Veljko Petrović RavanradTvrdi povezIzdavač NolitVeljko Petrović je rođen 1884. godine u Somboru, a umro u Beogradu 1976. godine.Od 1902. dodine studirao je pravo u Budimpešti. A prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Od 1906. godine uređuje mesečnik na mađarskom jeziku "Kroacija", da bi 1908. godine prešao u Sremsku Mitrovicu kao urednik "Slobode". Pored ovih, uređivao je časopise "Srpske riječi", bio je dopisnik za novosadski "Branik" i sarajevski "Narod", kao i urednik "Savremenih pitanja".U Beogradu upoznaje pesnika Simu Pandurovića i uglednog Jovana Skerlića kojem će postati književni miljenik. U jeku Balkanskih ratova, u beogradskom Narodnom pozorištu upoznaje Maru Mandurašević, ćerku pančevačkog trgovca sa kojom će se venčati 1919. godine.1918. godnie izabran je za člana Jugoslovenskog odbora i nadao se da će biti postavljen za ambasadora u Budimpešti, ali umesto toga imenovan je referenta u odseku Ministarstva prosvete za Bačku, Banat i Baranju, da bi nakon toga bio prebačen u Beograd. 1912. bio je šef Kabineta ministra. 1930. godine kao izveštač lista "Politika" bio je u Budipešti. Radio je i na časopisima "Novi Srbobran", "Srpski književni glasnik", "Brankovo kolo", "Delo", "Savremenik", "Nova iskra", "Slovenski jug".1912. godine izdaje svesku "Rodoljubive pesme", a 1914. godine knjigu pesama "Na pragu". Od 1920. godine počeo je da štampa izbor svojih novela u knjigama "Bunja i drugi iz Ravangrada", "Dah života", "Bunja", "Pomerene savesti", "Tri pripovetke", "Iskušenje", "Pripovetke", "Izdanci iz opaljenog grma", "Prepelica u ruci". Napisao je oko sto pripovedaka.Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske i Srpske književne zadruge, dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Dobitnik je nagrade Saveza književnika Jugoslavije.U njegovu čast dodeljuje se nagrada "Veljkova golubica" na svečanosti "Veljkovi dani" u Somboru.12/26

Veljko Petrović RavanradTvrdi povezIzdavač NolitVeljko Petrović je rođen 1884. godine u Somboru, a umro u Beogradu 1976. godine.Od 1902. dodine studirao je pravo u Budimpešti. A prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Od 1906. godine uređuje mesečnik na mađarskom jeziku "Kroacija", da bi 1908. godine prešao u Sremsku Mitrovicu kao urednik "Slobode". Pored ovih, uređivao je časopise "Srpske riječi", bio je dopisnik za novosadski "Branik" i sarajevski "Narod", kao i urednik "Savremenih pitanja".U Beogradu upoznaje pesnika Simu Pandurovića i uglednog Jovana Skerlića kojem će postati književni miljenik. U jeku Balkanskih ratova, u beogradskom Narodnom pozorištu upoznaje Maru Mandurašević, ćerku pančevačkog trgovca sa kojom će se venčati 1919. godine.1918. godnie izabran je za člana Jugoslovenskog odbora i nadao se da će biti postavljen za ambasadora u Budimpešti, ali umesto toga imenovan je referenta u odseku Ministarstva prosvete za Bačku, Banat i Baranju, da bi nakon toga bio prebačen u Beograd. 1912. bio je šef Kabineta ministra. 1930. godine kao izveštač lista "Politika" bio je u Budipešti. Radio je i na časopisima "Novi Srbobran", "Srpski književni glasnik", "Brankovo kolo", "Delo", "Savremenik", "Nova iskra", "Slovenski jug".1912. godine izdaje svesku "Rodoljubive pesme", a 1914. godine knjigu pesama "Na pragu". Od 1920. godine počeo je da štampa izbor svojih novela u knjigama "Bunja i drugi iz Ravangrada", "Dah života", "Bunja", "Pomerene savesti", "Tri pripovetke", "Iskušenje", "Pripovetke", "Izdanci iz opaljenog grma", "Prepelica u ruci". Napisao je oko sto pripovedaka.Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske i Srpske književne zadruge, dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Dobitnik je nagrade Saveza književnika Jugoslavije.U njegovu čast dodeljuje se nagrada "Veljkova golubica" na svečanosti "Veljkovi dani" u Somboru.12/0

Veljko Petrović RavanradTvrdi povezIzdavač NolitVeljko Petrović je rođen 1884. godine u Somboru, a umro u Beogradu 1976. godine.Od 1902. dodine studirao je pravo u Budimpešti. A prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Od 1906. godine uređuje mesečnik na mađarskom jeziku "Kroacija", da bi 1908. godine prešao u Sremsku Mitrovicu kao urednik "Slobode". Pored ovih, uređivao je časopise "Srpske riječi", bio je dopisnik za novosadski "Branik" i sarajevski "Narod", kao i urednik "Savremenih pitanja".U Beogradu upoznaje pesnika Simu Pandurovića i uglednog Jovana Skerlića kojem će postati književni miljenik. U jeku Balkanskih ratova, u beogradskom Narodnom pozorištu upoznaje Maru Mandurašević, ćerku pančevačkog trgovca sa kojom će se venčati 1919. godine.1918. godnie izabran je za člana Jugoslovenskog odbora i nadao se da će biti postavljen za ambasadora u Budimpešti, ali umesto toga imenovan je referenta u odseku Ministarstva prosvete za Bačku, Banat i Baranju, da bi nakon toga bio prebačen u Beograd. 1912. bio je šef Kabineta ministra. 1930. godine kao izveštač lista "Politika" bio je u Budipešti. Radio je i na časopisima "Novi Srbobran", "Srpski književni glasnik", "Brankovo kolo", "Delo", "Savremenik", "Nova iskra", "Slovenski jug".1912. godine izdaje svesku "Rodoljubive pesme", a 1914. godine knjigu pesama "Na pragu". Od 1920. godine počeo je da štampa izbor svojih novela u knjigama "Bunja i drugi iz Ravangrada", "Dah života", "Bunja", "Pomerene savesti", "Tri pripovetke", "Iskušenje", "Pripovetke", "Izdanci iz opaljenog grma", "Prepelica u ruci". Napisao je oko sto pripovedaka.Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske i Srpske književne zadruge, dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Dobitnik je nagrade Saveza književnika Jugoslavije.U njegovu čast dodeljuje se nagrada "Veljkova golubica" na svečanosti "Veljkovi dani" u Somboru.12/0

