Snimljena je povodom 50 godina `Radio Beograda` i tri decenije emisije `Veselo Veče` Izvođač: Various Artists Zemlja izdanja: Yugoslavia PGP RTB 2LP 80022/23 - MUZICKA PRATNJA ZABAVNI ANSAMBL RTB RADIOPLAY,NON-MUSIC, PARODY - UCESTVUJU:MIODRAG PETROVIC CKALJA,MIJA ALEKSIC,BRANKA VESELINOVIC,PETAR SLAVENSKI,MIROSLAVA BOBIC,DRAGAN LAKOVIC,DUSAN JAKSIC,MICA TATIC,DRAGUTIN DOBRICANIN,ZIKA MILENKOVIC,VLASTIMIR DJUZA STOILJKOVIC,MIHAJLO VIKTOROVIC,NADA BLAM,MILAN PUZIC,IVAN HAJTL,SLAVKA JERINIC,SRBA MILIN, LJUBA DIDIC,BRANKO CIGA MILENKOVIC.... Format: 2 × Vinyl, LP, Compilation, Gatefold Country: Yugoslavia Released: Mar 1979 Genre: Non-Music Style: Radioplay Tracklist LP 80022 A1 Špica I Raport Vesele Večeri A2 Čika Proka A3 Parodija (Romansa) A4 Daj Pare A5 Kredit A6 Naši U Inostranstvu B1 Roman U 54 Reči B2 Tigar Koji Peva B3 Antikvarnica B4 Lalina Zdravica B5 Opereta `Jubilej` LP 80023 C1 Raf Maksić C2 Beše Park C3 Halo Frankfurt C4 Pored Šanka C5 Striko Joko C6 Sarme C7 Šjor Marinko D1 Ćurani D2 Kaleja D3 Obrnuto D4 Dva Ahbaba D5 Studentska Soba Companies, etc. Printed By – GIP `Beograd` Credits Design – Đorđe Ristić Ensemble – Zabavni Ansambl RTB* Vocals – Dragan Laković, Dušan Jakšić*, Ljiljana Šljapić, Ljubiša Bačić, Mija Aleksić, Mića Tatić, Nada Blam, Olivera Marković, Zoran Rambosek, Miodrag Petrović - Čkalja*, Vlastimir-Đuza Stojiljković*, Žika Milenković (2) Voice Actor – Bata Paskaljević, Branislav Jerinić, Branka Veselinović, Branko-Ciga Milenković*, Dragutin Dobričanin, Frane Pejković, Ivan Hajtl, Ivo Rogulja, Ljuba Didić, Mihajlo Vitorović, Milan Puzić (2), Miroslava Bobić, Petar Slavenski, Rejhan Demirdžić*, Rudi Alvađ, Slavka Jerinić, Srba Milin, Stanislav Avramović, Zvonko Jovičić, Čedo Vukanović Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,goblena,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,biciklisticke odece,odela za surf i ronjenje,zastava,znacki,ručnog i električnog alata,vodenih pumpi,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,lp i sp ploca i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korozija (srednjovj. lat. corrosio, od lat. corrodere: nagrizati) je trošenje konstrukcijskih materijala hemijskim delovanjem fluida (gasova ili tečnosti). Korozija razara metale i neorganske nemetale (npr. beton), a učestvuje i u oštećivanju (degradaciji) organskih materijala (polimernih materijala, drva). U geologiji je korozija opšti naziv za hemijsko trošenje stena. Korozija (rđa) je fizičko-hemijski proces oksidacije gvožđa. Pod običnim uslovima se odvija pod uticajem kiseonika, vodene pare, ugljen-dioksida. Za razliku od gvožđa neki metali kao aluminijum, kalaj, se prevlače kompaktnim slojem oksida koji štiti metal od korozije.[1][2][3] U tehnici valja razlikovati hemijsku i elektrohemijsku koroziju. Hemijskoj koroziji podložni su metali i provodljivi nemetali (na primer grafit) u neelektrolitima, to jest u suvim plinovima i u neprovodnim tečnostima (na primer u mazivim uljima), te neprovodni nemetali (beton, keramika, staklo, kamen, polimerni materijali, drvo) u plinovima i tečnostima. Elektrohemijskoj koroziji podležu metali i provodljivi nemetali u elektrolitima, to jest u vodi i vodenim rastvorima, u vlažnom tlu, u rastopima soli i hidroksida, te u vodi koja potiče iz vlažnog vazduha ili drugih gasova u obliku filma ili kapljica. Korozija se u tehnici često javlja istodobno ili uzastopno s mehaničkim oblicima smanjivanja upotrebne vrednosti metalnih predmeta. Postoje dve grupe takvih pojava. U prvoj grupi, kao i prilikom korozije, metal gubi masu (abrazija i erozija, to jest trošenje metala trenjem zbog relativnog kretanja prema čvrstim ili fluidnim materijama). To se događa, na primer u cilindrima motora s unutrašnjim sagorevanjem, u cevovodima i pumpama. U drugoj grupi tih pojava masa materijala se ne smanjuje, ali mu se pogoršavaju svojstva ili menja oblik. Tako prilikom zamora opada čvrstoća metala pod uticajem dinamičkih naprezanja, a puzanjem nastaje trajna deformacija metala dugotrajnim delovanjem naprezanja. Zamor nastaje na primer, na delovima vozila i na mašinama koji rade periodični, a puzanje u konstrukcijama koje su na povišenim temperaturama izložene mehaničkom opterećenju.[4] Korozija uzrokuje goleme materijalne štete, a često i nesreće s katastrofalnim posledicama. Zaštita od korozije sprovodi se nanošenjem prevlaka (bojenje) i promenom okolnosti. Nanošenje metalnih prevlaka (metalizacija) obuhvata uranjanje u rastop (na primer u rastop cinka ili vruće pocinkavanje), vruće prskanje (šopiranje), platiranje, navarivanje, difuzijsku metalizaciju, naparivanje, galvanizaciju ili elektroplatiranje, hemijsku redukciju i tako dalje. Neorganske nemetalne prevlake postižu se emajliranjem, oksidacijom, na primer bruniranjem čelika i anodizacijom ili eloksiranjem aluminijuma (anodna oksidacija), zatim fosfatiranjem, hromatiranjem, platiniranjem i slično, dok se organske prevlake nanose premazivanjem bojama i lakovima, plastifikacijom, gumiranjem, bitumenizacijom, omatanjem folijama i drugo....

