Pavle i njegov pas Prva od tri knjige o imigrantu srpskog porekla Pavlu, njegovoj porodici i prijateljstvu s malom Kanađankom Žistin, PAVLE I NJEGOV PAS, neverovatno je topla priča o ljudskim sudbinama viđenim očima deteta. Ispričana neposredno, duhovito i dirljivo, ova knjiga pleni i decu i odrasle. To su porodične knjige namenjene i za čitanje roditelja deci i za samostalno čitanje dece uzrasta od 6 do 9 godina. Vrednosti knjige doprinose sjajne ilustracije Lean Franson. Sa francuskog je prevela Hana Gadomski.

Павле и његов пас / роман написала Сесил Гањон илустровала Леан Франсон превела са француског Хана Гадомски Београд : Артист, 2005. 63 стр. : илустр. ; 18 cm Библиотека Јуниор ISBN 86-83461-20-3 (брош.) Превод дела: La chien de Pavel Prva od tri knjige o imigrantu srpskog porekla Pavlu, njegovoj porodici i prijateljstvu s malom Kanađankom Žistin, PAVLE I NJEGOV PAS, neverovatno je topla priča o ljudskim sudbinama viđenim očima deteta. Ispričana neposredno, duhovito i dirljivo, ova knjiga pleni i decu i odrasle. To su porodične knjige namenjene i za čitanje roditelja deci i za samostalno čitanje dece uzrasta od 6 do 9 godina. Vrednosti knjige doprinose sjajne ilustracije Lean Franson.

U BRAKU S MAĐARSKOM LINDA LIT Rad B e o g r a d 2 O O 5 ... Linda LIT, rođena u Severnoj Irskoj, u Belfastu, Kanađanka po izboru, napisala je sjajan roman o sebi, svojoj porodici, o životu sa suprugom koga zove Endi, i koji je Mađar poreklom, Andraš Barnabaš Hugo Elemer Oliver, ili skraćeno Andriš, ponosan na svoje poreklo, koji je sa porodicom pobegao na Zapad 1956. godine, posle revolucije u Mađarskoj, o dobrom čoveku sa kojim je živela u braku pa se razvela, o veličanstvenom mađarskom balu u Montrealu za svetog Stefana u hotelu Vindzor, koji je bio najuglađeniji i najotmeniji bal u sezoni, kako je igrala palotaš, bila u Jugoslaviji... pečat. - Latinica - 91 stranica k

U BRAKU S MAĐARSKOM LINDA LIT Rad B e o g r a d 2 O O 5 ... Linda LIT, rođena u Severnoj Irskoj, u Belfastu, Kanađanka po izboru, napisala je sjajan roman o sebi, svojoj porodici, o životu sa suprugom koga zove Endi, i koji je Mađar poreklom, Andraš Barnabaš Hugo Elemer Oliver, ili skraćeno Andriš, ponosan na svoje poreklo, koji je sa porodicom pobegao na Zapad 1956. godine, posle revolucije u Mađarskoj, o dobrom čoveku sa kojim je živela u braku pa se razvela, o veličanstvenom mađarskom balu u Montrealu za svetog Stefana u hotelu Vindzor, koji je bio najuglađeniji i najotmeniji bal u sezoni, kako je igrala palotaš, bila u Jugoslaviji... - Latinica - 91 stranica NEKORIŠĆENO KOndicija: 10