PRINCIPI, PRIMENA I DIZAJN! Knjiga je namenjena ljudima koji žele da razumeju kako rade frekventni regulatori (AC inverter drives) i kako se koriste u industriji. Knjiga daje više o praktičnom dizajnu i primeni regulatora nego o matematičkim principima na kojima je zasnovan njihov rad. Ključna načela elektronike za pobudu i pogon elektromotora su opisana i predstavljena veoma jednostavno pošto su osnova za rad elektromotora jednosmerne i naizmenične struje (DC, AC). Objašnjeni su delovi AC pobude uz teorijsku pozadinu kao i stavke praktičnog dizajna kao što su hlađenje i zaštita. Važan deo knjige daje detalje karakteristika i funkcija koje se često nalaze u AC pogonima i daju se praktični saveti kako i gde iskoristiti ova znanja. Opisan je širok opseg primene pobuda, od pumpanja sveže vode do sistema za raspoređivanja prtljaga. Predstavljeni su praktični problemi upotrebe regulatora u industriji zajedno sa aplikacijama i opisima funkcija koje su se pokazale korisne i informativne. Predstavljeni su standardi koji se koriste u zadnjih nekoliko godina a koji menjaju zahteve koji se odnose na korisnike i proizvođače pogona i elektromotora. Knjiga objašnjava njihovu važnost. Opisuju se i buduće tehnologije pogona uključujući i matrični inverter. Matematika je zadržana na osnovnom minimumu. Pretpostavlja se da postoje osnovna znanja i razumevanja mehaničke i električne teorije dok bi bilo korisno osnovno znanje o monofaznim i trofaznim naizmeničnim sistemima. Ko god koristi ili montira regulatore ili je samo zainteresovan kako rade elektronski proizvodi za pogon elektromotora i kako se upravlja u modernoj industriji smatraće knjigu fascinantnom i informativnom. Kratak sadržaj Ovo znate ali… Osnovne jednačine Komponente i Omov zakon Mehanika Snaga Komponente energetske elektronike i gradivi blokovi Aktivne komponente Modeli napajanja (spuštač ili podizač napona) Kontrola fazeInvertori (pretvarači jednosmernog u naizmenični napon) Motori Osnovni principi - elektromagnetski efekat DC motor Osnovne jednačine DC motora Regulatori jednosmernih elektromotora (DC drives) Uvod DC regulator Trofazni regulisani ispravljač Obrtanje unapred i unazad, rad u motornom i generatorskom režimu DC regulatori - praktični dizajn AC Drives - Frekventni regulatori (invertori) Uvod Inverter promenljivog napona i učestanosti Metode modulacije Promena smera obrtanja i regeneracija Kontrola regulatora i zaštitni sistemi Napajanje Ulazi i izlazi Centralna procesorska jedinica Kontrola u zatvorenoj i otvorenoj petlji Regulator i zaštita motora Frekventni regulatori, konstrukcija i upravljanje (AC drive) Inteligentna kola - ASIC Elektronika ASIC-a Ispravljač i komponente DC linka Gubici i efikasnost Zaštita i filtracija Osobine, funkcije i žargon Uvod Izbor i podešavanja - Parametri i programiranje Osnovne osobine i funkcije Neke korisne osobine Napredne karakteristike Karakteristike za pumpe i ventilatore Primena frekventnih regulatora (AC drives) Ventilatori i pumpe Rukovanje materijalom Aplikacije u mašinama EMC, harmonici i instalacija Elektromagnetna kompatibilnost (EMC) Harmonici Instalacija Šta je sledeće Rastuće tržište Izmena tehnologija Uticaj na rast i razvoj regulatora Zaključna razmišljanja MARTIN BRAUN je diplomirao na Univerzitetu Lester i radio na energetskoj elektronici, pridružio se Simensu 1981 gde je razvio nekoliko novih visokonaponskih napajanja za upotrebu na zemaljskim stanicama satelitskih komunikacija. Godine 1987 je radi sa malim timom na razvoju jeftinog frekventnog regulatora za regulaciju brzine industrijskih elektromotora. To je bio tehnički i komercijalni uspeh! Uskoro je sledilo još regulatora pa se Martin uključio u korisničke aplikacije posećujući mesta širom sveta. Nastavio je da putuje kao inženjer za obuku u servisima podržavajući prodaju i pomažući korisnicima. Posećivao je instalacije i fabrike korisnika tako da je dobio uvid iz prve ruke kako se regulatori stvarno koriste i često zloupotrebljavaju. Ovakav uvid uz njegovo tehničko znanje i iskustvo je vredelo podeliti u ovoj knjizi.

PRINCIPI, PRIMENA I DIZAJN! Knjiga je namenjena ljudima koji žele da razumeju kako rade frekventni regulatori (AC inverter drives) i kako se koriste u industriji. Knjiga daje više o praktičnom dizajnu i primeni regulatora nego o matematičkim principima na kojima je zasnovan njihov rad. Ključna načela elektronike za pobudu i pogon elektromotora su opisana i predstavljena veoma jednostavno pošto su osnova za rad elektromotora jednosmerne i naizmenične struje (DC, AC). Objašnjeni su delovi AC pobude uz teorijsku pozadinu kao i stavke praktičnog dizajna kao što su hlađenje i zaštita. Važan deo knjige daje detalje karakteristika i funkcija koje se često nalaze u AC pogonima i daju se praktični saveti kako i gde iskoristiti ova znanja. Opisan je širok opseg primene pobuda, od pumpanja sveže vode do sistema za raspoređivanja prtljaga. Predstavljeni su praktični problemi upotrebe regulatora u industriji zajedno sa aplikacijama i opisima funkcija koje su se pokazale korisne i informativne. Predstavljeni su standardi koji se koriste u zadnjih nekoliko godina a koji menjaju zahteve koji se odnose na korisnike i proizvođače pogona i elektromotora. Knjiga objašnjava njihovu važnost. Opisuju se i buduće tehnologije pogona uključujući i matrični inverter. Matematika je zadržana na osnovnom minimumu. Pretpostavlja se da postoje osnovna znanja i razumevanja mehaničke i električne teorije dok bi bilo korisno osnovno znanje o monofaznim i trofaznim naizmeničnim sistemima. Ko god koristi ili montira regulatore ili je samo zainteresovan kako rade elektronski proizvodi za pogon elektromotora i kako se upravlja u modernoj industriji smatraće knjigu fascinantnom i informativnom. Kratak sadržaj Ovo znate ali… Osnovne jednačine Komponente i Omov zakon Mehanika Snaga Komponente energetske elektronike i gradivi blokovi Aktivne komponente Modeli napajanja (spuštač ili podizač napona) Kontrola fazeInvertori (pretvarači jednosmernog u naizmenični napon) Motori Osnovni principi - elektromagnetski efekat DC motor Osnovne jednačine DC motora Regulatori jednosmernih elektromotora (DC drives) Uvod DC regulator Trofazni regulisani ispravljač Obrtanje unapred i unazad, rad u motornom i generatorskom režimu DC regulatori - praktični dizajn AC Drives - Frekventni regulatori (invertori) Uvod Inverter promenljivog napona i učestanosti Metode modulacije Promena smera obrtanja i regeneracija Kontrola regulatora i zaštitni sistemi Napajanje Ulazi i izlazi Centralna procesorska jedinica Kontrola u zatvorenoj i otvorenoj petlji Regulator i zaštita motora Frekventni regulatori, konstrukcija i upravljanje (AC drive) Inteligentna kola - ASIC Elektronika ASIC-a Ispravljač i komponente DC linka Gubici i efikasnost Zaštita i filtracija Osobine, funkcije i žargon Uvod Izbor i podešavanja - Parametri i programiranje Osnovne osobine i funkcije Neke korisne osobine Napredne karakteristike Karakteristike za pumpe i ventilatore Primena frekventnih regulatora (AC drives) Ventilatori i pumpe Rukovanje materijalom Aplikacije u mašinama EMC, harmonici i instalacija Elektromagnetna kompatibilnost (EMC) Harmonici Instalacija Šta je sledeće Rastuće tržište Izmena tehnologija Uticaj na rast i razvoj regulatora Zaključna razmišljanja MARTIN BRAUN je diplomirao na Univerzitetu Lester i radio na energetskoj elektronici, pridružio se Simensu 1981 gde je razvio nekoliko novih visokonaponskih napajanja za upotrebu na zemaljskim stanicama satelitskih komunikacija. Godine 1987 je radi sa malim timom na razvoju jeftinog frekventnog regulatora za regulaciju brzine industrijskih elektromotora. To je bio tehnički i komercijalni uspeh! Uskoro je sledilo još regulatora pa se Martin uključio u korisničke aplikacije posećujući mesta širom sveta. Nastavio je da putuje kao inženjer za obuku u servisima podržavajući prodaju i pomažući korisnicima. Posećivao je instalacije i fabrike korisnika tako da je dobio uvid iz prve ruke kako se regulatori stvarno koriste i često zloupotrebljavaju. Ovakav uvid uz njegovo tehničko znanje i iskustvo je vredelo podeliti u ovoj knjizi.