Opis: Label: PGP RTB ‎– LP 55-5740, Pye Records ‎– NSPH19 A1 The Muppet Show Theme A2 Mississippi Mud A3 Mahna Mahna A4 The Great Gonzo Eats A Rubber Tyre To The Flight Of The Bumble Bee A5 Mr. Bassman A6 Cottleston Pie A7 The Amazing Marvin Suggs And His Muppaphone Play Lady Of Spain A8 Pachalafaka A9 Lydia The Tattooed Lady A10 Halfway Down The Stairs B1 Tenderly B2 Im In Love With A Big Blue Frog Vocals – Fran Brill B3 Tit Willow B4 Veterinarian Hospital – Soap Opera B5 Simon Smith And His Amazing Dancing Bear B6 What Now My Love B7 A Monologue By Fozzie Bear B8 Hugga Wugga B9 Trees B10 Sax And Violence B11 Being Green Credits Producer – Jack Burns Vocals [Crazy Harry, Nigel] – John Lovelady Vocals [Floyd, Robin, Country Trio, Uncle Deadly] – Jerry Nelson Vocals [Fozzie Bear, Miss Piggy, Animal, Sam The Eagle, Marvin Suggs, Others] – Frank Oz Vocals [Hilda, Wanda, Janice] – Eren Ozker Vocals [Kermit, Dr. Teeth, Rowlf, Swedish Chef, Waldorf, Newsman] – Jim Henson Vocals [Scooter, Sweetums, Statler, Wayne, Mildred] – Richard Hunt (2) Vocals [The Great Gonzo, Zoot, Bunsen Honeydew, Muppy] – Dave Goelz Written-By – Jack Burns, Jerry Juhl, Jim Henson, Marc London Notes Gatefold sleeve. Barcode and Other Identifiers Rights Society: SOKOJ Matrix / Runout (Side A): LP 5740 A 6478 I/5000 Matrix / Runout (Side B): LP 5740 B10478 I/5000 RG Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,goblena,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,biciklisticke odece,odela za surf i ronjenje,zastava,znacki,ručnog i električnog alata,vodenih pumpi,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,lp i sp ploca i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

61080) O VODAMA teorija, propisi i primeri iz prakse , Martin Bogner , Miodrag Stanojević , Eta Beograd 2006 , Sadržaj I. OPERACIJE TRETMANA VODE 1. PRIRODA VODE I NJENE OSNOVNE KARAKTERISTIKE Molekul vode Vodni resursi na našoj planeti Vodni resursi u Srbiji Elementarna hemija Svojstva vode Vodena biologija 2. PREDTRETMAN POVRŠINSKIH VODA Uvod Uklanjanje grubih i krupnih otpadaka Destratifikacija akumulacionih jezera Hemijski tretman akumulacija Aeracija i predoksidacija Predtaloženje 3. KOAGULACIJAIFLOKULACIJA Uvod Koagulacija Dvostruki električni sloj Koagulacija u prečišćavanju voda Brzo mešanje Karakteristične jednačine brzog mešanja Sistemi za brzo mešanje Uticaj temperature Flokulacioni sistemi Alternativne flokulacije Kontrola i praćenje koagulacije 4. SKLADIŠTENJE I DOZIRANJE HEMIKALIJA Uvod Izbor hemikalija Razmatranja pri projektovanju 5. TALOŽENJE I FLOTACIJA Teorijske osnove taloženja Primena taloženja Horizontalni protočni taložnici Taložnici sa neprekidnim kontaktom Taloženje u plitkim taložnicima Flotacija 6. FILTRACIJA Uvod Vrste filtera Evolucija filtracije Proces flltracije vode Uloga filtracije u tretmanu voda Direktna filtracija Projektovanje filterskih sistema Ostali tipovi filtera 7. DEZINFEKCIJAI STERILIZACIJA Uvod Aktuelne metode koje se koriste Teorija dezinfekcije 8. ADSORBCIJA AKTIVNIM UGLJEM Uvod Kontrola ukusa i mirisa Primena aktivnog uglja Postupak adsorbcije ugljem Proizvodnja aktivnog uglja Razvijanje projektnih kriterijuma za tretman vode aktivnim ugljem Projektovanje sistema za GAU adsorbciju i njegovu reaktivaciju Adsorbcija aktivnim ugljem poboljšana ozonom Primena aktivnog uglja kao dehlorinatora vode II. PROPISI O VODAMA SA KOMENTARIMA Zakon o vodama Tekst zakona Komentar zakona Zakon o režimu voda Pravilnik o sadržini tehničke dokumentacije koja se podnosi u postupku za dobijanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole Tekst pravilnika Komentar pravilnika Uredba o klasifikaciji voda Tekst uredbe Komentar uredbe Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće Tekst pravilnika Komentar pravilnika Pravilnik o opasnim materijama u vodama Tekst pravilnika Komentar pravilnika Pravilnik o dezinfekciji i pregledu vode za piće Tekst pravilnika Komentar pravilnika Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda Tekst pravilnika Komentar pravilnika Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće Tekst pravilnika Komentar pravilnika Pravilnik tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara Tekst pravilnika Komentar pravilnika o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara III. STANDARDI O ISPITIVANJU VODA I OPREMIZA HIDROTEHNIČKEINSTALACIJE ISPITIVANJA JUS ISO 123:1994. Kaučukov lateks. Uzimanje uzoraka. (Identičan sa ISO 123:1985) JUS ISO 124:1994. Kaučukov lateks. Određivanje sadržaja ukupnih čtvrstih materija. (Identičan sa ISO 124:1992) JUS ISO 498:1994. Koncentrovani lateks prirodnog kaučuka. Priprema suvih