O knjizi: „Svojim rečenicama Kim Eklin kreira prizore koji prevazilaze našu maštu.“ Literary Review of Canada Šesnaestogodišnja Kanađanka se zaljubljuje u studenta iz Kambodže. U revolucionarnom previranju vlasti zatvaraju granice njegove zemlje na četiri godine. Nestaju porodice, prijatelji, ljubavi... Ako uspemo da preživimo, moramo da govorimo ili će nam se duše pretvoriti u kamen. Počev od prve stranice Nestali nas prenose u zemlju kraljeva i hramova oko koje su se vekovima vodile borbe. Ovo je knjiga o silama koje svuda na svetu utiču na ljubav: o porodici, politici, zaboravu. Univerzalna su njena pitanja o tome kako da gledamo na prošlost, kako da odamo poštu svojim umrlima i kako da nastavimo da živimo posle odlaska onih koje smo voleli. Ova knjiga puna osećanja napisana je bez suvišnih reči. Nestali kroz svoje stranice ukazuje poštovanje jeziku, istini, pravdi i sećanju, obraćajući se savesti sveta i prizivajući ljubav, čak i kada su nestali oni koji su nam najviše značili. „Kim Eklin piše tečnim senzualnim jezikom, ređajući slojeve slika kao što muzičar bira note sve dok ne dođe do savršenog akorda.“ National Post „Stilska sigurnost vas potpuno osvaja... Kim Eklin stvara likove realističnim perom i bez sentimentalnosti, ali je njen pristup duboko human, ona piše iskreno i majstorski.“ Books in Canada

O knjizi: „Svojim rečenicama Kim Eklin kreira prizore koji prevazilaze našu maštu.“ Literary Review of Canada Šesnaestogodišnja Kanađanka se zaljubljuje u studenta iz Kambodže. U revolucionarnom previranju vlasti zatvaraju granice njegove zemlje na četiri godine. Nestaju porodice, prijatelji, ljubavi... Ako uspemo da preživimo, moramo da govorimo ili će nam se duše pretvoriti u kamen. Počev od prve stranice Nestali nas prenose u zemlju kraljeva i hramova oko koje su se vekovima vodile borbe. Ovo je knjiga o silama koje svuda na svetu utiču na ljubav: o porodici, politici, zaboravu. Univerzalna su njena pitanja o tome kako da gledamo na prošlost, kako da odamo poštu svojim umrlima i kako da nastavimo da živimo posle odlaska onih koje smo voleli. Ova knjiga puna osećanja napisana je bez suvišnih reči. Nestali kroz svoje stranice ukazuje poštovanje jeziku, istini, pravdi i sećanju, obraćajući se savesti sveta i prizivajući ljubav, čak i kada su nestali oni koji su nam najviše značili. „Kim Eklin piše tečnim senzualnim jezikom, ređajući slojeve slika kao što muzičar bira note sve dok ne dođe do savršenog akorda.“ National Post „Stilska sigurnost vas potpuno osvaja... Kim Eklin stvara likove realističnim perom i bez sentimentalnosti, ali je njen pristup duboko human, ona piše iskreno i majstorski.“ Books in Canada

„Svojim rečenicama Kim Eklin kreira prizore koji prevazilaze našu maštu.“ Literary Review of Canada Šesnaestogodišnja Kanađanka se zaljubljuje u studenta iz Kambodže. U revolucionarnom previranju vlasti zatvaraju granice njegove zemlje na četiri godine. Nestaju porodice, prijatelji, ljubavi... Ako uspemo da preživimo, moramo da govorimo ili će nam se duše pretvoriti u kamen. Počev od prve stranice Nestali nas prenose u zemlju kraljeva i hramova oko koje su se vekovima vodile borbe. Ovo je knjiga o silama koje svuda na svetu utiču na ljubav: o porodici, politici, zaboravu. Univerzalna su njena pitanja o tome kako da gledamo na prošlost, kako da odamo poštu svojim umrlima i kako da nastavimo da živimo posle odlaska onih koje smo voleli. Ova knjiga puna osećanja napisana je bez suvišnih reči. Nestali kroz svoje stranice ukazuje poštovanje jeziku, istini, pravdi i sećanju, obraćajući se savesti sveta i prizivajući ljubav, čak i kada su nestali oni koji su nam najviše značili. „Kim Eklin piše tečnim senzualnim jezikom, ređajući slojeve slika kao što muzičar bira note sve dok ne dođe do savršenog akorda.“ National Post „Stilska sigurnost vas potpuno osvaja... Kim Eklin stvara likove realističnim perom i bez sentimentalnosti, ali je njen pristup duboko human, ona piše iskreno i majstorski.“ Books in Canada