Autori: Milan Šulić Izdavač: Agm knjiga Godina: 2022. Br.strana: 222 strane kolor Povez: broš povez / latinica ISBN: 9788660480387 / sifra 1138 Cena : 1430,00 rsd /12 eur Sadržaj i odeljak Još je rimski učitelj retorike iz 1. veka n.e. Kvintilijan rekao: „Matematika razvija pokretljivost duha, oštrinu razuma i brzo shvatanje“ Matematika se smatra kraljicom među naukama. Ona se može proučavati i sama za se, a mnoge druge nauke ne mogu ni časa bez matematika. Bez matematike ne bi bilo ni jedne inženjerske struke, ne bismo znali da merimo vreme, ne bi bilo egipatskih piramida, naših fabrika, mostova, aviona, raketa, bankovnih računa… ne bi bilo ni kompjutera ni mobilnih telefona. O potrebi da se ozbiljne teme predstave na interesantan i zabavan način, najbolje je rekao veliki francuski matematičar Blez Paskal još početkom 17. veka: „Matematika kao struka je toliko ozbiljna, da se ne sme propustiti ni jedna prilika da se ova oblast učini zabavnijom“. Knjigom Matematika u malom prstu se upravo to i postiglo. Ona nam neke oblasti matematike predstavlja zabavno, ali informativno i vrlo poučno. Svi znamo da mnogi osnovci i u starijim razredima muče muku sa malom tablicom množenje. Primenom tehnike „množenje prstima“ može svako dete već sa osam godina potpuno da ovlada tablicom množenja. Pokazane su razne metode brzog množenja i višecifrenih brojeva bez papira i olovke (množenje u glavi). Ova tehnika iz staroindijskih veda polako osvaja svet, bez obzira na sva pomagala (kompjuteri, računske mašine, mobilni telefoni) koja nam stoje na raspolaganju. U knjizi je na zanimljiv način dat i kratak pregled istorije matematike, počev od najstarijih vremena, preko Mesopotamije, Starog Egipta, Grčke, Kine, Starog Rima, indijanskog plemena Maja, pa do Evrope i Srbije do današnjeg vremena. Za svaku epohu data su najvažnija matematička saznanja, matematičko pismo i najpoznatiji matematičari. Prikazane su i mašine i uređaji za računanje. Računaljka ili abakus je jedna od prvih sprava („mašina“) koja je olakšala kompleksne računske operacije, pogotovo u vreme kada čovek nije vladao današnjim brojnim oznakama (“arapski brojevi“), nego pojedine brojeve/cifre označavao raznim simbolima ili slovima. Jedan specijalni matematički kompjuter napravio je krajem 19. veka naš veliki matematičar Mihailo Petrović-Alas, mašinu koja je na principu protoka tečnosti služila za rešavanje jednog tipa diferencijalnih jednačina. Za taj izum dobio je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine zlatnu plaketu. Prikazana je i istorija razvoja digitalnih kompjutera, počev od prvog nemačkog iz 1931. godine koji je radio na principu električnih releja koji su prekidali strujno kolo, preko tranzistorskih kola (poluprovodnici) koji od 1948. preuzimaju vodeću ulogu u izradi kompjutera (hiljadu puta brži od releja). Od 1964. godine kombinuje se sve veći broj tranzistora u moćne procesore, upotrebljavaju se integrisana štampana kola kao i tastature i monitori. Kompjuterska tehnika ima rapidan razvoj. Upotreba još savršenijeg kvantnog kompjutera je samo pitanje vremena. Iz oblasti brojeva date su mnoge zanimljive i korisne stvari, npr. pravila deljivosti sa svim brojevima od 2 do 30 ili npr. da je svaki broj sačinjen od tri para istih brojeva uvek deljivi sa 37 (282828 ili 535353, t.j. ababab). Dati su osnovi svih brojnih sistema od dualnog do seksadecimalnog, kao i veće i manje jedinice od 10 24 do 10 -24 , njihove oznake i nazivi. Sa retkim, neobičnim ili čak i čudnim brojevima čovek se može zabavljati i uživati u njihovoj skladnosti i neobičnosti. Jedan od njih je svakako i „zlatni presek“ (broj 1,61803…), koji je ugrađen u ljudsko telo, u mnoge biljke i životinje i u najveća umetnička dela. Opisane su i pojedine vrste kalendara (Stari Rim, jevrejski kalendar, muslimanski, majanski i srpski). Iz date tabele trajnog kalendara može se jednostavno za sve datume od 1889 do 2112. godine odrediti odgovarajući dan u sedmici.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kiklop je roman Ranka Marinkovića iz 1965. godine. Smatra se jednim od najboljih djela hrvatske književnosti 20. vijeka [1], a godine 1982. je ekraniziran u obliku igranog filma i TV-serije u režiji Antuna Vrdoljaka. Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu.[1] Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja.[2] Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor[2] sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić,[2] baletska kritičarka i prevodilac.[3] Član je Društva književnika Hrvatske od 1945.[2] Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana.[1] Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti).[4] Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika.[2] Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike.[4] Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.[5] Bibliografija Proze (1948) Ni braća ni rođaci - zbirka proze (1949) Geste i grimase - kritike i eseji o drami, pozorištu i filmu (1951) Pod balkonima - zbirka proze (1953) Ruke - zbirka proze (1953) Glorija - drama (izvedena 1955, štampana 1956) Poniženje Sokrata - zbirka proze (1959) Karneval i druge pripovijetke (1964) Kiklop - roman (1965) Politeia ili Inspektorove spletke - drama (1977) Zajednička kupka - roman (1980) Pustinja - drama (1982) Nevesele oči klauna - knjiga eseja (1986) Never more - roman (1993)[4] Nagrade i priznanja Savezna nagrada 1948. Nagrada grada Zagreba za dramu Glorija 1965. NIN-ova nagrada za roman Kiklop 1965. Nagrada grada Zagreba 1966. Goranova nagrada 1966. Nagrada Vladimir Nazor za životno delo 1976. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod za rad u El Šatu, Ordenom rada i republičkim Ordenom sa srebrnim vencem.[2] Od 1964. godine svake subote u zagrebačkom Večernjem listu izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora.[6] Već posle dve godine, 1966. pokrenuto je i takmičenje za najbolju kratku priču, kada su dodijeljene i prve nagrade.[7] Od 2001. godine, u čast pisca, ova nagrada nosi ime Nagrada Ranko Marinković za najbolju kratku priču.[8] Pozorišne adaptacije i ekranizacije Prva Marinkovićeva drama Albatros postavljena je na scenu još 1939. godine, a drama Glorijaiz 1955. najpoznatija je i najizvođenija njegova drama. USrpskom narodnom pozorištu prikazana je 1984 godine. Osim drama dramatizovana su i druga njegova dela: roman Kiklop (1974), novele Prah (1975) i Zagrljaj (1976).[2] Kiklopa je za scenu adaptirao jugoslovenski pozorišni reditelj Kosta Spaić 1976. godine.[4] Prema romanu Kiklop 1982. godine snimljen je istoimeni film, a naredne godine i TV serija Kiklop, obe ekranizacije u režiji Antuna Vrdoljaka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu.[1] Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja.[2] Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor[2] sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić,[2] baletska kritičarka i prevodilac.[3] Član je Društva književnika Hrvatske od 1945.[2] Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana.[1] Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti).[4] Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika.[2] Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike.[4] Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.[5] Bibliografija Proze (1948) Ni braća ni rođaci - zbirka proze (1949) Geste i grimase - kritike i eseji o drami, pozorištu i filmu (1951) Pod balkonima - zbirka proze (1953) Ruke - zbirka proze (1953) Glorija - drama (izvedena 1955, štampana 1956) Poniženje Sokrata - zbirka proze (1959) Karneval i druge pripovijetke (1964) Kiklop - roman (1965) Politeia ili Inspektorove spletke - drama (1977) Zajednička kupka - roman (1980) Pustinja - drama (1982) Nevesele oči klauna - knjiga eseja (1986) Never more - roman (1993)[4] Nagrade i priznanja Savezna nagrada 1948. Nagrada grada Zagreba za dramu Glorija 1965. NIN-ova nagrada za roman Kiklop 1965. Nagrada grada Zagreba 1966. Goranova nagrada 1966. Nagrada Vladimir Nazor za životno delo 1976. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod za rad u El Šatu, Ordenom rada i republičkim Ordenom sa srebrnim vencem.[2] Od 1964. godine svake subote u zagrebačkom Večernjem listu izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora.[6] Već posle dve godine, 1966. pokrenuto je i takmičenje za najbolju kratku priču, kada su dodijeljene i prve nagrade.[7] Od 2001. godine, u čast pisca, ova nagrada nosi ime Nagrada Ranko Marinković za najbolju kratku priču.[8] Pozorišne adaptacije i ekranizacije Prva Marinkovićeva drama Albatros postavljena je na scenu još 1939. godine, a drama Glorijaiz 1955. najpoznatija je i najizvođenija njegova drama. USrpskom narodnom pozorištu prikazana je 1984 godine. Osim drama dramatizovana su i druga njegova dela: roman Kiklop (1974), novele Prah (1975) i Zagrljaj (1976).[2] Kiklopa je za scenu adaptirao jugoslovenski pozorišni reditelj Kosta Spaić 1976. godine.[4] Prema romanu Kiklop 1982. godine snimljen je istoimeni film, a naredne godine i TV serija Kiklop, obe ekranizacije u režiji Antuna Vrdoljaka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu.[1] Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja.[2] Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor[2] sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić,[2] baletska kritičarka i prevodilac.[3] Član je Društva književnika Hrvatske od 1945.[2] Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana.[1] Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti).[4] Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika.[2] Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike.[4] Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.[5] Bibliografija Proze (1948) Ni braća ni rođaci - zbirka proze (1949) Geste i grimase - kritike i eseji o drami, pozorištu i filmu (1951) Pod balkonima - zbirka proze (1953) Ruke - zbirka proze (1953) Glorija - drama (izvedena 1955, štampana 1956) Poniženje Sokrata - zbirka proze (1959) Karneval i druge pripovijetke (1964) Kiklop - roman (1965) Politeia ili Inspektorove spletke - drama (1977) Zajednička kupka - roman (1980) Pustinja - drama (1982) Nevesele oči klauna - knjiga eseja (1986) Never more - roman (1993)[4] Nagrade i priznanja Savezna nagrada 1948. Nagrada grada Zagreba za dramu Glorija 1965. NIN-ova nagrada za roman Kiklop 1965. Nagrada grada Zagreba 1966. Goranova nagrada 1966. Nagrada Vladimir Nazor za životno delo 1976. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod za rad u El Šatu, Ordenom rada i republičkim Ordenom sa srebrnim vencem.[2] Od 1964. godine svake subote u zagrebačkom Večernjem listu izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora.[6] Već posle dve godine, 1966. pokrenuto je i takmičenje za najbolju kratku priču, kada su dodijeljene i prve nagrade.[7] Od 2001. godine, u čast pisca, ova nagrada nosi ime Nagrada Ranko Marinković za najbolju kratku priču.[8] Pozorišne adaptacije i ekranizacije Prva Marinkovićeva drama Albatros postavljena je na scenu još 1939. godine, a drama Glorijaiz 1955. najpoznatija je i najizvođenija njegova drama. USrpskom narodnom pozorištu prikazana je 1984 godine. Osim drama dramatizovana su i druga njegova dela: roman Kiklop (1974), novele Prah (1975) i Zagrljaj (1976).[2] Kiklopa je za scenu adaptirao jugoslovenski pozorišni reditelj Kosta Spaić 1976. godine.[4] Prema romanu Kiklop 1982. godine snimljen je istoimeni film, a naredne godine i TV serija Kiklop, obe ekranizacije u režiji Antuna Vrdoljaka.

