Prvo izdanje čuvene knjige zapisa o pijanstvu Libera Markonija iz 1954. S omotnicom i ilustracijama akademskog slikara Slavoljuba Slave Blagojevića. Omot minimalno iskrzan, potpis bivšeg vlasnika na najavnom listu, inače veoma dobro očuvano. Autor - osoba Marković, Slobodan Naslov Pijanci idu dijagonalno / Slobodan Marković Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opća (lijepa književnost) Jezik srpski Godina 1954 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Mladi borac`, 1954 Fizički opis 86 str. : ilustr. ; 20 cm SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO (Skoplje 26. 10. 1928 – Beograd, 30. 1. 1990) Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velikih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva. Izbori iz njegove poezije i proznih tekstova objavljeni su u jugoslovenskim antologijama, a njegova dela ostavila su veliki odjek u kritikama, objavljenim u knjigama, časopisima, listovima i dnevnoj štampi širom Jugoslavije. Pojedinim svojim delima inspirisao je druge umetnike, kompozitore, koji su pisali muziku na njegove tekstove. Slikari i vajari izradili su njegove portrete, slike, crteže i karikature. Uporedno s književnim delom stvarao je novinarsko delo, a takođe i slikarsko. Radio je preko četiri decenije u novinarstvu, počev od 1947. godine. Sarađivao je u više od 160 naslova listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Radio je u nekoliko beogradskih listova i časopisa: `Mladost`, `Omladina`, `Naš vesnik`, u kojima je bio urednik kulturne rubrike, najduže u listu `Borba` gde je objavljivao reportaže, putopise, feljtone i dr. Imao je svoje rubrike koje je sam uspostavljao i kreirao, koje su mu donele popularnost i novinarsku slavu: `Kopači zlata`, `Saputnici`, Putopisi, `Beograd ovih dana`, `Čuburska opservatorija` i dr. Svoje novinarsko i literarno delo ilustrovao je svojim crtežima, a često i dela drugih pisaca. Objavio je veliki broj ilustracija u dnevnoj i periodičnoj štampi. Iza sebe ostavio je veliki broj crteža i slika. Za umetničko delo nagrađivan je mnogim nagradama među kojima se nalaze: Sedmojulska nagrada za životno delo, `Zmajeva nagrada` za poeziju, `Svetozar Marković` za novinarstvo, `Milena Pavlović-Barili` za slikarstvo i dr. Dobitnik je niza priznanja, plaketa i povelja među kojima su: dve Plakete Skupstine grada Beograda, Srebrna plaketa Udruženja novinara Srbije, Zlatna plaketa lista `Borba` i dr. Odlikovan je visokim odlikovanjima: Orden rada I reda, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Bio je član, Udruženja književnika Srbije, Saveza književnika Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Obilazio je mnoge države sveta i o njim pisao brojne reportaže koje su mu donele priznanja. Među prvima obišao je Svetu goru i za seriju reporta iz Hilandara prvi dobio uglednu novinarsku nagradu. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po manastirima, posebno na Kosovu i Metohiji. Beogradu je posvetio mnoge pesme i posebno zbirku pesama `Beograd progoreo ružama`, u izdanju Narodna knjiga, 1974. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima, gde je za života postao legenda. Danas na Čuburi njegovo ime nosi prosvetina knjižara i Skver na kraju ulice Maršala Tolbuhina. Slobodan Marković (alias Libero Markoni) je i činom rođenja bio predodređen za nutrinsku spregu sa kafanom; rodio se, naime, u prostoriji baš iznad ulaza u kafanu `Idadija`. U Ljubljani je načinio prve korake, a detinjstvo i mladost proveo u Peći i Beogradu (na znamenitoj Čuburi). Iako mu je bilo poznato da je svaka ljubav bez budućnosti, to mu nimalo nije smetalo da ljubavlju piše i diše. Nije želeo da izvlači korist iz činjenice da je aktivno učestvovao u borbi protiv fašizma. Sam je napisao uvod u knjigu izabrane poezije `Jednom u gradu ko zna kom`. O sebi i svom shvatanju umetnosti izjasnio se ovako: `Umetnost je moj život. Nisam se trudio da u svemiru nađem sličnost sa sobom. Znam da sam unikat i da nemam dvojnika. Po svoj prilici, neću ni imati potrebe da ga angažujem`.— Kao mlad, oduševljavao se Makijavelijem, Bergsonom, Marksom i Napoleonom. Izvanredno osećao poeziju Jesenjina, i sačinio neke od najboljih prevoda pesama velikog ruskog pesnika na srpski jezik. Kao gimnazijalac, po ulasku albanskih i italijanskih fašista u Peć 1941. godine, deportovan je u logor u Kavaji. Ali, ko može orlu da sapne krila? Mlađahni Slobodan je uspeo da pobegne iz transporta, da se potom skriva u Peći sve do uspešnog prebacivanja kod majke u Beograd, gde je zatim pohađao Četvrtu mušku gimnaziju, iz koje je 1943/44 odveden u logor u Smederevskoj Palanci (imao je 15 godina, a već logoraš!). Kasnije je nastavio školovanje u Trećoj muškoj gimnaziji, a maturirao je u Drugoj beogradskoj gimnaziji 1948. godine. Studirao je jugoslovensku književnost pri Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od navedenih 60 i više knjiga, trideset dve su zbirke pesama; Libero je pisao i prepeve, putopise, reportaže, kraću prozu, drame, scenarija, priređivao antologije... Navešću samo neke naslove njegovih knjiga poezije: Posle snegova, Svirač u lišću, Mornar na konju, Pijanci idu dijagonalno, Sedam ponoćnih kazivanja u ključaonicu, Vedri utopljenik, Tri čokota stihova, Crni cvet, Ikra, Umiljati apostol, Posetilac tamnog čela, Tamni banket, Ukleta pesnikova noćna knjiga, Eleonora žena Kilimandžaro, Jednom u gradu ko zna kom (štampana povodom 50 godina od pesnikovog rođenja i 35 godina književnog rada), Čubura među golubovima (Liberova poezija i crteži) ... Poslednja, Južni bulevar, objavljena je posle njegove smrti, a priredila ju je njegova Ksenija (supruga i verni pratilac). Libero je disao Jesenjinom. O tome svedoče i njegovi prepevi pesama velikog ruskog pesnika u knjigama Ko je ljubio taj ne ljubi više i Rastaćemo se uz smešak nas dvoje. Svetski putnik koji je, po vlastitim rečima, `oplovio četrnaest mora`, nalazio je duševno smirenje i duhovno vozdizanje u metohijskim manastirima. Sudbina je htela da, osim životnih trenutaka, sa Milošem Crnjanskim podeli i večni mir. Istoga dana su rođeni Libero i Miloš, 26. oktobra; Libero je bio taj koji se, u vreme hajke na Crnjanskog i bacanja anateme na ličnost ovog izuzetnog pisca, usudio da objavi poemu `Stražilovo` (kao urednik u nedeljniku `Naš vesnik`); po dolasku Crnjanskog u Beograd, živeli su u istom kraju i povremeno se družili. Sada su u istoj grobnici, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Ksenija Šukuljević-Marković, Liberova supruga, muzejski savetnik po zvanju, priredila je dve knjige poezije svoga Slobodana: Južni bulevar (objavljena posle njegove smrti) i Zapiši to, Libero. Mnogo je dala od sebe i u pripremi knjige Liberovih pesama i crteža Čubura među golubovima. * * * `Krugu prvih posleratnih pesnika pripada i Slobodan Marković (1928), sličan svojim vršnjacima, ali svestraniji i istrajniji u svojim pesničkim težnjama, boem, sledbenik Rake Drainca, srpski Jesenjin, `tužni pesnik malih stvari... i velikih pijanstava, romantičnih uzleta i begova, velikih jadikovki`. Starinskom melodijom, pomalo setnom, nostalgičnom, jednostavnim i spontanim izrazom, koji se povremeno teško opire padanju u banalnost i sentimentalnost, on je izrazio nemir pesnika u modernom svetu, njegovu raspolućenost između žudnje za punoćom života i bolne praznine nastale iz osećanja vlastite otuđenosti i napuštenosti u svetu.` Jovan Deretić Kratka istorija srpske književnosti Slobodan Marković Libero (1928–1990) VODENI CVET Nećemo se naći. Otišla si. Kuda... Sve što smo hteli negde tiho spava, a dan nas teši i teši nas trava u kojoj sunce pravi s cvećem čuda. Nećemo se naći, a mogli smo sniti bar još malo o svemu što nije čak ni na mom stolu gde se ludo pije u dane tkane od neznanih niti. Izmislili smo prozor, vazu, pesme, suze. Na skromnom stolu dnevno malu juhu, a sad već eto i to nam se uze, pa smo k`o ptice blage u vazduhu. Gle, žive ptice, žive snovi, šume, livade male što u oko stanu... Zvezde što gasnu i zvezde što planu i pođu putem u tebe i u me. Nećemo se naći, ali nešto ide pored nas tako nejasno, bez tela i sve je samo pustoš, magla bela, kojoj se nigde oaze ne vide. Ja pijem, ali ne zbog rasnog sveta... Ja pevam glasno. Grožđe ljubim. Gorim. Ja se tugo stara neumorno borim, a dani teku, jeseni i leta. SMRT Ulazi smrt. Njen hod je kao hod ljubavi. Ne čuje se i ne vidi se, tek lice porumeni. Potamne ogledala. Kane u predsoblju kap. To je slutnja nekoga koji žali. Ulazi smrt plava kao vetar s večeri onda još kad smo nestajali iza šume, onda još, davno, pre deset godina i ko zna koliko dana. Ulazi smrt da reši sve što je nerešivo. Ona se okupana uvlači i leže u postelju. Ja osuđen na nju kao na poslednju ljubavnicu skidam mirno svoje iznošeno odelo i kao da ću ga još kad obući slažem ga preko stolice na kojoj sam sedeo i mislio na život. Onda se uvaljam u prekrivač čiji su krajevi iskrzani. Pomislim na dužnosti kojih se i neću dotaći i onda se onesvešćujem i ne sluteći da ja to poslednji put spavam. Tražim ruku koja je bila prisutna, ali ruke nema. Pogledam u prozor, u krov susedne kuće, i slučajno u jednu zabačenu zvezdu, ali, nikog nema. Prolaznici najkasniji, umorni od bdenja zavide pod mojim prozorom mome snu, ali sutra zahvaljuju danu kad na povratku ugledaju posmrtnicu pod prozorom sa crnim, masnim slovima i imenima potpisanih rođaka, koji me najsrdačnije ispraćaju. Rođaci, koji su te noći poumirali u meni svi do jednog i koje će smrt zateći isto tako i posle kojih ja neću biti ožalošćen. Slavoljub-Slava Bogojević 1922–1978. Završio Akademiju likovne umetnosti u Beogradu, 1951. godine, kod profesora Nedeljka Gvozdenovića i specijalizaciju kod profesora Zore Petrović. Vrlo nemirnog duha; bio je pilot i padobranac, pesnik, radio je u slikarskoj radionici Narodnog pozorišta u Beogradu kod Jovana Bijelića, slikao freske i zidne kompozicije, ali i na kutijama od šibica. Boravio na Korčuli, u Parizu, živeo u Atini. Izlagao je u Parizu sa Bifeom i Difijem, bio član „Lade`. Imao niz samostalnih izložbi u Jugoslaviji, Veneciji, Amsterdamu, Rimu, Atini. Njegovo slikarsko opredelenje je raznoliko. Okušao se u različitim temama – od urbanih pejzaža, portreta i cveća, preko mrtvih priroda, do mitoloških scena. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. MG140 (L)

Retrko u ponudi, odlično očuvano! Edicija „Albatros“, kolo 5, knjiga 1, urednik Stevan Raičković Autor - osoba Marković, Slobodan, 1928-1990 = Marković, Slobodan, 1928-1990 Naslov Sedefaste dveri / Slobodan Marković Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1966 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1966 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 88 str. : ilustr. ; 19 cm Zbirka Albatros. ǂkolo ǂ5 ; 1 Napomene Beleška o pesniku / L. M.: str. [89]. SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO (Skoplje 26. 10. 1928 – Beograd, 30. 1. 1990) Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velikih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva. Izbori iz njegove poezije i proznih tekstova objavljeni su u jugoslovenskim antologijama, a njegova dela ostavila su veliki odjek u kritikama, objavljenim u knjigama, časopisima, listovima i dnevnoj štampi širom Jugoslavije. Pojedinim svojim delima inspirisao je druge umetnike, kompozitore, koji su pisali muziku na njegove tekstove. Slikari i vajari izradili su njegove portrete, slike, crteže i karikature. Uporedno s književnim delom stvarao je novinarsko delo, a takođe i slikarsko. Radio je preko četiri decenije u novinarstvu, počev od 1947. godine. Sarađivao je u više od 160 naslova listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Radio je u nekoliko beogradskih listova i časopisa: `Mladost`, `Omladina`, `Naš vesnik`, u kojima je bio urednik kulturne rubrike, najduže u listu `Borba` gde je objavljivao reportaže, putopise, feljtone i dr. Imao je svoje rubrike koje je sam uspostavljao i kreirao, koje su mu donele popularnost i novinarsku slavu: `Kopači zlata`, `Saputnici`, Putopisi, `Beograd ovih dana`, `Čuburska opservatorija` i dr. Svoje novinarsko i literarno delo ilustrovao je svojim crtežima, a često i dela drugih pisaca. Objavio je veliki broj ilustracija u dnevnoj i periodičnoj štampi. Iza sebe ostavio je veliki broj crteža i slika. Za umetničko delo nagrađivan je mnogim nagradama među kojima se nalaze: Sedmojulska nagrada za životno delo, `Zmajeva nagrada` za poeziju, `Svetozar Marković` za novinarstvo, `Milena Pavlović-Barili` za slikarstvo i dr. Dobitnik je niza priznanja, plaketa i povelja među kojima su: dve Plakete Skupstine grada Beograda, Srebrna plaketa Udruženja novinara Srbije, Zlatna plaketa lista `Borba` i dr. Odlikovan je visokim odlikovanjima: Orden rada I reda, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Bio je član, Udruženja književnika Srbije, Saveza književnika Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Obilazio je mnoge države sveta i o njim pisao brojne reportaže koje su mu donele priznanja. Među prvima obišao je Svetu goru i za seriju reporta iz Hilandara prvi dobio uglednu novinarsku nagradu. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po manastirima, posebno na Kosovu i Metohiji. Beogradu je posvetio mnoge pesme i posebno zbirku pesama `Beograd progoreo ružama`, u izdanju Narodna knjiga, 1974. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima, gde je za života postao legenda. Danas na Čuburi njegovo ime nosi prosvetina knjižara i Skver na kraju ulice Maršala Tolbuhina. Slobodan Marković (alias Libero Markoni) je i činom rođenja bio predodređen za nutrinsku spregu sa kafanom; rodio se, naime, u prostoriji baš iznad ulaza u kafanu `Idadija`. U Ljubljani je načinio prve korake, a detinjstvo i mladost proveo u Peći i Beogradu (na znamenitoj Čuburi). Iako mu je bilo poznato da je svaka ljubav bez budućnosti, to mu nimalo nije smetalo da ljubavlju piše i diše. Nije želeo da izvlači korist iz činjenice da je aktivno učestvovao u borbi protiv fašizma. Sam je napisao uvod u knjigu izabrane poezije `Jednom u gradu ko zna kom`. O sebi i svom shvatanju umetnosti izjasnio se ovako: `Umetnost je moj život. Nisam se trudio da u svemiru nađem sličnost sa sobom. Znam da sam unikat i da nemam dvojnika. Po svoj prilici, neću ni imati potrebe da ga angažujem`.— Kao mlad, oduševljavao se Makijavelijem, Bergsonom, Marksom i Napoleonom. Izvanredno osećao poeziju Jesenjina, i sačinio neke od najboljih prevoda pesama velikog ruskog pesnika na srpski jezik. Kao gimnazijalac, po ulasku albanskih i italijanskih fašista u Peć 1941. godine, deportovan je u logor u Kavaji. Ali, ko može orlu da sapne krila? Mlađahni Slobodan je uspeo da pobegne iz transporta, da se potom skriva u Peći sve do uspešnog prebacivanja kod majke u Beograd, gde je zatim pohađao Četvrtu mušku gimnaziju, iz koje je 1943/44 odveden u logor u Smederevskoj Palanci (imao je 15 godina, a već logoraš!). Kasnije je nastavio školovanje u Trećoj muškoj gimnaziji, a maturirao je u Drugoj beogradskoj gimnaziji 1948. godine. Studirao je jugoslovensku književnost pri Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od navedenih 60 i više knjiga, trideset dve su zbirke pesama; Libero je pisao i prepeve, putopise, reportaže, kraću prozu, drame, scenarija, priređivao antologije... Navešću samo neke naslove njegovih knjiga poezije: Posle snegova, Svirač u lišću, Mornar na konju, Pijanci idu dijagonalno, Sedam ponoćnih kazivanja u ključaonicu, Vedri utopljenik, Tri čokota stihova, Crni cvet, Ikra, Umiljati apostol, Posetilac tamnog čela, Tamni banket, Ukleta pesnikova noćna knjiga, Eleonora žena Kilimandžaro, Jednom u gradu ko zna kom (štampana povodom 50 godina od pesnikovog rođenja i 35 godina književnog rada), Čubura među golubovima (Liberova poezija i crteži) ... Poslednja, Južni bulevar, objavljena je posle njegove smrti, a priredila ju je njegova Ksenija (supruga i verni pratilac). Libero je disao Jesenjinom. O tome svedoče i njegovi prepevi pesama velikog ruskog pesnika u knjigama Ko je ljubio taj ne ljubi više i Rastaćemo se uz smešak nas dvoje. Svetski putnik koji je, po vlastitim rečima, `oplovio četrnaest mora`, nalazio je duševno smirenje i duhovno vozdizanje u metohijskim manastirima. Sudbina je htela da, osim životnih trenutaka, sa Milošem Crnjanskim podeli i večni mir. Istoga dana su rođeni Libero i Miloš, 26. oktobra; Libero je bio taj koji se, u vreme hajke na Crnjanskog i bacanja anateme na ličnost ovog izuzetnog pisca, usudio da objavi poemu `Stražilovo` (kao urednik u nedeljniku `Naš vesnik`); po dolasku Crnjanskog u Beograd, živeli su u istom kraju i povremeno se družili. Sada su u istoj grobnici, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Ksenija Šukuljević-Marković, Liberova supruga, muzejski savetnik po zvanju, priredila je dve knjige poezije svoga Slobodana: Južni bulevar (objavljena posle njegove smrti) i Zapiši to, Libero. Mnogo je dala od sebe i u pripremi knjige Liberovih pesama i crteža Čubura među golubovima. * * * `Krugu prvih posleratnih pesnika pripada i Slobodan Marković (1928), sličan svojim vršnjacima, ali svestraniji i istrajniji u svojim pesničkim težnjama, boem, sledbenik Rake Drainca, srpski Jesenjin, `tužni pesnik malih stvari... i velikih pijanstava, romantičnih uzleta i begova, velikih jadikovki`. Starinskom melodijom, pomalo setnom, nostalgičnom, jednostavnim i spontanim izrazom, koji se povremeno teško opire padanju u banalnost i sentimentalnost, on je izrazio nemir pesnika u modernom svetu, njegovu raspolućenost između žudnje za punoćom života i bolne praznine nastale iz osećanja vlastite otuđenosti i napuštenosti u svetu.