Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Varanje smrti: izabrane pesme - Marko Tomaš Godina izdanja: 2014 Broj strana: 154 Povez: Mek Varanje smrti u sebi sadrži izbor iz šest Tomaševih samostalnih zbirki: S rukama pod glavom, Mama ja sam uspješan, Život je šala, Marko Tomaš i druge pjesme, Zbogom fašisti i Bulevar narodne revolucije. Hronološki poređane pesme pružaju čitaocu uvid u pesnikov kreativni razvoj i daju odličan presek jedne, do sada veoma uspešne i produktivne karijere koja je za poslednjih dvanaest godina produkovala obilje materijala iz kojeg je naposletku načinjen ovaj izbor.

spisak pesama: CD1 HAUSTOR - Moja prva ljubav VIS IDOLI - Retko te viđam sa devojkama AZRA - Poziv na ples FILM - Zajedno AERODROM - Stavi pravu stvar ELEKTRIČNI ROGAZAM - Krokodili dolaze ŠARLO AKROBATA - Mali čovek BULEVAR - Nestašni dečaci ŠEKINŠKA PATKA - Bolje da nosim kratku kosu LABORATORIJA ZVUKA - Skakavac joj zaš'o u rukavac PALAMENT - Sve piše u zvijezdama PRLJAVO KAZALIŠTE - Majka ZANA - Jutro me podseća na to KONTRARITAM - Sretne noge BEZOBRAZNO ZELENO - Bežim niz ulicu ZABRANJENO PUŠENJE - Kino "Prvi maj" CD2 ŠARLO AKROBATA - Ona se budi AZRA - Lijepe žene prolaze kroz grad VIS IDOLI - Zašto su danas devojke ljute BIJELO DUGME - Doživjeti stotu JURA STUBLIĆ & FILM - Kad si mlad PEKINŠKA PATKA - Bela šljiva ZANA - Pepito pantalone ELEKTRIČNI ORGAZAM - Dokolica PETAR I ZLI VUCI - Ogledalo SLAĐANA MILOŠEVIĆ - Miki miki BEOGRAD - Sanjaš li u boji? U ŠKRIPCU - Južno voće BULEVAR _ Moje bezvezne stvari PRLJAVO KAZALIŠTE - Televizori BEZOBRAZNO ZELENO - Beograd LABORATORIJA ZVUKA - Još ovaj put ZABRANJENO PUŠENJE - Selena, vrati se Selena CD3 THE ANIMATORI - Anđeli nas zovu da im skinemo krila AZRA - Odlazak u noć HAUSTOR - Radio AERODROM - Kad misli mi vrludaju XENIA - Moja prijateljica IDOLI - Malena D'BOYS - Mi smo D'boys DORIAN GRAY - Sjaj u tami LABORATORIJA ZVUKA - Duboko u tebi SLAĐANA MILOŠEVIĆ - Das licht von Kairo (svjetla Kaira) LA FORTUNJEROS - Zatvaram oci U ŠKRIPCU - Nove godine METAK - Da mi je biti morski pas ZORAN CVETKOVIĆ - Zaboravi STIDLJIVA LJUBIČICA - Jesenje frke TROTAKT PROJEKT - Zaplešimo RADNIČKA KONTROLA - Dosada CD4 VIS IDOLI - Majlčiki JURA STUBLIĆ & FILM - Neprilagođen AZRA - Kurvini sinovi HAUSTOR - Crni žbir PEKINŠKA PATKA - Biti ružan, pametan i mlad ELEKTRIČNI ORGAZAM - Nebo ŠARLO AKROBATA - Niko kao ja PETAR I ZLI VUCI - Kozaci PRLJAVO KAZALIŠTE - Moje djetinjstvo URBANA GERILA - Ories DEFEKTNO EFEKTNI - A DORIAN GRAY - Zoveš me U ŠKRIPCU - Pamflex dom BEOGRAD - TV RADNIČKA KONTROLA - TV u koloru METAK - Revolver KONTRARITAM - Obojeni grad CD5 THE ANIMATORI - Komarci (Ljeto nam se vratilo) AZRA - Marina BIJELO DUGME - Ha, ha, ha ELEKTRIČNI ORGAZAM - Konobar HAUSTOR - Mijenjam se ŠARLO AKROBATA - Sad se jasno vidi JURA STUBLIĆ & FILM - Zamisli život u ritmu muzike za ples ZANA - Nastavnice AERODROM - Tvoje lice VIA TALAS - Hawai D'BOYS - Plave oči, crna ljubav ŽELJKO BRODARIĆ JAPPA - Majmun MODELI - Jutranji modeli ZABRANJENO PIŠENJE - Šeki Is On The Road Again PASTA ZIZI - Drakula U ŠKRIPCU - Koliko imaš godina LA FORTUNJEROS - Ja CD6 AZRA - Gracija VIS IDOLI - Rusija LABORATORIJA ZVUKA - Zaboravljena draga AERODROM - Kraj tebe u tami METAK - Rock'n'Roller MAČAK - Nek' se zna ZAMBA - Udarac nisko XENIA - Povezi me STIDLJIVA LJUBIČICA - Osvrni se na mene VIA TALAS - Lilihip ZANA - On THE ANIMATORI - Male curice ZABRANJENO PUŠENJE - Stanje šoka TV MORONI - Pada noć ELEKTRIČNI ORGAZAM - Odelo PROFILI PROFILI - Majke ih guraju u metalnim korpama

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sara i Serafina - Dževad Karahasan Izdavač: Bulevar Books Godina izdanja: 2016 Broj strana: 176 Format: 20 cm Povez: Broširani Iako u obliku umetničke fikcije dočarava jedan nesvakidašnji isečak iz sarajevskog stradanja 1992-1993, a izvorno je objavljen još 1999. godine, ovaj kratki roman Dževada Karahasana gotovo neizbežno, čini se, i danas priziva stare nedoumice oko potrebe i razmera vremenskog odstojanja u prikazivanju na ovaj ili onaj način nesavladane prošlost… Roman “Sara i Serafina” preveden je do sada na nemački, švedski, španski i slovenački jezik, a književna redakcija čuvenog Zidojče cajtunga ga je uvrstila među 50 najboljih savremenih svetskih romana.