Nestali „Svojim rečenicama Kim Eklin kreira prizore koji prevazilaze našu maštu.“ Literary Review of Canada Šesnaestogodišnja Kanađanka se zaljubljuje u studenta iz Kambodže. U revolucionarnom previranju vlasti zatvaraju granice njegove zemlje na četiri godine. Nestaju porodice, prijatelji, ljubavi... Ako uspemo da preživimo, moramo da govorimo ili će nam se duše pretvoriti u kamen. Počev od prve stranice Nestali nas prenose u zemlju kraljeva i hramova oko koje su se vekovima vodile borbe. Ovo je knjiga o silama koje svuda na svetu utiču na ljubav: o porodici, politici, zaboravu. Univerzalna su njena pitanja o tome kako da gledamo na prošlost, kako da odamo poštu svojim umrlima i kako da nastavimo da živimo posle odlaska onih koje smo voleli. Ova knjiga puna osećanja napisana je bez suvišnih reči. Nestali kroz svoje stranice ukazuje poštovanje jeziku, istini, pravdi i sećanju, obraćajući se savesti sveta i prizivajući ljubav, čak i kada su nestali oni koji su nam najviše značili. „Kim Eklin piše tečnim senzualnim jezikom, ređajući slojeve slika kao što muzičar bira note sve dok ne dođe do savršenog akorda.“ National Post „Stilska sigurnost vas potpuno osvaja... Kim Eklin stvara likove realističnim perom i bez sentimentalnosti, ali je njen pristup duboko human, ona piše iskreno i majstorski.“ Books in Canada

„Svojim rečenicama Kim Eklin kreira prizore koji prevazilaze našu maštu.“ Literary Review of Canada Šesnaestogodišnja Kanađanka se zaljubljuje u studenta iz Kambodže. U revolucionarnom previranju vlasti zatvaraju granice njegove zemlje na četiri godine. Nestaju porodice, prijatelji, ljubavi... Ako uspemo da preživimo, moramo da govorimo ili će nam se duše pretvoriti u kamen. Počev od prve stranice Nestali nas prenose u zemlju kraljeva i hramova oko koje su se vekovima vodile borbe. Ovo je knjiga o silama koje svuda na svetu utiču na ljubav: o porodici, politici, zaboravu. Univerzalna su njena pitanja o tome kako da gledamo na prošlost, kako da odamo poštu svojim umrlima i kako da nastavimo da živimo posle odlaska onih koje smo voleli. Ova knjiga puna osećanja napisana je bez suvišnih reči. Nestali kroz svoje stranice ukazuje poštovanje jeziku, istini, pravdi i sećanju, obraćajući se savesti sveta i prizivajući ljubav, čak i kada su nestali oni koji su nam najviše značili. „Kim Eklin piše tečnim senzualnim jezikom, ređajući slojeve slika kao što muzičar bira note sve dok ne dođe do savršenog akorda.“ National Post „Stilska sigurnost vas potpuno osvaja... Kim Eklin stvara likove realističnim perom i bez sentimentalnosti, ali je njen pristup duboko human, ona piše iskreno i majstorski.“ Books in Canada

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Nestali - Kim Eklin Godina izdanja: 2009 Broj strana: 248 Povez: Mek „Svojim rečenicama Kim Eklin kreira prizore koji prevazilaze našu maštu.“ Literary Review of Canada Šesnaestogodišnja Kanađanka se zaljubljuje u studenta iz Kambodže. U revolucionarnom previranju vlasti zatvaraju granice njegove zemlje na četiri godine. Nestaju porodice, prijatelji, ljubavi... Ako uspemo da preživimo, moramo da govorimo ili će nam se duše pretvoriti u kamen. Počev od prve stranice Nestali nas prenose u zemlju kraljeva i hramova oko koje su se vekovima vodile borbe. Ovo je knjiga o silama koje svuda na svetu utiču na ljubav: o porodici, politici, zaboravu. Univerzalna su njena pitanja o tome kako da gledamo na prošlost, kako da odamo poštu svojim umrlima i kako da nastavimo da živimo posle odlaska onih koje smo voleli. Ova knjiga puna osećanja napisana je bez suvišnih reči. Nestali kroz svoje stranice ukazuje poštovanje jeziku, istini, pravdi i sećanju, obraćajući se savesti sveta i prizivajući ljubav, čak i kada su nestali oni koji su nam najviše značili. „Kim Eklin piše tečnim senzualnim jezikom, ređajući slojeve slika kao što muzičar bira note sve dok ne dođe do savršenog akorda.“ National Post „Stilska sigurnost vas potpuno osvaja... Kim Eklin stvara likove realističnim perom i bez sentimentalnosti, ali je njen pristup duboko human, ona piše iskreno i majstorski.“ Books in Canada