` Jovan Deretić Kratka istorija srpske književnosti Slobodan Marković Libero (1928–1990) VODENI CVET Nećemo se naći. Otišla si. Kuda... Sve što smo hteli negde tiho spava, a dan nas teši i teši nas trava u kojoj sunce pravi s cvećem čuda. Nećemo se naći, a mogli smo sniti bar još malo o svemu što nije čak ni na mom stolu gde se ludo pije u dane tkane od neznanih niti. Izmislili smo prozor, vazu, pesme, suze. Na skromnom stolu dnevno malu juhu, a sad već eto i to nam se uze, pa smo k`o ptice blage u vazduhu. Gle, žive ptice, žive snovi, šume, livade male što u oko stanu... Zvezde što gasnu i zvezde što planu i pođu putem u tebe i u me. Nećemo se naći, ali nešto ide pored nas tako nejasno, bez tela i sve je samo pustoš, magla bela, kojoj se nigde oaze ne vide. Ja pijem, ali ne zbog rasnog sveta... Ja pevam glasno. Grožđe ljubim. Gorim. Ja se tugo stara neumorno borim, a dani teku, jeseni i leta. SMRT Ulazi smrt. Njen hod je kao hod ljubavi. Ne čuje se i ne vidi se, tek lice porumeni. Potamne ogledala. Kane u predsoblju kap. To je slutnja nekoga koji žali. Ulazi smrt plava kao vetar s večeri onda još kad smo nestajali iza šume, onda još, davno, pre deset godina i ko zna koliko dana. Ulazi smrt da reši sve što je nerešivo. Ona se okupana uvlači i leže u postelju. Ja osuđen na nju kao na poslednju ljubavnicu skidam mirno svoje iznošeno odelo i kao da ću ga još kad obući slažem ga preko stolice na kojoj sam sedeo i mislio na život. Onda se uvaljam u prekrivač čiji su krajevi iskrzani. Pomislim na dužnosti kojih se i neću dotaći i onda se onesvešćujem i ne sluteći da ja to poslednji put spavam. Tražim ruku koja je bila prisutna, ali ruke nema. Pogledam u prozor, u krov susedne kuće, i slučajno u jednu zabačenu zvezdu, ali, nikog nema. Prolaznici najkasniji, umorni od bdenja zavide pod mojim prozorom mome snu, ali sutra zahvaljuju danu kad na povratku ugledaju posmrtnicu pod prozorom sa crnim, masnim slovima i imenima potpisanih rođaka, koji me najsrdačnije ispraćaju. Rođaci, koji su te noći poumirali u meni svi do jednog i koje će smrt zateći isto tako i posle kojih ja neću biti ožalošćen. MG40 (K)

U dobrom stanju! K18 Polja je naučni časopis za književnost i teoriju koji izlazi od jula 1955. godine, sa povremenim prekidima, do danas. O časopisu Časopis Polja regionalno prepoznatljiv novosadski časopis u kome su sudelovali kao autori vodeći književnici i umetnici regionalne umetničke scene. U svojoj ranoj fazi, posebno je ohrabrivao avangardni i neoavangardni izraz novosadske i šire, jugoslovenske umetničke scene.[1] Časopis je izlazio sa različitim podnaslovima: na početku kao Mesečnik za umetnost i kulturu, od broja 37 (1959) kao List za kulturu i umetnost, od broja 167 (1973) kao Časopis za kulturu i umetnost, od broja 191 (1975) kao Časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, od broja 420 (2002) kao Časopis za književnost i teoriju. Prvobitno izlazi na latinici, od broja 399 (1992) izlazi na ćirilici, potom od 2002 ponovo na latinici, i od broja 480 (2013) opet na ćirilici.[2] Istorijat Prvi broj časopisa Polja objavljen je 1955. godine u okviru novosadske Tribine mladih, koja je bila poznata po promovisanju novih, avangardnih tendencija u ondašnjoj umetnosti i posebno književnosti. Sve do kulminacije jugoslovenske krize devedesetih, časopis se, s manjim prekidima, redovno pojavljivao i promovisao najnovije tendencije književnosti i umetnosti. Početkom devedesetih se časopis, zbog nedostatka finansijskih sredstava gasi, da bi se već krajem devedesetih ponovo pokrenuo, u okviru izdavačke delatnosti Kulturnog centra Grada Novog Sada.[3] Periodičnost izlaženja 1955 - brojevi 1-6 1956 - brojevi 7-17 1957 - brojevi 18-27 1958 - brojevi 28-36 1968 - brojevi 113-116 1972 - brojevi 156 i 166 1977 - brojevi 215-223 1984 - brojevi 304-309 1985 - broj 318 1986 - brojevi 330, 331, 334 1987 - brojevi 335-340 1992 - brojevi 395-399 1996 - 2016 - brojevi 400-497 Teme Nova Polja su zadržala od starog časopisa, pre svega, otvorenost spram novih tendencija u književnosti i teorijskoj misli, kao i kontinuitet negdašnjeg kulturnog prostora. Danas, ovaj časopis predstavlja spoj različitih generacijskih i stilskih pravaca, baziran na prošlosti i istovremeno prateći aktuelan književno-umetnički trenutak. Časopis počiva na srpskoj, ali i regionalnoj književnoj i teorijskoj produkciji, naročito sa prostora bivše Jugoslavije i Srednje Evrope. Okvir časopisa bi se mogao nazvati eliotovskim: ne borba da neke posebne ideje prevladaju, već borba da se intelektualna delatnost održi na najvišem nivou. U novoj seriji, objavljeni su, između ostalog, tematski krugovi posvećeni novim čitanjima tradicije, savremenoj literaturi regiona, kao i beletristički, teorijski i esejistički tekstovi najrelevantnijih domaćih i stranih autora.[3] Urednici Florika Štefan (1955—1958) Dejan Poznanović (1958—1962) Mileta Radovanović (1962—1965) Petar Milosavljević (1965—1968) Pero Zubac (1968—1973) Boško Ivkov (1973—1975) Jaroslav Turčan (1975—1976) Jovan Zivlak (1976—1984) Franja Petrinović (1984—1985) Đorđe Pisarev (1985—1996) Zoran Đerić (1996—2000) Laslo Blašković (2001—2007) Alen Bešić (od 2007) Članovi redakcije Draško Ređep (1956—1958) Gligorije Zaječaranović (1965—1968) Laslo Vegel (1969—1970) Vujica Rešin Tucić (1969—1970) Petru Krdu (1984—1995) Zoran Paunović (1996—2001) Oto Horvat (2001) Sonja Veselinović (od 2007) Marjan Čakarević (od 2014) tags: David Albahari Ješa Denegri Ivan Picelj Anri Mišo Cvetan Todorov Vesna Parun Moma Dimić Judita Šalgo Srednji rod ilustracije i likovni prilozi Zoltan Mađar Bogdan Borčić Đerđ Lukač Vlada Urošević Ištvan Domonkoš Vujica Rešin Tucić Glad kasni, srce peva Laslo gal Jovica Aćin Dušan Belča Goran Babić Slavko Gordić Ferenc Barat Zvonko Maković Julijan Tamaš Kineska fantastika Miloš Arsić emil sioran ivan slamnig oskar davičo ivo urbančić srete marić filosofija i hermeneutika fridrih šlajermaher vilhelm diltaj martin hajdeger gadamer pol riker sta je tekst zorz pule peter sondi prva izlozba jugoslovenskog pozorisnog plakata i programa ... gruppo sincron kosmičke slike miodraga nedeljkovića marc adrian bogdanka poznanović dejan .. radoman kordić DŽON KEJDŽ Predavanje o Ničemu John Cage Vujica Rešin Tucić Zapis o pisanju i čitanju Vladimir Kopicl Beleška o Dž. Kejdžu Novica Tadić Ogledala ... goran tribuson tekstovi iz tintarnice janos banjai radmila lazic v. r. tucić milan konjović majski salon 73 teodor adorno angažman taras kermauner ješa denegri platno u konceptualnoj umetnosti ... zvonko makovic branko aleksic kafkine thanke ... crteži vera zarić džemal sokolović pseudopovijest ili kraj povijesti florika stefan vladimir kpicl dharma boogie mihailo harpanj janez kocijančić aleksandar nejgebauer mileta vitorovic ... likovni prilozi benes jozsef stefan zolkievski dva strukturalizma harpanj nadrealisticki memoariegeric jerko denegri sol le witt robert ryman i brice marden rasa peric jovan zivlak tucic otvaranje sintakse vlada urosevic magla ii novosadski likovni salon ferenc maurits maurič bitef 73 todorov formalisti i futuristi jovica acin jezicka praksa kao poezija ginter gras normandija judita salgo recnik ... zan pol veber sartr i nova kritika davico o poeziji i tradiciji ezen jonesko roze kajoa voda u kamenu srba mitrovic janez kocijancic petar krdu alek vukadinovic Oto Tolnai DOREEN 2 Istvan Konc Istvan Brasnjo KATALIN LADIK Zatin, Crni kralj Kalman Feher Mirogoj ... Nusret Hrvanovic likovni prilozi Lenjin O Tolstoju an fabr-lis beata tomka misterija pejzaza novica tadic terasa milorad pavic radomir andric .. tucic mene niko ... dečija poezija detinjstvo .. bozidar timotijević temat branko radičević franci zagoričnik i kada hocu da uzletim .. slovenačka neoavangarda andre freno antal bognar overkilll jerko denegri savremena japanska umetnost stanislav vinaver .... miha avanzo stvari dimitrij rupel marko svabic potemkinov megalopolis ronald d laing čvorovi ( knots ) lisjen goldman lukac i hadeger jan kot v. h. odn pozoriste glob gaston baslar pal bender gojko djogo fotografije sa sterijinog pozorja 74 jovan zivlak vizuelna poezija bulevar 110 marko pogačnik abraham mol buducnost pokretne slike i kompjuter albanska poezija kopicl pesma za prijatelje gordic struktura kao poruka branko n miljus svetlost andrej jemec nives kavuric kurtovic miroslav šutej grafika 74 i. logar gola i bosa ivo friščić MIODRAG NAGORNI Laser upravljen u daleke svjetove roman ingarden aristotelova poetika vladimir veličković bora iljovski ivan focht oton gliha dragutin tadijanovic denegri dve nove graficke mape ivana picelja BORBEN VLADOVIĆ pored bickla đorđe sudarski red milan zivanovic laslo vegel arpad vicko DUŠAN DŽAMONJA crtež Z-12 julijan kornhauzer mladi poljski pesnici radivoj sajtinac zak vimar TOMAŽ ŠALAMUN 4 pjesme Bogdan Čiplić Malograđanske balade SLAVKO MATKOVIĆ 001 vasilij kandinski o umetniku ješa denegri MARINA ABRAMOVIĆ BIT-POEZIJA bit poezija bitnici milan komnenić bitef 8 vizuelna poezija konkretna poezija avangarda neoavangarda postmoderna konceptuala konceptualna umetnost performans novosadska avangardna poezija tribina mladih ... casopis index vojislav despotov pol kerol lorenc ferlingeti gregori korso leroj dzons filip valen jaksa fiamengo branko aleksic petrarkin kljuc pero zubac pesme o tađu denegri GRUPA OHO Paul de Vree GRAMOFONSKA PLOČA stefan strazaj .. mladi slovenacki pesnici ... Vera Blagojević Olja Ivanjicki Mikroorganizmi Miodraga Nagornog Natalija Cvetković branislav dobanoviački izlozba plakata slobodan kuzmanov kuza crtezi i slike danilo kiš po-etika ... casopis Polja casopisi časopisi ...

Emajlirana kanta za vodu od 10 litara stara preko 50 godina Pogledati slike Koriscena, ima korozije Nedostaju joj rucka i poklopac Originalna boja, nije busna, ne pusta vodu Visina 24cm Duzina 28cm kljucne reci za pretragu bitumen bitulit brosura brosure katalog katalozi industrija bitumenskih proizvoda beograd bulevar jna broj br 67-69 izolacione mase izolaciona masa bitumeni bituliti kraberoid 120 blank industrija bitumenskih i sintetickih proizvoda proizvod proizvodi hidroizolacione kiselootporne i druge mase masa vinaz-vinil azbestnih ploca azbestne ploce nacin primene tehnicke karakteristike svojstva osobine rugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri bitumen bitumenski proizvod firma kompanija planina brosura brosure uzorak uzorci reklama reklame sfrj nostalgija kljucne reci za pretragu knjiga knjige brosura brosure turisticki vodic turisticki vodici published in the ussr yakay zakaz sssr rusija rusije rusku grad gradovi iy iz rusije sovjetski savez socijalistickih republika turizam turisticki mapa mape moskve ruske putovanja o belgiji turisticki vodic ucenje ucenja brosura brosure o ruciji o moskvi prica price turizam turiyam turizam turiyam turisticki turistički turisticka turistička turisticko turističko mesto mesta grad gradovi vodic vodici vodič vodiči sfrj srj jugoslavija jugoslovenski srbija jugoslovenska ponuda ponude jugoslovensko primorje primorja more letovanje letovanja obilayak obilazak obilasci jugoslavije srbije cudo cuda izlet izleti aranzman aranzmani turizmologija turizmologije knjiga knjige iz iy geografija georgajije geografski geografsko geografska falultet fakulteti туризам туриyам туристицки туристички туристицка туристичка туристицко туристичко место места град градови водиц водици водич водичи drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old eken ekken sigma kadio kd 2018 digital calendar kljucne reci za pretragu golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeti merac meraci insriment ya za nivo goriva nivoi gorivo sat satovi kutija kutije ukrasna ukrasne star stara staro kutica kutijica kutice kutijice sanduk sanduci kovceg kovcezi sa blaogom blago za nakit nakitna toaletna drvo od drveta drven drvena drveno postavljena postavljeno postavljen nakiti sanduce sanducic sanducad sanducici kovcezic kovcezici antikvitet antikviteti lanac sa lancem lancic sa lancicem star stara staro stari ukrasna ukrasne dekor za kucu skrinja skrinje skrinjica skrinjice drvo staklo drvena staklena rucno pravljeni pravljen predmet predmeti etno ethno ivo iva marinkovic jovan jovana drvo drveni predmet predmeti drva rende renda rendic rendici Drveno rende rendić rendići tesla tesle teslić teslići teslic teslici Rende je korisceno ribež za kupus ribez ribezi ribeži stolar stolari stolarski alat stolarski alati za ya stolara stolare obrada drveta tesanje tesanja daska daske greda grede noz nozevi Stari stolarski alat rende stolarskih blanja ili ti rende blanja blanje stolarski stolarska stolarsko staro stari stara etno selo ethno rendanje rendanja reljef u reljefu reljefasti imitacija imitacije commercial advertisment for Brauerei Puntigam Zur Navigation springen Zur Suche springen Logo Die Brauerei Puntigam in Graz ist eine der ältesten Großbrauereien der Steiermark. PREDIVAN PREDMET ZA VAŠU KUĆU,DVORIŠTE,VIKENDICU,RESTORAN,SALAŠ..... Sie befindet sich im 17. Grazer Stadtbezirk Puntigam und ist Teil der Brau Union Österreich AG, die seit 2003 zum Konzern Heineken gehört.[1] panter punti gamer punto game korpa korpe korpica korpice pletena pleteno pleteni pruce od pruca prut torba torbe ceger cegeri ya za pijac pijacu pijacna pijacarka za voce i povrce ratan pletena pleten kanta kante kofa kofe kafa kafe vodna ya za vodu vode voda cuvanje zalivanje za bastu kucu basta kljucne reci za pretragu spaner 1 2 3 4 kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri asov asovi alat alati rucni rucna rucno za bastu bastenski za selo za kucu kucni drska dryalja drske drzalje ulozak ulosci drveni drvena drveno riljanje ya za riljanja njiva njive seoski seosko domacinstvo sadilica sadilice ya za lukovicu lukovice bastu basta ya za bastu luk lukovi sadnja sadnje sadjenja sadjenje biljka biljke poljoprivreda poljoprivredni poljoprivredna poljoprivredno dobro dobra domacinstva novi sad sadovi vuk volf garden gerten garden basta wolfs 10 litara od litarska stara stare stari za etno selo ukraas ukrasi kolekcionar kolekcionari kanister kanisteri basket posuda posude