SUBVERZIVNI ANIMIRANI FILMOVI FILM Šifra artikla: 317533 Isbn: 9788686431226 Autor : Srđan Radaković Izdavač : BULEVAR „Ovo je prvi celovit, sistematičan i detaljan opis i analiza animiranog filmskog stvaralaštva producentske kuće Neoplanta film iz Novog Sada(...) predočena je ubedljiva i dokumentovana slika okolnosti u kojima su se u Neoplanti stvarali dokumentarni i igrani filmovi, kao i niz situacija vezanih z... Detaljnije „Ovo je prvi celovit, sistematičan i detaljan opis i analiza animiranog filmskog stvaralaštva producentske kuće Neoplanta film iz Novog Sada(...) predočena je ubedljiva i dokumentovana slika okolnosti u kojima su se u Neoplanti stvarali dokumentarni i igrani filmovi, kao i niz situacija vezanih za takozvani Crni talas...“ iz recenzije dr Živka Popovića Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija FILM Autor Srđan Radaković Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač BULEVAR Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2017 Format 17x24 Strana 319 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Starija naselja na području Novog Sada Ukoliko se izuzme Petrovaradinska tvrđava sa okolinom, gde su nađeni tragovi iz skoro svih epoha, od praistorije, preko vremena dominacije Rima i potom srednjeg veka, sa Bačke strane ima više lokacija raštrkanih nalazišta koja pokazuju da su ovde stalno osnivana nova naselja. Tako je na Klisi otkriveno naselje zemunica iz bronzanog i gvozdenog doba, a na mestu Temerinske petlje, kada su tu izvođeni radovi 1981. godine, nađeni su ostaci iz raznih vremenskih perioda, od paleolita do danas, konstatovano je postojanje nekropole starčevačke kulture i nađeni su tragovi velikog srednjovekovnog sela.[18] I na drugim lokacijama je bilo tragova iz perioda pre nove ere, pa je tako na primer u ulici Janka Čmelika 36 pronađena manja praistorijska ostava u kojoj su pronađeni falsifikovani novčići sa likom Aleksandra Makedonskog, a pretpostavlja se da su falsifikatori bili Kelti. Takođe, na mestu današnje nove zgrade Biblioteke Matice srpske tokom radova 1991. godine, pronađeno je groblje iz bronzanog doba, deo slovenskog naselja i hrišćansko groblje. Međutim, ovaj period nije bogat pisanim dokumentima i teško je utvrditi da li je bilo i nekog većeg naselja ili samo manjih naseobina od po nekoliko kuća.[19] Naselje Bistrica (Bistritz) na području današnjeg Novog Sada, ucrtano na Lazarusovoj karti Ugarske iz 1528. godine Naselje Bistrica (Bistritz) na području današnjeg Novog Sada, ucrtano na mapi flamanskog kartografa Gerharda Merkatora iz 16. veka Sa lokaliteta Klisa—Barutana potiču nalazi koji se vezuju za bakarno doba — eneolit (3000—2000. godina pre nove ere), kada dolazi do prekida sa neolitskom tradicijom i pojavom novih kultura, čiji su nosioci stepski nomadi, odnosno govornici indoevropskih jezika[20] koji se doseljavaju sa istoka Evrope. Na nalazištima na Detelinari zastupljeni su tragovi latenskog perioda, koji se vezuje za ekspanziju Kelta. U 1. veku nove ere, na područje Bačke doseljava se sarmatsko pleme Jazigi, a nalazi rimskog novca na području Novog Sada svedoče o trgovačkim vezama Jaziga i Rimljana. Na području današnjeg Novog Sada arheolozi su pronašli tragove četiri sarmatska naselja: na Klisi, Sajlovu, Salajci i Jugovićevu.[21] Prvi istorijski dokument koji govori o postojanju naselja na području Novog Sada je povelja ugarskog kralja Bele IV iz 1237. godine u kojoj daruje novoj cisterciskoj opatiji u Belakutu (srednjovekovno utvrđenje na lokaciji današnje Petrovaradinske tvrđave) imanja i sela na bačkoj strani. U povelji se pominju mesta Peturvarad (nazvano još i stari Petrovaradin, Vašaroš—Varad i Varadinci), dva Zajola (Gornji i Donji, poznati i kao Sajol, Isailovo i konačno, što je i današnje ime, kao Sajlovo) i Bakša (poznato i kao Bakšić, Bačić, Bakšafalva).[22] Arheolozi su dokazali da je Peturvarad (Vašaroš—Varad) bio smešten kod stare Barutane na Temerinskom putu, odnosno kod Temerinske petlje, a ovo je bilo i najznačajnije srednjovekovno naselje na području današnjeg Novog Sada, na bačkoj obali Dunava. Naselje je bilo povezano skelskim prevozom preko Dunava sa tvrđavom i manastirom na sremskoj obali. Ovo je bilo veliko naselje slovenskog življa koje datira iz perioda seobe naroda (5—6. vek).[23] Na Sajlovu i drugim lokacijama gde se pretpostavlja da su bila naselja Zajol nalaženi su tokom godina tragovi ljudi iz srednjeg veka, kao i groblja starija od 10. veka, tako da je skoro sigurno da su ova naselja postojala, ali se pretpostavlja da su se premeštala tokom vekova. Naime, u ta vremena su dosta česti bili prolasci pljačkaških hordi pa su stanovnici bežali i kad bi se vratili ponovo bi zidali naselje, često i dalje od prvobitnog staništa. Za naselje Bakša (Bakšić) ima više teorija gde se nalazilo, ali poslednja iskopavanja, naročito iz Katoličke porte i drugih lokacija u centru Novog Sada (poput Njegoševe 10 gde je 2002. godine pronađen deo srednjovekovnog naselja sa stambenim objektima), sve više govore da je bilo smešteno ne severno od ulice Alekse Šantića u pravcu Telepa, nego bliže centru. Na području grada postojalo je i srednjovekovno naselje Sent Marton (ili Ke Sent Marton) i nalazilo se zapadno od Bakše uz skoro samu obalu Dunava, u pravcu Futoga. Postojanje ovog naselja je potvrđeno otkrivanjem skeleta sa ratnom opremom 1961. godine u ulici Vatroslava Jagića 21 na Telepu. U srednjem veku su takođe postojala i naselja Bivaljoš (koje se, prema pretpostavci, nalazilo na području današnje Slane Bare) i Bistrica (čiji položaj se ne može sa sigurnošću utvrditi).[23] Većina ovih naselja je više puta uništavana i ponovo osnivana, najpre zbog pohoda Mongola u 13. veku, a potom i kasnijih ratova Ugarske i Turske. Mada je stanovništvo bežalo pred ratnim stradanjima, ono se i vraćalo, tako da i turski spisi o naplati poreza govore o više desetina kuća u Sajlovu, Bakšiću, Varadincima, Bivaljošu i drugim okolnim naseljima. Po poreskom spisku iz 1522. godine, među stanovnicima ovih naselja sreću se kako mađarska tako i slovenska imena (Božo, Radovan, Radonja itd.),[24] da bi po turskim podacima iz 1590. godine na ovom području bilo zabeleženo 105 kuća koje plaćaju porez — i to isključivo srpskih.[25] Pošto se zna da je bilo i Srba koji nisu plaćali porez (ukoliko su recimo bili u turskoj službi), onda je broj stanovnika ovih naselja sigurno bio veći. Mada nije do kraja potvrđeno, pretpostavka je da će potomci stanovnika ovih naselja, uglavnom Srbi, činiti neke od prvih stanovnika Racke varoši (Rackog grada, Rackog sela, Rackog šanca, Petrovaradinskog šanca), iz koje će se kasnije razviti i Novi Sad. Dokumenti iz perioda osnivanja Racke varoši, konkretno karte, govore i da je na mestu sadašnjeg ukrštanja Bulevara Cara Lazara i Keja Žrtava Racije bilo i naselje Croaten Stadt, odnosno kako se pretpostavlja ribarsko selo naseljeno Hrvatima. Postoje pretpostavke da je bilo i drugih naselja, ali za sada nema čvrstih arheoloških dokaza koji idu tome u prilog. Za naselje Bistrica (Bistritz), nastanjeno slovenskim življem, koje se pominje na više karata, uglavnom iz 16. i 17. veka, prekoputa Petrovaradinske tvrđave (između ostalih, i na karti čuvenog flamanskog kartografa Merkatora (1512—1594), koji je kartografiju postavio na strogo naučne osnove), arheolozi do sada nisu nalazili materijalne dokaze postojanja. Nedavno su na području današnjeg Novog Naselja — Bistrice nađeni ostaci srednjovekovnog sela, s tim da ih arheolozi ne poistovećuju sa starom Bistricom.[26] Najvažniji arheološki lokaliteti koji su manje ili više ispitani u Novom Sadu, ne računajući Petrovaradinsku tvrđavu, nalaze se na potezu Slana bara, Klisa (na mestu Barutana), Sajlovo—Jugovićevo i Čenej, kao i u ulicama Matice srpske 3, Mileve Marić, Vatroslava Jagića 21, Janka Čmelika, Pozorišni trg 8, Laze Telečkog 6 i 8, Nikole Pašića 16, 18 i 19, Trg slobode 5, Njegoševa 10, Cara Dušana i Trg Marije Trandafil 5. Tu su pronalažene iskopine iz praistorije, antike, srednjeg veka i novog veka.