Opasan uspon. Jeziva istina. Ubojica na planini. Nakon što je zamalo izgubila život na Snowdonu, novinarka Cecily Wong zarekla se da se više nikad neće popeti na planinu. Sada joj je ponuđeno da intervjuira svjetski poznatog alpinista Charlesa McVeigha dok se penje na vrh planine Manaslu u Nepalu i postavlja svjetski rekord. Postoji samo jedan uvjet: ona mora stići prva. Zadatak je težak, a ne olakšava ga ni to što se neobične stvari događaju i prije nego što napuste kamp. Netko je na njezinu šatoru ostavio upozorenje da na vrtoglavim visinama vreba ubojica. Izolirana u planinama, sa samo povremenim kontaktom s vanjskim svijetom, Cecily će morati preživjeti zjapeće pukotine ledenjaka, nedostatak kisika i zastrašujuće lavine, ali i niz nesreća koje nagovještaju da tajanstveni ubojica doista postoji… `Roman koji kombinira fascinantno planinarsko iskustvo s vrhunskom trilerovskom napetošću.` - Matt Haig `Popeo sam se na Manaslu s Amy - ona je čudesna žena!` - Nirmal `Nimsdai` Purja `Misteriozni triler koji će vas povesti na adrenalinsku vožnju kroz jezivu `zonu smrti`. - Sarah Pearse `Klaustrofobično okruženje i neizvjesnost koja kida živce.` - Claire Douglas Amy McCulloch rođena je u Velikoj Britaniji, odrastala je u Ottawi u Kanadi, a sada živi u Londonu. Autorica je sedam romana za djecu i mlade, a njezine su knjige proglašene bestselerima u više zemalja i objavljene na petnaest svjetskih jezika. Voli putovati, a 2019. godine postala je najmlađa Kanađanka koja se popela na vrh planine Manaslu u Nepalu.

Iz recenzije: ’’Roman Samovar Davora Špišića pripovijeda duša Borisa Makarova koji se smrznuo na naftnim poljima Bijelih noći u Sibiru gdje jer radio kao inženjer. Kako duše lako putuju kroz prostor i vrijeme Borisova duša pripovijeda o nekoliko generacija Makarovih, obitelji ruskoga podrijetla, čiji je rodonačelnik Nikita još u dječačkoj dobi, vihorom Drugog svjetskog rata, dospio u naše krajeve. Sada, 2030. godine, Boris i u smrti očinski bdije nad svoje tri kćeri usidjelice, tri čehovljevske sestre: Varjom (50), Sonjom (45) i Natašom (40). Najstarija je zaposlena kao baba-sera, srednja pere mrtvace na patologiji u obližnjem gradu, a najmlađa prodaje ljubav, tj. sebe. Zagubljene u vremenu i prostoru, one žive u derutnom muzeju posvećenom Batinskoj bitci i u izolaciji. Tu se skalamerija povijesti i tradicije susreće s kvazi-futurizmom ove crne komedije u kojoj, ničim izazvane, tri sestre sanjaju iz svog zabačenog kutka Hrvatske put u obećanu Moskvu, u zemlju predaka. Ali na vrata im zakuca Kanađanka Ekatarina, podrijetlom iz Beograda i još k tomu trudna djevojka njihova brata Sergeja… Samovar je satira i parabola koja se ne trudi prerasti u alegoriju, jer kao da se cjelovita slika ičega raspršila, kao da su ostali samo plikovi i otoci života, povremenosti i proizvoljnosti, kao da je od konteksta i smisla ostao samo muzej suvišnih stvari s kojima se može činiti što god kome padne na pamet. I ljudi su zaboravljeni, izrabljeni i poživinčeni, a čekanje busa koji će izbaviti junakinje i konačno unijeti promjenu u njihove periferne živote podsjeća na iščekivanje dolaska razdrndanog Godota, premda bi i dolazak apokalipse ovdje bila dobra vijest, evanđelje samo.’’