format: 7` EP (45 RPM) artist: V/A - razni izvođači (Yugoslavia) album: Beogradsko Proleće 63 - Ploča 3. release date: 1963 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50954 style: šlager, zabavna muzika, pop Ploča: NM (5-), odlična, čak se nalazi u maloj unutrašnjoj originalnoj kesici; omot: VG (4). Sa prvog BP nije objavljena ploča, sa drugog - dve, a sa trećeg, održanog 1963, čak 5 EP-ja, sa istim omotima, i po 4 numere na svakom. Ovo je treća ploča sa pesmama Nade, Mikija, Đuze i Arsena A1) NADA KNEŽEVIĆ - To će biti sezona kiša A2) VLASTIMIR-ĐUZA STOJILJKOVIĆ - Ljubav i studije B1) MIODRAG JEVREMOVIĆ - Proslaviću taj dan B2) ARSEN DEDIĆ - Sada ne ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: 7` EP (45 RPM) artist: V/A - razni izvođači (Yugoslavia) album: Beogradsko Proleće 64 - Ploča 1. release date: 1964 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50957 style: šlager, zabavna muzika, pop Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+). Odličan primerak. Kao i sa prethodnog, i sa ovog Beogradskog proleća, održanog 1964, je takođe objuavljeno pet 7-inčnih EP-ja sa po 4 numere na svakom, ali su sad omoti bili drugačiji, svi u `cvetnim dezenima`. Na ovoj prvoj po redu ploči se nalaze pesme koje su izvodili Đorđe Marjanović, Nina Spirova, Senka VEletanlić i Živan Milić. A1) ĐORĐE MARJANOVIĆ - Devojka moga grada A2) NINA SPIROVA - Bela hrizantema B1) SENKA VELETANLIĆ-PETROVIĆ - Čamac za dvoje B2) ŽIVAN MILIĆ - Cveće i ti ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: 7` EP (45 RPM) artist: V/A - razni izvođači (Yugoslavia) album: Beogradsko Proleće 64 - Ploča 4. release date: 1964 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50960 style: šlager, zabavna muzika, pop Ploča i omot: VG (4). Kao i sa prethodnog, i sa ovog Beogradskog proleća, održanog 1964, je takođe objuavljeno pet 7-inčnih EP-ja sa po 4 numere na svakom, ali su sad omoti bili drugačiji, svi u `cvetnim dezenima`. Na ovoj drugoj po redu ploči se nalaze pesme koje su izvodili Cune, Tića Petrović; Anica Ziubović i Krsta Petrović. A1) PREDRAG GOJKOVIĆ - Neka zna još neko A2) KRSTA PETROVIĆ - Strepnja B1) ANICA ZUBOVIĆ - Naše zadnje veče B2) TIHOMIR PETROVIĆ - Naš grad ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: 7` EP (45 RPM) artist: V/A - razni izvođači (Yugoslavia) album: Beogradsko Proleće 64 - Ploča 2. release date: 1964 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50958 style: šlager, zabavna muzika, pop Ploča: NM (5-), omot: VG- (4-). Kao i sa prethodnog, i sa ovog Beogradskog proleća, održanog 1964, je takođe objuavljeno pet 7-inčnih EP-ja sa po 4 numere na svakom, ali su sad omoti bili drugačiji, svi u `cvetnim dezenima`. Na ovoj drugoj po redu ploči se nalaze pesme koje su izvodili Dušan Jakšić, Anđelka Jovanović, Minja Subota i Džimi Stanić. A1) DUŠAN JAKŠIĆ - Čerge A2) ANĐELKA JOVANOVIĆ - Moj odmor B1) MILAN SUBOTA - Devojčica je odnela ljubav B2) STJEPAN DŽIMI STANIĆ - Tužne oči ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: 7` EP (45 RPM) artist: V/A - razni izvođači (Yugoslavia) album: Beogradsko Proleće 64 - Ploča 4. release date: 1964 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50960 style: šlager, zabavna muzika, pop Ploča i omot: VG- (4-). Kao i sa prethodnog, i sa ovog Beogradskog proleća, održanog 1964, je takođe objuavljeno pet 7-inčnih EP-ja sa po 4 numere na svakom, ali su sad omoti bili drugačiji, svi u `cvetnim dezenima`. Na ovoj drugoj po redu ploči se nalaze pesme koje su izvodili Cune, Tića Petrović; Anica Ziubović i Krsta Petrović. A1) PREDRAG GOJKOVIĆ - Neka zna još neko A2) KRSTA PETROVIĆ - Strepnja B1) ANICA ZUBOVIĆ - Naše zadnje veče B2) TIHOMIR PETROVIĆ - Naš grad ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: 7` EP (45 RPM) artist: V/A - razni izvođači (Yugoslavia) album: Beogradsko Proleće 64 - Ploča 3. release date: 1964 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50959 style: šlager, zabavna muzika, pop Ploča: VG+ (4+), omot: VG- (4-). Kao i sa prethodnog, i sa ovog Beogradskog proleća, održanog 1964, je takođe objuavljeno pet 7-inčnih EP-ja sa po 4 numere na svakom, ali su sad omoti bili drugačiji, svi u `cvetnim dezenima`. Na ovoj drugoj po redu ploči se nalaze pesme koje su izvodili Ljiljana Petrović, Drago Diklić, Stevan Zarić i sestre Radivojević. A1) LJILJANA PETROVIĆ - Mali pastir A2) DRAGO DIKLIĆ - Nikad se ne zna B1) DUET SESTARA RADOJEVIĆ - Smješi mi se B2) STEVAN ZARIĆ - Vratila si se ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: 7` EP (45 RPM) artist: V/A - razni izvođači (Yugoslavia) album: Beogradsko Proleće 63 - Ploča 3. release date: 1963 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50954 style: šlager, zabavna muzika, pop Ploča: NM (5-), odlična, čak se nalazi u maloj unutrašnjoj originalnoj kesici; omot: VG (4). Sa prvog BP nije objavljena ploča, sa drugog - dve, a sa trećeg, održanog 1963, čak 5 EP-ja, sa istim omotima, i po 4 numere na svakom. Ovo je treća ploča sa pesmama Nade, Mikija, Đuze i Arsena A1) NADA KNEŽEVIĆ - To će biti sezona kiša A2) VLASTIMIR-ĐUZA STOJILJKOVIĆ - Ljubav i studije B1) MIODRAG JEVREMOVIĆ - Proslaviću taj dan B2) ARSEN DEDIĆ - Sada ne ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: LP artist: V/A - razni izvođači (Serbia, Yugoslavia) title: Beogradsko proleće 1994 release date: 1994 label, Cat.No. PGP RTS, 211928 style: zabavna / šlager / pop Ploča: VG+ (4+), omot: VG (4). Veoma dobar primerak. Sećam se da sam ovaj festival gledao na TV-u i dam ostao zapanjen kada se pojavila nepoznata mala Nišlijka i sa fenomenalnom pesmom `Napustio si sve` oduvala mnogo poznatije i iskusnije kolege (pogledajte snimak). Ta mala kuštrava bila je Maja Nikolić, koja je tada bila dobra i smerna jedva punoletna devojčica... U šta se izrodila u godinama koje su dolazile - znamo i sami. Sve u svemu, jedno od boljih Proleća... A1: ГОРАН ДРАШКОВИЋ - Мој анђеле (3:36); A2: МАЈА НИКОЛИЋ - Напустио си све (3:48); A3: ДЕСНА РУКА - Године пролазе (3:21); A4: МАЈА ОЏАКЛИЈЕВСКА - Сама (3:50); A5: МИЛАН ШЋЕПОВИЋ - Верујем у тебе (4:28); A6: ЗАБРАЊЕНО ВОЋЕ - Свет је суров за сањаре (3:13); A7: СИМА ЈОВАНОВИЋ - Ја још увек имам старе снове (3:40); Б1: СВЕТЛАНА СЛАВКОВИЋ и МИСИЈА - Плаве фармерке (3:55); Б2: ФИЛИП ЖМАХЕР - И овај дан ће проћи (4:00); Б3: ЧИЛИ - Шта сад хоћеш (3:33); Б4: ДЕЈАН ПЕТКОВИЋ - Фантазија (3:22); Б5: ЖАОКА - Спавај анђеле (4:07); Б6: ДРАГАН МИЛОВИЋ - Лидија (3:45); Б7: ВИОЛЕТА ВИЛИ - РАЈ - Ти ниси ту (3:35) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: LP artist: V/A - razni izvođači (Serbia, Yugoslavia) title: Beograde - Hitovi Beogradskog Proleća release date: 1991 label, Cat. No.: PGP RTB, 211230 style: pop / rock / pop-rock Ploča i omot: NM (5-), odličan primerak. Pred sam raspad SFRJ neko je došao na odličnu ideju da se brojni hitovi nekadašnjeg zabavnjačkog festivala BEOGRADSKO PROLEĆE prepevaju u modernom fazonu, pa je u to ime pozvao tada aktuelne bendove. Rezultat je bio fascinantan, i ova kompilacija se itekako vrtela i na radiju, a i na privatnim gramofonima po stanovima širom Srbije. Zbog nacionalističkih tendencija ploča nije plasirana u Hrvatskoj u nekom većem tiražu, jer je njih tada sve što je nosilo reč `Beograd` - nerviralo. Hmmm, da li je sada drugačije? A prošlo je `samo` 32 godine od izlaska ove ploče? Sa druge strane, u Beogradu je vrlo lepo prihvaćena kompilacija `Rock`n`roll ZG 1979-89`, objavljena u skoro isto vreme. No, tako je oduvek i bilo... A1: VAMPIRI – Beograde; A2: ČUTURA & OBLACI - Molitva za Magdalenu; A3: KERBER - April u Beogradu; A4: DEJAN CUKIĆ - Sve što znaš o meni; A5: BAJONE - Na rubu tvojih usana B1: VIKTORIJA - Ljubav je samo reč; B2: U ŠKRIPCU – Stjuardesa; B3: RUŽ - Jedna mala plava; B4: PILOTI - Devojko mala; B5: SANJA I ŽELJKO - Neka te zvona probude ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: LP artist: V/A - razni izvođači (Serbia, Yugoslavia) title: Beogradsko proleće 1994 release date: 1994 label, Cat.No. PGP RTS, 211928 style: zabavna / šlager / pop Ploča: M (5), omot: NM (4-). Perfektan primerak. Sećam se da sam ovaj festival gledao na TV-u i dam ostao zapanjen kada se pojavila nepoznata mala Nišlijka i sa fenomenalnom pesmom `Napustio si sve` oduvala mnogo poznatije i iskusnije kolege (pogledajte snimak). Ta mala kuštrava bila je Maja Nikolić, koja je tada bila dobra i smerna jedva punoletna devojčica... U šta se izrodila u godinama koje su dolazile - znamo i sami. Sve u svemu, jedno od boljih Proleća... A1: ГОРАН ДРАШКОВИЋ - Мој анђеле (3:36); A2: МАЈА НИКОЛИЋ - Напустио си све (3:48); A3: ДЕСНА РУКА - Године пролазе (3:21); A4: МАЈА ОЏАКЛИЈЕВСКА - Сама (3:50); A5: МИЛАН ШЋЕПОВИЋ - Верујем у тебе (4:28); A6: ЗАБРАЊЕНО ВОЋЕ - Свет је суров за сањаре (3:13); A7: СИМА ЈОВАНОВИЋ - Ја још увек имам старе снове (3:40); Б1: СВЕТЛАНА СЛАВКОВИЋ и МИСИЈА - Плаве фармерке (3:55); Б2: ФИЛИП ЖМАХЕР - И овај дан ће проћи (4:00); Б3: ЧИЛИ - Шта сад хоћеш (3:33); Б4: ДЕЈАН ПЕТКОВИЋ - Фантазија (3:22); Б5: ЖАОКА - Спавај анђеле (4:07); Б6: ДРАГАН МИЛОВИЋ - Лидија (3:45); Б7: ВИОЛЕТА ВИЛИ - РАЈ - Ти ниси ту (3:35) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

format: LP artist: V/A - razni izvođači (Serbia, Yugoslavia) title: Beogradsko proleće 1994 release date: 1994 label, Cat.No. PGP RTS, 211928 style: zabavna / šlager / pop Ploča: M (5), omot: VG+ (4+). Sećam se da sam ovaj festival gledao na TV-u i dam ostao zapanjen kada se pojavila nepoznata mala Nišlijka i sa fenomenalnom pesmom `Napustio si sve` oduvala mnogo poznatije i iskusnije kolege (pogledajte snimak). Ta mala kuštrava bila je Maja Nikolić, koja je tada bila dobra i smerna jedva punoletna devojčica... U šta se izrodila u godinama koje su dolazile - znamo i sami. Sve u svemu, jedno od boljih Proleća... A1: ГОРАН ДРАШКОВИЋ - Мој анђеле (3:36); A2: МАЈА НИКОЛИЋ - Напустио си све (3:48); A3: ДЕСНА РУКА - Године пролазе (3:21); A4: МАЈА ОЏАКЛИЈЕВСКА - Сама (3:50); A5: МИЛАН ШЋЕПОВИЋ - Верујем у тебе (4:28); A6: ЗАБРАЊЕНО ВОЋЕ - Свет је суров за сањаре (3:13); A7: СИМА ЈОВАНОВИЋ - Ја још увек имам старе снове (3:40); Б1: СВЕТЛАНА СЛАВКОВИЋ и МИСИЈА - Плаве фармерке (3:55); Б2: ФИЛИП ЖМАХЕР - И овај дан ће проћи (4:00); Б3: ЧИЛИ - Шта сад хоћеш (3:33); Б4: ДЕЈАН ПЕТКОВИЋ - Фантазија (3:22); Б5: ЖАОКА - Спавај анђеле (4:07); Б6: ДРАГАН МИЛОВИЋ - Лидија (3:45); Б7: ВИОЛЕТА ВИЛИ - РАЈ - Ти ниси ту (3:35) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče sa festivala BEOGRADSKO PROLEĆE: Kompletna vinilna kompilacijska diskografija festivala `BEOGRADSKO PROLEĆE`: BEOGRADSKO PROLEĆE 1961: 1) 10` LP V/A - `Beogradsko proleće 1961` (PGP RTB, 1961) BEOGRADSKO PROLEĆE 1962: 2) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Stjuardesa` (ploča 1), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72755521_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Stjuardesa-PERFEKTNA 3) EP V/A - `Beogradsko proleće 1962: Osvetljen prozor` (ploča 2), (PGP RTB, 1962) https://www.kupindo.com/Ploce/72501025_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1962-Miki-Djordje-Lola BEOGRADSKO PROLEĆE 1963: 4) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 1), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142593_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Djordje-Minja-Senka 5) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 2), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/73142597_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Gabi-Cune-Marijana 6) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 3), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501121_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Djuza https://www.kupindo.com/Ploce/74051061_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Arsen-Nada-Miki 7) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 4), (PGP RTB, 1963) https://www.kupindo.com/Ploce/72501165_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-Tokovic-Novosel-Sepe https://www.kupindo.com/Ploce/77590873_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1963-ploca-4-1963-VG-VG 8) EP V/A - `Beogradsko proleće 63` (ploča 5), (PGP RTB, 1963) BEOGRADSKO PROLEĆE 1964: 9) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 1), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/77590869_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Djordje-Senka-Nina 10) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 2), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501241_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Jaksic-Dzimi-Minja 11) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 3), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501281_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Diklic-Lj-Petrovic 12) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 4), (PGP RTB, 1964) https://www.kupindo.com/Ploce/72501345_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Tica-Anica https://www.kupindo.com/Ploce/72501357_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1964-Cune-Anica-VG- 13) EP V/A - `Beogradsko proleće 64` (ploča 5), (PGP RTB, 1964) BEOGRADSKO PROLEĆE 1966: 14) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 1), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/77593637_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-2-press-Stojnic-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73142609_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-1-pres-Stojnic-VG-VG 15) EP V/A - `Beogradsko proleće` (66, ploča 2), (PGP RTB, 1966) https://www.kupindo.com/Ploce/74056577_EP-V-A-Beogradsko-prolece-1966-Djoka-Tica-Jaksic BEOGRADSKO PROLEĆE 1967: 16) EP V/A - `Beogradsko proleće 67` (ploča 1), (PGP RTB, 1967) 17) EP V/A - `Beogradsko proleće 67 - Ploča 2.` (PGP RTB, 1967) BEOGRADSKO PROLEĆE 1968: 18) EP V/A - `Dve crvene ruže` (Beogradsko Proleće 68), (PGP RTB, 1968) BEOGRADSKO PROLEĆE 1969: 19) EP V/A - `Beogradsko proleće `69` (PGP RTB, 1969) https://www.kupindo.com/Ploce/60849381_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77593469_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593449_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-69-DZENTLMENI-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77593405_EP-V-A-Beogradsko-prolece-69-1969-DZENTLMENI-G-VG BEOGRADSKO PROLEĆE 1972: 20) LP V/A - `Beogradsko proleće 1972. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/72499873_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590665_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/77590677_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1972-Decje-3-press BEOGRADSKO PROLEĆE 1973: 21) LP V/A - `Beogradsko proleće 1973. - Dečje pesme` (PGP RTB, 1973) BEOGRADSKO PROLEĆE 1974: 22) LP V/A - `Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/65191381_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62405641_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1974-vrlo-dobra-RETKO 23) LP V/A - `Beogradsko proleće 1974 (Dečje pesme)` (PGP RTB, 1974) BEOGRADSKO PROLEĆE 1976: 24) LP V/A - `15. godina festivala Beogradsko proleće` (PGP RTB, 1976) 25) LP V/A - `Beogradsko proleće `76 - Dečje pesme` (PGP RTB, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/77590785_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1976-Decje-pesme BEOGRADSKO PROLEĆE 1977: 26) LP V/A - `Beogradsko proleće 77` (PGP RTB, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/72499617_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-NESLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77590749_LP-V-A-Beogradsko-prolece-77-1977-VG-Bisera-Leo BEOGRADSKO PROLEĆE 1978: 27) LP V/A - `Nove gradske pesme (Beogradsko proleće 1978.)`, (PGP RTB, 1978) 28) LP V/A - `Zdravica učitelju (Dečje pesme sa `Beogradskog proleća 1978`)`, (PGP RTB, 1978) BEOGRADSKO PROLEĆE 1979: 29) LP V/A - `Beogradsko Proleće 79` (PGP RTB, 1979) 30) LP V/A - `Gradske pesme (sa Festivala `Beogradsko proleće 79` ` (PGP RTB, 1979) BEOGRADSKO PROLEĆE 1981: 31) LP V/A - `Pop-Rok` (Beogradsko proleće 81), (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77184637_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-BULEVAR-KIM https://www.kupindo.com/Ploce/72495345_LP-V-A-Pop-Rok-Beogradsko-prolece-81-KIM-ZANA 32) LP V/A - `Beogradsko proleće 1981 - Za decu` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77590741_deca-LP-V-A-Beogradsko-Prolece-1981-Za-decu-1981- 33) LP V/A - `Nove gradske pesme (XX Festival popularne muzike `Beogradsko proleće 81`)`, (PGP RTB, 1981) BEOGRADSKO PROLEĆE 1982: 34) LP V/A - `Beogradsko Proleće 82 - Zabavna Muzika` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72496957_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-82-KIM-STIJENE-Maja 35) LP V/A - `Beogradsko proleće - Veče zabavne muzike` (Jugoton, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75135541_LP-V-A-Beogradsko-prolece-82-1982-retko-odlicna 36) LP V/A - `Nove gradske pesme - Beogradsko proleće`82` (PGP RTB, 1982) BEOGRADSKO PROLEĆE 1987: 37) LP V/A - `25 Godina Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1987) BEOGRADSKO PROLEĆE 1991: 38) LP V/A - `Beograde - Hitovi Beogradskog proleća` (PGP RTB, 1991) https://www.kupindo.com/Ploce/72491985_LP-V-A-Beograde-Hitovi-Beogradskog-proleca-1991-NM BEOGRADSKO PROLEĆE 1994: 39) LP V/A - `Beogradsko proleće 1994` (PGP RTB, 1994) https://www.kupindo.com/Ploce/75134689_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72491981_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77590765_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-Maja-Odzaklijevska https://www.kupindo.com/Ploce/65191385_LP-V-A-Beogradsko-prolece-1994-1994-