80 година Дунавске бановине Свеобухватна књига о градњи зграде Дунавске бановине Агилни први Дунавски бан Дака Поповић, чим су прошли новогодишњи празници 1930. године потписао је одлуку да се седиште банске управе гради на простору тек урбанизованог, а некада мочварног Малог лимана. Није ни слутио да ће први ашов бити ударен тек 1936. године. Поред архитеката и инжењера, југословенских држављана, равноправни статус на расписаном конкурсу имали су и руски ствараоци, који су живели у границама Краљевине Југославије. Најзаслужнији за расписивање конкурса био је Дака Поповић, иначе и сам веома значајан новосадски градитељ. Пошто је почетак градње стално одлаган због смене банова и велике економске кризе, Ђорђе Гаспарини је 1935. године у битно измењеним околностима затражио од начелника Банске управе да донесе одлуку о изджради сасвим новог пројекта. Посао је поверен Драгиши Брашовану, још 1930. изабраном архитекти. Импозантно јавно здање, чију јединствену композицију чине две одвојене зграде, подигнуте у раздобљу од 1935. до 1940. године на празном простору од 28.000 квадрата „Малог Лимана“, некадашњег Булевара Краљице Марије, данас Булевар Михајла Пупина 16, освећена је 25. септембра 1939. године. Нови Сад је, објавом Краља Александра I Карађорђевића, од 3. октобра 1929. године, постао престони град једне од девет југословенских бановина. Била је то Дунавска бановина, по економској моћи, перспективи развоја и позицији у држави, уопште, уз Савску и Дравску бановину, најразвијеније подручје (28.160 км ² и 2,3 милиона становника). Агрокомплекс је, уз, за њега везану индустрију, требало да буде дугорочни гарант благостања. Према тадашњем државном устројству Краљевине Југославије, на територији Бановине, у име краља, управу су обављали банови, који су такође и председавали Бановским већем. Бановска управа била је састављена од угледних и успешних грађана, као и политичара и људи, који су без обзира на националну припадност, припадали, по опредељењу, интегралном југословенству, које је, попут бановинске поделе, требало да оформи нове центре моћи и уклони националне поделе. Архитекта Драгиша Брашован, (1887-1965), великан српске градитељске уметности XX века, аутор је бројних значајних пројеката од којих комплекс Бановине представља једну од најлепших грађевина архитектуре двадесетог века у нашој земљи. Наслов: Бела лађа на Дунаву Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 174 (cb) Страна у боји: 174 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 10 × 16 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-515-1740-5

Kao novo. Bez posvete. Mediterani - Igor Marojević Godina izdanja: 2006 Broj strana: 159 strana Povez: Mek Za Marojevića Mediteran ima značenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat... Sve to je različito, a ipak slično, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako devojka koja namešta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protiču noći studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojevićeve priče: neobične, duhovite, tople, ironične i mudre u isti čas. Ovo je najzrelije delo mladog autora do sada.`Marojevićeva proza je radikalno cinična`- Quimera, Barselona`Sa pričama Igora Marojevića u najmlađoj srpskoj prozi začinje se škola `krtog realizma` (...) Boginja ovakve proze najverovatnije će postati Moana Poci, blaženopočivša Ćićolinina drugarica i šarmantna fatamorgana iz Marojevićeve odlične priče Rat za čast Moane Poci. Rat za čast kratke priče možda i neće biti izgubljen, bude li vođen s blagoslovom eminentne porno-dive`- Vladislava Gordić-Petković, Bulevar, Novi Sad`Pored književne zrelosti u jeziku, dijalogu i vladanju tematikom, pisac ume da kroz pseudošizoidni posmatrački pristup iskaže tihu patnju`- Aleksandar Blažević, Beogradski Krug`Pisac je znalački oblikovao poseban i samosvojan književni lik čije pojedine karakteristike bar u određenom periodu, neke i trajno, poseduje svaki čovek. Prebacivanje karakternih osobina na opštiji, generacijski, sociološki i politički plan daje samo dodatnu katarzičnu vrednost Marojevićevoj prozi.`- Nebojša Ćosić, Borba