AutorRanko MarinkovićNaslov Zajednička kupkaIzdavač Znanje, Zagreb, 1980Predmet RomanSerijal Hit : biblioteka moderne literatureKolo 16 ; Sv. 93LatinicaRanko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu.BiografijaRanko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja.Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić, baletska kritičarka i prevodilac.Član je Društva književnika Hrvatske od 1945. Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana. Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti).Književni radRanko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika.Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.BibliografijaProze (1948)Ni braća ni rođaci – zbirka proze (1949)Geste i grimase – kritike i eseji o drami, pozorištu i filmu (1951)Pod balkonima – zbirka proze (1953)Ruke – zbirka proze (1953)Glorija – drama (izvedena 1955, štampana 1956)Poniženje Sokrata – zbirka proze (1959)Karneval i druge pripovijetke (1964)Kiklop – roman (1965)Politeia ili Inspektorove spletke – drama (1977)Zajednička kupka – roman (1980)Pustinja – drama (1982)Nevesele oči klauna – knjiga eseja (1986)Never more – roman (1993)Nagrade i priznanjaSavezna nagrada 1948.Nagrada grada Zagreba za dramu Glorija 1965.NIN-ova nagrada za roman Kiklop 1965.Nagrada grada Zagreba 1966.Goranova nagrada 1966.Nagrada Vladimir Nazor za životno delo 1976.Odlikovan je Ordenom zasluga za narod za rad u El Šatu, Ordenom rada i republičkim Ordenom sa srebrnim vencem.Od 1964. godine svake subote u zagrebačkom Večernjem listu izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora. Već posle dve godine, 1966. pokrenuto je i takmičenje za najbolju kratku priču, kada su dodijeljene i prve nagrade. Od 2001. godine, u čast pisca, ova nagrada nosi ime Nagrada Ranko Marinković za najbolju kratku priču.Pozorišne adaptacije i ekranizacijePrva Marinkovićeva drama Albatros postavljena je na scenu još 1939. godine, a drama Glorija iz 1955. najpoznatija je i najizvođenija njegova drama. U Srpskom narodnom pozorištu prikazana je 1984 godine. Osim drama dramatizovana su i druga njegova dela: roman Kiklop (1974), novele Prah (1975) i Zagrljaj (1976). Kiklopa je za scenu adaptirao jugoslovenski pozorišni reditelj Kosta Spaić 1976. godine.Prema romanu Kiklop 1982. godine snimljen je istoimeni film, a naredne godine i TV serija Kiklop, obe ekranizacije u režiji Antuna Vrdoljaka.4/2

AutorRanko MarinkovićNaslov Zajednička kupkaIzdavač Znanje, Zagreb, 1980Predmet RomanSerijal Hit : biblioteka moderne literatureKolo 16 ; Sv. 93LatinicaRanko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu.BiografijaRanko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja.Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić, baletska kritičarka i prevodilac.Član je Društva književnika Hrvatske od 1945. Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana. Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti).Književni radRanko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika.Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.BibliografijaProze (1948)Ni braća ni rođaci – zbirka proze (1949)Geste i grimase – kritike i eseji o drami, pozorištu i filmu (1951)Pod balkonima – zbirka proze (1953)Ruke – zbirka proze (1953)Glorija – drama (izvedena 1955, štampana 1956)Poniženje Sokrata – zbirka proze (1959)Karneval i druge pripovijetke (1964)Kiklop – roman (1965)Politeia ili Inspektorove spletke – drama (1977)Zajednička kupka – roman (1980)Pustinja – drama (1982)Nevesele oči klauna – knjiga eseja (1986)Never more – roman (1993)Nagrade i priznanjaSavezna nagrada 1948.Nagrada grada Zagreba za dramu Glorija 1965.NIN-ova nagrada za roman Kiklop 1965.Nagrada grada Zagreba 1966.Goranova nagrada 1966.Nagrada Vladimir Nazor za životno delo 1976.Odlikovan je Ordenom zasluga za narod za rad u El Šatu, Ordenom rada i republičkim Ordenom sa srebrnim vencem.Od 1964. godine svake subote u zagrebačkom Večernjem listu izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora. Već posle dve godine, 1966. pokrenuto je i takmičenje za najbolju kratku priču, kada su dodijeljene i prve nagrade. Od 2001. godine, u čast pisca, ova nagrada nosi ime Nagrada Ranko Marinković za najbolju kratku priču.Pozorišne adaptacije i ekranizacijePrva Marinkovićeva drama Albatros postavljena je na scenu još 1939. godine, a drama Glorija iz 1955. najpoznatija je i najizvođenija njegova drama. U Srpskom narodnom pozorištu prikazana je 1984 godine. Osim drama dramatizovana su i druga njegova dela: roman Kiklop (1974), novele Prah (1975) i Zagrljaj (1976). Kiklopa je za scenu adaptirao jugoslovenski pozorišni reditelj Kosta Spaić 1976. godine.Prema romanu Kiklop 1982. godine snimljen je istoimeni film, a naredne godine i TV serija Kiklop, obe ekranizacije u režiji Antuna Vrdoljaka.4/2

