objavio dvanaest knjiga poezije, proze i eseja: Jaje u čeličnoj ljusci (1970), San i kritika (1977), Slovo je puklo (1978), Prostak u noći (1979), Reform grotesk (1983), Hladno čelo (1983), Sneg veje, ljubav je večna (1990), Strahote podzemlja (1990), Struganje mašte (1991), Igrač u svim pravcima (2001) i Gnezdo paranoje (2006)... Realizovao je niz umetničkih poduhvata i projekata, delujući na širokom prostoru, od Zrenjanina (izdavač i urednik publikacije Pamfleti, 1968), preko Beograda (časopis Rok, 1969), Novog Sada (časopis Polja i umetnička grupa Januar-Februar 1971), do Zagreba (časopisi Pitanja i Oko), Splita (Vidik), Rijeke (Dometi) i Kranja. Uređivao je časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Dalje (Sarajevo). Pokrenuo je 1977. godine i privatni časopis Adresa kao jedno od najznačajnijih neoavangardnih glasila na bivšejugoslovenskom kulturnom prostoru. Bio je osnivač i autor književne škole Tradicija avangarde (Beograd 1993-95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, preminuo je 28 novembra 2009. godine u Novom Sadu.