O knjizi: Za Marojevića Mediteran ima značenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat... Sve to je različito, a ipak slično, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako devojka koja namešta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protiču noći studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojevićeve priče: neobične, duhovite, tople, ironične i mudre u isti čas. Ovo je najzrelije delo mladog autora do sada. "Marojevićeva proza je radikalno cinična" Quimera, Barselona "Sa pričama Igora Marojevića u najmlađoj srpskoj prozi začinje se škola "krtog realizma" (...) Boginja ovakve proze najverovatnije će postati Moana Poci, blaženopočivša Ćićolinina drugarica i šarmantna fatamorgana iz Marojevićeve odlične priče Rat za čast Moane Poci. Rat za čast kratke priče možda i neće biti izgubljen, bude li vođen s blagoslovom eminentne porno-dive" Vladislava Gordić-Petković, Bulevar, Novi Sad "Pored književne zrelosti u jeziku, dijalogu i vladanju tematikom, pisac ume da kroz pseudošizoidni posmatrački pristup iskaže tihu patnju" Aleksandar Blažević, Beogradski Krug "Pisac je znalački oblikovao poseban i samosvojan književni lik čije pojedine karakteristike bar u određenom periodu, neke i trajno, poseduje svaki čovek. Prebacivanje karakternih osobina na opštiji, generacijski, sociološki i politički plan daje samo dodatnu katarzičnu vrednost Marojevićevoj prozi." Nebojša Ćosić, Borba

O knjizi: Za Marojevića Mediteran ima značenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat... Sve to je različito, a ipak slično, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako devojka koja namešta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protiču noći studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojevićeve priče: neobične, duhovite, tople, ironične i mudre u isti čas. Ovo je najzrelije delo mladog autora do sada. "Marojevićeva proza je radikalno cinična" Quimera, Barselona "Sa pričama Igora Marojevića u najmlađoj srpskoj prozi začinje se škola "krtog realizma" (...) Boginja ovakve proze najverovatnije će postati Moana Poci, blaženopočivša Ćićolinina drugarica i šarmantna fatamorgana iz Marojevićeve odlične priče Rat za čast Moane Poci. Rat za čast kratke priče možda i neće biti izgubljen, bude li vođen s blagoslovom eminentne porno-dive" Vladislava Gordić-Petković, Bulevar, Novi Sad "Pored književne zrelosti u jeziku, dijalogu i vladanju tematikom, pisac ume da kroz pseudošizoidni posmatrački pristup iskaže tihu patnju" Aleksandar Blažević, Beogradski Krug "Pisac je znalački oblikovao poseban i samosvojan književni lik čije pojedine karakteristike bar u određenom periodu, neke i trajno, poseduje svaki čovek. Prebacivanje karakternih osobina na opštiji, generacijski, sociološki i politički plan daje samo dodatnu katarzičnu vrednost Marojevićevoj prozi." Nebojša Ćosić, Borba

Za Marojevića Mediteran ima značenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat... Sve to je različito, a ipak slično, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako devojka koja namešta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protiču noći studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojevićeve priče: neobične, duhovite, tople, ironične i mudre u isti čas. Ovo je najzrelije delo mladog autora do sada. "Marojevićeva proza je radikalno cinična" - Quimera, Barselona "Sa pričama Igora Marojevića u najmlađoj srpskoj prozi začinje se škola "krtog realizma" (...) Boginja ovakve proze najverovatnije će postati Moana Poci, blaženopočivša Ćićolinina drugarica i šarmantna fatamorgana iz Marojevićeve odlične priče Rat za čast Moane Poci. Rat za čast kratke priče možda i neće biti izgubljen, bude li vođen s blagoslovom eminentne porno-dive" - Vladislava Gordić-Petković, Bulevar, Novi Sad "Pored književne zrelosti u jeziku, dijalogu i vladanju tematikom, pisac ume da kroz pseudošizoidni posmatrački pristup iskaže tihu patnju" - Aleksandar Blažević, Beogradski Krug "Pisac je znalački oblikovao poseban i samosvojan književni lik čije pojedine karakteristike bar u određenom periodu, neke i trajno, poseduje svaki čovek. Prebacivanje karakternih osobina na opštiji, generacijski, sociološki i politički plan daje samo dodatnu katarzičnu vrednost Marojevićevoj prozi." - Nebojša Ćosić, Borba

Mediterani Za Marojevića Mediteran ima značenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat... Sve to je različito, a ipak slično, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako devojka koja namešta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protiču noći studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojevićeve priče: neobične, duhovite, tople, ironične i mudre u isti čas. Ovo je najzrelije delo mladog autora do sada. "Marojevićeva proza je radikalno cinična" - Quimera, Barselona "Sa pričama Igora Marojevića u najmlađoj srpskoj prozi začinje se škola "krtog realizma" (...) Boginja ovakve proze najverovatnije će postati Moana Poci, blaženopočivša Ćićolinina drugarica i šarmantna fatamorgana iz Marojevićeve odlične priče Rat za čast Moane Poci. Rat za čast kratke priče možda i neće biti izgubljen, bude li vođen s blagoslovom eminentne porno-dive" - Vladislava Gordić-Petković, Bulevar, Novi Sad "Pored književne zrelosti u jeziku, dijalogu i vladanju tematikom, pisac ume da kroz pseudošizoidni posmatrački pristup iskaže tihu patnju" - Aleksandar Blažević, Beogradski Krug "Pisac je znalački oblikovao poseban i samosvojan književni lik čije pojedine karakteristike bar u određenom periodu, neke i trajno, poseduje svaki čovek. Prebacivanje karakternih osobina na opštiji, generacijski, sociološki i politički plan daje samo dodatnu katarzičnu vrednost Marojevićevoj prozi." - Nebojša Ćosić, Borba Prikaži više