Detalji predmeta Stanje Polovno UVOD Zbirka "Cvetovi Suncem Obasjane Staze" predstavlja svojevrstan izuzetak u dosada{njoj praksi objavljivanja pesni~kih antologija. Me|u drugim zbirkama ona se izdvaja pre svega po svojoj sadr`ini. Do sada se nije pojavilo ba{ mnogo pesni~kih dela napisanih na srpskom jeziku sa izri~ito duhovnim ili filozofskim temama; jo{ manje ih je sa obe pomenute vrste odjednom. Od 1922., kada je dovr{ena zbirka vladike Nikolaja Velimirovi}a "Molitve na jezeru", pro{le su decenije. Tek u poslednjoj dekadi XX veka dolazi do nekakvog preokreta i otvaranja poezije prema istinski duhovnom, pre svega kroz po~etak serijala zapisa Vesne Krmpoti} pod nazivom "Stotinu i osam" i poneku sporadi~no objavljenu pesmu ili zbirku pesama (poput izvrsne zbirke Biljane PopHristi} "Put u Odaje Nebeske"). Izgleda da sada stasava jedna nova generacija ljudi kadrih da zapi{u pesmu koja izvire iz intuicije, iz Srca Bi}a. Tako|e, ~ini se i da naporedo s njima stasava publika koja se ne zadovoljava re~ima koje ne zadiru u samu sr` `ivota i smisao ljudskog postojanja, publika koju zanima su{tina njihove egzistencije, a ne samo njen prolazni oblik (naravno, to ne ~ini preovla|uju}e poetske oblike "lo{ijim"; tu je naprosto prisutna razlika u svrsi i dometu takvih poetskih oblika). INDEKS AUTORA Goran Boji}, ro|en 1960. Odrastao u [apcu. Diplomirao a potom i magistrirao na odseku za jugoslovensku knji`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. @ivi u Beogradu a bavi se izdava~kom delatno{}u, prevo|enjem, lekturom itd. Pisao je i dramska dela, od kojih je jedno zvani~no nagra|eno na konkursu za radio-dramu Radio Beograda. Ru`ica Cuki}, ro|ena 1956., `ivi i radi u Zrenjaninu. Autor je nekoliko slikarskih izlo`bi i jedan je od najoriginalnijih doma}ih slikara novijeg doba. JAGATTARINI Skreblin, ro|ena 1923., pedijatar po profesiji, penzionisana kao direktor odeljenja crvenog krsta za pomo} i saradnju sa zemljama u razvoju; veliki deo radnog veka provela le~e}i po zemljama Afrike. Izuzetno je aktivna u raznim mirovnim aktivnostima, te `ivi na nekoliko adresa: u Njujorku, Moskvi, Beogradu... Zoran Golijanin, ro|en 1979., `ivi na Palama, a studira ma{instvo na tamo{njem fakultetu. Jadranka Grbi}, ro|ena 1953. Iz Beograda je, zavr{ila je ekonomiju na Beogradskom Univerzitetu. Svojevremeno je radila u SIV-u kao savetnik; potom je radila u vi{e restorana zdrave hrane u Americi, gde je stekla iskustva koja su joj omogu}ila da napi{e knjigu o zdravoj hrani 171 ("Vegetarijanski kuvar"); radi na novim knjigama na temu zdrave ishrane. Velibor Hrva~evi}, ro|en 1968., `iveo u Visokom a trenutno `ivi i radi u Beogradu; bavi se sa nekoliko razli~itih zanata. Branko Jovanovi}, ro|en 1973.; rodom iz [apca, studira elektrotehniku na Ni{kom univerzitetu. Marina Kne`evi}, ro|ena 1960. Diplomirala je turizam, na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu, gde i `ivi. Dejan Lazarevi}, ro|en 1977., u Beogradu, gde i `ivi. Bavi se slikarstvom (slike su mu javno izlagane) a za sobom ima i zapa`ene sportske rezultate u ultra-maratonskom tr~anju. Lukani} Jelisaveta, ro|ena 1953., `ivi u Futogu. Po struci je ekonomski tehni~ar, radi u Novosadskoj mlekari. Petar Markovi}, ro|en 1978. Iz Loznice je, student je filozofije u Beogradu; na literarnim {kolskim takmi~enjima na nivou republike osvajao je prva i druga mesta, i to iz prozne esejistike. Ubedljivo najplodniji pesnik ~ije su pesme uvr{tene u ovu zbirku. Robert Miloradovi}, ro|en 1973.; `ivi u Ni{u, gde i studira na vi{oj elektrotehni~koj {koli. Jelena Milosavljevi}, ro|ena 1967. Iz Bora je, studira menad`ment. 172 Goran Miti}, ro|en 1963., profesor fizike; `ivi i radi u Ni{u. Biljana Miti}-Veli~kovi}, ro|ena 1964., `ivi u Ni{u. Radi kao profesor matematike; do sada su joj neke pesme objavljivane u lokalnim listovima. Bo`ur Nedeljkovi}, ro|en 1958., `ivi i radi u Beogradu, kao kompjuterski programer. Suzana Ognjanovi}, ro|ena 1974., iz Po`arevca, radi i studira defektologiju, u Beogradu. Osvaja~ prvog mesta u `enskoj konkurenciji na drugom Beogradskom [ri ^inmoj ultra-maratonu, 1997., kao i na Ni{kom Zimskom maratonu 1998. Sla|ana Petrov, ro|ena 1959., iz Ni{a. Po profesiji je pravnik. Dragan Pucar, ro|en 1963. Odrastao u Banja Luci, diplomirao pedagogiju na Sarajevskom fakultetu. @ivi u Beogradu i Banja Luci. Sanja Radinovi}, ro|ena 1962. Magistar je etno-muzikologije i radi kao asistent na Muzi~koj akademiji u Beogradu. U~estvovala je u muzi~kom projektu "Moba" kao vokalni izvo|a~ izvorne srpske muzike. Vladimir Radovanov, ro|en 1947., u Beogradu. Pravnik po profesiji; živi i radi u Beogradu. Alen Santra~, ro|en 1973.; odrastao u Sloveniji, sada `ivi u Beogradu. Trenutno (u prole}e 1998.god) je na odslu`enju vojnog roka. 173 Satja Siv~ev, ro|en 1990., iz Kikinde; u~enik je prvog razreda osnovne {kole. Dragan Stojanovi}, ro|en 1972., odrastao u Jajcu. Studira turizam, u Beogradu. Valentina Stupar, ro|ena 1972., odrasla u Bosanskom Petrovcu, zavr{ila vi{u {kolu za vaspita~e u Beogradu, gde `ivi i radi kao vaspita~. Dejan [aranovi}, ro|en 1961.; iz Pan~eva je. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i radi kao ekonomista, u Beogradu. Maja [uli}, ro|ena 1977.; iz Bora je, studira arhitekturu u Novom Sadu. TYAGANANDA Li~ina, ro|en 1949.; `ivi u Novom Sadu, a radi u ~asopisu "Dnevnik". Nenad Vu~kovi}, ro|en 1964., iz Beograda. Magistrirao je na likovnoj akademiji u Beogradu. Autor je vi{e samostalnih likovnih izlo`bi. Milan @ivkovi}, ro|en 1971. u Beogradu gde i `ivi. Po zvanju je profesor engleskog jezika i knji`evnosti, a bavi se i savremenom popularnom muzikom u nekoliko projekata (kao bubnjar, gitarista i sl.). Do sada je objavio ~etiri knjige poezije. 174 POGOVOR Sve pesme koje se nalaze u ovoj zbirci zabele`ene su uglavnom sredinom poslednje decenije dvadesetog veka, u relativno uskom krugu ljudi koje je spojila zajedni~ka te`nja za uzvi{enijim i savr{enijim `ivotom. Apsolutno nijedan od ovde obuhva}enih autora nije profesionalni knji`evnik, pesnik i sl. (pogledajmo samo indeks autora pa }emo videti koje {arenilo tamo vlada po pitanju profesija kojima se bave); pa opet, dela im zavre|uju i pa`nju i pohvale. Dijapazon ljudi je {irok ne samo po starosnoj dobi, sredinama u kojima su odrastali i u kojima `ive, profesijama kojima se bave, ve} i po na~inu do`ivljavanja ideala kojem streme, kao i po stilskim odlikama njihovog pesni~kog stvarala{tva. Mnogima iz ove zbirke su ovde objavljene pesme ujedno i jedine koje su ikada zapisali (namerno ka`em "zapisali" jer skoro niko od njih ne smatra sebe u nekom vi{em smislu njihovim autorom, ve} pre instrumentom), u naletu nadahnu}a i probu|enja intuicije; ali, ima i izuzetaka, kao npr. P. Markovi}, koji ima nekoliko hiljada pesama izuzetno ujedna~enog kvaliteta, D. Stojanovi}, koji zapisuje oko stotinu pesama mese~no i donekle M. @ivkovi}, koji ima ~etiri objavljene knjige poezije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mark Maronije, duhoviti i lucidni Begbedeov alter ego, kolumnista i pisac, sprema se da krene na otvaranje noćnog kluba „Klonja“ iza kojeg stoji njegov stari prijatelj, slavni disk-džokej Žos. Godine su devedesete, atmosfera je apokaliptična, a zvanice su najslavniji Parižani tog doba. Za samo dvanaest sati dogodiće se sumanuti karusel najneverovatnijih obrta začinjenih seksom, alkoholom i drogama svih vrsta, a sve u zaglušujućem ritmu elektronske muzike i pod rafalom svetlosnih efekata najprestižnijeg kluba na svetu. Maronije, kome inteligencija i ironija ne dozvoljavaju da se do kraja prepusti orgiji dekadencije, prolazi kroz ovu dugu noć u sopstvenoj potrazi za ljubavlju koja ga čeka negde pred samo svitanje. Praznik u komi je drugi Begbedeov roman čiji mu je uspeh kod publike i kritike obezbedio mesto u prvoj ligi francuskih književnika. Frederik Begbede (Frédéric Beigbeder, 1965) je jedan od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca. Do sada je objavio romane: Mémoire d`un jeune homme dérangé, Vacances dans le coma (Praznik u komi), L`amour dure trois ans (Ljubav traje tri godine), 99 francs (699 dinara), Windows on the World, L`égoïste romantique (Romantični egoista), Au secours pardon (U pomoć, molim za oproštaj), Un roman français (Francuski roman), Oona & Salinger (Una i Selindžer), Une vie sans fin (Život bez kraja), L`homme qui pleure de rire (Čovek koji plače od smeha). Osim pisanjem bavio se i advertajzingom, radio je za brojne magazine, vodio je TV šou. Godine 1994. osnovao je književnu nagradu “Prix de Flore” koja se svakog novembra dodeljuje talentovanim piscima (među dobitnicima su Mišel Uelbek i Ameli Notomb) u legendarnom Cafe de Flore, u kome se nekada okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon De Bovoar i drugi. Begbede je 2008. uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo pretočio je u roman (Francuski roman), najličniji do sada, u kome se vraća u detinjstvo i mladost sa dirljivom neposrednošću i razornim humorom koji je karakterističan za njegov stil. Za Francuski roman je 2009. dobio izuzetno značajnu “Renaudot” nagradu. Begbede priznaje da u mnogim njegovim romanima ima dosta autobiografskih delova i da je Oktav, glavni lik romana 699 dinara i U pomoć, molim za oproštaj, na neki način njegov avatar. Roman U pomoć, molim za oproštaj je satira o novoj Rusiji i roman o novoj ideologiji - ideologiji lepote, mladosti, kao nekoj vrsti maske koju nosi industrija. Ukratko, ta knjiga je više `zla` i surovija i sledi nit romana 699 dinara, a povezuje ih isti glavni lik...