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hana - Barbera Hana i Barbera je bila američka produkcijska kuća za crtane filmove koja je producirala animirani televizijski i bioskopski program četrdeset i pet godina između 1957. i 2001. Hana-Barberu su osnovali 1944. Metro-Goldvin-Majerovi animacioni režiseri Vilijam Hana i Džozef Barbera pod nazivom H-B Enterprajziz, koji je korišćen za produkciju televizijskih reklama. Pošto je MGM zatvorio svoj studio za animacije 1957, H-B Enterprajziz je postao glavni posao Hane i Barbere i kompanija je promenila naziv u Hana i Barbera produkciju 1960. Za tri decenije, Hana i Barbera su proizveli mnogo uspešnih crtanih filmova, na primer Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Hiki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Skubi Du i Štrumfovi, svi oni će postati ikone zapadne pop kulture. Godine 1991, kompaniju je kupio Tarner Brodkasting, u glavnom iz razloga kako bi Tarner mogao da upotrebi njihovu biblioteku koja je sadržala preko 300 crtanih filmova i serija kako bi je iskoristio kao osnovu potrebnu za njegov novi program Kartun Netvork kanal za kablovsku televiziju. Promenjen je naziv u H-B Produkcijska kompanija i 1992, u Hana i Barbera crtani filmovi 1993, studio je nastavio sa proizvodnjom bez aktivnog delovanja Vilijama Hane ili Džozefa Barbere, oni su obojica otišli u polu-penziju, ali su i dalje ostali vodeća lica studija. Za vreme kasnih 1990-ih, Tarner je Hana i Barberu isključivo okrenuo produkciji novih materijala za Kartun Netvork. 1996, Tarner Brodkasting je kupio Tajm Vorner. Pošto je Vilijam Hana umro 2001, Hana i Barbera je postao deo Varner Braders animejšona, i studija Kartun netvork nastavljena je produkcija Kartun Netvorkovih crtanih filmova. Džozef Barbera je ostao sa Varner Braders animejšenom kao ceremonijalno lice sve do njegove smrti 2006. Počeci Hane i Barbere Vilijam Hana i Džozef Barbera su se prvi put udružili dok su još radili u Metro-Goldvin-Majerovom studiju za animacije 1939. Prvi njihov veći projekat je bio crtani film Puss Gets the Boot (1940), koji je poslužio kao osnova za crtani film Tom i Džeri, a ujedno je bio i prva epizoda popularnog crtaća. Hana, Barbera i MGM-ov režiser Džordž Sidnej su osnovali H-B Enterprajziz 1944. dok su i dalje radili za studio, svoju kompaniju su koristili za snimanje prvih televizijskih reklama. Pošto su Hana i Barbera dobili osam Oskara za određene epizode njihovog crtanog filma Tom i Džeri, MGM je zatvorio studio za animacije 1957, zato što je smatrao da je napravljeno dovoljno epizoda za repriziranje. Hana i Barbera su zaposlili većinu svojih radnika iz MGM-a da rade za H-B Enterprajziz, koja će postati prava produkcijska kuća od 1957. Doneta je odluka da kompanija snima crtane filmove za televiziju, a prvi crtani film je bio The Ruff & Reddy Show, koji je premijerno prikazan na NBC-u u decembru 1957. Kako bi nastavili proizvodnju Hana i Barbera su se udružili sa kompanijom Skrin Gems. 1959. godine, H-B Enterprajziz je promenio naziv u Produkciju Hana i Barbera i postao je vođa u televizijskoj animaciji. Obično su bili kritikovani zbog upotrebe tehnike ograničene animacije, Produkcija Hana i Barbera je obično proizvodila crtane filmove koji su se prikazivali vikendom i sredom u udarnom terminu. Prikazivale su ih sve vodeće televizije u SAD. Studio je takođe i imao nekoliko bioskopskih ostvarenja kao što je crtani film napravljen za Kolumbija Pikčers, Loopy De Loop. Snimani su i drugi kratki bioskopski crtaći na osnovu televizijskih animiranih filmova. Kompanija nikada nije imala sopstvenu zgradu do 1963, kada je otvorena na adresi Bulevar Kahuenga 3.400. u Studijskom gradu, Kalifornija. Partnerstvo između Hane i Barbere i Kolumbije trajalo je do 1967, kada su Hana i Barbera prodali studio Taft Brodkastingu dok su zadržali svoju poziciju u studiju. Od 1965, Hana i Barbera su pokušali da budu muzička izdavačka kuća za kratko vreme. HBR ploče su distribuirali Kolumbija CBS rekords, sa pevačima kao što su Luis Prima, Pet Amerikanaca, Skatman Kroters, i 13. sprat lift. Od 1969. do otprilike 1983, Produkcija Hana i Barbera je bio vodeći studio za televizijsku animaciju na svetu, skoro skroz posvećeni produkciji crtanih filmova koji su se puštali sredom ujutru. Televizijski crtani filmovi Hana i Barbera je prvi studio za animacije koji je uspešno producirao crtane filmove posebno za televiziju;do tada, su televizijski crtaći postojali samo kao reprize bioskopskih. Druga dela Hane i Barbere uključuju i bioskopski crtani film, Loopy De Loop, za Kolumbija Pikčers od 1959 do 1965; i početna sekvenca ABC-evog/Skrin Gems televizijskog programa Začarani. Kasnije, H-B će koristiti likove Začaranih kao goste u Porodici Kremenko. Mnoštvo Hana i Barbera crtanih filmova su bili proizvedeni za puštanje u udarnim terminima, nastavili su proizvodnju tih crtaća sve do ranih 1970-ih. To su crtani filmovi: Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Brzi Drov Mak rov, Top Mačak, Džoni Kvest, Porodica Džetsons, Uvrnute trke, i posebno Porodica Kremenko svi su oni puštani u udarnim terminima i takmičili su se sa najboljim komedijama, dramama i kvizovima. Porodica Kremenkoje postao šou sa najvišim rejtingom gledanosti. Tokom svoje dve decenije uspeha, Hana i Barbera su predstavili mnogo crtanih filmova Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, i Skubi Du, svi oni će postati ikone američke pop kulture. Tokom 1970-ih praktično, većina američke televizijske animacije su producirali Hana i Barbera, jedini rivali su dolazili od Filmejšena i DePati-Freleng Enterprajzesa, plus određeni animirani specijali koji su se puštali u udarnom terminu od Rankin Basa, Čak Džounsa, i Bila Melendeza. Kontroverznost kvaliteta Hana i Barbera su bili optuženi za doprinos smanjenju kvaliteta animacije i crtanih filmova od 1960-te do 1980-te. Neki ljudi veruju da su njihovi crtani filmovi „uništili humor“. To je zato što su oni prvi studio koji se bavio televizijskom animacijom, tako da su imali ograničen budžet. U MGM su trošili do $50,000 za jedan kratak crtani film, dok su oni trošili $3,000 za crtani film iste dužine. Na primer, jedan 22-minutna (30 minuta sa reklamama) epizoda Džouzija i Cica Maca iz 1970 imala je isti budžet --$45,000-- kao jedan 8-minutni Tom i Džeri iz -1940-te. Takva budžetska ograničenja zahtevala su promene produkcijskih vrednosti. U priči koju je objavio Saturdej Ivning Poust, Kritičari tvrde da Hana i Barbera su uzimali više posla nego što su mogli da urade, to je jedino televizijska publika mogla da trpi.[1] Jedan direktor u Volt Dizniju je jednom rekao, „Mi ne računamo njih uopšte kao rivale.“[1] To je možda bilo istina, ali kasnih 1950-ih i ranim 1960-ih, Hana i Barbera je bio jedini studio u Holivudu koji je aktivno zapošljavao, u to vreme oni su pokupili dosta Diznijevih animatora. Hana i Barbera su predstavili ograničenu animaciju, koja je bila popularizovana u bioskopima zahvaljujući UPI, na televizijskim crtanim serijama kao što je Rafov i Redijev šou kao način koji će smanjiti troškove. Ovo je dovelo do smanjenja kvaliteta animacije. Studio je našao rešenje za te kritike, da pravi filmove i tako pravi bolje verzije njihovih crtaća, to su na primer: (Nej tamo, to je Medvedić Jogi! iz 1964, Čovek zvani Kremenko iz 1966, i Džetsons: Film iz 1990) i adaptacije drugih materijala: (Šarlotina mreža iz 1973. i Hajdina Pesma iz 1982). Polje animacije je stiglo do dna oko sredine 1970-ih, čak je i publici crtanih filmova sredom dosadilo. Snažno fokusiranje na jake dijaloge i pametne scenarije je manje ili više nestalo do 1973, Zato što se studio promenio priča je bila na zadnjem mestu, a animacija na prvom. U to vreme Hana i Barbera crtani filmovi su veoma loše prolazili osim nekoliko primera: (Porodica Kremenko, Skubi Du, Super Prijatelji), ali oni su se samo reprizirali. Spor uspon i pad Stanje oblasti animacije se promenilo 1980-ih, zahvaljujući takmičarima nastale su serije koje su bile bazirane na popularnim igračkama tj. akcionim figurama, uključujući i Filmejšenov Hi-men i Gospodari svemira i Rankin Basove Munjevite mačke. Hana i Barbera studio je zaostao za konkurencijom, kako je novi talas animatora nadolazio i oprobavao se na tržištu 1980-ih i 1990-ih. Tokom 1980-ih, Hana i Barbera su predstavili crtaće napravljene na osnovu poznatih proizvoda Štrumfovi, Snorkijevci, Pak-Man, Despoti hazarda, Priče majci, Srećni dani, Lavern i Širli, Mork i Mindi, i Izazov GoBotsa, takođe su proizveli i nekoliko ABC Nedeljnih specijala. Nekoliko njihovih crtanih filmova je proizvedeno u Australijskom studiju (napravljeno je partnerstvo sa Australijskom kompanijom Sautern star enterteiment), uključujući Drak Pak, Vajldfajr, Berenstainovi Medvedi, Tin Vuk, i skoro svi CBS Storybreak-ovi. Početkom 1980-ih i nastavivši posle kupovine Turnera, takođe su tadili na nekim manje poznatim projektima, kao što je serija Najbolje avanture: Priče iz Biblije. H-B se takođe ujedinio sa Rabi-Spirs produkcijom, koju su osnovali 1977. bivši H-B radnici Džo Rubi i Ken Spirs. Taft Brodkasting je kupio Rubi-Spirs od Filmvejsa 1981, Rubi-Spirs se često udruživao da radi zajedno sa Hanom i Barberom. Hana i Barbera su često pravili crtane filmove u kojima su glavni likovi mali 1980-ih, kao što su: Pink Panter i Sinovi, Dete Kremenko, Popaj i sinovi, i Pas pod imenom Skubi Du. iz 1985, Hana i Barbera su pustili Neverovatni svet Hane i Barbere, novi program koji je predstavio nove verzije starih likova kao što su: Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Snorkovi, i Riči Rič, zajedno sa novim crtanim filmovima kao što su: Galtar i zlatni Lenc, Pa Pa Medvedići, Fantastični Maks, i Noćna Patrola.. Sledeće godine H-B su proizveli: Jogijevo veliko bekstvo, prvi crtani u Hana i Barbera superzvezdama 10, serija o 10 originalnih telefilm-ova napravljena na osnovu njihovih popularnih likova, uključujući i popularne specijale kao što je Džetsonsi upoznaju Kremenkove. Zbog ovoga, Hana i Barbera i Rubi i Spirs su bili razlozi finansijskih problema Taft Brodkastinga, koji je baš tad kupila Američka Finansijska Korporacija 1987. i promenila mu ime u Veliki Američki Brodkasting sledeće godine. H-B je odlučila da promeni svoj način rada i da pravi crtane filmove u studijima u Tajvanu, na Filipinima, i Japanu. Hanu i Barberu su usporavali zahtevi televizijskih stanica, uglavnom ABC, koji su insistirali na repriziranju Skubi Dua više puta, uključujući i crtaće Kapetan Pećinac i Džozi i Cica mace; to je uništavalo kreativnost, što je dovelo do toga da su mnogi scenaristi i animatori napustili studio u 1989. Odgovorili su na poziv od Varner braće koji su planirali da ožive svoj studio za animacije, odmah su napravili crtane filmove: Tini Tun Avanture i Anamanijaci.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Dela Pesme Pešačenje od Holmenskog kanala do istočnog rta Amagera Bajke (9 knjiga) Pripovesti Nove bajke i priče Slikovnica bez slika Biti ili ne biti Ružno pače (1843) Carevo novo odelo (1837) Mala sirena Mala princeza (1837) Princeza na zrnu graška Ašasver (drama) Dve baronese (roman) Improvizator (roman) Palčica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Dela Pesme Pešačenje od Holmenskog kanala do istočnog rta Amagera Bajke (9 knjiga) Pripovesti Nove bajke i priče Slikovnica bez slika Biti ili ne biti Ružno pače (1843) Carevo novo odelo (1837) Mala sirena Mala princeza (1837) Princeza na zrnu graška Ašasver (drama) Dve baronese (roman) Improvizator (roman) Palčica

Izuzetno retko u ponudi. Prvo izdanje iz 1927. godine. Veoma dobro očuvano (nedostaci na slici: rikna zacepljena 1 cm u dnu prednje korice i nedostaje donji ćošak najavnog lista), bez pisanja, pečata, podvlačenja. Crtež na koricama Sreten Stojanović Autor - osoba Humo, Hamza, 1895-1970 Naslov Grozdanin kikot / Hamza Humo ; naslovni list od Sretena Stojanovića Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1927 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Izdanje S. B. Cvijanovića, 1927 (Beograd : `M. Karića`) Fizički opis 98 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Sreten Zbirka Moderna biblioteka ; 33 (Broš.) Hamza Humo – Grozdanin kikot Grozdanin kikot je roman (pjesma, poema, skaska...) ili čak zapis o starosjedilačkom idealu prošlosti u kome je Humo pokušao da spoji i sažme idejni fantazmagorični impuls nastalim na impresivnoj unutarnjoj osnovi sa materijalističkim, tjelesnim porivom i doživljajem jasnog dodira života i prirode. Svakog proljeća i ljeta rađa se strast i ljubav, jesen je gasi i potapa u ništavilo praznine i šupljih dana i dugih noći bez slasti. Pisac je, čini se, u jednom dahu izlio sve svoje duboke misli, bolnost jednog nedoživljenog života, njegovu potencijalnu jačinu i istrajnost, ali i muku neminovnosti, prizvuk pada i konačnog sunovrata. Hamza Humo je, naravno, primao i prihvatao uticaje i sugestije svog vremena, pokušavajući se uklopiti u trenutnu literarnu masu koja je u to trusno doba nadilazila iz više pravaca razbijajući stare i forsirajući avangardne književne novotarije. No, unatoč tome, on se kao literat i umjetnik profilirao sopstvenim eksperimentisanjem s namjerom da zasebno i beskompromisno predoči svoju intimnu viziju života i umjetnosti. Tako je u njegovom djelu, uglavnom, nadvladana neposredna rezonanca nametanja sa strane silinom svoje originalnosti i ličnog ispovijednog individualizma koji je za rezultat imao stvaranje osobne poetike prepoznatljive po obliku i ideji koja nije dopuštala parafrazu, ostavljajući ga usamljenog na zvjezdanom nebu književnosti. Likovi – Grozdana i Grozdan, Ozren, Svrzimantija, Galama, deda Skemba, Grlica, Ivanka, Juro, Leko, narod, Mati, Minda... Književni pravac - Ekspresionizam (Ekspresionizam je pravac suprotan impresionizmu. Ne osvrće prirodu i spoljašnje utiske nego apstraktno prikazuje unutrašnje življanje, koje je često strastveno, mistično i religiozno. Ekspreszionizam se prvi put javio u Francuskoj a najsnažnije je delovao u Nemačkoj. U književnosti je kratko trajao.) Kratak sadržaj – Glavni lik romana je Ozren. Na početku ljeta se vraća u selo gdje upoznava milu i surovu stranu života. Radnja je ispretletana između Ozrena, Grlice i Ivanke te Grozdana i Grozdane. Za Ozrena Grlica predstavlja pravu, istinsku ljubav dok mu je Ivanka samo predmet zadovoljstva i avanture. Grozdana i Grozdan su ljubavnici koji su živjeli u tom selu u vijeku prije Ozrena. Roman nema posebno složenu radnju. U prvom dijelu romana opisuje se pejzaž sela, u drugom dijelu se opisuje život u selu uz pejzaž. Na kraju romana Ozren se vraća tužan u grad. Svrzimantija se ubija a Grlica skače sa litice. Hamza Humo (Mostar, Austrougarska, 30. decembar 1895 – Sarajevo, SFRJ, 19. januar 1970) je bio srpski, jugoslovenski i bosanskohercegovački pisac, novinar i istoričar umetnosti. Gimnaziju je završio u Mostaru. S početka Prvog svetskog rata bio je uhapšen i interniran u Mađarsku. Godine 1915. mobilisan kao tumač i pisar u bolnici u Đeru. Po završetku rata studirao je istoriju umetnosti (1918–23) u Zagrebu, Beču i Beogradu. Od 1922. godine bio je profesionalni novinar beogradskih listova „Novosti“, „Reč“ i „Politike“ i aktivni član Grupe sarajevskih književnika. Nakon kapitulacije Jugoslavuje 1941. odlazi u selo Cim kod Mostara gde ostaje sve vreme okupacije. Posle rata živi u Sarajevu, uređuje list Novo vrijeme, a zatim radi kao urednik Radio Sarajeva i direktor Umjetničke galerije. Po romanu Adem Čabrić snimljena je TV serija „Kože“. Bio je stric Avda Huma, visokog državnog i partijskog funkcionera u SFR Jugoslaviji. Hamza Humo je rođen 30. decembra 1895. u Mostaru gdje je pohađao mekteb, osnovnu školu i gimnaziju. 