Igor Marojević MediteraniMeki povezZa Marojevića Mediteran ima značenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat... Sve to je različito, a ipak slično, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako devojka koja namešta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protiču noći studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojevićeve priče: neobične, duhovite, tople, ironične i mudre u isti čas. Ovo je najzrelije delo mladog autora do sada."Marojevićeva proza je radikalno cinična"- Quimera, Barselona"Sa pričama Igora Marojevića u najmlađoj srpskoj prozi začinje se škola "krtog realizma" (...) Boginja ovakve proze najverovatnije će postati Moana Poci, blaženopočivša Ćićolinina drugarica i šarmantna fatamorgana iz Marojevićeve odlične priče Rat za čast Moane Poci. Rat za čast kratke priče možda i neće biti izgubljen, bude li vođen s blagoslovom eminentne porno-dive"- Vladislava Gordić-Petković, Bulevar, Novi Sad"Pored književne zrelosti u jeziku, dijalogu i vladanju tematikom, pisac ume da kroz pseudošizoidni posmatrački pristup iskaže tihu patnju"- Aleksandar Blažević, Beogradski Krug"Pisac je znalački oblikovao poseban i samosvojan književni lik čije pojedine karakteristike bar u određenom periodu, neke i trajno, poseduje svaki čovek. Prebacivanje karakternih osobina na opštiji, generacijski, sociološki i politički plan daje samo dodatnu katarzičnu vrednost Marojevićevoj prozi."- Nebojša Ćosić, Borba2/30

Za Marojevića Mediteran ima značenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat... Sve to je različito, a ipak slično, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako devojka koja namešta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protiču noći studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojevićeve priče: neobične, duhovite, tople, ironične i mudre u isti čas. Ovo je najzrelije delo mladog autora do sada. "Marojevićeva proza je radikalno cinična" - Quimera, Barselona "Sa pričama Igora Marojevića u najmlađoj srpskoj prozi začinje se škola "krtog realizma" (...) Boginja ovakve proze najverovatnije će postati Moana Poci, blaženopočivša Ćićolinina drugarica i šarmantna fatamorgana iz Marojevićeve odlične priče Rat za čast Moane Poci. Rat za čast kratke priče možda i neće biti izgubljen, bude li vođen s blagoslovom eminentne porno-dive" - Vladislava Gordić-Petković, Bulevar, Novi Sad "Pored književne zrelosti u jeziku, dijalogu i vladanju tematikom, pisac ume da kroz pseudošizoidni posmatrački pristup iskaže tihu patnju" - Aleksandar Blažević, Beogradski Krug "Pisac je znalački oblikovao poseban i samosvojan književni lik čije pojedine karakteristike bar u određenom periodu, neke i trajno, poseduje svaki čovek. Prebacivanje karakternih osobina na opštiji, generacijski, sociološki i politički plan daje samo dodatnu katarzičnu vrednost Marojevićevoj prozi." - Nebojša Ćosić, Borba

Igor Marojević MediteraniMeki povezZa Marojevića Mediteran ima značenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat... Sve to je različito, a ipak slično, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako devojka koja namešta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protiču noći studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojevićeve priče: neobične, duhovite, tople, ironične i mudre u isti čas. Ovo je najzrelije delo mladog autora do sada."Marojevićeva proza je radikalno cinična"- Quimera, Barselona"Sa pričama Igora Marojevića u najmlađoj srpskoj prozi začinje se škola "krtog realizma" (...) Boginja ovakve proze najverovatnije će postati Moana Poci, blaženopočivša Ćićolinina drugarica i šarmantna fatamorgana iz Marojevićeve odlične priče Rat za čast Moane Poci. Rat za čast kratke priče možda i neće biti izgubljen, bude li vođen s blagoslovom eminentne porno-dive"- Vladislava Gordić-Petković, Bulevar, Novi Sad"Pored književne zrelosti u jeziku, dijalogu i vladanju tematikom, pisac ume da kroz pseudošizoidni posmatrački pristup iskaže tihu patnju"- Aleksandar Blažević, Beogradski Krug"Pisac je znalački oblikovao poseban i samosvojan književni lik čije pojedine karakteristike bar u određenom periodu, neke i trajno, poseduje svaki čovek. Prebacivanje karakternih osobina na opštiji, generacijski, sociološki i politički plan daje samo dodatnu katarzičnu vrednost Marojevićevoj prozi."- Nebojša Ćosić, Borba2/30

„Svaki izbor je ludost, pa i ovaj izbor priča koje su nastajale u dugom vremenskom periodu i koje će nekog čitaoca možebiti zapaliti, nekoga popaliti, a nekoga bome i ispaliti”. Nova zbirka kratkih priča novosadskog književnika i novinara “San svakog upaljača-stare priče”, izašla je iz štampe u izdanju izdavačke kuće “Cenzura”. Deo priča objavljivan je u nedeljnicima „Nezavisni” i „Bulevar” iz Novog Sada. Autor je u predgovoru naveo da je reč o pričama koje su nastajale od sredine devedesetih godina prošlog veka do polovine protekle decenije 21. veka. „Čak i ako poželite da ođednom pročitate ovu knjigu, nemojte to raditi. Verujte mi!”, poručio je Sejdinović čitaocima. „Svaki izbor je ludost, pa i ovaj izbor priča koje su nastajale u dugom vremenskom periodu i koje će nekog čitaoca možebiti zapaliti, nekoga popaliti, a nekoga bome i ispaliti”, naveo je autor. Sejdinović je knjigu posvetio svojoj šestomesečnoj mački, „gospođici Petuniji”. Pre dve sedmice, iz štampe je izašla i Sejdinovićeva knjiga novinskih eseja pod nazivom “Zatvorski sindrom”. Autor je rođen 1972. godine u Tuzli, a novinarstvom se bavi od 1992. godine, od kada živi u Novom Sadu. Sejdinović je predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine i urednik portala Autonomija (www.autonomija.info). Pre ovih knjiga, objavio je zbirku priča „Hodočašće viška” (1998). Naslov: San svakog upaljača Izdavač: Cenzura Strana: 150 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2012 ISBN: 978-86-86559-13-5