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Klanica pet - Kurt Vonegat Godina izdanja: 2022 Broj strana: 224 Povez: Mek Dečji krstaški rat Remek-delo antiratne književnosti Bili Pilgrim, „visok i slabunjav i uobličen kao boca koka-kole“, rođen je u Ilijumu (država Njujork) kao jedino dete tamošnjeg berberina. Pohađao je večernje časove u Ilijumskoj optičarskoj školi, ali je posle prvog semestra regrutovan za vojnu službu u Drugom svetskom ratu. Služio je kao pešadinac u Evropi, pa je zarobljen u Drezdenu tik pred završetak rata. Bili je doživeo i preživeo strahoviti drezdenski masakr u kojem su savezničke snage sravnile grad sa zemljom. U napadu je poginulo oko 135.000 ljudi, više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno. Kada se vratio u Ilijum, završio je školu i postao optičar. Jeste imao blagi nervni slom, ali je terapija elektrošokovima bila uspešna, pa se srećno oženio bogatom naslednicom s kojom je imao dvoje dece. Toliko ga je sreća pratila da je čak preživeo i jednu avionsku nesreću. A onda je, ničim neizazvan, u jednom noćnom radio-programu ispričao kako su ga 1967. na dan venčanja njegove ćerke oteli vanzemaljci s planete Tralfamador, koji vreme doživljavaju drugačije od nas. Za njih ne postoji pre ili posle, sve im se dešava istovremeno. Zbog toga se i sam Bili „otkačio iz vremena“ i počeo da putuje čas u svoju prošlost, a čas u budućnost. Klanica pet, američki klasik, jedna je od najvećih svetskih antiratnih knjiga. Usredsređena na zloglasno bombardovanje Drezdena, odiseja Bilija Pilgrima kroz vreme odražava mitsko putovanje naših razbijenih života dok tražimo smisao u onome čega se najviše plašimo.

Mlado pokolenje beograd, 1966 Meki povez 160 strana, cirilica Voja Carić, pesnik, pisac i novinar, rođen je 14. marta 1922. godine u mestu Mašići, u Slavoniji. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Novoj Gradiški. Istoriju umetnosti studirao je u Zagrebu, a završio u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata bio je urednik Radio Beograda, sarađivao je u Politici i sa mnogim drugim brojnim listovima i časopisima za decu. Njegova najpoznatija dela su: `Beli vuk`, `Bajka o tajni`, `Aparat profesora Kosa`, `Ej, ti`, `Šareni most`. 1970. godine sastavio je Antologiju savremene poezije za decu. Umro je 19. aprila 1992. godine u Beogradu. Sadrzaj: BELI VUK Lepa Sava....7 Baka...11 Tresnja....17 Tajanstveni svirac....21 Beli vuk.....26 Putopis.....32 Hrabrost bez svedoka.....37 Voz u snegu.....42 Nevini krivac.....47 Borba......52 Zvonce.....56 Neobicno pismo......62 Slika.....66 Pita.....71 Teska noc.....74 Pilot......78 Jabka......83 U kavezu.......86 Moj Stric.......92 Kuc - kuc......97 SARENI MOST Grad.....107 Sareni most......108 Mornar......110 Prvi snovi......111 Carobnjak.....114 Dete.....115 Pet.......117 Oblaci.....118 Veliko kolo......120 Zlatna gruda......122 Mala uspavanka.....124 Stari sat.....125 Suncani konji, Voz u snegu......126 Jablan.....129 Ko kuca.....130 Jagode, Prepelica.......131 Vetar......132 Pesma zvezdama.......133 Bajka o sankama......134 Crna uspavanka......138 Senka na zidu......140 Mesec.....141 Crveni jelen.......142 Suvi hrast.....144 Ruza i maslacak, Svirale.....145 Svetli prozor.......146 Pod lipom......147 Putovanje.....148 Jahaci.......149 Letnje podne......150 Prvi let, Dva lista.......151 Plava ptica........153 POGOVOR....155 ***Ocuvano***

SV10 61149) ŠAPAT MEĐU POVICIMA , Filip Tanselen , Brankovo kolo Sremski Karlovci 2007 , pesme Filip Tanselen rođen je 1948. godine u Parizu. Objavio je preko dvadeset knjiga poezije i ogleda iz estetike i pozorišta, autor je i nekoliko pozorišnih komada. Nosilac je državnog doktorata, profesor estetike i šef katedre za pozorište na Sorboni. Jedan je od osnivača i direktor Međunarodnog centra za proučavanje i kreiranje poetskog prostora u okviru koga se organizuju seminari i radionice. Tokom osamdesetih godina prošlog veka radio u okviru pozorišne trupe El Asifa. Njegova istraživanja se bave odnosom poezije i govora, ali i poezije i drugih umetnosti (pozorište, muzika, ples, fotografija, slikarstvo). Prevođen je na više jezika među kojima su nemački, arapski, engleski, turski, italijanski, sada srpski, i drugi jezici. Filip Tanselen je i pesnik moralnog habitusa. On zapaža nezgrapne poteze globalnog sveta, koji satiru nezaštićene strukture ljudske lepote i neponovljivosti. On smatra da je pesnički jezik govor koji se mora suprotstaviti besmislu sile i prinudi na nepostojanje. Filip Taneslen je prijatelj ugnjetenih i obespravljenih, ali ne na plakatni način, već kao autor čiji dar nadilazi dnevne mehanizme površnosti i preuzima ulogu pesničke misije čiji je cilj konkretan preporod stanja ljudske svesti, njenog naličja i greha. Filip Tanselen je pesnik vizionarskih rešenja, egzistencijalne zaštite i slobode. Njegova poezija egzemplarni je primer superiornosti talenta da nadiđe lokalno i, u koncentričnim krugovima kreacije, dostigne univerzalno kao princip stvaranja i sveta. izbor , prevod i pogvor Emilija Cerović mlađa mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica, 88 strana

Izdavač: BIGZ, Beograd, 1973. Broj strana: 157 Povez: mek Format: 17cm Remek-delo antiratne književnosti Bili Pilgrim, „visok i slabunjav i uobličen kao boca koka-kole“, rođen je u Ilijumu (država Njujork) kao jedino dete tamošnjeg berberina. Pohađao je večernje časove u Ilijumskoj optičarskoj školi, ali je posle prvog semestra regrutovan za vojnu službu u Drugom svetskom ratu. Služio je kao pešadinac u Evropi, pa je zarobljen u Drezdenu tik pred završetak rata. Bili je doživeo i preživeo strahoviti drezdenski masakr u kojem su savezničke snage sravnile grad sa zemljom. U napadu je poginulo oko 135.000 ljudi, više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno. Kada se vratio u Ilijum, završio je školu i postao optičar. Jeste imao blagi nervni slom, ali je terapija elektrošokovima bila uspešna, pa se srećno oženio bogatom naslednicom s kojom je imao dvoje dece. Toliko ga je sreća pratila da je čak preživeo i jednu avionsku nesreću. A onda je, ničim neizazvan, u jednom noćnom radio-programu ispričao kako su ga 1967. na dan venčanja njegove ćerke oteli vanzemaljci s planete Tralfamador, koji vreme doživljavaju drugačije od nas. Za njih ne postoji pre ili posle, sve im se dešava istovremeno. Zbog toga se i sam Bili „otkačio iz vremena“ i počeo da putuje čas u svoju prošlost, a čas u budućnost. Klanica pet, američki klasik, jedna je od najvećih svetskih antiratnih knjiga. Usredsređena na zloglasno bombardovanje Drezdena, odiseja Bilija Pilgrima kroz vreme odražava mitsko putovanje naših razbijenih života dok tražimo smisao u onome čega se najviše plašimo.