1914. godine, nakon Sarajevskog atentata, biva uhapšen a zatim interniran u Mađarsku (Komarovo), a 1915. je mobiliziran u austrijsku vojsku. Do kraja rata je služio kao pisar i tumač u bolnici u Beču. Nakon rata vraća se u Mostar i maturira, a potom odlazi na studij historije umjetnosti u Zagreb, potom u Beč i konačno u Beograd. U Zagrebu se druži s mladim pjesnicima Antunom Brankom Šimićem, Ulderikom Donadinijem i Nikom Milićevićem i sam oduševljen ekspresionističkim pokretom. 1919. javlja se prvim književnim ostvarenjem, zbirkom pjesama `Nutarnji život`. Pet godina kasnije, Humo objavljuje zbirku Grad rima i ritmova, kojom se odmiče od školski naučene poetike sablasnog ekspresionizma i primiče čulnom misteriju prirodnog opstojanja. U proznim je djelima s naglašenim lirizmom opisao raslojavanje bošnjačkog svijeta u rodnome hercegovačkom okolišu, utkivajući folklorne i slavensko-bogumilske mitove u svoje pripovijetke: Pod žrvnjem vremena (1928), Pripovijetke (1932), Ljubav na periferiji (1936), Hadžijin mač (1955) i dr. te u romane Grozdanin kikot (1927), Zgrada na ruševinama (1939) i Adam Čabrić (1947). Za razliku od Bašagića i Đikića, koji su uglavnom ponavljali formalno-stilske obrasce sevdalinke i balade u tonovima lirske usmene tradicije, Humo se oslobađa vezanog stiha, a pored očaranosti usmenom tradicijom, zbirkom Sa ploča istočnih ne odriče se ni vrijednosti koje je gajila poezija Bošnjaka na orijentalnim jezicima. Pisao je pjesme, pjesme u prozi, pripovijetke, romane, dramske tekstove, članke, prikaze i reportaže i objavljivao ih u časopisima i listovima Misao (Beograd 1920–23, 1925–26, 1931–32), Beogradski dnevnik (1922), Budućnost (1922–23), Narod (1922–25), Novosti (Beograd 1922–23, 1929), Srpski književni glasnik (Beograd 1922, 1925, 1927, 1936), Književni pregled (1923), Tribuna (Beograd 1923), Zabavnik (1923–24), Gajret (1924–30, 1932–35, 1937–38, 1940), Ilustrovani list (Beograd 1924), Prosveta (Beograd 1924, 1928, 1932–33, 1939–41), Belgrader Zeitung (1925), Reč (Beograd 1925–26), Vijenac (1925–27), Zagreber Tagblatt (1925–26), Letopis Matice srpske (Novi Sad 1926–27), Morgenblatt (1926–27, 1930–31, 1934), Naša domovina (Beograd 1926), Reč i slika (Beograd 1926–27), Sloboda (1926–27), Zora (1926), Politika (Beograd 1927–41), Pregled (1927–31, 1934–35), Sloga (1927), Večernja pošta (1927), Književni sever (Subotica 1928), Trgovinski glasnik (Beograd 1928), Bosanska pošta (1929), Glas naroda (Beograd 1929), Jugoslovenska pošta (1929, 1932–34), Novo doba (1929), Život i rad (Beograd 1929), Riječ (1930), La Yougoslavie (Beograd 1932), Nedelja (Beograd 1932, 1935), Pravda (Beograd 1933–34, 1936–37), Ideje (Beograd 1934), Štampa (Beograd 1934), Vreme (Beograd 1934, 1936–37), Pomorski Lloyd (Beograd 1935), Jugoslovenske pariske novine (Pariz 1936), Bulletin d’Informations économiques (Beograd 1937), Jugoslavija (1937–39), Jugoslovenska stručna štampa (Beograd 1937), Ošišani jež (Beograd 1937), Donauzeitung (Beograd 1941). U vremenu između dva svjetska rata, kada piše najplodnije i najintenzivnije, objavio je vise pjesničkih knjiga i svoje najznačajnije djelo, lirski roman Grozdanin Kikot (1927), koje će doživjeti više izdanja i biti prevedeno na mnoge jezike. Od 1923. godine uređuje list Zabavnik, a od 1923. do 1931. urednik je časopisa Gajret, a potom sve do rata novinar je Politike. Drugi svjetski rat provodi u Cimu kod Mostara. Od 1945. godine uređuje bošnjački list Novo doba, potom je urednik Radio Sarajeva i direktor Umjetničke galerije. Po motivima romana Adem Čabrić snimljena je televizijska serija pod nazivom Kože. Za svoje raznorodno i obimno kniževno djelo Humo je, pored drugih priznanja, dobio i dvije visoke nagrade: Nagradu Srpske akademije nauka u Beogradu i Dvadesetsedmojulsku nagradu SR BiH, koja mu je dodijeljena za životno djelo. Umro je u Sarajevu 19. januara 1970. godine. Bibliografija Nutarnji život, pesme, 1919. Strasti, pripovetke, 1923. Grad rima i ritmova, pesme, 1924. Sa ploča istočnih, pesme, 1925. Grozdanin kikot, 1927 Pod žrvnjem vremena, pripovetke, 1928. Slučaj Raba slikara, novele, 1930. Pripovijetke, 1932. Ljubav na periferiji, pripovetke, 1936. Zgrada na ruševinama, roman, 1939.] Za Tita, 1946. Pjesme, 1946. Hasan opančar, pripovetke, 1947. Adem Čabrić, roman, 1947; 1951. Poema o Mostaru, 1949. Tri svijeta, drama, 1951. Perišićeva ljubav, pripovetke, 1952. Izabrane pjesme, 1954; 1968. Hadžijin mač, pripovetke, 1955; 1964; 1967. Sabrana dela I–VI, Sarajevo 1976. Sreten Stojanović (Prijedor, 2. februar 1898 – Beograd, 29. oktobar 1960) bio je srpski akademski vajar, crtač, akvarelista, teoretičar, likovni kritičar, pedagog i dekan Likovne akademije u Beogradu. Stojanovići su Jakšići iz Nevesinjskog polja. Odatle su se pokrenuli pod vođstvom kneza Vukovoja Jakšića i zaustavili na Kozari u selima više Prijedora. Po sinovima Vukovojevim, Stojanu, postali su Stojanovići, a po knezu Milanu Kneževići. U krajiškoj porodici Stojanovića bile su tri generacije sveštenika. Ilija, Gavro i Simo, otac Sretena Stojanovića i još njegovih sedmoro braće i sestara. Odrastao je u pravoslavnoj srpskoj porodici. Majka Jovanka, djevojački Vujasinović iz svešteničke pravoslavne porodice iz Kozarske Dubice i otac Simo Stojanović pravoslavni sveštenik. Slava Stojanovića je Sveti Đorđe. Sve učenje iz porodice je upućivalo da je najveći domet svakog nacionalizma ipak samo i jedino čovjek. Svi Stojanovići su bili dobro i lijepo vaspitana djeca. Osnovnu školu pohađao je u Prijedoru, a bila je na svega nekoliko metara od njihove porodične kuće na mjestu današnjeg Doma za penzionere i stara lica. Počeo je da pohađa srednju školu u Banjoj Luci ali je kao nacionalistički revolucionar isteran iz gimnazije. Za vreme rata je bio zatvoren. Kao pripadnik Mlade Bosne robijao je u zatvoru u Zenici, gde rezbari i ukrašava kutije za duvan od lipovog drveta. Sa njim je robijao njegov brat dr Mladen Stojanović potonji narodni heroj. Studirao je u Beču, pod pokroviteljstvom potpredsednice Društva „Cvijeta Zuzorić“ Kriste i profesora Medicinskog Fakulteta Đurice Đorđevića, kod majstora Franca Celeznog (Franz Zelezny), a izradu biste kod poljskog vajara Stanislava Romana Levandovskog (Stanisław Roman Lewandowski), koji je neko vreme proveo u ateljeu Ogista Rodena. U Pariz je došao krajem oktobra 1919. gde upisuje privatnu školu Grande Chaumiére, u kojoj je klasu vodio Emila Burdela. Tokom studija družio se sa drugim srpskim umetnicima kao što su Sava Šumanović, Milo Milunović, Risto Stijović, Dušan Jovanović Đukin. Od 1922. se naseljava u Beograd. Tokom života u Beogradu, čest je gost svojih prijatelja i mecena Kriste i Đurice Đorđevića, koji su nakon preseljenja iz Zagreba u Beograd svoj stan u ulici Strahinjića Bana pretvorili u mesto okupljanja umetnika.[1] Za njihov stan Stijović izrađuje 36 reljefa u hrastovini, dok je Milo Milunović radio molitvenu fresku u stanu a arhitekta Zloković projektovao hol. Njihov stan zajedno sa radovima Stojanovića i drugih umetnika uništen je u Aprilskom bombardovanju Beograda. U periodu između dva svetska rata radio je fasadnu plastiku, u saradnji sa arhitektama Milanom Zlokovićem, Dragišom Brašovanom, Milanom Sekulićem i Prokom Bajićem. Njegovi radovi mogu se videti na zgradi Trgovačke komore u ulici Modene u Novom Sadu, na kući Đorđa Dragutinovića u Zmaj Jovinoj ulici broj 31 u Zemunu, palati Asikuracioni Đenerali u beogradskom bulevaru Kralja Aleksandra, stambeno-poslovnom objektu podignutom na uglu Bulevara kralja Aleksandra 17 i Resavske ulice, zgradi u ulici Tadeuša Košćuška 20, zgradi Industrijske komore u Makedonskoj 25 u Beogradu i dvojnoj kuće sa ateljeom Sretena Stojanovića i Mladena Josića. Deo njegovih rada smatra se izuzetnim primerima ar deko reljefa. Nakon 1932. Stojanović više nije radio fasadnu plastiku. Godine 1931. Stojanović je na izložbi sa Kostom Hakmanom prikazao reljefe u drvetu: Igra, Kolo, Pod punim jedrima i Domaća Muzika. Stojanović je jedan od prvih profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), izabran 1950. godine za dopisnog, a od 1959. godine za redovnog člana. Osećaj za monumentalnost iskazuje na spomenicima Karađorđu, Njegošu, Filipu Višnjiću, Mladenu Stojanoviću, a naročito na spomenicima izvedenim posle Drugog svetskog rata na Iriškom vencu (spomenik Sloboda iz 1951) i u Bosanskom Grahovu. Izlagao je još na izložbama nezavisnih umetnika u Parizu 1921. godine. Njegova dela izložena su u više galerija, pored ostalih i u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Umro je 29. oktobra 1960. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. U junu 2013. godine u Galeriji RTS je otvorena izložba njegovih skulptura i slika. Prema Lazaru Trifunoviću tri umetnička perioda u Stojanovićevom radu su: Period stilizacije, 1919–1928 Period realizma, 1929–1944 Period romantike, 1945–1960 Uz Tomu Rosandića, Petra Palavičinija i Ristu Stijovića ubraja se u protagoniste srpske savremene skulpture. KC

Slobodan Markovic - Libero Markoni (1928 - 1990) Svilene bube - posta (Autoportret na slici na zidu), 1961 mastilo na hartiji 27,5 x 20,3 cm potpisano sredina dole Prodavac garantuje autenticnost i originalnost dela odnosno dobijanje fotosertifikata Nikole Kusovca. Ovaj rad je takodje reprodukovan na sajtu b92 uz prigodan tekst o umetniku. Ovaj rad se može otplatiti u ratama. Слободан Марковић, познатији као Либеро Маркони, новинар, песник и сликар, аутор више од шездесет књига, рођен је у Скопљу 26. октобра 1928. Син је Димитрија П. Марковића, официра Војске Краљевине Југославије, на дужности у Скопљу, и мајке Јелене, рођене Протић. Затим је 1929. живео у Љубљани до престанка очеве војне службе. Димитрије П. Марковић (1901-1938) постао је новинар београдског листа „Правда” и први је писац уџбеника из новинарства „Вештина бити новинар” (1938). Писао је песме, приповетке и романе и објавио књигу приповедака „Каплар Тима” (1938). Очевим стопама кренуо је и Слободан Марковић. Да је поживео данас би прославио свој осамдесети рођендан. Рано детињство и дечаштво, после развода родитеља, провео је у Пећи (1930-1941), код баке Милице Протић, у кући угледне породице Ристе Протића, конзула Краљевине Србије у Цариграду. Растао је између два манастира, Пећке патријаршије и Високих Дечана. У Пећи је завршио основну школу и први разред гимназије, а по уласку албанских фашиста и италијанске окупационе војске 1941. депортован је у логор у Каваји. Побегао је из транспорта и у Пећи се скривао до пребацивања код мајке у Београд. У Београду је похађао Четврту мушку гимназију из које је одведен у логор у Смедеревској Паланци (1943/44). Са свега петнаест година робовао је са српском и београдском омладином која се борила против немачког окупатора. Од 1945. школовање је наставио у Трећој мушкој гимназији. Матурирао је у Другој београдској гимназији 1948. Студирао је на групи за југословенску књижевност Филозофског факултета у Београду. Прве литерарне радове пише још као школарац, а у новинарство је ступио као матурант. Објавио је више од шездесет књига у којима су заступљене све књижевне форме: поезија (32), препеви (12), проза (9), путописи (3), репортаже (2), драме (4), филмски сценарио (1), ТВ сценарио (2), антологије (2), есеји, предговори, поговори. Прву збирку песама „После снегова”, објавио је 1949, а последњу „Јужни булевар” 1990. Превођен је на многе стране језике. После смрти објављене су три његове књиге: „Изабрана поезија”, у избору Борислава Радовића, у издању Српске књижевне задруге (1996), књига репортажа „Запиши то, Либеро”, у издању листа „Борба”, где је провео новинарски век (1998), у избору Ксеније Шукуљевић-Марковић и „Моји булевари”, у избору Милисава Крсмановића, у издању Завода за уџбенике из Београда (2001). Био је светски путник. С поносом је говорио да је „опловио четрнаест мора”. Ходочастио је по читавом југословенском простору, највише по Метохији и њеним манастирима. Највећи део живота проживео је на Чубури, делу Београда који је овековечио у својим песмама, репортажама, сликама и цртежима. Умро је 30. јануара 1990. године. Почива у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, у гробници са Милошем Црњанским. Слободан Марковић и Милош Црњански рођени су истог дана – 26. октобра. Као млад новинар, уредник у недељнику „Наш весник”, Слободан Марковић је објавио, 1954. године, поему Милоша Црњанског „Стражилово”, у то време народног непријатеља број један. Када је Црњански дошао у Београд, живели су у истом крају и повремено се дружили. Сада почивају у истој гробници. Заоставштина Слободана Марковића проглашена је за „покретно културно добро”. Према записнику Музеја града Београда она садржи: 472 цртежа (заједно са сликама), 59 предмета домаћинства и личних ствари, 103 фасцикле рукописа, 33 фасцикле и кутије архивске грађе, 2754 књиге из личне библиотеке. Заоставштина је смештена у просторијама општине Врачар и Архиву Србије. Иако је више пута покретана иницијатива да се на Чубури подигне Спомен-музеј Слободана Марковића, у коме би се налазила његова вредна и занимљива уметничка заоставштина, још ништа није учињено. Додуше, на Чубури, једна „Просветина” књижара, један сквер, између улица Макензијеве, Соколске и Мачванске, и једна библиотека – носе име великог песника. На кући у Улици патријарха Варнаве 10 (некадашња Филипа Кљајића), постављена је спомен-плоча на којој пише: „У овој кући живео је и радио од 1980. до 1990. српски песник Слободан Марковић (1928-1990)”. И то је све. Рођени песник, Слободан Марковић, записао је Борислав Радовић, учио је од оних који су му били блиски по схватању поезије, али и по њеној неодвојивости и зависности од живота. На широкој лествици од Вијона, Е. А. Поа, Бодлера и Љермонтова до Блока, Мајаковског и Јесењина, па онда од Диса, Ујевића и Црњанског до Драинца и раног Давича, он је тражио и налазио духовне сроднике својој младости, изоштравао осетљивост, изграђивао поступак, усавршавао израз. Слободан Марковић је био један од последњих, правих београдских боема. О алкохолу каже: „Ја га познајем. Упознао сам га кад су на гранама Београда, који су бомбардовали савезници, 1944, с пролећа, висила деца, а по крововима Крунске улице лежале раскомадане болничарке, мајке, лекари, техничко особље. Тад је он давио мој страх и моју огромну језу. Био ми је пријатељ. Дружећи се с њим, газио сам по леђима лешева, а кад би ме у свитање остављао, бојао сам се сакривен у мраку и пепелу рушевина... Алкохол је свуда. Одавде до Аљаске. Он је опасност број један! Он је болест коју не може да излечи санаторијум, већ сви ми, људи свих боја, људи света”. Његова животна сапутница Ксенија Шукуљевић-Марковић нам каже да се Слободан Марковић увек представљао као новинар, никада као песник и сликар. Дража му је била награда „Светозар Марковић” за новинарство од неких важних књижевних награда. Поетска жица, забележио је Љубиша Манојловић, новинара је уздигла до барда малих ствари, а новинар је поети дао око да види читав рељеф и да то забележи, опише, нацрта, наслика. Марковићева Метохија, говорио је Славко Вукосављевић, то је Метохија његовог детињства. Марковићева Чубура, то је Чубура његовог дечаштва које већ гледа, мисли, памти, жели, то је Чубура вила и уџерица, промукле песме и кафана. Метохија се више одражава у Слободановој поезији, веселој и тужној, мелодичној, а Чубура више у његовом животу, темпераментном, немирном, боемском... Да ли су се Чубура и Београд одужили свом песнику?