Kultni zagrebački časopis. Sadržaj na fotografiji. Prešućivanje poznatog i posvjedočenog ustaškog genocida Iz svojega komentara o slučaju zagrebač- kog memorijala Holokaustu (u časopisu Gordogan, 35-36, 2017.) izdvajam za ovu prigodu nekoliko misli. Nakon veličanstve- nog berlinskog spomenika žrtvama Šoe memorijali su se podizali bilo u ime sjeća- nja na pojedine pogođene grupe, kao u Berlinu, bilo u čast lokalnim žrtvama, kao u gradovima nekadašnjeg Trećeg Rajha i okupiranih područja Europe. To znači da je u kolektivnoj svijesti berlinski memorijal stekao važnost i razinu univerzalne poru- ke o Šoi, kakvu je mnogo prije odaslao Jad Vašem. Stvarne motive naoko huma- nističkog i dobrano zakašnjelog zagrebač- kog projekta razotkrivaju [Ognjen] Kraus i [Sanja] Zoričić Tabaković: zaobilaženjem autentično ustaškog zločina skreće se pa- žnja na nacistički zločin kao veći i najveći, kao univerzalno zlo i negativnu baštinu Europe. Ispravljanje povijesti i prešućiva- nje poznatog i posvjedočenog ustaškog genocida dio je žilave borbe neoustaških grupacija i pokreta da izbore za sebe i svoje nasljeđe pravo javnog postojanja u hrvatskom društvu i državi. (...) Željko Ivanjek: Od dnevnika Bore Ćosića do eseja Ive Sanadera; Časopis; Što donosi novi broj Gordogana, Jutarnji list, 7. 2. 2018, str. 34. Časopis Gordogan, 35-36, zima-jesen 2017, godište XV (XXXIV) Gordogan izlazi već 34. godine, kao što kaže broj u zagradi, a “tek” 15 što se tiče “nove serije”. U stvari, prvi broj izašao je daleke 1979, bio je i ostao jedinstven. Danas, kao i spomenute godine, Gordogan je jedino mjesto gdje je historičar Nenad Ivić mogao objaviti probrane pjesme ka- nadske pjesnikinje Anne Carson (r. 1950), a njegov kolega Mario Stipančević bio- grafski esej Vampir iz Petrinjske — Janko Bedeković. Jedinstvena Kanađanka i “je- dinstveni” policjotski krvnik, od onih za sve vlasti, našli su se među istim koricama. Branko Matan, glavni urednik, kao da traži od suradnika da budu istraživači, kao i on sam — posljednji tragač za izgubljenim vremenom po bibliotekama i arhivima. Otuda ta raznovrsnost i toliko otkrića. No, ovaj je čitalac najprije pročitao “klasični” Dnevnik 2013. Bore Ćosića, pa zatim esej Nastanak hrvatskih grbova Mate Božića i Stjepana Ćosića, koji vjerojatno neće biti dostatan da se “čisti”, “isključivo hrvat- ski” kockasti grb relativizira i doživljava objektivnije, kao raširenija srednjovjekov- na pojava