Bulevar Novi Sad, 2023. 20 cm, 241 str. meki povez, latinica ISBN: 9788686431479 Ona se ne imenuje. O njoj se šifrovanim jezikom priča kao o onim danima, nju imamo, dobile smo. Zena se često tokom tih dana smatra nečistom, pa i neupotrebljivom. Ulošci se kupuju i pakuju u neprozirne vrećice kao objekt srama, a potom se u posebnim ladicama kriju od očiju muških ukućana i kolega. U toku reklamnog bloka, proizvođači se hvale superupijajućom moći tampona, potapajući ga u čašu punu plave tečnosti. A gdje je tu krv? I gdje je u svemu tome žena?\ Upravo crvena nit menstrualne krvi provlači se kroz zbirku priča Put od crvene cigle Marijane Čanak, istražujući ne samo prokletstvo već i tajnu ženske snage i moći. Menstruacija je ženina stara (višedecenijska) prijateljica koja se, iako ima svoje hirove i prohtjeve, ponekad sa zebnjom očekuje. Krv je ta pomoću koje žene mogu čak i začarati svoje muškarce, ali ih i nepovratno izgubiti, ukoliko je, kojim slučajem, nema prve bračne noći. Može biti i neželjena, kada se pojavi tokom putovanja, pa žene piju pilule kako bi odgodile krvarenje ili nose crvene narukvice da bi im poslodavac (ili bolje rečeno: moderni robovlasnik) progledao kroz prste zbog prečestih odlazaka u toalet. Ženama krv služi i kao isprika kako bi se preskočio čas fizičkog vaspitanja. Takođe, zbog predmenstrualnih tenzija žena može postati opasna, a menstruacija uzbudljiva.\ I konačno, ženi će spas od nasrtljivog muškarca, koji ne prima ne kao odgovor, donijeti, sasvim neočekivano, upravo jedan rascvjetali, krvavi tampon.\ Slađana Nina Perković

BANOVINA - Danko Stančić, Miško Lazović Autor: Danko Stančić, Miško Lazović Izdavač: Prometej, Novi Sad Godina izdanja: 1999 Broj strana: 143 Pismo: ćirilica Povez: tvrd Format: 12x17 Bogato ilustrovana. Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Povodom 60-godišnjice Banovine (25. septembra 1939.) i završetka obnove zgrade posle NATO bombardovanja 19. aprila 1999. godine. Kompleks Banovine u Novom Sadu je sedište Pokrajinske vlade Vojvodine i Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine. Obuhvata zgradu Banovine i Banski dvor. Građen je od 1936. do 1939. u stilu moderne prema projektu arhitekte Dragiše Brašovana za potrebe Dunavske banovine. Banovina (Banovinska palata) se nalazi u samom centru grada, na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Žarka Zrenjanina. Građena je za upravu Dunavske banovine, a danas je sedište Pokrajinske vlade Vojvodine i njenih sekretarijata. Objekat je zatvorene izdužene potkovičaste osnove. Polukružni deo zgrade nalazi se na zapadnoj strani, a na suprotnoj, istočnoj strani nalazi se kula čija je osnova kvadratnog preseka. Zgrada se sastoji od suterena, partera i dva sprata. Dužine je 180 metara, širine 44 metra i visine oko 20 metara, osim kule, čija je visina 42 metra. Obložena je belim bračkim mermerom. Iznad reprezentativnog ulaza prema Bulevaru Mihajla Pupina nalaze se medaljoni sa likovima Kralja Petra Prvog, Kralja Aleksandra, vojvoda Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, Radomira Putnika i Petra Bojovića. Zgrada je funkcionalno organizovana sa hodnicima u kružnom toku i kancelarijama u nizu. Sastoji se od 569 odeljenja, a u središtu zgrade nalazi se svečani hol.

Beograd novog doba 2 Knjiga Beograd novog doba 2 je nastavak prethodne knjige Beograd novog doba autora Dejana Voštića i izraz njegove nostalgije za nekadašnjim Beogradom, Beogradom njegove mladosti, buntovničkog i optimističnog, simbola slobode... za specifičnim "beogradskim" duhom, njegovim vanvremenim šarmom... za Beogradom u koji je dolazio svet, jer Beograd je bio "svet". Potraga za tragovima takvog Beograda je i potraga za sopstvenim tragovima sećanja, za prohujalim vremenom, u kome se samo čovekovo bivstvovanje činilo lagodnijim i smislenijim. Kroz 14 priča, autor nas gotovo filmskom kamerom vodi uličicu po uličicu po Beogradu, po njegovim širokim bulevarima i ušuškanim ulicama, osluškujući buku trolejbusa i tramvaja i tišinu autentičnih gradskih celina. A na tom putu prepliću se životni putevi Beograđana, sadašnjih i nekadašnjih, onih koji su nekada živeli u njemu, onih koji sada žive, svih onih koji su odlazili i dolazili, da u njemu (opet) pronađu svoju ljubav, dom ili sebe same. Prepliću se u njemu bahatost i primitivizam sa čovečnošću i ljudskošću, kultura i nekultura, nekadašnji duh odmerene i uglađene građanske kulture s modernim individualizmom i otuđenosću. Ali, usred sveopšte i preovlađujuće prilično sumorne slike ljudskog otuđenja, stalne žurbe i zaokupljenosti ličnim problemima, izrastaju priče o ljudima čiji postupci vraćaju veru u ljudskost i čovečnost, nudeći čitaocu nadu da divni ljudi postoje. Uvek. I u svim vremenima. A sa njima i čuda. Koja su oni kadri da stvore. Prikaži više