301 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali jedna slicica u albumu da bi bio pun!!! Hana i Barbera je bila američka produkcijska kuća za crtane filmove koja je producirala animirani televizijski i bioskopski program četrdeset i pet godina između 1957. i 2001. Hana-Barberu su osnovali 1944. Metro-Goldvin-Majerovi animacioni režiseri Vilijam Hana i Džozef Barbera pod nazivom H-B Enterprajziz, koji je korišćen za produkciju televizijskih reklama. Pošto je MGM zatvorio svoj studio za animacije 1957, H-B Enterprajziz je postao glavni posao Hane i Barbere i kompanija je promenila naziv u Hana i Barbera produkciju 1960. Za tri decenije, Hana i Barbera su proizveli mnogo uspešnih crtanih filmova, na primer Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Hiki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Skubi Du i Štrumfovi, svi oni će postati ikone zapadne pop kulture. Godine 1991, kompaniju je kupio Tarner Brodkasting, u glavnom iz razloga kako bi Tarner mogao da upotrebi njihovu biblioteku koja je sadržala preko 300 crtanih filmova i serija kako bi je iskoristio kao osnovu potrebnu za njegov novi program Kartun Netvork kanal za kablovsku televiziju. Promenjen je naziv u H-B Produkcijska kompanija i 1992, u Hana i Barbera crtani filmovi 1993, studio je nastavio sa proizvodnjom bez aktivnog delovanja Vilijama Hane ili Džozefa Barbere, oni su obojica otišli u polu-penziju, ali su i dalje ostali vodeća lica studija. Za vreme kasnih 1990-ih, Tarner je Hana i Barberu isključivo okrenuo produkciji novih materijala za Kartun Netvork. 1996, Tarner Brodkasting je kupio Tajm Vorner. Pošto je Vilijam Hana umro 2001, Hana i Barbera je postao deo Varner Braders animejšona, i studija Kartun netvork nastavljena je produkcija Kartun Netvorkovih crtanih filmova. Džozef Barbera je ostao sa Varner Braders animejšenom kao ceremonijalno lice sve do njegove smrti 2006. Počeci Hane i Barbere Vilijam Hana i Džozef Barbera su se prvi put udružili dok su još radili u Metro-Goldvin-Majerovom studiju za animacije 1939. Prvi njihov veći projekat je bio crtani film Puss Gets the Boot (1940), koji je poslužio kao osnova za crtani film Tom i Džeri, a ujedno je bio i prva epizoda popularnog crtaća. Hana, Barbera i MGM-ov režiser Džordž Sidnej su osnovali H-B Enterprajziz 1944. dok su i dalje radili za studio, svoju kompaniju su koristili za snimanje prvih televizijskih reklama. Pošto su Hana i Barbera dobili osam Oskara za određene epizode njihovog crtanog filma Tom i Džeri, MGM je zatvorio studio za animacije 1957, zato što je smatrao da je napravljeno dovoljno epizoda za repriziranje. Hana i Barbera su zaposlili većinu svojih radnika iz MGM-a da rade za H-B Enterprajziz, koja će postati prava produkcijska kuća od 1957. Doneta je odluka da kompanija snima crtane filmove za televiziju, a prvi crtani film je bio The Ruff & Reddy Show, koji je premijerno prikazan na NBC-u u decembru 1957. Kako bi nastavili proizvodnju Hana i Barbera su se udružili sa kompanijom Skrin Gems. 1959. godine, H-B Enterprajziz je promenio naziv u Produkciju Hana i Barbera i postao je vođa u televizijskoj animaciji. Obično su bili kritikovani zbog upotrebe tehnike ograničene animacije, Produkcija Hana i Barbera je obično proizvodila crtane filmove koji su se prikazivali vikendom i sredom u udarnom terminu. Prikazivale su ih sve vodeće televizije u SAD. Studio je takođe i imao nekoliko bioskopskih ostvarenja kao što je crtani film napravljen za Kolumbija Pikčers, Loopy De Loop. Snimani su i drugi kratki bioskopski crtaći na osnovu televizijskih animiranih filmova. Kompanija nikada nije imala sopstvenu zgradu do 1963, kada je otvorena na adresi Bulevar Kahuenga 3.400. u Studijskom gradu, Kalifornija. Partnerstvo između Hane i Barbere i Kolumbije trajalo je do 1967, kada su Hana i Barbera prodali studio Taft Brodkastingu dok su zadržali svoju poziciju u studiju. Od 1965, Hana i Barbera su pokušali da budu muzička izdavačka kuća za kratko vreme. HBR ploče su distribuirali Kolumbija CBS rekords, sa pevačima kao što su Luis Prima, Pet Amerikanaca, Skatman Kroters, i 13. sprat lift. Od 1969. do otprilike 1983, Produkcija Hana i Barbera je bio vodeći studio za televizijsku animaciju na svetu, skoro skroz posvećeni produkciji crtanih filmova koji su se puštali sredom ujutru. Televizijski crtani filmovi Hana i Barbera je prvi studio za animacije koji je uspešno producirao crtane filmove posebno za televiziju;do tada, su televizijski crtaći postojali samo kao reprize bioskopskih. Druga dela Hane i Barbere uključuju i bioskopski crtani film, Loopy De Loop, za Kolumbija Pikčers od 1959 do 1965; i početna sekvenca ABC-evog/Skrin Gems televizijskog programa Začarani. Kasnije, H-B će koristiti likove Začaranih kao goste u Porodici Kremenko. Mnoštvo Hana i Barbera crtanih filmova su bili proizvedeni za puštanje u udarnim terminima, nastavili su proizvodnju tih crtaća sve do ranih 1970-ih. To su crtani filmovi: Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Brzi Drov Mak rov, Top Mačak, Džoni Kvest, Porodica Džetsons, Uvrnute trke, i posebno Porodica Kremenko svi su oni puštani u udarnim terminima i takmičili su se sa najboljim komedijama, dramama i kvizovima. Porodica Kremenkoje postao šou sa najvišim rejtingom gledanosti. Tokom svoje dve decenije uspeha, Hana i Barbera su predstavili mnogo crtanih filmova Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, i Skubi Du, svi oni će postati ikone američke pop kulture. Tokom 1970-ih praktično, većina američke televizijske animacije su producirali Hana i Barbera, jedini rivali su dolazili od Filmejšena i DePati-Freleng Enterprajzesa, plus određeni animirani specijali koji su se puštali u udarnom terminu od Rankin Basa, Čak Džounsa, i Bila Melendeza. Kontroverznost kvaliteta Hana i Barbera su bili optuženi za doprinos smanjenju kvaliteta animacije i crtanih filmova od 1960-te do 1980-te. Neki ljudi veruju da su njihovi crtani filmovi „uništili humor“. To je zato što su oni prvi studio koji se bavio televizijskom animacijom, tako da su imali ograničen budžet. U MGM su trošili do $50,000 za jedan kratak crtani film, dok su oni trošili $3,000 za crtani film iste dužine. Na primer, jedan 22-minutna (30 minuta sa reklamama) epizoda Džouzija i Cica Maca iz 1970 imala je isti budžet --$45,000-- kao jedan 8-minutni Tom i Džeri iz -1940-te. Takva budžetska ograničenja zahtevala su promene produkcijskih vrednosti. U priči koju je objavio Saturdej Ivning Poust, Kritičari tvrde da Hana i Barbera su uzimali više posla nego što su mogli da urade, to je jedino televizijska publika mogla da trpi.[1] Jedan direktor u Volt Dizniju je jednom rekao, „Mi ne računamo njih uopšte kao rivale.“[1] To je možda bilo istina, ali kasnih 1950-ih i ranim 1960-ih, Hana i Barbera je bio jedini studio u Holivudu koji je aktivno zapošljavao, u to vreme oni su pokupili dosta Diznijevih animatora. Hana i Barbera su predstavili ograničenu animaciju, koja je bila popularizovana u bioskopima zahvaljujući UPI, na televizijskim crtanim serijama kao što je Rafov i Redijev šou kao način koji će smanjiti troškove. Ovo je dovelo do smanjenja kvaliteta animacije. Studio je našao rešenje za te kritike, da pravi filmove i tako pravi bolje verzije njihovih crtaća, to su na primer: (Nej tamo, to je Medvedić Jogi! iz 1964, Čovek zvani Kremenko iz 1966, i Džetsons: Film iz 1990) i adaptacije drugih materijala: (Šarlotina mreža iz 1973. i Hajdina Pesma iz 1982). Polje animacije je stiglo do dna oko sredine 1970-ih, čak je i publici crtanih filmova sredom dosadilo. Snažno fokusiranje na jake dijaloge i pametne scenarije je manje ili više nestalo do 1973, Zato što se studio promenio priča je bila na zadnjem mestu, a animacija na prvom. U to vreme Hana i Barbera crtani filmovi su veoma loše prolazili osim nekoliko primera: (Porodica Kremenko, Skubi Du, Super Prijatelji), ali oni su se samo reprizirali. Spor uspon i pad Stanje oblasti animacije se promenilo 1980-ih, zahvaljujući takmičarima nastale su serije koje su bile bazirane na popularnim igračkama tj. akcionim figurama, uključujući i Filmejšenov Hi-men i Gospodari svemira i Rankin Basove Munjevite mačke. Hana i Barbera studio je zaostao za konkurencijom, kako je novi talas animatora nadolazio i oprobavao se na tržištu 1980-ih i 1990-ih. Tokom 1980-ih, Hana i Barbera su predstavili crtaće napravljene na osnovu poznatih proizvoda Štrumfovi, Snorkijevci, Pak-Man, Despoti hazarda, Priče majci, Srećni dani, Lavern i Širli, Mork i Mindi, i Izazov GoBotsa, takođe su proizveli i nekoliko ABC Nedeljnih specijala. Nekoliko njihovih crtanih filmova je proizvedeno u Australijskom studiju (napravljeno je partnerstvo sa Australijskom kompanijom Sautern star enterteiment), uključujući Drak Pak, Vajldfajr, Berenstainovi Medvedi, Tin Vuk, i skoro svi CBS Storybreak-ovi. Početkom 1980-ih i nastavivši posle kupovine Turnera, takođe su tadili na nekim manje poznatim projektima, kao što je serija Najbolje avanture: Priče iz Biblije. H-B se takođe ujedinio sa Rabi-Spirs produkcijom, koju su osnovali 1977. bivši H-B radnici Džo Rubi i Ken Spirs. Taft Brodkasting je kupio Rubi-Spirs od Filmvejsa 1981, Rubi-Spirs se često udruživao da radi zajedno sa Hanom i Barberom. Hana i Barbera su često pravili crtane filmove u kojima su glavni likovi mali 1980-ih, kao što su: Pink Panter i Sinovi, Dete Kremenko, Popaj i sinovi, i Pas pod imenom Skubi Du. iz 1985, Hana i Barbera su pustili Neverovatni svet Hane i Barbere, novi program koji je predstavio nove verzije starih likova kao što su: Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Snorkovi, i Riči Rič, zajedno sa novim crtanim filmovima kao što su: Galtar i zlatni Lenc, Pa Pa Medvedići, Fantastični Maks, i Noćna Patrola.. Sledeće godine H-B su proizveli: Jogijevo veliko bekstvo, prvi crtani u Hana i Barbera superzvezdama 10, serija o 10 originalnih telefilm-ova napravljena na osnovu njihovih popularnih likova, uključujući i popularne specijale kao što je Džetsonsi upoznaju Kremenkove. Zbog ovoga, Hana i Barbera i Rubi i Spirs su bili razlozi finansijskih problema Taft Brodkastinga, koji je baš tad kupila Američka Finansijska Korporacija 1987. i promenila mu ime u Veliki Američki Brodkasting sledeće godine. H-B je odlučila da promeni svoj način rada i da pravi crtane filmove u studijima u Tajvanu, na Filipinima, i Japanu. Hanu i Barberu su usporavali zahtevi televizijskih stanica, uglavnom ABC, koji su insistirali na repriziranju Skubi Dua više puta, uključujući i crtaće Kapetan Pećinac i Džozi i Cica mace; to je uništavalo kreativnost, što je dovelo do toga da su mnogi scenaristi i animatori napustili studio u 1989. Odgovorili su na poziv od Varner braće koji su planirali da ožive svoj studio za animacije, odmah su napravili crtane filmove: Tini Tun Avanture i Anamanijaci. Tarnerova obnova 1990-te, zbog finansijske situacije, Hana i Barbera i Rubi i Spirs su stavljeni na prodaju. 1991, većinu biblioteke Hane i Barbere i Rubi i Spirsa je kupio Tarner Brodkasting. Turnerov predsednik zabave Skot Saša je izabrao čudan izbor da vodi studio u propadanju. Fred Seibert je direktor za brendiranje koji je napravio marketing i izbrendirao MTV i Nikolodeon i izmislio je program “Nik-noću”, ali nikada nije radio u produkciji crtanih filmova. On je odmah popunio prazninu koja je nastala zbog nedostatka animatora, scenarista i producenata, zaposlio je ljude kao: Pat Ventura, Donovan Kuk, Kreg Mekreken, Gendi Tartakovski, Set Mekfarlan, David Feis, Van Partibl, i Buč Hartman i novog vođu u produkciji Baza Potamkina. 1992, studio je promenio ime u H-B Produkcijska kompanija, a zatim ponovo promena naziva u Hana i Barbera crtaći. sledeće godine. Ranih 1990-ih, Hana i Barbera su napravili crtaće kao: Tom i Džeri deca, Drupi: Gospodar detektiva), Nove avanture kapetana Planete i Jo Jogi. Takođe su napravili crtaće koji su bili drugačiji od njihovih prethodnih izdanja, uključujući crtaće Budi se, skači i kotrljaj, Dva glupa psa, SVOT mačke i Pirati mračnih voda. Sredinom 1990-ih, Hana i Barbera i Kartun Netvork (koji je predstavio dosta njihovih crtaća novijoj publici) je pustio Seibertovu inovaciju, povratak u budućnost koncept kratkih crtaća Kakav-Crtać šou, koji je predstavio nove likove i na neki način promenio Hanu i Barberu zauvek. Prvi crtani film koji je nastao iz Kakav-crtać šoua je Gendi Tartakovskova Deksterova laboratorija. Drugi programi su ih sledili, uključujući i Džoni Bravo, Krava i Pile i Super devojčice, to su bile zadnje serije koje su koristile H-B logo: “Zvezda Padalica” (koji je prvo korišćen 1979). H-B su takođe napravili nekoliko filmova sa Skubi Duom (Vorner Braće) isto tako i novu seriju, Prave avanture Džonija Kvesta. Posle ujedinjenja Tarner Brodkastinga i Tajm Varnera 1996, Vlasnici su morali da dele studije u svom vlasništvu. Iako su bili pod istim vlasništvom, Hana i Barbera i Vorner braders. Animacija su radili odvojeno do 1998. Te godine Hana i Barbera zgrada je zatvorena i preseljena na plac Vorner Braders Animacije Šerman Oks, Los Anđeles, Kalifornija. Kartun Netvork Studio Kartun Netvork Studio je produkcijska kompanija osnovana 21. oktobra 1994. godine. Oko 1998, ime Hana i Barbera je počelo da nestaje sa crtanih filmova i počelo se zamenjivati sa imenom Kartun Netvork Studio. To je bilo zgodno crtaćima koji su se proizvodili izvan Hane i Barbere, ali je Kartun Netvork imao pomoć u produkciji, na primer a. k. a crtaći Ed, Ed i Edi, Kino Film` Majk, Lu i Og, i Kurios Pikčers` Ovca u velikom gradu, kao i crtaći koje je studio nastavljao da proizvodi: Grimove avanture Bilija i Mendi i Samuraj Džek i drugi Kartun Netvorkovi originalni crtaći. Ovo je zbog činjenice da je brend Kartun Netvork studio napravljen samo kako bi se napravila prva sezona Deksterove laboratorije (ironično, naziv brenda će se vratiti crtanom filmu kada se budu napravile nove epizode 2001). Kada je Vilijam Hana umro 22. marta, 2001, jedno doba je završeno. Zadnja zvanična Hana i Barbera produkcija je bila Skubi Du i Sajber trka, koj je distribuirala film i prenela zvaničnu produkciju Vorner Braders. Televizijskoj animaciji. Posle 2001. Animaciju i druge Kartun Netvorkove projekte je radio Kartun Netvork studio. Džozef Barbera je nastavio da radi za Vorner braders animaciju na projektima vezanim za Hanu i Barberu i Tom i Džeri sve do njegove smrti 18. decembra, 2006. Hana i Barbera ime se i dalje spominje na produkcijama starih H-B klasika kao što su Porodica Kremenko, Skubi Du i drugi, studio koji ih producira je Vorner braders. Animacija (ponekad se i Kartun Netvork pozabavio produkcijom tih crtaća); Većina crtanih filmova koje je pravila Hana i Barbera produkcija za Kartun Netvork sada je u vlasništvu kanala. Lista značajnijih Hana i Barbera produkcija 1950-te Rafov i Redijev Šou (1957, NBC) Haki i prijatelji (1958,) Piksi i Diksi i Gospodin Džinks (1958) Brzi Drov Mek rov (1959,) Snuper i Bleber (1959) Augi Dogi i Dogi Dedi (1959) Loopy De Loop (1959-1965, bioskopski kratak crtani film) 1960-te Porodica Kremenko (1960, ABC) Top Mačak (1961) Medvedić Jogi (1961,) Lale Gator (1962,) Porodica Džetsons (1962, ABC) Magila Gorila (1964,) Pankin` Maca & Mašmiš (1964) Rikošet Zeka & Drop a Long (1964) Džoni Kvest (1964, ABC) Hej tamo, to je medvedić Jogi! (1964, bioskopski dugometražni crtani film ) Atomski Mrav Tajna Veverica (1965, ABC) Skvidli Didli Petar Potamus i njegov magični leteći balon (1966,) Povetarko i Kijavko (1966) Jipi, Japi i Jahuuji (1966) Svemirski Duh i Dino dečak (1966, CBS) Čovek zvani kremenko (1966, bioskopski dugometražni crtani film) Čovek Ptica i Trio Galaksija (1967, NBC) Herkuloid (1967, CBS) Šazan (1967, CBS) Banana split sat avanture (1968, NBC) Uvrnute Trke (1968, CBS) Skubi Du (1969, CBS) 1970-te Džozi i Cica Mace (1970, CBS) Harlem Globetroter (1970) U pomoć!... to je Her Ber Banč! (1971, CBS) Neverovatni Čan i Čan Klan (1972, CBS) Sealab 2020 (1972, NBC) Džini (1973, CBS) Super Prijatelji (1973), ABC) Šarlotina mreža (1973, bioskopski dugometražni crtani film ) Brzi Bagi (1973) Porodica Adams (1973, NBC) Hongkong Fuji (1974, ABC) Novi Tom i Džeri/Grejp Ejp šou (1975, CBS) Skubi Du/Dajnomat sat (1976, ABC) Džaberdžav (1976, ABC) Skubijeva Sve zvezdana Smehijada (1977, ABC) Novi Popaj (1978, CBS) Fred i Barni upoznaju stvar (1979, NBC ) 1980-te Riči Rič/Skubi i Skrepi Du šou (1980, ABC) Štrumfovi (1981, NBC) Pak-man/Mali Nevaljalci/Riči Rič šou (1982, ABC) Priče Majci (1982, NBC) Pak-Man (TV serija) (1983, ABC) Snorkijevci (1984, NBC) Izazov GoBotsa (1984,) Paund Psi (1986, ABC) Kompletno Mentalne neadvanture Eda Grimlija (1988, NBC) 1990-te Džetsonsi: Film (1990, bioskopski dugometražni crtani film) Tom i Džeri deca (1990, ko produkcija sa Turner Entertejmentom, FOKS) Porodica Adams (druga animirana verzija) (1992, ABC) 2 Glupa psa (1993, TBS) SVOT Mačke (1993, TBS) Nove avanture Kapetana Planete (1993, TBS) Kakav-crtać šou (1994, Kartun Netvork) Prave Avanture Džonija Kvesta (1996, Kartun Netvork/TBS /TNT]]) Deksterova Laboratorija (1996, Kartun Netvork) Džoni Bravo (1997, Kartun Netvork) Krava i Pile (1997, Kartun Netvork) Super Devojčice (1998, Kartun Netvork) Hana i Barbera zvučni efekti Osim njihovih crtanih filmova i likova, Hana i Barbera su takođe bili poznati po svojoj opširnoj biblioteci zvučnih efekata. Osim običnih zvučnih efekata iz crtanih filmova (kao što su zvečke, flaute i drugi instrumenti), oni su takođe imali i poznate zvukove korišćene za transportovanje, kućne predmete, elemente i drugo. Kada su Hana i Barbera osnovali svoj studio 1957, napravili su dosta zvučnih efekata, a imali su ograničene izbore. Takođe su uzeli zvukove iz tada zatvorenog MGM-ovog studija za animacije. Do 1958, počeli su da šire i da dodaju više zvukova u svoju biblioteku. Pored toga su pravili dosta svojih zvukova, takođe su sakupili dosta zvukova iz drugih filmskih i studija za animacije, kao što je Univerzal Pikčers, Vorner braders. Animacija, pa čak i Volt Dizni Produkcija...