filmova. (Identičan sa ISO 498:1992) JUS ISO 705:1997. Kaučukov lateks. Određivanje gustine između 5°C i 40°C. (Identičan sa ISO 705:1994) KVALITET VODA JUS M.E2.011:1994. Kotlovska postrojenja. Zahtevi za napojnu i kotlovsku vodu kotlova grupe IV OPREMA ZA HIDROTEHNIČKE INSTALACIJE JUS U.C5.100:1987. Izračunavanje brzine toka i protoka u azbestno-cementnim cevovodima JUS U.C5.101:1990. Azbestnocementni proizvodi. Proračun cevi izloženih spoljnim opterećenjima sa ili bez unutrašnjeg pritiska JUS M.C5.260.1998. Umanjivači pritiska vode. Tehnički uslovi JUS M.C5.702:1987. Armature za pitku vodu. Protočne armature. Tehnički uslovi i ispitivanja KOMENTARI UZ STANDARDE VODOVOD KANALIZACIJA PROCESNO TEHNOLOŠKI POSTUPCIU OBRADIVODA PRILOG IV-1. PRINCIPIJELNE ŠEME POSTROJENJA ZA OBRADU VODA PRILOG IV-2. PRIMENA TEHNIČKIH GASOVA U EKOLOGIJI PRILOG IV-3. GASOVI ZA POBOLJŠANJE KVALITETA VODE ZA PIĆE PRILOG IV-4. EFIKASNO PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA PRILOG IV-5. FILTRACIJA SLOJNE VODE PRE INJEKTIRANJA NAZAD U SLOJEVE (Iskustva iz Srbije i Crne Gore i Mađarske) PRILOG 1V-6. OBRADA VODE ZA PIĆE PROJEKTNA REŠENJA POSTROJENJA ZA VODE PRILOG V-l. HIDRAULIKA SLOŽENOG POTISNOG SISTEMA JEDNE PUMPNE STANICE U VODOVODU PRILOG V-2. KOEFICIJENT TRENJA I NJEGOV UTICAJ NA PRORAČUN PADA PRITISKA PRI STRUJANJU U CEVIMA [12-14] Darsijeva formula 2.2. Fizičko tumačenje koeficijenta trenja 2.3. Određivanje koeficijenta trenja pri laminarnom stmjanju fluida kroz cevi 2.4. Određivanje koeficijenta trenja pri turbulentnom strujanju fluida kroz cevi 2.5. Turbulentno strujanje u hidraulički glatkim cevima a) Blazijusova formula b) Univerzalni zakon trenja u hidraulički glatkim cevima – Prantlova formula 2.6. Turbulentno strujanje u hidraulički hrapavim cevima a) Hidraulički potpuno hrapave cevi b) Hidraulički hrapave cevi 2.7. Određivanje koeficijenta trenja – Mudijev dijagram 1) Oblast laminarnog strujanja 2) Prelazna oblast 3) Hidraulički glatke cevi 4) Hidraulički hrapave cevi 5) Hidraulički potpuno hrapave cevi IZVOD IZ JUS M.Al .020:1981. HRAPAVOST POVRŠINA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA OD METALA. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE PRILOG V-3. SADRŽAJ GLAVNOG MAŠINSKOG PROJEKTA PUMPNIH STANICA NA BAZI PRETPOSTAVLJENE OPREME PRILOG V-4. SADRŽAJ GLAVNOG MAŠINSKOG PROJEKTA PUMPNIH STANICA NA BAZI NARUČENE OPREME PRILOG V-5. PREDLOG PROJEKTNOG ZADATKA ZA IZRADU GLAVNOG MAŠINSKOG PROJEKTA PUMPNE STANICE PRILOG V-6. IZVOD IZ GLAVNOG MAŠINSKOG PROJEKTA PUMPNE STANICE ZA INDUSTRIJSKU VODU KAPACITETA 3 L/s PRILOG V-7. IZVOD IZ GLAVNOG PROJEKTA POSTROJENJA ZA PRERADU REČNE VODE I DOBIJANJE TEHNOLOŠKE (PROCESNE) VODE ZA JEDNU FABRIKU HARTIJE PRILOG V-8. IZVOD IZ GLAVNOG PROJEKTA REKONSTRUKCIJE POSTROJENJA ZA PREDTRETMAN ZAULJENIH OTPADNIH VODA U JEDNOJ RAFINERIJI PRILOG V-9. IZVOD IZ GLAVNOG MAŠINSKOG PROJEKTA PRIPREME RASHLADNE VODE ZA KLIMATIZACIONO POSTROJENJE TEHNIČKI OPIS VI. OPREMA ZA HIDROTEHNIČKA I TERMOTEHNIČKA POSTROJENJA PRILOG VI-1. STABILNE AUTOMATSKE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA VODOM-SPRINKLER INSTALACIJE PRILOG VI-2. PUMPE IZ PROIZVODNOG PROGRAMA WILO PRILOG VI-3. BALANSIRANJE CEVNIH INSTALACIJAI MREŽA PRILOG VI-4. ODRŽAVANJE ZATVARAČA U VODOVODIMA Literatura tvrd povez, format 17 x 24 cm , ilustrovano, latinica , 521 strana + 2 presavijena lista sa šemama

Orginalna Powerball Supernova dizajnirana je sa visoko-kvalitetnim rotorom (žiroskopom) koji dostiže brzinu veću od 15.800 obrtaja u minuti. Na primer sila pri 10.000 obrtaja stvaraj silu od približno 14,3 kilograma. Powerball Supernova je takođe obložena ‘’termo-trakom’’, obezbeđujući čvrst stisak i bolju kontrolu. Samo pokušajte da je kontrolišete na 10.000 obtaja u minuti. Osećaj je kao da Vam čupaju ruku! Karakteristike: Sila od 14,3 kg na 10.000 obrtaja, 6 ultra jakih plavih i belih dioda, Dostiže brzinu i preko 15,800 RPM, Idealno za sve sportove u kojima je uključen zglob ruke (šake), Dimenzije: 7.5cm x 6.5cm, Power Ball 100 Top Scores, Težina ±260 grama, PowerBall ima prečnik od 2.8 inča(7cm) i nešto je manja od bejzbol loptice, U pakovanju dolazi powerball, instrukcije na CD-u I 2 kanapa za pokretanje powerballa. Loptica radi na bazi centrifugalne sile, žiroskopa i inercione sile. Fizika?!? Pri tome se svara velika sila koja deluje na Vaš zglob i podlakticu i na taj način je oporavlja, razvija i pospešuje. Moguća brzina je i preko 15.000 rpm-a.  