Knjiga Beograd novog doba 2 je nastavak prethodne knjige Beograd novog doba autora Dejana Voštića i izraz njegove nostalgije za nekadašnjim Beogradom, Beogradom njegove mladosti, buntovničkog i optimističnog, simbola slobode... za specifičnim "beogradskim" duhom, njegovim vanvremenim šarmom... za Beogradom u koji je dolazio svet, jer Beograd je bio "svet". Potraga za tragovima takvog Beograda je i potraga za sopstvenim tragovima sećanja, za prohujalim vremenom, u kome se samo čovekovo bivstvovanje činilo lagodnijim i smislenijim. Kroz 14 priča, autor nas gotovo filmskom kamerom vodi uličicu po uličicu po Beogradu, po njegovim širokim bulevarima i ušuškanim ulicama, osluškujući buku trolejbusa i tramvaja i tišinu autentičnih gradskih celina. A na tom putu prepliću se životni putevi Beograđana, sadašnjih i nekadašnjih, onih koji su nekada živeli u njemu, onih koji sada žive, svih onih koji su odlazili i dolazili, da u njemu (opet) pronađu svoju ljubav, dom ili sebe same. Prepliću se u njemu bahatost i primitivizam sa čovečnošću i ljudskošću, kultura i nekultura, nekadašnji duh odmerene i uglađene građanske kulture s modernim individualizmom i otuđenosću. Ali, usred sveopšte i preovlađujuće prilično sumorne slike ljudskog otuđenja, stalne žurbe i zaokupljenosti ličnim problemima, izrastaju priče o ljudima čiji postupci vraćaju veru u ljudskost i čovečnost, nudeći čitaocu nadu da divni ljudi postoje. Uvek. I u svim vremenima. A sa njima i čuda. Koja su oni kadri da stvore.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Klub istinskih stvaralaca - Milan Tripković Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2022 Broj strana: 165 Format: 19 cm Povez: Broširani “Ovo nije film, ovo je stvarnost”, razgovaraće među sobom čitaoci “Kluba istinskih stvaralaca”, u romanu Milana Tripkovića. Jeste, dok čita ovu knjigu čitalac će se osećati i ovako i onako, ali svakako ne i usamljeno. U stopu će za njim, ili ispred njega, kad smo već kod toga, ići bulumenta pronicljivih, zainteresovanih, empatičnih Tripkovićevih eksplicitno implicitnih čitalaca. Oni će se čuditi, iznenađivati, zgražati, bežati i vraćati se – sve trudeći se da daju smernice čitaocu s druge strane… pa, recimo, ekrana. Jer, Tripkovićeva knjiga ipak nije stvarnost, šta god da čitaoci u njoj kažu; zaista je više film. A ponajpre je nešto između kuće strave i kuće smeha, kroz šta se, kao na ekskurziji, vozi razred čitalaca. Strave, zato što su ključni elementi priče pozajmljeni iz tekuće sumorne stvarnosti i nedavne domaće ružne prošlosti. Smeha, zato što Tripković od ružne građe sklapa bajkovitu – i romantičnu i krimi, na momente urnebesnu – priču sa… Pa dobro, videće već čitalac i sam kakav je kraj. Milan Tripković je rođen 1977. u Beogradu. Završio je studije na Katedri za srpsku i komparativnu književnost 2002. na  Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od osnivača knjižare Bulevar Books. Njegov prvi roman “U dalekom svetu običnih ljudi” izašao je 2018. https://nova.rs/kultura/preporuke-za-citanje-roud-muvi-i-duh-boemskog-dablina/

80 godina Dunavske banovine Sveobuhvatna knjiga o gradnji zgrade Dunavske banovine Agilni prvi Dunavski ban Daka Popović, čim su prošli novogodišnji praznici 1930. godine potpisao je odluku da se sedište banske uprave gradi na prostoru tek urbanizovanog, a nekada močvarnog Malog limana. Nije ni slutio da će prvi ašov biti udaren tek 1936. godine. Pored arhitekata i inženjera, jugoslovenskih državljana, ravnopravni status na raspisanom konkursu imali su i ruski stvaraoci, koji su živeli u granicama Kraljevine Jugoslavije. Najzaslužniji za raspisivanje konkursa bio je Daka Popović, inače i sam veoma značajan novosadski graditelj. Pošto je počet ak gradnje stalno odlagan zbog smene banova i velike ekonomske krize, Đorđe Gasparini je 1935. godine u bitno izmenjenim okolnostima zatražio od načelnika Banske uprave da donese odluku o izdžradi sasvim novog projekta. Posao je poveren Dragiši Brašovanu, još 1930. izabranom arhitekti. Impozantno javno zdanje, čiju jedinstvenu kompoziciju čine dve odvojene zgrade, podignute u razdoblju od 1935. do 1940. godine na praznom prostoru od 28.000 kvadrata „Malog Limana“, nekadašnjeg Bulevara Kraljice Marije, danas Bulevar Mihajla Pupina 16, osvećena je 25. septembra 1939. godine. Novi Sad je, objavom Kralja Aleksandra I Karađorđevića, od 3. oktobra 1929. godine, postao prestoni grad jedne od devet jugoslovenskih banovina. Bila je to Dunavska banovina, po ekonomskoj moći, perspektivi razvoja i poziciji u državi, uopšte, uz Savsku i Dravsku banovinu, najrazvijenije područje (28.160 km 2 i 2,3 miliona stanovnika). Agrokompleks je, uz, za njega vezanu industriju, trebalo da bude dugoročni garant blagostanja. Prema tadašnjem državnom ustrojstvu Kraljevine Jugoslavije, na teritoriji Banovine, u ime kralja, upravu su obavljali banovi, koji su takođe i predsedavali Banovskim većem. Banovska uprava bila je sastavljena od uglednih i uspešnih građana, kao i političara i ljudi, koji su bez obzira na nacionalnu pripadnost, pripadali, po opredeljenju, integralnom jugoslovenstvu, koje je, poput banovinske podele, trebalo da oformi nove centre moći i ukloni nacionalne podele. Arhitekta Dragiša Brašovan, (1887-1965), velikan srpske graditeljske umetnosti XX veka, autor je brojnih značajnih projekata od kojih kompleks Banovine predstavlja jednu od najlepših građevina arhitekture dvadesetog veka u našoj zemlji. Čitaj dalje

Bela lađa na Dunavu Sveobuhvatna knjiga o gradnji zgrade Dunavske banovine Agilni prvi Dunavski ban Daka Popović, čim su prošli novogodišnji praznici 1930. godine potpisao je odluku da se sedište banske uprave gradi na prostoru tek urbanizovanog, a nekada močvarnog Malog limana. Nije ni slutio da će prvi ašov biti udaren tek 1936. godine. Pored arhitekata i inženjera, jugoslovenskih državljana, ravnopravni status na raspisanom konkursu imali su i ruski stvaraoci, koji su živeli u granicama Kraljevine Jugoslavije. Najzaslužniji za raspisivanje konkursa bio je Daka Popović, inače i sam veoma značajan novosadski graditelj. Pošto je početak gradnje stalno odlagan zbog smene banova i velike ekonomske krize, Đorđe Gasparini je 1935. godine u bitno izmenjenim okolnostima zatražio od načelnika Banske uprave da donese odluku o izdžradi sasvim novog projekta. Posao je poveren Dragiši Brašovanu, još 1930. izabranom arhitekti. Impozantno javno zdanje, čiju jedinstvenu kompoziciju čine dve odvojene zgrade, podignute u razdoblju od 1935. do 1940. godine na praznom prostoru od 28.000 kvadrata „Malog Limana“, nekadašnjeg Bulevara Kraljice Marije, danas Bulevar Mihajla Pupina 16, osvećena je 25. septembra 1939. godine. Novi Sad je, objavom Kralja Aleksandra I Karađorđevića, od 3. oktobra 1929. godine, postao prestoni grad jedne od devet jugoslovenskih banovina. Bila je to Dunavska banovina, po ekonomskoj moći, perspektivi razvoja i poziciji u državi, uopšte, uz Savsku i Dravsku banovinu, najrazvijenije područje (28.160 km² i 2,3 miliona stanovnika). Agrokompleks je, uz, za njega vezanu industriju, trebalo da bude dugoročni garant blagostanja. Prema tadašnjem državnom ustrojstvu Kraljevine Jugoslavije, na teritoriji Banovine, u ime kralja, upravu su obavljali banovi, koji su takođe i predsedavali Banovskim većem. Banovska uprava bila je sastavljena od uglednih i uspešnih građana, kao i političara i ljudi, koji su bez obzira na nacionalnu pripadnost, pripadali, po opredeljenju, integralnom jugoslovenstvu, koje je, poput banovinske podele, trebalo da oformi nove centre moći i ukloni nacionalne podele. Arhitekta Dragiša Brašovan, (1887-1965), velikan srpske graditeljske umetnosti XX veka, autor je brojnih značajnih projekata od kojih kompleks Banovine predstavlja jednu od najlepših građevina arhitekture dvadesetog veka u našoj zemlji. Prikaži više