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali cetiri slicice! Hana i Barbera je bila američka produkcijska kuća za crtane filmove koja je producirala animirani televizijski i bioskopski program četrdeset i pet godina između 1957. i 2001. Hana-Barberu su osnovali 1944. Metro-Goldvin-Majerovi animacioni režiseri Vilijam Hana i Džozef Barbera pod nazivom H-B Enterprajziz, koji je korišćen za produkciju televizijskih reklama. Pošto je MGM zatvorio svoj studio za animacije 1957, H-B Enterprajziz je postao glavni posao Hane i Barbere i kompanija je promenila naziv u Hana i Barbera produkciju 1960. Za tri decenije, Hana i Barbera su proizveli mnogo uspešnih crtanih filmova, na primer Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Hiki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Skubi Du i Štrumfovi, svi oni će postati ikone zapadne pop kulture. Godine 1991, kompaniju je kupio Tarner Brodkasting, u glavnom iz razloga kako bi Tarner mogao da upotrebi njihovu biblioteku koja je sadržala preko 300 crtanih filmova i serija kako bi je iskoristio kao osnovu potrebnu za njegov novi program Kartun Netvork kanal za kablovsku televiziju. Promenjen je naziv u H-B Produkcijska kompanija i 1992, u Hana i Barbera crtani filmovi 1993, studio je nastavio sa proizvodnjom bez aktivnog delovanja Vilijama Hane ili Džozefa Barbere, oni su obojica otišli u polu-penziju, ali su i dalje ostali vodeća lica studija. Za vreme kasnih 1990-ih, Tarner je Hana i Barberu isključivo okrenuo produkciji novih materijala za Kartun Netvork. 1996, Tarner Brodkasting je kupio Tajm Vorner. Pošto je Vilijam Hana umro 2001, Hana i Barbera je postao deo Varner Braders animejšona, i studija Kartun netvork nastavljena je produkcija Kartun Netvorkovih crtanih filmova. Džozef Barbera je ostao sa Varner Braders animejšenom kao ceremonijalno lice sve do njegove smrti 2006. Počeci Hane i Barbere Vilijam Hana i Džozef Barbera su se prvi put udružili dok su još radili u Metro-Goldvin-Majerovom studiju za animacije 1939. Prvi njihov veći projekat je bio crtani film Puss Gets the Boot (1940), koji je poslužio kao osnova za crtani film Tom i Džeri, a ujedno je bio i prva epizoda popularnog crtaća. Hana, Barbera i MGM-ov režiser Džordž Sidnej su osnovali H-B Enterprajziz 1944. dok su i dalje radili za studio, svoju kompaniju su koristili za snimanje prvih televizijskih reklama. Pošto su Hana i Barbera dobili osam Oskara za određene epizode njihovog crtanog filma Tom i Džeri, MGM je zatvorio studio za animacije 1957, zato što je smatrao da je napravljeno dovoljno epizoda za repriziranje. Hana i Barbera su zaposlili većinu svojih radnika iz MGM-a da rade za H-B Enterprajziz, koja će postati prava produkcijska kuća od 1957. Doneta je odluka da kompanija snima crtane filmove za televiziju, a prvi crtani film je bio The Ruff & Reddy Show, koji je premijerno prikazan na NBC-u u decembru 1957. Kako bi nastavili proizvodnju Hana i Barbera su se udružili sa kompanijom Skrin Gems. 1959. godine, H-B Enterprajziz je promenio naziv u Produkciju Hana i Barbera i postao je vođa u televizijskoj animaciji. Obično su bili kritikovani zbog upotrebe tehnike ograničene animacije, Produkcija Hana i Barbera je obično proizvodila crtane filmove koji su se prikazivali vikendom i sredom u udarnom terminu. Prikazivale su ih sve vodeće televizije u SAD. Studio je takođe i imao nekoliko bioskopskih ostvarenja kao što je crtani film napravljen za Kolumbija Pikčers, Loopy De Loop. Snimani su i drugi kratki bioskopski crtaći na osnovu televizijskih animiranih filmova. Kompanija nikada nije imala sopstvenu zgradu do 1963, kada je otvorena na adresi Bulevar Kahuenga 3.400. u Studijskom gradu, Kalifornija. Partnerstvo između Hane i Barbere i Kolumbije trajalo je do 1967, kada su Hana i Barbera prodali studio Taft Brodkastingu dok su zadržali svoju poziciju u studiju. Od 1965, Hana i Barbera su pokušali da budu muzička izdavačka kuća za kratko vreme. HBR ploče su distribuirali Kolumbija CBS rekords, sa pevačima kao što su Luis Prima, Pet Amerikanaca, Skatman Kroters, i 13. sprat lift. Od 1969. do otprilike 1983, Produkcija Hana i Barbera je bio vodeći studio za televizijsku animaciju na svetu, skoro skroz posvećeni produkciji crtanih filmova koji su se puštali sredom ujutru. Televizijski crtani filmovi Hana i Barbera je prvi studio za animacije koji je uspešno producirao crtane filmove posebno za televiziju;do tada, su televizijski crtaći postojali samo kao reprize bioskopskih. Druga dela Hane i Barbere uključuju i bioskopski crtani film, Loopy De Loop, za Kolumbija Pikčers od 1959 do 1965; i početna sekvenca ABC-evog/Skrin Gems televizijskog programa Začarani. Kasnije, H-B će koristiti likove Začaranih kao goste u Porodici Kremenko. Mnoštvo Hana i Barbera crtanih filmova su bili proizvedeni za puštanje u udarnim terminima, nastavili su proizvodnju tih crtaća sve do ranih 1970-ih. To su crtani filmovi: Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Brzi Drov Mak rov, Top Mačak, Džoni Kvest, Porodica Džetsons, Uvrnute trke, i posebno Porodica Kremenko svi su oni puštani u udarnim terminima i takmičili su se sa najboljim komedijama, dramama i kvizovima. Porodica Kremenkoje postao šou sa najvišim rejtingom gledanosti. Tokom svoje dve decenije uspeha, Hana i Barbera su predstavili mnogo crtanih filmova Porodica Kremenko, Porodica Džetsons, Haki i prijatelji, Medvedić Jogi, Džoni Kvest, i Skubi Du, svi oni će postati ikone američke pop kulture. Tokom 1970-ih praktično, većina američke televizijske animacije su producirali Hana i Barbera, jedini rivali su dolazili od Filmejšena i DePati-Freleng Enterprajzesa, plus određeni animirani specijali koji su se puštali u udarnom terminu od Rankin Basa, Čak Džounsa, i Bila Melendeza. Kontroverznost kvaliteta Hana i Barbera su bili optuženi za doprinos smanjenju kvaliteta animacije i crtanih filmova od 1960-te do 1980-te. Neki ljudi veruju da su njihovi crtani filmovi „uništili humor“. To je zato što su oni prvi studio koji se bavio televizijskom animacijom, tako da su imali ograničen budžet. U MGM su trošili do $50,000 za jedan kratak crtani film, dok su oni trošili $3,000 za crtani film iste dužine. Na primer, jedan 22-minutna (30 minuta sa reklamama) epizoda Džouzija i Cica Maca iz 1970 imala je isti budžet --$45,000-- kao jedan 8-minutni Tom i Džeri iz -1940-te. Takva budžetska ograničenja zahtevala su promene produkcijskih vrednosti. U priči koju je objavio Saturdej Ivning Poust, Kritičari tvrde da Hana i Barbera su uzimali više posla nego što su mogli da urade, to je jedino televizijska publika mogla da trpi.[1] Jedan direktor u Volt Dizniju je jednom rekao, „Mi ne računamo njih uopšte kao rivale.“[1] To je možda bilo istina, ali kasnih 1950-ih i ranim 1960-ih, Hana i Barbera je bio jedini studio u Holivudu koji je aktivno zapošljavao, u to vreme oni su pokupili dosta Diznijevih animatora. Hana i Barbera su predstavili ograničenu animaciju, koja je bila popularizovana u bioskopima zahvaljujući UPI, na televizijskim crtanim serijama kao što je Rafov i Redijev šou kao način koji će smanjiti troškove. Ovo je dovelo do smanjenja kvaliteta animacije. Studio je našao rešenje za te kritike, da pravi filmove i tako pravi bolje verzije njihovih crtaća, to su na primer: (Nej tamo, to je Medvedić Jogi! iz 1964, Čovek zvani Kremenko iz 1966, i Džetsons: Film iz 1990) i adaptacije drugih materijala: (Šarlotina mreža iz 1973. i Hajdina Pesma iz 1982). Polje animacije je stiglo do dna oko sredine 1970-ih, čak je i publici crtanih filmova sredom dosadilo. Snažno fokusiranje na jake dijaloge i pametne scenarije je manje ili više nestalo do 1973, Zato što se studio promenio priča je bila na zadnjem mestu, a animacija na prvom. U to vreme Hana i Barbera crtani filmovi su veoma loše prolazili osim nekoliko primera: (Porodica Kremenko, Skubi Du, Super Prijatelji), ali oni su se samo reprizirali. Spor uspon i pad Stanje oblasti animacije se promenilo 1980-ih, zahvaljujući takmičarima nastale su serije koje su bile bazirane na popularnim igračkama tj. akcionim figurama, uključujući i Filmejšenov Hi-men i Gospodari svemira i Rankin Basove Munjevite mačke. Hana i Barbera studio je zaostao za konkurencijom, kako je novi talas animatora nadolazio i oprobavao se na tržištu 1980-ih i 1990-ih. Tokom 1980-ih, Hana i Barbera su predstavili crtaće napravljene na osnovu poznatih proizvoda Štrumfovi, Snorkijevci, Pak-Man, Despoti hazarda, Priče majci, Srećni dani, Lavern i Širli, Mork i Mindi, i Izazov GoBotsa, takođe su proizveli i nekoliko ABC Nedeljnih specijala. Nekoliko njihovih crtanih filmova je proizvedeno u Australijskom studiju (napravljeno je partnerstvo sa Australijskom kompanijom Sautern star enterteiment), uključujući Drak Pak, Vajldfajr, Berenstainovi Medvedi, Tin Vuk, i skoro svi CBS Storybreak-ovi. Početkom 1980-ih i nastavivši posle kupovine Turnera, takođe su tadili na nekim manje poznatim projektima, kao što je serija Najbolje avanture: Priče iz Biblije. H-B se takođe ujedinio sa Rabi-Spirs produkcijom, koju su osnovali 1977. bivši H-B radnici Džo Rubi i Ken Spirs. Taft Brodkasting je kupio Rubi-Spirs od Filmvejsa 1981, Rubi-Spirs se često udruživao da radi zajedno sa Hanom i Barberom. Hana i Barbera su često pravili crtane filmove u kojima su glavni likovi mali 1980-ih, kao što su: Pink Panter i Sinovi, Dete Kremenko, Popaj i sinovi, i Pas pod imenom Skubi Du. iz 1985, Hana i Barbera su pustili Neverovatni svet Hane i Barbere, novi program koji je predstavio nove verzije starih likova kao što su: Medvedić Jogi, Džoni Kvest, Snorkovi, i Riči Rič, zajedno sa novim crtanim filmovima kao što su: Galtar i zlatni Lenc, Pa Pa Medvedići, Fantastični Maks, i Noćna Patrola.. Sledeće godine H-B su proizveli: Jogijevo veliko bekstvo, prvi crtani u Hana i Barbera superzvezdama 10, serija o 10 originalnih telefilm-ova napravljena na osnovu njihovih popularnih likova, uključujući i popularne specijale kao što je Džetsonsi upoznaju Kremenkove. Zbog ovoga, Hana i Barbera i Rubi i Spirs su bili razlozi finansijskih problema Taft Brodkastinga, koji je baš tad kupila Američka Finansijska Korporacija 1987. i promenila mu ime u Veliki Američki Brodkasting sledeće godine. H-B je odlučila da promeni svoj način rada i da pravi crtane filmove u studijima u Tajvanu, na Filipinima, i Japanu. Hanu i Barberu su usporavali zahtevi televizijskih stanica, uglavnom ABC, koji su insistirali na repriziranju Skubi Dua više puta, uključujući i crtaće Kapetan Pećinac i Džozi i Cica mace; to je uništavalo kreativnost, što je dovelo do toga da su mnogi scenaristi i animatori napustili studio u 1989. Odgovorili su na poziv od Varner braće koji su planirali da ožive svoj studio za animacije, odmah su napravili crtane filmove: Tini Tun Avanture i Anamanijaci. Tarnerova obnova 1990-te, zbog finansijske situacije, Hana i Barbera i Rubi i Spirs su stavljeni na prodaju. 1991, većinu biblioteke Hane i Barbere i Rubi i Spirsa je kupio Tarner Brodkasting. Turnerov predsednik zabave Skot Saša je izabrao čudan izbor da vodi studio u propadanju. Fred Seibert je direktor za brendiranje koji je napravio marketing i izbrendirao MTV i Nikolodeon i izmislio je program “Nik-noću”, ali nikada nije radio u produkciji crtanih filmova. On je odmah popunio prazninu koja je nastala zbog nedostatka animatora, scenarista i producenata, zaposlio je ljude kao: Pat Ventura, Donovan Kuk, Kreg Mekreken, Gendi Tartakovski, Set Mekfarlan, David Feis, Van Partibl, i Buč Hartman i novog vođu u produkciji Baza Potamkina. 1992, studio je promenio ime u H-B Produkcijska kompanija, a zatim ponovo promena naziva u Hana i Barbera crtaći. sledeće godine. Ranih 1990-ih, Hana i Barbera su napravili crtaće kao: Tom i Džeri deca, Drupi: Gospodar detektiva), Nove avanture kapetana Planete i Jo Jogi. Takođe su napravili crtaće koji su bili drugačiji od njihovih prethodnih izdanja, uključujući crtaće Budi se, skači i kotrljaj, Dva glupa psa, SVOT mačke i Pirati mračnih voda. Sredinom 1990-ih, Hana i Barbera i Kartun Netvork (koji je predstavio dosta njihovih crtaća novijoj publici) je pustio Seibertovu inovaciju, povratak u budućnost koncept kratkih crtaća Kakav-Crtać šou, koji je predstavio nove likove i na neki način promenio Hanu i Barberu zauvek. Prvi crtani film koji je nastao iz Kakav-crtać šoua je Gendi Tartakovskova Deksterova laboratorija. Drugi programi su ih sledili, uključujući i Džoni Bravo, Krava i Pile i Super devojčice, to su bile zadnje serije koje su koristile H-B logo: “Zvezda Padalica” (koji je prvo korišćen 1979). H-B su takođe napravili nekoliko filmova sa Skubi Duom (Vorner Braće) isto tako i novu seriju, Prave avanture Džonija Kvesta. Posle ujedinjenja Tarner Brodkastinga i Tajm Varnera 1996, Vlasnici su morali da dele studije u svom vlasništvu. Iako su bili pod istim vlasništvom, Hana i Barbera i Vorner braders. Animacija su radili odvojeno do 1998. Te godine Hana i Barbera zgrada je zatvorena i preseljena na plac Vorner Braders Animacije Šerman Oks, Los Anđeles, Kalifornija. Kartun Netvork Studio Kartun Netvork Studio je produkcijska kompanija osnovana 21. oktobra 1994. godine. Oko 1998, ime Hana i Barbera je počelo da nestaje sa crtanih filmova i počelo se zamenjivati sa imenom Kartun Netvork Studio. To je bilo zgodno crtaćima koji su se proizvodili izvan Hane i Barbere, ali je Kartun Netvork imao pomoć u produkciji, na primer a. k. a crtaći Ed, Ed i Edi, Kino Film` Majk, Lu i Og, i Kurios Pikčers` Ovca u velikom gradu, kao i crtaći koje je studio nastavljao da proizvodi: Grimove avanture Bilija i Mendi i Samuraj Džek i drugi Kartun Netvorkovi originalni crtaći. Ovo je zbog činjenice da je brend Kartun Netvork studio napravljen samo kako bi se napravila prva sezona Deksterove laboratorije (ironično, naziv brenda će se vratiti crtanom filmu kada se budu napravile nove epizode 2001). Kada je Vilijam Hana umro 22. marta, 2001, jedno doba je završeno. Zadnja zvanična Hana i Barbera produkcija je bila Skubi Du i Sajber trka, koj je distribuirala film i prenela zvaničnu produkciju Vorner Braders. Televizijskoj animaciji. Posle 2001. Animaciju i druge Kartun Netvorkove projekte je radio Kartun Netvork studio. Džozef Barbera je nastavio da radi za Vorner braders animaciju na projektima vezanim za Hanu i Barberu i Tom i Džeri sve do njegove smrti 18. decembra, 2006. Hana i Barbera ime se i dalje spominje na produkcijama starih H-B klasika kao što su Porodica Kremenko, Skubi Du i drugi, studio koji ih producira je Vorner braders. Animacija (ponekad se i Kartun Netvork pozabavio produkcijom tih crtaća); Većina crtanih filmova koje je pravila Hana i Barbera produkcija za Kartun Netvork sada je u vlasništvu kanala. Lista značajnijih Hana i Barbera produkcija 1950-te Rafov i Redijev Šou (1957, NBC) Haki i prijatelji (1958,) Piksi i Diksi i Gospodin Džinks (1958) Brzi Drov Mek rov (1959,) Snuper i Bleber (1959) Augi Dogi i Dogi Dedi (1959) Loopy De Loop (1959-1965, bioskopski kratak crtani film) 1960-te Porodica Kremenko (1960, ABC) Top Mačak (1961) Medvedić Jogi (1961,) Lale Gator (1962,) Porodica Džetsons (1962, ABC) Magila Gorila (1964,) Pankin` Maca & Mašmiš (1964) Rikošet Zeka & Drop a Long (1964) Džoni Kvest (1964, ABC) Hej tamo, to je medvedić Jogi! (1964, bioskopski dugometražni crtani film ) Atomski Mrav Tajna Veverica (1965, ABC) Skvidli Didli Petar Potamus i njegov magični leteći balon (1966,) Povetarko i Kijavko (1966) Jipi, Japi i Jahuuji (1966) Svemirski Duh i Dino dečak (1966, CBS) Čovek zvani kremenko (1966, bioskopski dugometražni crtani film) Čovek Ptica i Trio Galaksija (1967, NBC) Herkuloid (1967, CBS) Šazan (1967, CBS) Banana split sat avanture (1968, NBC) Uvrnute Trke (1968, CBS) Skubi Du (1969, CBS) 1970-te Džozi i Cica Mace (1970, CBS) Harlem Globetroter (1970) U pomoć!... to je Her Ber Banč! (1971, CBS) Neverovatni Čan i Čan Klan (1972, CBS) Sealab 2020 (1972, NBC) Džini (1973, CBS) Super Prijatelji (1973), ABC) Šarlotina mreža (1973, bioskopski dugometražni crtani film ) Brzi Bagi (1973) Porodica Adams (1973, NBC) Hongkong Fuji (1974, ABC) Novi Tom i Džeri/Grejp Ejp šou (1975, CBS) Skubi Du/Dajnomat sat (1976, ABC) Džaberdžav (1976, ABC) Skubijeva Sve zvezdana Smehijada (1977, ABC) Novi Popaj (1978, CBS) Fred i Barni upoznaju stvar (1979, NBC ) 1980-te Riči Rič/Skubi i Skrepi Du šou (1980, ABC) Štrumfovi (1981, NBC) Pak-man/Mali Nevaljalci/Riči Rič šou (1982, ABC) Priče Majci (1982, NBC) Pak-Man (TV serija) (1983, ABC) Snorkijevci (1984, NBC) Izazov GoBotsa (1984,) Paund Psi (1986, ABC) Kompletno Mentalne neadvanture Eda Grimlija (1988, NBC) 1990-te Džetsonsi: Film (1990, bioskopski dugometražni crtani film) Tom i Džeri deca (1990, ko produkcija sa Turner Entertejmentom, FOKS) Porodica Adams (druga animirana verzija) (1992, ABC) 2 Glupa psa (1993, TBS) SVOT Mačke (1993, TBS) Nove avanture Kapetana Planete (1993, TBS) Kakav-crtać šou (1994, Kartun Netvork) Prave Avanture Džonija Kvesta (1996, Kartun Netvork/TBS /TNT]]) Deksterova Laboratorija (1996, Kartun Netvork) Džoni Bravo (1997, Kartun Netvork) Krava i Pile (1997, Kartun Netvork) Super Devojčice (1998, Kartun Netvork) Hana i Barbera zvučni efekti Osim njihovih crtanih filmova i likova, Hana i Barbera su takođe bili poznati po svojoj opširnoj biblioteci zvučnih efekata. Osim običnih zvučnih efekata iz crtanih filmova (kao što su zvečke, flaute i drugi instrumenti), oni su takođe imali i poznate zvukove korišćene za transportovanje, kućne predmete, elemente i drugo. Kada su Hana i Barbera osnovali svoj studio 1957, napravili su dosta zvučnih efekata, a imali su ograničene izbore. Takođe su uzeli zvukove iz tada zatvorenog MGM-ovog studija za animacije. Do 1958, počeli su da šire i da dodaju više zvukova u svoju biblioteku. Pored toga su pravili dosta svojih zvukova, takođe su sakupili dosta zvukova iz drugih filmskih i studija za animacije, kao što je Univerzal Pikčers, Vorner braders. Animacija, pa čak i Volt Dizni Produkcija...