Bez baterija, bez motora, stvara pritisak i do 40lb na Vašu ruku. Powerball je razvijen u Sjedinjenim Američkim Državama od strane NASA-za vežbanje i održavanje vitalnosti i snage  austronauta u beztežinskom stanju. Kako težina u svemiru nije validna, oni su oformili pomoćni trening u kome se koristi centrifugalna sila umesto težine. Zajedno sa kinesioterapistima osmislili su spravicu koja se zove Powerball. Rotor unutar Powerballa rotira se oko ose koja se rotira normalno oko ose rotacije jezgra Powerball-a. Zamislite čašu vode sa kockicom leda koja se rotira oko zamišljene ose. Ukoliko počnete da ljuljate čašu u krug, kockica leda počeće da se kreće oko zamišljene ose čaše. Dinamika PowerBall radi bez (spoljašnjeg) elektriciteta npr.bez baterija.PowerBall jezgro okreće se rotacijom vašeg zgloba.Što je brže vrtite to će te stvarati sve veću i veću centrifugalnu silu.U zavisnosti od tipa PowerBall-a možete generisati 18 kg pri 13.000 obrtaja u minuti. Funkcionalnost PowerBall je neverovatna pomoć u treningu za povećevanje mišićne snage u prstima, zglobovima i rukama. PowerBall takođe poboljšava cirkulaciju krvi, ojačava ligamente i omogućava brži oporavak sportskih povreda. Uputstvo za vežbe kompletne ruke tj. prstiju, šake, podlaktice, bicepsa, tricepsa, ramena, zglobova pa čak i mišića nogu, možete pronaći klikom na baner Powerball gore sa desne strane. PowerBall se može koristi kao pomoćno sredstvo u raznim sportovima: Američkom fudbalu, streljaštvu, bagmintonu, bejzbolu, košarci, bodibildingu, kuglanju, penjanju, kriketu, biciklizmu, fitnesu, golfu, gimnastici, rukometu, hokeju, jahanju, džudou, karateu, kartingu, moto-sportovima, brdskom biciklizmu, paraglajdingu, raftingu, veslanju, ragbiju, jedrenju, skijanju, skvošu, surfovanju, plivanju, stonom tenisu, tekvondu, tenisu, triatlonu, odbojci, vaterpolu, vodenom skijanju, rvanju itd. Zatim, bubnjari, pianisti, trubači, gitaristi itd. Treniranjem sa PowerBall-om sprečavate  sledeće zdravstvene probleme: Sindrom Karpalnog Tunela, Istegnuća,Teniske ruke, Golferskog lakta,Powerball može biti od velike pomoći za ljude koji boluju od Artitisa, Vežbanje sa PowerBallo-om veoma je korisno u ublažavanju i sprečavanju povreda koje nastaju usled dužeg vremena provedenih za računarom. Izgleda kao svaki drugi otkačeni gedžet, ali je u stvari ozbiljna spravica za pomoć u vežbanju.

Powerball sa 6 plavo-belih dioda za čije paljenje nisu potrebne baterije, jer Vi sami stvarate energiju potrebno za njihovo paljenje. Što jače okrećete to jače svetle. Ovaj model se razlikuje od modela Powerball Supernova samo po dodatku a to je digitalni brojač koji ima višestruku fukciju. Pročitajte ispod u karakteristikama koje su to. Orginalna NSD Powerball Supernova Pro dizajnirana je sa visoko-kvalitetnim kompjutersko centriranim rotorom (žiroskopom) koji dostiže brzinu veću od 15.000 obrtaja u minuti. Na primer sila pri 10.000 obrtaja stvaraj silu od približno 14,3 kilograma. Powerball Supernova Pro je takođe obložena ‘’termo-trakom’’, obezbeđujući čvrst stisak i bolju kontrolu. Samo pokušajte da je kontrolišete na 10.000 obtaja u minuti. Osećaj je kao da Vam čupaju ruku! Karakteristike: Sila od 14,3 kg na 10.000 obrtaja, Dostiže brzinu i preko 15,000 RPM, 6 plavih i belih dioda, Idealno za sve sportove u kojima je uključen zglob ruke (šake), Dimenzije: 7.5cm x 6.5cm, Power Ball 100 Top Scores, Težina ±260 grama, PowerBall ima prečnik od 2.8 inča(7cm) i nešto je manja od bejzbol loptice, U pakovanju dolazi powerball, instrukcije na CD-u I 2 kanapa za pokretanje powerballa. Brojač zabeležava: - broj obrtaja, - trenutan broj o/min, - najveći broj o/min, - najveći ikada zabeležen broj o/min, - broj rotacija za 30, 60, 90 sekundi. Loptica radi na bazi centrifugalne sile, žiroskopa i inercione sile. Fizika?!? Pri tome se svara velika sila koja deluje na Vaš zglob i podlakticu i na taj način je oporavlja, razvija i pospešuje. Moguća brzina je i preko 15.000 rpm-a.  Bez baterija, bez motora, stvara pritisak i do 40lb na Vašu ruku. Powerball je razvijen u Sjedinjenim Američkim Državama od strane NASA-za vežbanje i održavanje vitalnosti i snage  austronauta u beztežinskom stanju. Kako težina u svemiru nije validna, oni su oformili pomoćni trening u kome se koristi centrifugalna sila umesto težine. Zajedno sa kinesioterapistima osmislili su spravicu koja se zove Powerball. Rotor unutar Powerballa rotira se oko ose koja se rotira normalno oko ose rotacije jezgra Powerball-a. Zamislite čašu vode sa kockicom leda koja se rotira oko zamišljene ose. Ukoliko počnete da ljuljate čašu u krug, kockica leda počeće da se kreće oko zamišljene ose čaše. Dinamika PowerBall radi bez (spoljašnjeg) elektriciteta npr.bez baterija.PowerBall jezgro okreće se rotacijom vašeg zgloba.