Kao novo. Bez posvete. Beograd novog doba 2 - Dejan Voštić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 250 Povez: Mek Knjiga Beograd novog doba 2 je nastavak prethodne knjige Beograd novog doba autora Dejana Voštića i izraz njegove nostalgije za nekadašnjim Beogradom, Beogradom njegove mladosti, buntovničkog i optimističnog, simbola slobode... za specifičnim `beogradskim` duhom, njegovim vanvremenim šarmom... za Beogradom u koji je dolazio svet, jer Beograd je bio `svet`. Potraga za tragovima takvog Beograda je i potraga za sopstvenim tragovima sećanja, za prohujalim vremenom, u kome se samo čovekovo bivstvovanje činilo lagodnijim i smislenijim.Kroz 14 priča, autor nas gotovo filmskom kamerom vodi uličicu po uličicu po Beogradu, po njegovim širokim bulevarima i ušuškanim ulicama, osluškujući buku trolejbusa i tramvaja i tišinu autentičnih gradskih celina. A na tom putu prepliću se životni putevi Beograđana, sadašnjih i nekadašnjih, onih koji su nekada živeli u njemu, onih koji sada žive, svih onih koji su odlazili i dolazili, da u njemu (opet) pronađu svoju ljubav, dom ili sebe same. Prepliću se u njemu bahatost i primitivizam sa čovečnošću i ljudskošću, kultura i nekultura, nekadašnji duh odmerene i uglađene građanske kulture s modernim individualizmom i otuđenosću. Ali, usred sveopšte i preovlađujuće prilično sumorne slike ljudskog otuđenja, stalne žurbe i zaokupljenosti ličnim problemima, izrastaju priče o ljudima čiji postupci vraćaju veru u ljudskost i čovečnost, nudeći čitaocu nadu da divni ljudi postoje. Uvek. I u svim vremenima. A sa njima i čuda. Koja su oni kadri da stvore.

Milan Tripković KLUB ISTINSKIH STVARALACA O knjizi: “Ovo nije film, ovo je stvarnost”, razgovaraće među sobom čitaoci “Kluba istinskih stvaralaca”, u romanu Milana Tripkovića. Jeste, dok čita ovu knjigu čitalac će se osećati i ovako i onako, ali svakako ne i usamljeno. U stopu će za njim, ili ispred njega, kad smo već kod toga, ići bulumenta pronicljivih, zainteresovanih, empatičnih Tripkovićevih eksplicitno implicitnih čitalaca. Oni će se čuditi, iznenađivati, zgražati, bežati i vraćati se – sve trudeći se da daju smernice čitaocu s druge strane… pa, recimo, ekrana. Jer, Tripkovićeva knjiga ipak nije stvarnost, šta god da čitaoci u njoj kažu; zaista je više film. A ponajpre je nešto između kuće strave i kuće smeha, kroz šta se, kao na ekskurziji, vozi razred čitalaca. Strave, zato što su ključni elementi priče pozajmljeni iz tekuće sumorne stvarnosti i nedavne domaće ružne prošlosti. Smeha, zato što Tripković od ružne građe sklapa bajkovitu – i romantičnu i krimi, na momente urnebesnu – priču sa… Pa dobro, videće već čitalac i sam kakav je kraj. O autoru: Milan Tripković je rođen 1977. u Beogradu. Završio je studije na Katedri za srpsku i komparativnu književnost 2002. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od osnivača knjižare Bulevar Books. Njegov prvi roman “U dalekom svetu običnih ljudi” izašao je 2018.

“Ovo nije film, ovo je stvarnost”, razgovaraće među sobom čitaoci “Kluba istinskih stvaralaca”, u romanu Milana Tripkovića. Jeste, dok čita ovu knjigu čitalac će se osećati i ovako i onako, ali svakako ne i usamljeno. U stopu će za njim, ili ispred njega, kad smo već kod toga, ići bulumenta pronicljivih, zainteresovanih, empatičnih Tripkovićevih eksplicitno implicitnih čitalaca. Oni će se čuditi, iznenađivati, zgražati, bežati i vraćati se – sve trudeći se da daju smernice čitaocu s druge strane… pa, recimo, ekrana. Jer, Tripkovićeva knjiga ipak nije stvarnost, šta god da čitaoci u njoj kažu; zaista je više film. A ponajpre je nešto između kuće strave i kuće smeha, kroz šta se, kao na ekskurziji, vozi razred čitalaca. Strave, zato što su ključni elementi priče pozajmljeni iz tekuće sumorne stvarnosti i nedavne domaće ružne prošlosti. Smeha, zato što Tripković od ružne građe sklapa bajkovitu – i romantičnu i krimi, na momente urnebesnu – priču sa… Pa dobro, videće već čitalac i sam kakav je kraj. Milan Tripković je rođen 1977. u Beogradu. Završio je studije na Katedri za srpsku i komparativnu književnost 2002. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od osnivača knjižare Bulevar Books. Njegov prvi roman “U dalekom svetu običnih ljudi” izašao je 2018. https://nova.rs/kultura/preporuke-za-citanje-roud-muvi-i-duh-boemskog-dablina/