Rudolf Arčibald Rajs Čujte SrbiPoslednje pismo SrbimaMeki povezРодолф Арчибалд Рајс (нем. Rudolph Archibald Reiss; Хаузах, Баден, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929) био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.[1]Живот и каријераРођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг (данас део Хаузаха), у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску, у романски кантон Во.[1]Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.[1]Године 1912, за време Првог Балканског рата, био је репортер у Солуну. Никола Цоловић описује Рајса као великог љубитеља српске шљивовице.[2]Ангажовање у СрбијиКућа „Добро поље“ Арчибалда Рајса у Топчидеру, БеоградУрна Арчибалда Рајса у капели на Кајмакчалану.Споменик Арчибалду Рајсу у Топчидерском парку, у Београду.Споменик Рајсу у мачванском селу Прњавор.На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.[3] Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газет (Gazette). Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.[4]Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.[1]Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе. Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу. Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и у политичком животу, као и изостанком подршке,[5] повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили „Добро поље“ (Топчидер) у Београду, где је и умро.[6]Један од амфитеатара на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду носи његово име.[7]У септембру 1928. године Рајс је намеравао да оде из Краљевине СХС. У интервјуу за Политику изјавио је:„ Али, свако стрпљење има својих граница. И моје је исцрпљено до најдаљих граница. Мој рад се толико омета и багателише, да ми се довољно ставља на знање како вам више нисам потребан“. Рајс даље објашњава како је са пријатељима из многих београдских друштава годину дана радио на организацији прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта: „Међутим, господин др. Маринковић, не обавештавајући о томе одбор, негирао је цео тај посао. Одређен је један нови одбор који ће да припреми прославу. А прослава је заказана за осми октобар. Зашто? Какав је то знаменити дан осми октобар у историји вашега народа.[8] ”Преминуо је 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у Београду.[9] Узрок смрти била је мождана кап као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром, Миланом Капетановићем који га је по неким сведочењима опсовао.[10]У три сата поподне, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце ради преноса на Кајмакчалан. Секцију је извршио проф. др Милован Миловановић. Потом су посмртни остаци Рајса пренесени у Официрски дом, где су били и изложени на почасном катафалку, све до сахране, која је обављена 10. августа 1929. године, у поподневним часовима, на топчидерском гробљу. Сахрањен је са војним почастима и по православном обреду, крај своје миљенице мале Наде Фавра. Чинодејствовао је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника. На спроводу су узели учешћа поред изасланика краља Александра I Карађорђевића, представника Владе, представника грађанских и војничких власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса. По завршетку опела приступило се опроштајним говорима.[1]По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни (која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату) је писало:(погледај слику урне десно)„Овде у овој урни, на врху КајмакчаланаЗлатно срце спава,Пријатељ Срба из најтежих дана,Јунак Правде, Истине и Права,Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“ДелаИмао је многе запажене радове у својој струци: Судска фотографија (La photographie judiciaire, Paris 1903); Приручник говорног портрета (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) која је преведена на 10 језика; Приручник полицијске науке (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) у IV тома, од којег је само први завршен и објављен Крађе и убиства.[11]У току и после рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од великог значаја за историју Србије.[12] Аутор је колекције од 10 хиљада фотографија, ту колекцију је донео Ерик Сапин из Лозане у Београд ради дешифровања догађаја и места на њима.[13]Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима(1928). Пре тога, 1924. године објављује Писма са српско-македонског фронта (1916—1918). Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“, на француском језику, у оригиналу Ecoutez les Serbes!. Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација „Др Арчибалд Рајс“ из Београда и Шабачко-ваљевска епархија.[14]Током 2014. објављена је и књига „Др Арчибалд Рајс - Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта - необјављени текстови на српском језику“.[15]О њему је 2014. године снимљен документарни филм „Чујте Срби!: Арчибалд Рајс у Србији 1914-2014“.[16] Постоји роман „Шифра Рајс” чији је аутор Лазар Јовановић.[17]ПризнањаСпомен-чесма у КрупњуГроб Арчибалда Рајса на Топчидерском гробљу у Београду.Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња.Такође 1926. године југословенски министар и генерал Душан Трифуновић Рајса прогласио почасним капетаном I класе пешадије Војске Краљевине СХС.[18]Неколико улица у Србији (Београд, Крушевац, Нови Сад, Зајечар) и Републици Српској (Бања Лука), носи његово име.У новембру 2013. одато му је признање у French Forensic Science Hall удружења Fame of the Association Québécoise de Criminalistique.[19]У порти цркве Вазнесења господњег у Крупњу 1994. године подигнута је спомен-чесма њему у част.У Обреновцу је постављена бронзана плоча са његовим ликом на зиду некадашњег хотела Антоновић.[20]Широм Србије (Београд, Прњавор) и Републике Српске откривена су спомен-обележја у знак признања Српског народа делу Арчибалда РајсаКућа др Арчибалда Рајса, у којој је он живо до смрти, а налази се у Београду, у Булевару војводе Мишића 73, код Цареве ћуприје. Проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.[21]Носилац је неколико Српских одликовања и медаља за заслуге у Првом светском рату.Од 1.децембра 2003. основна школа Стјепан Стево Филиповић која се налази у београдском насељу Карабурма промијенила је назив у Др Арчибалд Рајс[22]Школи за криминалистику у оквиру Факултета за право, криминалистику и јавну управу Универзитета у Лозани (UNIL), 27. маја 2016. поводом 100 година од успостављања сталног дипломатског представништва Србије у Швајцарској предана је биста др Арчибалда Рајса. Биста је дар Републике Србије и Удружења српско-швајцарског пријатељства „Др Арчибалд Рајс“4/25

Rudolf Arčibald Rajs Čujte SrbiPoslednje pismo SrbimaMeki povezРодолф Арчибалд Рајс (нем. Rudolph Archibald Reiss; Хаузах, Баден, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929) био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.[1]Живот и каријераРођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг (данас део Хаузаха), у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску, у романски кантон Во.[1]Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.[1]Године 1912, за време Првог Балканског рата, био је репортер у Солуну. Никола Цоловић описује Рајса као великог љубитеља српске шљивовице.[2]Ангажовање у СрбијиКућа „Добро поље“ Арчибалда Рајса у Топчидеру, БеоградУрна Арчибалда Рајса у капели на Кајмакчалану.Споменик Арчибалду Рајсу у Топчидерском парку, у Београду.Споменик Рајсу у мачванском селу Прњавор.На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.[3] Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газет (Gazette). Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.[4]Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.[1]Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе. Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу. Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и у политичком животу, као и изостанком подршке,[5] повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили „Добро поље“ (Топчидер) у Београду, где је и умро.[6]Један од амфитеатара на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду носи његово име.[7]У септембру 1928. године Рајс је намеравао да оде из Краљевине СХС. У интервјуу за Политику изјавио је:„ Али, свако стрпљење има својих граница. И моје је исцрпљено до најдаљих граница. Мој рад се толико омета и багателише, да ми се довољно ставља на знање како вам више нисам потребан“. Рајс даље објашњава како је са пријатељима из многих београдских друштава годину дана радио на организацији прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта: „Међутим, господин др. Маринковић, не обавештавајући о томе одбор, негирао је цео тај посао. Одређен је један нови одбор који ће да припреми прославу. А прослава је заказана за осми октобар. Зашто? Какав је то знаменити дан осми октобар у историји вашега народа.[8] ”Преминуо је 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у Београду.[9] Узрок смрти била је мождана кап као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром, Миланом Капетановићем који га је по неким сведочењима опсовао.[10]У три сата поподне, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце ради преноса на Кајмакчалан. Секцију је извршио проф. др Милован Миловановић. Потом су посмртни остаци Рајса пренесени у Официрски дом, где су били и изложени на почасном катафалку, све до сахране, која је обављена 10. августа 1929. године, у поподневним часовима, на топчидерском гробљу. Сахрањен је са војним почастима и по православном обреду, крај своје миљенице мале Наде Фавра. Чинодејствовао је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника. На спроводу су узели учешћа поред изасланика краља Александра I Карађорђевића, представника Владе, представника грађанских и војничких власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса. По завршетку опела приступило се опроштајним говорима.[1]По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни (која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату) је писало:(погледај слику урне десно)„Овде у овој урни, на врху КајмакчаланаЗлатно срце спава,Пријатељ Срба из најтежих дана,Јунак Правде, Истине и Права,Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“ДелаИмао је многе запажене радове у својој струци: Судска фотографија (La photographie judiciaire, Paris 1903); Приручник говорног портрета (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) која је преведена на 10 језика; Приручник полицијске науке (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) у IV тома, од којег је само први завршен и објављен Крађе и убиства.[11]У току и после рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од великог значаја за историју Србије.[12] Аутор је колекције од 10 хиљада фотографија, ту колекцију је донео Ерик Сапин из Лозане у Београд ради дешифровања догађаја и места на њима.[13]Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима(1928). Пре тога, 1924. године објављује Писма са српско-македонског фронта (1916—1918). Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“, на француском језику, у оригиналу Ecoutez les Serbes!. Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација „Др Арчибалд Рајс“ из Београда и Шабачко-ваљевска епархија.[14]Током 2014. објављена је и књига „Др Арчибалд Рајс - Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта - необјављени текстови на српском језику“.[15]О њему је 2014. године снимљен документарни филм „Чујте Срби!: Арчибалд Рајс у Србији 1914-2014“.[16] Постоји роман „Шифра Рајс” чији је аутор Лазар Јовановић.[17]ПризнањаСпомен-чесма у КрупњуГроб Арчибалда Рајса на Топчидерском гробљу у Београду.Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња.Такође 1926. године југословенски министар и генерал Душан Трифуновић Рајса прогласио почасним капетаном I класе пешадије Војске Краљевине СХС.[18]Неколико улица у Србији (Београд, Крушевац, Нови Сад, Зајечар) и Републици Српској (Бања Лука), носи његово име.У новембру 2013. одато му је признање у French Forensic Science Hall удружења Fame of the Association Québécoise de Criminalistique.[19]У порти цркве Вазнесења господњег у Крупњу 1994. године подигнута је спомен-чесма њему у част.У Обреновцу је постављена бронзана плоча са његовим ликом на зиду некадашњег хотела Антоновић.[20]Широм Србије (Београд, Прњавор) и Републике Српске откривена су спомен-обележја у знак признања Српског народа делу Арчибалда РајсаКућа др Арчибалда Рајса, у којој је он живо до смрти, а налази се у Београду, у Булевару војводе Мишића 73, код Цареве ћуприје. Проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.[21]Носилац је неколико Српских одликовања и медаља за заслуге у Првом светском рату.Од 1.децембра 2003. основна школа Стјепан Стево Филиповић која се налази у београдском насељу Карабурма промијенила је назив у Др Арчибалд Рајс[22]Школи за криминалистику у оквиру Факултета за право, криминалистику и јавну управу Универзитета у Лозани (UNIL), 27. маја 2016. поводом 100 година од успостављања сталног дипломатског представништва Србије у Швајцарској предана је биста др Арчибалда Рајса. Биста је дар Републике Србије и Удружења српско-швајцарског пријатељства „Др Арчибалд Рајс“4/26

RUDOLF ARČIBALD RAJS ČUJTE SRBI Poslednje pismo Srbima Meki povez Родолф Арчибалд Рајс (нем. Rudolph Archibald Reiss; Хаузах, Баден, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929) био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.[1] Живот и каријера Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг (данас део Хаузаха), у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску, у романски кантон Во.[1] Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.[1] Године 1912, за време Првог Балканског рата, био је репортер у Солуну. Никола Цоловић описује Рајса као великог љубитеља српске шљивовице.[2] Ангажовање у Србији Кућа „Добро поље“ Арчибалда Рајса у Топчидеру, Београд Урна Арчибалда Рајса у капели на Кајмакчалану. Споменик Арчибалду Рајсу у Топчидерском парку, у Београду. Споменик Рајсу у мачванском селу Прњавор. На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.[3] Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газет (Gazette). Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.[4] Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.[1] Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе. Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу. Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и у политичком животу, као и изостанком подршке,[5] повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили „Добро поље“ (Топчидер) у Београду, где је и умро.[6] Један од амфитеатара на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду носи његово име.[7] У септембру 1928. године Рајс је намеравао да оде из Краљевине СХС. У интервјуу за Политику изјавио је: „ Али, свако стрпљење има својих граница. И моје је исцрпљено до најдаљих граница. Мој рад се толико омета и багателише, да ми се довољно ставља на знање како вам више нисам потребан“. Рајс даље објашњава како је са пријатељима из многих београдских друштава годину дана радио на организацији прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта: „Међутим, господин др. Маринковић, не обавештавајући о томе одбор, негирао је цео тај посао. Одређен је један нови одбор који ће да припреми прославу. А прослава је заказана за осми октобар. Зашто? Какав је то знаменити дан осми октобар у историји вашега народа.[8] ” Преминуо је 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у Београду.[9] Узрок смрти била је мождана кап као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром, Миланом Капетановићем који га је по неким сведочењима опсовао.[10] У три сата поподне, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце ради преноса на Кајмакчалан. Секцију је извршио проф. др Милован Миловановић. Потом су посмртни остаци Рајса пренесени у Официрски дом, где су били и изложени на почасном катафалку, све до сахране, која је обављена 10. августа 1929. године, у поподневним часовима, на топчидерском гробљу. Сахрањен је са војним почастима и по православном обреду, крај своје миљенице мале Наде Фавра. Чинодејствовао је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника. На спроводу су узели учешћа поред изасланика краља Александра I Карађорђевића, представника Владе, представника грађанских и војничких власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса. По завршетку опела приступило се опроштајним говорима.[1] По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни (која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату) је писало:(погледај слику урне десно) „Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“ Дела Имао је многе запажене радове у својој струци: Судска фотографија (La photographie judiciaire, Paris 1903); Приручник говорног портрета (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) која је преведена на 10 језика; Приручник полицијске науке (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) у IV тома, од којег је само први завршен и објављен Крађе и убиства.[11] У току и после рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од великог значаја за историју Србије.[12] Аутор је колекције од 10 хиљада фотографија, ту колекцију је донео Ерик Сапин из Лозане у Београд ради дешифровања догађаја и места на њима.[13] Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима(1928). Пре тога, 1924. године објављује Писма са српско-македонског фронта (1916—1918). Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“, на француском језику, у оригиналу Ecoutez les Serbes!. Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација „Др Арчибалд Рајс“ из Београда и Шабачко-ваљевска епархија.[14] Током 2014. објављена је и књига „Др Арчибалд Рајс - Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта - необјављени текстови на српском језику“.[15] О њему је 2014. године снимљен документарни филм „Чујте Срби!: Арчибалд Рајс у Србији 1914-2014“.[16] Постоји роман „Шифра Рајс” чији је аутор Лазар Јовановић.[17] Признања Спомен-чесма у Крупњу Гроб Арчибалда Рајса на Топчидерском гробљу у Београду. Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња. Такође 1926. године југословенски министар и генерал Душан Трифуновић Рајса прогласио почасним капетаном I класе пешадије Војске Краљевине СХС.[18] Неколико улица у Србији (Београд, Крушевац, Нови Сад, Зајечар) и Републици Српској (Бања Лука), носи његово име. У новембру 2013. одато му је признање у French Forensic Science Hall удружења Fame of the Association Québécoise de Criminalistique.[19] У порти цркве Вазнесења господњег у Крупњу 1994. године подигнута је спомен-чесма њему у част. У Обреновцу је постављена бронзана плоча са његовим ликом на зиду некадашњег хотела Антоновић.[20] Широм Србије (Београд, Прњавор) и Републике Српске откривена су спомен-обележја у знак признања Српског народа делу Арчибалда Рајса Кућа др Арчибалда Рајса, у којој је он живо до смрти, а налази се у Београду, у Булевару војводе Мишића 73, код Цареве ћуприје. Проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.[21] Носилац је неколико Српских одликовања и медаља за заслуге у Првом светском рату. Од 1.децембра 2003. основна школа Стјепан Стево Филиповић која се налази у београдском насељу Карабурма промијенила је назив у Др Арчибалд Рајс[22] Школи за криминалистику у оквиру Факултета за право, криминалистику и јавну управу Универзитета у Лозани (UNIL), 27. маја 2016. поводом 100 година од успостављања сталног дипломатског представништва Србије у Швајцарској предана је биста др Арчибалда Рајса. Биста је дар Републике Србије и Удружења српско-швајцарског пријатељства „Др Арчибалд Рајс“.[23]