Što je brže vrtite to će te stvarati sve veću i veću centrifugalnu silu.U zavisnosti od tipa PowerBall-a možete generisati 18 kg pri 13.000 obrtaja u minuti. Funkcionalnost PowerBall je neverovatna pomoć u treningu za povećevanje mišićne snage u prstima, zglobovima i rukama. PowerBall takođe poboljšava cirkulaciju krvi, ojačava ligamente i omogućava brži oporavak sportskih povreda. Uputstvo za vežbe kompletne ruke tj. prstiju, šake, podlaktice, bicepsa, tricepsa, ramena, zglobova pa čak i mišića nogu, možete pronaći klikom na baner Powerball gore sa desne strane. PowerBall se može koristi kao pomoćno sredstvo u raznim sportovima: Američkom fudbalu, streljaštvu, bagmintonu, bejzbolu, košarci, bodibildingu, kuglanju, penjanju, kriketu, biciklizmu, fitnesu, golfu, gimnastici, rukometu, hokeju, jahanju, džudou, karateu, kartingu, moto-sportovima, brdskom biciklizmu, paraglajdingu, raftingu, veslanju, ragbiju, jedrenju, skijanju, skvošu, surfovanju, plivanju, stonom tenisu, tekvondu, tenisu, triatlonu, odbojci, vaterpolu, vodenom skijanju, rvanju itd. Zatim, bubnjari, pianisti, trubači, gitaristi itd. Treniranjem sa PowerBall-om sprečavate  sledeće zdravstvene probleme: Sindrom Karpalnog Tunela, Istegnuća,Teniske ruke, Golferskog lakta,Powerball može biti od velike pomoći za ljude koji boluju od Artitisa, Vežbanje sa PowerBallo-om veoma je korisno u ublažavanju i sprečavanju povreda koje nastaju usled dužeg vremena provedenih za računarom. Izgleda kao svaki drugi otkačeni gedžet, ali je u stvari ozbiljna spravica za pomoć u vežbanju.

Osnovna razlika između ovog modela I Powerball Klasik je u brojaču. Zato ovaj powerball ima nastavak Pro. Orginalna NSD PowerBall 250Hz dizajnirana je sa visoko-kvalitetnim rotorom (žiroskopom) koji dostiže brzinu veću od 15.000 obrtaja u minuti. Na primer sila pri 10.000 obrtaja stvaraj silu od približno 14,3 kilograma. PowerBall 250Hz Pro je takođe obložena ‘’termo-trakom’’, obezbeđujući čvrst stisak i bolju kontrolu. Samo pokušajte da je kontrolišete na 10.000 obtaja u minuti. Osećaj je kao da Vam čupaju ruku! Karakteristike: Sila od 14,3 kg na 10.000 obrtaja, Dostiže brzinu i preko 15,000 RPM, Idealno za sve sportove u kojima je uključen zglob ruke (šake), Dimenzije: 7.5cm x 6.5cm, Power Ball 100 Top Scores, Težina ±250 grama, PowerBall ima prečnik od 2.8 inča(7cm) i nešto je manja od bejzbol loptice, U pakovanju dolazi powerball, brojač, instrukcije na CD-u I 2 kanapa za pokretanje powerballa. Brojač zabeležava: - broj obrtaja, - trenutan broj o/min, - najveći broj o/min, - najveći ikada zabeležen broj o/min, - broj rotacija za 30, 60, 90 sekundi. Loptica radi na bazi centrifugalne sile, žiroskopa i inercione sile. Fizika?!? Pri tome se svara velika sila koja deluje na Vaš zglob i podlakticu i na taj način je oporavlja, razvija i pospešuje. Moguća brzina je i preko 15.000 rpm-a.  Bez baterija, bez motora, stvara pritisak i do 40lb na Vašu ruku. Powerball je razvijen u Sjedinjenim Američkim Državama od strane NASA-za vežbanje i održavanje vitalnosti i snage  austronauta u beztežinskom stanju. Kako težina u svemiru nije validna, oni su oformili pomoćni trening u kome se koristi centrifugalna sila umesto težine. Zajedno sa kinesioterapistima osmislili su spravicu koja se zove Powerball. Rotor unutar Powerballa rotira se oko ose koja se rotira normalno oko ose rotacije jezgra Powerball-a. Zamislite čašu vode sa kockicom leda koja se rotira oko zamišljene ose. Ukoliko počnete da ljuljate čašu u krug, kockica leda počeće da se kreće oko zamišljene ose čaše. Dinamika: PowerBall radi bez (spoljašnjeg) elektriciteta npr.bez baterija.PowerBall jezgro okreće se rotacijom vašeg zgloba.Što je brže vrtite to će te stvarati sve veću i veću centrifugalnu silu.U zavisnosti od tipa PowerBall-a možete generisati 18 kg pri 13.000 obrtaja u minuti. Funkcionalnost PowerBall je neverovatna pomoć u treningu za povećevanje mišićne snage u prstima, zglobovima i rukama. PowerBall takođe poboljšava cirkulaciju krvi, ojačava ligamente i omogućava brži oporavak sportskih povreda. Uputstvo za vežbe kompletne ruke tj. prstiju, šake, podlaktice, bicepsa, tricepsa, ramena, zglobova pa čak i mišića nogu, možete pronaći klikom na baner Powerball gore sa desne strane. PowerBall se može koristi kao pomoćno sredstvo u raznim sportovima: Američkom fudbalu, streljaštvu, bagmintonu, bejzbolu, košarci, bodibildingu, kuglanju, penjanju, kriketu, biciklizmu, fitnesu, golfu, gimnastici, rukometu, hokeju, jahanju, džudou, karateu, kartingu, moto-sportovima, brdskom biciklizmu, paraglajdingu, raftingu, veslanju, ragbiju, jedrenju, skijanju, skvošu, surfovanju, plivanju, stonom tenisu, tekvondu, tenisu, triatlonu, odbojci, vaterpolu, vodenom skijanju, rvanju itd. Zatim, bubnjari, pianisti, trubači, gitaristi itd. Treniranjem sa PowerBall-om sprečavate  sledeće zdravstvene probleme: Sindrom Karpalnog Tunela, Istegnuća,Teniske ruke, Golferskog lakta,Powerball može biti od velike pomoći za ljude koji boluju od Artitisa, Vežbanje sa PowerBallo-om veoma je korisno u ublažavanju i sprečavanju povreda koje nastaju usled dužeg vremena provedenih za računarom. Izgleda kao svaki drugi otkačeni gedžet, ali je u stvari ozbiljna spravica za pomoć u vežbanju.