BISERI BEZNAĐA (prema pričama Zvonka, Velje, Oze i aPera) Izdanje: SKC Niš, 2004. (1. izdanje, tiraž 300) Strana: 32 + korice Format: 24 x 17 cm STANJE: Odlično očuvana, kao nova. O KNJIZI: Strip kultnog niškog strip crtača, po motivima proze i poezije urbanih likova onog vremena (koji su to i dan-danas)… Komentar na zadnjoj strani: Nikola Vranjković (Block Out). Sledi autorski tekst Ivana Veljkovića koji odlično opisuje ovaj čudni i nadahnjujući spoj… “Kizino čistilište UPOZORENJE! Ovaj tekst ni po koju cenu ne pokazivati deci. Zoran Stojiljković Kiza je putem Niškog kulturnog centra 2004. godine izdao strip-sveščicu „Biseri beznađa“. Naslovnica pokazuje bujno poprsje ne preterano kulturno odevene cure sa enormnom, komičnom bisernom ogrlicom. Nakon čitanja samo prve priče iz ove sveske setio sam se jedne konverzacije sa slobodnijom ženom iz Kanade preko Tviter privatnih poruka. Naime, devojka je otvorena nimfomanka, do te mere da joj ne smeta praksa gde muškarci ištampaju njenu sliku, te se potom snimaju i ejakuliraju na istu. Izraz mi je ostao u sećanju, te parafraziram reči sitne Kanađanke: „Ne smeta mi. Štaviše, jedva čekam da se probudim i da dobijem divnu bisernu ogrlicu“. Da, taj „biser“ je upravo to što ste pomislili. E sad, čemu počinjanje teksta ovakvim prljavštinama? Šta je to toliko zeznuto kod Kizinog umetničkog izraza da zahteva ovakav uvod? Pa, kakvi umeju da budu, Kiza je još i zlatan. Drugim rečima, on samo prenosi ono što maltene svi već znamo. Dvanaest kratkih stripova nam govori o pričama kakve samo urbani pripovedači mogu da ispripovedaju u stihu ili prozi…mahom zato što već jesu. Naime, samo tri stripa ovde su čisto Kizina. Ostalo su stripovi rađeni po predlošku Velibora Petkovića, Nebojše Ozimića, Zvonka Karanovića i mostarskog umetnika potpisanog kao aPero. Kiza, poput Đorđa Milovića i mase drugih autora van glavnog toka, mahom stripovski interpretira poeziju i prozu koja ga na neki način dotiče, a kvalitet njegovih radova su ljudi odavno prekinuli da dovode u pitanje. Naposletku, „Strip Manija“ je objavila jedan njegov strip sa istim likom kojeg ovde „reprizira“ u drugoj epizodi, časopis „COMICS“ i online časopis „Helly Cherry“ su ga takođe ugostili, a Dejan Stojiljković (odmah da razrešimo, i sam Dejan je naglasio da autori nisu rod) je recenziju upravo o ovoj svesci smestio u svoju zbirku „Kiselo i slatko“; pogađate, Kiza mu je bio sladak. Treba se ovde ići priču po priču, a prva priča, „Sve jučerašnje zabave“, ni manje ni više govori o trinaestogodišnjoj curici i njenom prvom seksualnom iskustvu, doduše s njenim znatno starijim očuhom. Ni Karanović, čija je originalna priča, ni Kiza koji ju je ovde pretočio u pet tabli stripa nisu eksplicitno prikazali sam čin, ali sve ostalo prilično otvoreno i bez rezervi govori o tome ne kako se desilo, već kako se cura osećala nakon toga. Čitaocu već nije prijatno kada prolazi kroz ovo i autor je vrlo svestan toga. Zato je verovatno i rešio da preseče tok albuma svojom kompletnom pričom od dve table, „Konj na belom princu“. Ovde dobijamo malo lakši, nešto humorističniji strip o rodbinskim vezama, ili pak otkidanju istih. Namerno nisam jasan u opisu jer ovo valja pročitati i iznenaditi se. Onda sledi „najduži“ segment albuma, iako su u pitanju dve epizode, obe od po pet tabli. Segment je „jedan“ zato što se tu provlači isti lik, mucavac Muk Velibora Petkovića. Kroz te dve epizode dobijamo