Demetrios / Đorđe Gregović : GRANDE DORMIDOR , Radio B92 Beograd 1999, str. 202. Roman. Očuvanost 3; ima nekakav lični štambilj. Roman neobičnog naslova `Demetrios - Grande Dormidor` crnogorskog pisca Đorđa Gregovića. U pitanju je roman čiji je naslov na španskom jeziku i u prevodu glasi Veliki spavač, a u pitanju je, u stvari, naziv morskog grebena koji se može doživjeti i kao lična, porodična istorija, te istorija jednog grada ili mjesta. Autor se u romanu bavio odlaskom svoga pretka u Argentinu iz kole se nikada nije vratio, našavši tamo drugu domovinu. `Shvatio sam da taj greben može da bude neka vrsta velikog, ogromnog skladišta za snove i nade ljudi koji su živjeli na tom prostoru. Imao sam pretka koji je otišao odavde i kom je jedna od posljednjih slika koju je mogao da zapamti bio pogled na taj greben i vjerovatno pitanje šta ima iza pučine i gdje je kraj svijeta. Zato sam ga poslao na razna putovanja`, rekao je Gregović. Dodao je da je svom junaku dao potpunu slobodu da mašta, a da je za njega samog to predstavljalo jedno lijepo putovanje. Drugo izdanje romana objavila je Narodna biblioteka Budve prošle godine, a na promociji je prikazan i kratki dokumentarni film istog naziva. Podsjetivši da je od prvog do drugog izdanja ovog romana prošlo dvadeset godina, Gregović je kazao kako je u međuvremenu istraživao materijale i priče o svom pretku i svom kraju, te je odlučio da podatke i činjenice do kojih je došao predstavi na vizuelni način, pa je film, kako kaže, kopča koja je nedostajala i predstavlja svojevrsno objašnjenje.

Radoslav Bratić Strah od zvona Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga O autoru Радослав Братић (28. јун 1948. у Брестицама, код Билеће — 2. јун 2016. у Београду)[1] био је српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године. Његова заоставштина налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Биографија Фотографија Радослава Братића и патријарха Павла, део његовог легата у Адлигату Радослав Братић са пријатељима Библиотека Радослава Братића, део његове заоставштине у Адлигату Радослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа `Знак`, часописа `Књижевност`, листа `Књижевна реч`, и главни уредник часописа `Реласион`. Радио је као секретар и потпредсједник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући `БИГЗ`, гдје је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дјела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију „Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку „Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла. Братић је сачинио више избора из књижевности и уредио неколико тематских блокова у листовима и часописима, између осталих из књижевности Кине, Индије, Лужичких Срба, америчких црнаца. Приповијетке су му увршћене у више зборника и антологија у Југославији и свијету, а превођене су на енглески, хинди, њемачки, шведски, пољски, чешки, француски, кинески, румунски, руски и италијански језик. На сва ова наведена мјеста Братић је пропутовао и успоставио сарадњу са значајним људима. Као резултат те сарадње настало је низ дијела на енглеском, хинду и другим језицима. За дописног члана АНУРС-а изван радног састава изабран је 4. децембра 2015. године.[2] Написао је и више драма за радио и телевизију. Сам или са сарадницима, припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности (лужичких Срба, кинеске, индијске, америчких црнаца). Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности. Добио је бројне важне награде: листа Младост, Исидора Секулић, Андрићеву, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Борбина, Кочићева награда 1999, плакета Милош Црњански, Златна повеља Цар Душан, Светозар Ћоровић и друге. Живио и радио у Београду. Умро је 2. јуна 2016. године у насељу Кумодраж, у Београду, у свом стану након дугу и тешке болести.Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3][4] Дјела Гусле из колекција легата Радослава Братића, Адлигат Романи Смрт спаситеља „Просвета”, Београд 1973; „Народна књига”, Београд 2003; Ново издање 2006. године изашло је под насловом Смрт спасиоца; Сумња у биографију („Просвета”, Београд 1980, 1981. и џепно издање 1993); Трг соли („Народна књига”, Београд 2002) Приповјетке Књиге приповједака Слика без оца („Просвета”, Београд 1985, 1986. и џепно издање БИГЗ, 1992) Страх од звона (СКЗ, Коло број 84, Београд 1991, 1992, 1993. и БИГЗ, 2000), Зима у Херцеговини (СКЗ, Београд 1995. и 2001), књигу из поетике читања Шехерезадин љубавник („Прометеј”, Нови Сад 1996) Књигу есеја и приказа Писац и документ („Рашка школа”, Београд 2000). Антологије и избори које је приредио Радослав Братић Кинеска књижевност (заједно са Љиљаном Н. Јамагиши и Надом Саратлић), «Градац», Чачак, 1975 Књижевност лужичких Срба («Кораци», Крагујевац, 1984) Антологија приповедака америчких црнаца (заједно са Габријелом Арц, «Светлост», Крагујевац, 1984) Антологија кратке приче Индије (заједно са Габријелом Арц, «Багдала», Крушевац, 1987)

Ličnost i moć: Graditelji i uništitelji moderne Evrope „Pronicljivo prikazani portreti vođa koji su oblikovali Evropu dvadesetog veka.“ – Observer Lenjin – Musolini – Staljin – Hitler – Čerčil – De Gol – Adenauer – Franko – Tito – Tačer – Gorbačov – Kol U kojoj meri jedan vođa može da menja tok istorije? Moderno doba svedoči pojavi pojedinaca na čelu evropskih država koji su često u svojim rukama imali neograničenu vlast i radili šta im se prohte, ne obazirući se na posledice, ali i onih koji su svojom vizijom doprineli svetloj budućnosti kontinenta. Nova knjiga Ijana Kerša je ubedljivo, oštroumno i nadahnuto nastojanje da se razumeju ti vladari, kako oni koji su delali na svetskoj pozornici tako i oni čiji se uticaj više ograničavao na države na čijem su čelu bili. Šta je to u vezi sa njima i sa vremenom u kome su živeli što im je omogućilo da u svojim rukama često imaju nesputanu moć? I šta je dovelo do okončanja te ere? Keršo razmatra različite tipove karaktera, od Lenjina, Hitlera, Staljina, Musolinija, Čerčila i De Gola, preko Adenauera, Franka i za nas uvek interesantnog Tita do Gorbačova, Margaret Tačer i Kola. Oslanjajući se na svoje izuzetno znanje eminentnog istoričara, istražuje kako su ličnosti koje su se međusobno izrazito razlikovale koristile moć. „Brižljivo promišljeni prikazi dvanaest izuzetnih vođa koji su odigrali presudnu ulogu u Evropi dvadesetog veka.“ – Financial Times „Ovi izuzetno temeljni opisi važnih ličnosti i njihovog uticaja na milione ljudi pomažu nam da bolje razumemo zašto je današnji svet ovakav kakav jeste.“ – BookPage „Svojim oštroumnim prikazima bitnih istorijskih ličnosti, Keršo pruža važan okvir za razumevanje moći i načina na koji se ona koristi.“ – Kirkus „Ijan Keršo nam ovom knjigom jasno ukazuje da su društva verovatno srećnija i zdravija kada su vođe najmanje važne.“ – Sunday Times Prikaži više

Autor: Ijan Keršo"Pronicljivo prikazani portreti vođa koji su oblikovali Evropu dvadesetog veka."– ObserverLenjin – Musolini – Staljin – Hitler – Čerčil – De Gol – Adenauer – Franko – Tito – Tačer – Gorbačov – KolU kojoj meri jedan vođa može da menja tok istorije?Moderno doba svedoči pojavi pojedinaca na čelu evropskih država koji su često u svojim rukama imali neograničenu vlast i radili šta im se prohte, ne obazirući se na posledice, ali i onih koji su svojom vizijom doprineli svetloj budućnosti kontinenta. Nova knjiga Ijana Kerša je ubedljivo, oštroumno i nadahnuto nastojanje da se razumeju ti vladari, kako oni koji su delali na svetskoj pozornici tako i oni čiji se uticaj više ograničavao na države na čijem su čelu bili. Šta je to u vezi sa njima i sa vremenom u kome su živeli što im je omogućilo da u svojim rukama često imaju nesputanu moć? I šta je dovelo do okončanja te ere? Keršo razmatra različite tipove karaktera, od Lenjina, Hitlera, Staljina, Musolinija, Čerčila i De Gola, preko Adenauera, Franka i za nas uvek interesantnog Tita do Gorbačova, Margaret Tačer i Kola. Oslanjajući se na svoje izuzetno znanje eminentnog istoričara, istražuje kako su ličnosti koje su se međusobno izrazito razlikovale koristile moć.„Brižljivo promišljeni prikazi dvanaest izuzetnih vođa koji su odigrali presudnu ulogu u Evropi dvadesetog veka.“– Financial Times„Ovi izuzetno temeljni opisi važnih ličnosti i njihovog uticaja na milione ljudi pomažu nam da bolje razumemo zašto je današnji svet ovakav kakav jeste.“– BookPage„Svojim oštroumnim prikazima bitnih istorijskih ličnosti, Keršo pruža važan okvir za razumevanje moći i načina na koji se ona koristi.“– Kirkus„Ijan Keršo nam ovom knjigom jasno ukazuje da su društva verovatno srećnija i zdravija kada su vođe najmanje važne.“– Sunday Times