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Orginalna NSD PowerBall 250Hz Classic dizajnirana je sa visoko-kvalitetnim rotorom (žiroskopom) koji dostiže brzinu veću od 15.000 obrtaja u minuti. Na primer sila pri 10.000 obrtaja stvaraj silu od približno 14,3 kilograma. PowerBall Klasik je takođe obložena ‘’termo-trakom’’, obezbeđujući čvrst stisak i bolju kontrolu. Samo pokušajte da je kontrolišete na 10.000 obtaja u minuti. Osećaj je kao da Vam čupaju ruku! Karakteristike: Sila od 14,3 kg na 10.000 obrtaja, Dostiže brzinu i preko 15,000 RPM, Idealno za sve sportove u kojima je uključen zglob ruke (šake), Dimenzije: 7.5cm x 6.5cm, Power Ball 100 Top Scores, Težina ±250 grama, PowerBall ima prečnik od 2.8 inča(7cm) i nešto je manja od bejzbol loptice, U pakovanju dolazi powerball, instrukcije na CD-u I 2 kanapa za pokretanje powerballa. Vrh, vrh, vrh brate ! Ovo je neverovatno otkriće koje je dostupno svima. O čemu se radi. Pa u pitanju je genijalan izum za sve sportiste (fitnes, penjače, tenisere, golfere…), muzičare, ljude koji imaju problema sa zglobovima ruke (znači, rehabilitaciju), zabavu, hiljade i hiljade sklekova, trbušnjaka… Šalu na stranu, ali ljudi ovo je neviđeno. Nemojte gledati ovog lika dole na filmu, on je jednostavno težio da obori rekord, a Vi ovu lopticu možete koristiti u rekreativne svrhe. Svake 32 sekunde proda se po jedna loptica. Loptica radi na bazi centrifugalne sile, žiroskopa i inercione sile. Fizika?!? Pri tome se svara velika sila koja deluje na Vaš zglob i podlakticu i na taj način je oporavlja, razvija i pospešuje. Moguća brzina je i preko 15.000 rpm-a.  Bez baterija, bez motora, stvara pritisak i do 40lb na Vašu ruku. Powerball je razvijen u Sjedinjenim Američkim Državama od strane NASA-za vežbanje i održavanje vitalnosti i snage  austronauta u beztežinskom stanju. Kako težina u svemiru nije validna, oni su oformili pomoćni trening u kome se koristi centrifugalna sila umesto težine. Zajedno sa kinesioterapistima osmislili su spravicu koja se zove Powerball. Rotor unutar Powerballa rotira se oko ose koja se rotira normalno oko ose rotacije jezgra Powerball-a. Zamislite čašu vode sa kockicom leda koja se rotira oko zamišljene ose. Ukoliko počnete da ljuljate čašu u krug, kockica leda počeće da se kreće oko zamišljene ose čaše. Dinamika: PowerBall radi bez (spoljašnjeg) elektriciteta npr.bez baterija.PowerBall jezgro okreće se rotacijom vašeg zgloba.Što je brže vrtite to će te stvarati sve veću i veću centrifugalnu silu.U zavisnosti od tipa PowerBall-a možete generisati 18 kg pri 13.000 obrtaja u minuti. Funkcionalnost PowerBall je neverovatna pomoć u treningu za povećevanje mišićne snage u prstima, zglobovima i rukama. PowerBall takođe poboljšava cirkulaciju krvi, ojačava ligamente i omogućava brži oporavak sportskih povreda. Uputstvo za vežbe kompletne ruke tj. prstiju, šake, podlaktice, bicepsa, tricepsa, ramena, zglobova pa čak i mišića nogu, možete pronaći klikom na baner Powerball gore sa desne strane. PowerBall se može koristi kao pomoćno sredstvo u raznim sportovima: Američkom fudbalu, streljaštvu, bagmintonu, bejzbolu, košarci, bodibildingu, kuglanju, penjanju, kriketu, biciklizmu, fitnesu, golfu, gimnastici, rukometu, hokeju, jahanju, džudou, karateu, kartingu, moto-sportovima, brdskom biciklizmu, paraglajdingu, raftingu, veslanju, ragbiju, jedrenju, skijanju, skvošu, surfovanju, plivanju, stonom tenisu, tekvondu, tenisu, triatlonu, odbojci, vaterpolu, vodenom skijanju, rvanju itd. Zatim, bubnjari, pianisti, trubači, gitaristi itd. Treniranjem sa PowerBall-om sprečavate  sledeće zdravstvene probleme: Sindrom Karpalnog Tunela, Istegnuća,Teniske ruke, Golferskog lakta,Powerball može biti od velike pomoći za ljude koji boluju od Artitisa, Vežbanje sa PowerBallo-om veoma je korisno u ublažavanju i sprečavanju povreda koje nastaju usled dužeg vremena provedenih za računarom. Izgleda kao svaki drugi otkačeni gedžet, ali je u stvari ozbiljna spravica za pomoć u vežbanju.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_video link="https://www.youtube.com/watch?v=s4hyPWGuIkk"][/vc_column][/vc_row]