nadrilekare, pacijente sa zanimljivim, ali slabo rešivim problemima, pijane cure, odvratni seks (prilično bukvalno odvratni), drogiranje i kućne ljubimce. Muk kao lik i nije toliko bitan koliko je sredina u kojoj je rastao i stasao, koliko-toliko. Najmanje jedna od ove dve priče deluje kao anegdota jednog od članova tipične perpetualno pijane bratije kakvih ima masa u Srbiji. Baš taj strip je i dospeo u brvi broj niškog „Strip Pressinga“ pre duže od decenije i po. Iako ume da zasmeje, ovaj Kizin predložak nije ni najmanje naivan. Nije ni čudo onda što je Kiza opet rešio da preseče svojim kompletnim stripom, „Poltronijem“. Sa svojih šest tabli, ovo je ujedno i najduži individualni strip u celoj svesci. I naravno, deluje kao zanimljiv geg strip između malog i ružnog šefa i njegovog velikog, a tupavog pomoćnika. Prosto da čovek ne poveruje da njih dvojica čekaju iza žbuna da siluju curu. Naravno, neće to uraditi u ovom stripu. Neće doći ni blizu. Odgovor na vaše „Zašto“ i dodatno „bre“ se nalazi u tome da treba da sami pročitate „Bisere beznađa“. aPero je autor teksta koji je inspirisao sledeći strip, trotableni „Isto“. Prilično je jasan – demonstracije, neuspeh istih, promena taktike, svi skaču na „voz“, ali se u stvari ništa ne menja. Ovo je prvi put da vidimo da Kiza preseca svesku svojim stripom iako prethodni nije toliko težak da zavređuje taj tretman. „Myrys Tuluza“ (strip ima i francusko ime, koje iskreno nemam živaca da prepisujem ovde) ima samo jednu tablu, što ga čini jednim od šest stripova sa tim brojem strana. Iskreno, nisam nešto zadivljen istim i smatram da je on najslabija tačka albuma, ali jedna tabla od 30+, to nije strašno. Poslednjih pet stripova su rađeni po tada neobjavljenim pesmama Ozimića. Redom se zovu „Pejzaži“, „Junačka pesma“, „Lelek“, „Što se mene tiče“ i „Ja, a ko drugi?“. Svih pet stripova imaju po četiri kadra. I naravno, svaki je udarnički na svoj način. Prvi je suptilno ominozan, makar samo zbog rečenica u poslednjem kadru. Drugi vrlo koncizno krši mitove kako i gde valja. Treći je takođe tu negde po pitanju ominoznosti, mahom zato što se sranje dešava negde dalje od prvog plana. Četvrti je definitivno najminimalističniji od svih u ovoj zbirci, verovatno zato što čak i da je hteo, Kiza nije mogao da doda bilo šta novo ili detaljnije. Peti i poslednji strip, koji sa citatom Nikole Vranjkovića iz „Block Out-a“ zatvara strip, možda nenamerno govori o samom autoru. S obzirom kakav je i kako se zove, puštam publiku da sama proceni. „Biseri beznađa“ ne samo da nisu prvi strip-projekat na našim prostorima da se bavi urbanom prozom, već nisu ni Kizin prvi izlet u ovu tematiku. Međutim, kao zbirka, ova kolekcija stripova je malo više, štono bi Anglosaksonci rekli, „stream-ovana“, više pravolinijska. Više svedena na osnove. Niti je tamo, niti ovamo. Zato bih je i prikladno nazvao Kizinim čistilištem. Mestom gde se gresi i grešnici čiste pre nego što probaju da uđu u Edensku baštu. Problem je taj što ne vidimo ni trenutak pre, ni trenutak posle. Vidimo samo tu neposrednu, gnusnu sredinu. I hvala nebesima na tome što Kiza nije neko ko ukrašava negativno. Da jeste, ne bismo imali „Bisere beznađa“ i njihovo svedočenje o svetu, bez cenzure i bez ublaživanja.” Pogledajte i ostale moje aukcije i oglase: https://www.limundo.com/Clan/MilanOgnjan KNJIGE ŠALJEM KAO PREPORUČENU TISKOVINU ILI PO ŽELJI, NAKON UPLATE IZNOSA I POŠTARINE NA TEKUĆI RAČUN.