NAPOMENE I IZVORE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE „Pronicljivo prikazani portreti vođa koji su oblikovali Evropu dvadesetog veka.“ – Observer Lenjin – Musolini – Staljin – Hitler – Čerčil – De Gol – Adenauer – Franko – Tito – Tačer – Gorbačov – Kol U kojoj meri jedan vođa može da menja tok istorije? Moderno doba svedoči pojavi pojedinaca na čelu evropskih država koji su često u svojim rukama imali neograničenu vlast i radili šta im se prohte, ne obazirući se na posledice, ali i onih koji su svojom vizijom doprineli svetloj budućnosti kontinenta. Nova knjiga Ijana Kerša je ubedljivo, oštroumno i nadahnuto nastojanje da se razumeju ti vladari, kako oni koji su delali na svetskoj pozornici tako i oni čiji se uticaj više ograničavao na države na čijem su čelu bili. Šta je to u vezi sa njima i sa vremenom u kome su živeli što im je omogućilo da u svojim rukama često imaju nesputanu moć? I šta je dovelo do okončanja te ere? Keršo razmatra različite tipove karaktera, od Lenjina, Hitlera, Staljina, Musolinija, Čerčila i De Gola, preko Adenauera, Franka i za nas uvek interesantnog Tita do Gorbačova, Margaret Tačer i Kola. Oslanjajući se na svoje izuzetno znanje eminentnog istoričara, istražuje kako su ličnosti koje su se međusobno izrazito razlikovale koristile moć. „Brižljivo promišljeni prikazi dvanaest izuzetnih vođa koji su odigrali presudnu ulogu u Evropi dvadesetog veka.“ – Financial Times „Ovi izuzetno temeljni opisi važnih ličnosti i njihovog uticaja na milione ljudi pomažu nam da bolje razumemo zašto je današnji svet ovakav kakav jeste.“ – BookPage „Svojim oštroumnim prikazima bitnih istorijskih ličnosti, Keršo pruža važan okvir za razumevanje moći i načina na koji se ona koristi.“ – Kirkus „Ijan Keršo nam ovom knjigom jasno ukazuje da su društva verovatno srećnija i zdravija kada su vođe najmanje važne.“ – Sunday Times

„Pronicljivo prikazani portreti vođa koji su oblikovali Evropu dvadesetog veka.“ – Observer Lenjin – Musolini – Staljin – Hitler – Čerčil – De Gol – Adenauer – Franko – Tito – Tačer – Gorbačov – Kol U kojoj meri jedan vođa može da menja tok istorije? Moderno doba svedoči pojavi pojedinaca na čelu evropskih država koji su često u svojim rukama imali neograničenu vlast i radili šta im se prohte, ne obazirući se na posledice, ali i onih koji su svojom vizijom doprineli svetloj budućnosti kontinenta. Nova knjiga Ijana Kerša je ubedljivo, oštroumno i nadahnuto nastojanje da se razumeju ti vladari, kako oni koji su delali na svetskoj pozornici tako i oni čiji se uticaj više ograničavao na države na čijem su čelu bili. Šta je to u vezi sa njima i sa vremenom u kome su živeli što im je omogućilo da u svojim rukama često imaju nesputanu moć? I šta je dovelo do okončanja te ere? Keršo razmatra različite tipove karaktera, od Lenjina, Hitlera, Staljina, Musolinija, Čerčila i De Gola, preko Adenauera, Franka i za nas uvek interesantnog Tita do Gorbačova, Margaret Tačer i Kola. Oslanjajući se na svoje izuzetno znanje eminentnog istoričara, istražuje kako su ličnosti koje su se međusobno izrazito razlikovale koristile moć. „Brižljivo promišljeni prikazi dvanaest izuzetnih vođa koji su odigrali presudnu ulogu u Evropi dvadesetog veka.“ – Financial Times „Ovi izuzetno temeljni opisi važnih ličnosti i njihovog uticaja na milione ljudi pomažu nam da bolje razumemo zašto je današnji svet ovakav kakav jeste.“ – BookPage „Svojim oštroumnim prikazima bitnih istorijskih ličnosti, Keršo pruža važan okvir za razumevanje moći i načina na koji se ona koristi.“ – Kirkus „Ijan Keršo nam ovom knjigom jasno ukazuje da su društva verovatno srećnija i zdravija kada su vođe najmanje važne.“ – Sunday Times Čitaj dalje

Veljko Petrović Četrnaest pripovedakaTvrdi povezIzdavač Prosvjeta ZagrebVeljko Petrović je rođen 1884. godine u Somboru, a umro u Beogradu 1976. godine.Od 1902. dodine studirao je pravo u Budimpešti. A prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Od 1906. godine uređuje mesečnik na mađarskom jeziku "Kroacija", da bi 1908. godine prešao u Sremsku Mitrovicu kao urednik "Slobode". Pored ovih, uređivao je časopise "Srpske riječi", bio je dopisnik za novosadski "Branik" i sarajevski "Narod", kao i urednik "Savremenih pitanja".U Beogradu upoznaje pesnika Simu Pandurovića i uglednog Jovana Skerlića kojem će postati književni miljenik. U jeku Balkanskih ratova, u beogradskom Narodnom pozorištu upoznaje Maru Mandurašević, ćerku pančevačkog trgovca sa kojom će se venčati 1919. godine.1918. godnie izabran je za člana Jugoslovenskog odbora i nadao se da će biti postavljen za ambasadora u Budimpešti, ali umesto toga imenovan je referenta u odseku Ministarstva prosvete za Bačku, Banat i Baranju, da bi nakon toga bio prebačen u Beograd. 1912. bio je šef Kabineta ministra. 1930. godine kao izveštač lista "Politika" bio je u Budipešti. Radio je i na časopisima "Novi Srbobran", "Srpski književni glasnik", "Brankovo kolo", "Delo", "Savremenik", "Nova iskra", "Slovenski jug".1912. godine izdaje svesku "Rodoljubive pesme", a 1914. godine knjigu pesama "Na pragu". Od 1920. godine počeo je da štampa izbor svojih novela u knjigama "Bunja i drugi iz Ravangrada", "Dah života", "Bunja", "Pomerene savesti", "Tri pripovetke", "Iskušenje", "Pripovetke", "Izdanci iz opaljenog grma", "Prepelica u ruci". Napisao je oko sto pripovedaka.Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske i Srpske književne zadruge, dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Dobitnik je nagrade Saveza književnika Jugoslavije.U njegovu čast dodeljuje se nagrada "Veljkova golubica" na svečanosti "Veljkovi dani" u Somboru.3/19

ХАРИ МАРТИНСОН ПУТ У КЛОКРИКЕ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА БЕОГРАД 1962 КОЛО LV КЊИГА 376 ............................................................... ХАРИ МАРТИНСОН Једна фантастична животна биографија !!! Рођен 19О4, син поморског капетана, изгубио рано родитеље и одрастао у сиротишту. Отиснуо се на море у четрнаестој години и дуго година пловио под заставама разних нација - као мали на броду, ложач, кувар, лутао као просјак по великим лукама света, скитао по Индији, Европи и Јужној Америци. Био радник на железници, на плантажама, продавао новине и радио у једној кланици у Аргентини. Био у бразилској револуционарној војсци, коју је напустио пошто му је било свеједно да ли се гувернер Рио Гранде зове Голес или Дијас.... НЕОБРАЗОВАН : Основна школа и тешка година живота, како је сам говорио ... Његово путовање и лутање завршило се у једном санаторијуму за туберкулозу из кога је 1928. године побегао у Стокхолм. Писао песме, чланке и есеје и читао све што би му дошло до руке, без већег реда и система: Киплинга, Хумболта, Бергсона, Фројда, Д.Х. Лоренса, Сандберга, Томаса Елиота... `Пут у Клокрике` је његово најзрелије дело, после кога је примљен у Шведску академију.... 1974. године добија Нобелову награду за књижевност, али после лоших критика и инсинуација да је Нобелова награда била намештена, убија се исте године, У 47-ој години живота, тако што је маказама расекао сопствени стомак... У сваком случају `Пут у Клокрике` је изванредан роман, роман о СКИТНИЦАМА који је написао човек који је и сам био скитница. Садржи језгро Мартинсонове перипатетичке, номадске филозофије: МИР И КРЕТАЊЕ, филозофије коју Мартинсон у многоме дугује свом одушевљењу за Кину и учење Тао... ПРЕПОРУКА ЗА ЧИТАЊЕ !!! (МИХАЈЛО ГРУШИЋ) ...................................................... Превео са шведског МИХАИЛО СТОЈАНОВИЋ ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 318 СТРАНИЦА БЕЗ ПЕЧАТА БЕЗ ПОТПИСА БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНА ЧИСТО ******** КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 1962. година СОЛИДАН ПРИМЕРАК