Lepo očuvano GRAĐEVINSKA KNJIGA Beograd 1965. tvrde korice, ilustrovana odlično očuvana višejezičko izdanje srpski francuski engleski nemački italijanski ruski Brana je građevina podignuta preko korita prirodnog ili veštački izgrađenog vodotoka sa svrhom da se podigne prvobitni nivo vode uzvodno od brane. Podizanje se vrši, kako bi se dobio pad za iskorišćavanje vodne snage, da se poveća dubina vode u vodotoku radi olakšavanje plovnosti ili za sakupljanje većih količina vode, potrebne za regulaciju i oticanje vodnih količina u vodotoku nizvodno od brane, za proizvodnju električne energije ili za navodnjavanje vodom iz većih područja. U planinskim potocima i bujicama brane služe za učvršćivanje i osiguravanje potočnog korita.[1] Osnovni su delovi brane: telo, preliv, ispusti i slapovi. Telo brane preuzima pritisak vode i druge sile koje deluju na branu i prenosi ih preko temeljne površine na dno i bokove rečne doline ili korita. Gornji deo tela se završava krunom brane, a to je najviša površina brane, obično poslužna cesta ili pešačka staza. Donji i bočni delovi tela učvršćeni su u dno i bokove rečne doline ili korita, a završavaju se temeljnom površinom, što je najniža površina brane. Prelivi su smešteni na najvišoj visini veštačkog jezera i služe za odvod (evakuaciju) poplavnih voda iz jezera u rečno korito. Tako se kruna brane štiti od prelivanja. Voda se preko preliva može prelivati slobodno ili je prelivanje kontrolisano kapijama. Prelivi s otvorenim odvodnim koritom smeštaju se na telo brane ili bok veptačog jezera, a prelivi s uspravnim prelivnim oknom i vodoravnim odvodnim tunelom smeštaju se unutar veštačkog jezera. Ispusti služe za pražnjenje veštačkog jezera, za iskorištavanje vode iz jezera, a kroz njih se može iz jezera ispirati i nataloženi nanos. Za kontrolu ispuštanja vode kroz ispuste služe kapije. Ispusti prolaze kroz telo brane ili bočni deo pregradnog mesta brane. Slapovi služe za rasipanje energije vodenog mlaza koji prelazi preko preliva ili kroz ispust, čime se sprečava razaranje rečnoga korita i potkopavanje temelja brane. To su bazeni kojima su odvodna korita preliva i ispusti spojeni s prirodnim koritom reke. Po potrebi se uz brane grade i korita za propuštanje drva, riblje staze, brodske prevodnice i druge građevine, kojima je svrha da omoguće one korisne delatnosti reke što ih je brana presecanjem vodenog toka onemogućila. Radi praćenja stanja brane i preduzimanja mogućih mera kako bi se sprečila oštećenja ili rušenje brane, stalno se posmatraju sva događanja u vezi s branom i njenom okolinom (pomaci i naprezanja brane i temeljnog tla, meteorološke i hidrološke prilike, seizmološka delovanja, merenje deformacija). Prema veličini i složenosti gradnje, brane se dele na velike i ostale. Velike brane jesu one koje su više od 15 metara (mereno od najniže tačke temeljne površine do krune) i brane visine između 10 i 15 metara, koje zadovoljavaju barem jedan od sledećih uslova: kruna duža od 500 metara, zapremina veštačkog jezera dobijenog gradnjom brane veća od 1 milion m³, najveća poplavna voda koja se propušta preko preliva brane veća od 2 000 m³/s, posebno složeni uslovi temeljenja brane, brana netipičnog rešenja. Prema načinu gradnje i materijalu, brane se dele na nasute, betonske i zidane kamenom, koje su danas vrlo retke.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Prve brane pojavljuju se u Mesopotamiji i Srednjem istoku, gde su se gradile za kontrolu vodenog toka reka Tigris i Eufrat koje su znale biti vrlo nepredvidive. Prva poznata brana bila je Brana Java, u Jordanu, oko 100 km severoistočno od glavnog grada Amana. Ova gravitacijska nasuta brana bila je visoka 4,5 m, široka oko 1 m i duga oko 50 m. Datira oko 3000. godine p. n. e.[3][4] U drevnom Egiptu bila je sagrađena Brana Sad-el-Kafara, 25 km južno od Kaira. Bila je 102 m duga i 87 m široka, a sagrađena je oko 2800. ili 2600. godine p. n. e.[5][1] Rimljani bili su poznati po tome što su organizovali velika gradilišta, tako da su izgradili veliki broj brana. Stvarali su veštačka jezera za opskrbu vodom u sušnom razdoblju, a upotrebljavali su malter i rimski beton, tako da su mogli sagraditi i veće objekte. Njihova najviša brana je bila brana Subijako, u blizini Rima, koja je bila visoka 50 m. Poznat je i Valerijanov most ili Band-e Kajsar u Iranu, koji je bio deo brane. Brana Kalanaj je masivna brana od neobrađenog kamena, duga preko 300 m, 4,5 m visoka i široka 20 m, na reci Kaveri, u indijskoj državi Tamil Nadu, koja je najveća stara brana koja je i danas u upotrebi, a sagrađena je u 1. veku. Njena namena je da se preusmeri reka radi navodnjavanja.[6][7] Du Đang Jen je najstariji sistem za navodnjavanje, koji u sebi ima branu, a završen je 251. godine. Nalazi se u provinciji Anhuej (Kina) i sadrži ogromno veštačko jezero za navodnjavanje, koje ima opseg od oko 100 km, a koristi se i danas.[8] Procenjuje se da danas ima oko 800.000 brana širom sveta, od toga 40.000 preko 15 m visine.[9] Vrste brana[uredi | uredi izvor] Nivo podignutog vodostaja zove se uspor, a visina, za koju se vodostaj povrh brane podigao iznad svog prvobitnog nivoa, usporna visina. Brana je temeljna, ako joj je kruna niža od nivoa neusporenog prirodnog vodostaja, u protivnom slučaju ona je vodopadna. Brane mogu biti stalne, pokretne ili mešovite. Stalne brane u celosti su nepomične masivne građevine, kojima se ne može regulisati vodostaj uzvodno od brane, a višak vode se preliva preko krune brane. Brane mogu biti nasute, od kamena (danas retko) ili armirano-betonske. Ako se vodostaj ne može regulirati, podižu se stalne brane većinom samo u gornjem toku planinskog vodotoka ili u duboko usečenim koritima, gde dizanje vodostaja kod prelivanja velikih voda ne prouzrokuje štete na obalnom području. Stalne se brane grade do visine od približno 15 m; ako im je visina veća ili ako zatvaraju dolinu u brdovitom terenu, zovu se dolinske pregrade, a ako se grade od zemljanog nasipa, zovu se usporni nasipi. Brane visine do 15 m nazivaju se niske, više od toga nazivaju se visoke. Pokretne brane sastoje se od pokretnih konstrukcija, tzv. kapija, smeštenih među stubovima. Dizanjem ili spuštanjem kapija otvara se proticajni presek vodotoka među stubovima. Tako se reguliše proticanje vode kroz branu, a time i vodostaj uzvodno od brane. Vrste brana prema visini[uredi | uredi izvor] Razlikuju se niske i visoke brane. Prema međunarodnom standardu (engl. International Commission on Large Dams, ICOLD), u visoke brane spadaju sve one brane čija visina od temelja do krune iznosi više od 15 m, kao i one više od 10 m koje imaju dužinu po kruni veću od 500 m, veće veštačko jezero od 100.000 m3, ili ako preko njih treba propuštati količinu vode veću od 2000 m³/s. Sve druge brane smatraju se niskima.[10] Niske brane[uredi | uredi izvor] Niska brana predstavlja građevinu koja uglavnom ima zadatak da skreće vodni tok ili da podiže vodostaj u koritu i na taj način omogući plovidbu. Svaka niska brana stvara koncentraciju pada i time omogućava iskorištenje vodne snage, može se iskoristiti za vodene sportove, može služiti i za zadržavanje nanosa, za sprečavanje erozije i sl. Niske brane služe i za skretanje vode radi napajanja kanala za navodnjavanje polja, kanala za opskrbu industrijskih postrojenja, plovnih kanala, kao i tunela koji odvode vodu do hidroelektrana. Brana Grand Kuli je primer gravitacijske brane Brana Gordon na Tasmaniji je lučna brana Brana Daniel-Džonson, Kvibek, Kanada, je rasčlanjena brana sa lukovima Visoke brane[uredi | uredi izvor] Visoke brane služe za stvaranje veštačkog jezera, koje se može upotrebiti za pogon hidroelektrane, navodnjavanje ili dulju plovidbu. Brana Lokvarka ima visinu 52 m i služi za pogon HE Vinodol. Najviša brana na svetu je Brana Nurek u Tadžikistanu. Vrste brana prema materijalu[uredi | uredi izvor] Prema materijalu od kojeg se grade brane razlikuju se masivne brane od kamena ili betonskih blokova zidanih u suvo, od kamena u malteru, od betona i od armiranog betona, te nasute brane od zemlje, peska, šljunka ili kamena. Betonske brane[uredi | uredi izvor] Betonska brana može se graditi od običnog i armiranog betona. Postoje tri osnovna tipa velikih betonskih brana: gravitacijske, lučne i raščlanjene. Masivne brane[uredi | uredi izvor] Na masivnoj pregradi razlikuju se uzvodni deo (izdignut iznad korita) ili telo brane, koje se suprostavlja pritisku vode, i nizvodni deo, manje više u obliku ploče položene po koritu. Prednji uzvodni deo, obično vertikalan, produžuje se do stenovite ili nepropusne podloge preko priboja ili pražnog zida. Na isti način se završava i prag na nizvodnom delu. Masivne brane stalnog karaktera danas se grade isključivo od betona. Glavni problem u vezi s ovim branama prestavlja propuštanje velike količine vode. Problem se rešava ostavljanjem protočnih polja ili preliva u telu brane, na kojima se smeštaju pokretne ustave ili zapornice. Visina ustava, širina i broj protočnih polja zavise od topografskih i hidroloških uslova; one mogu obuhvaćati celu dužinu brane ili samo jedan deo. Širina jednog polja može iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa ustava. Kod drugih ona obično ne prelazi 30 m. Najviše ustave ne prelaze visinu od 20 m. Nasute brane[uredi | uredi izvor] Nasuta brana načinjena je od prirodnog materijala iskopanog uglavnom u blizini gradilišta (glina, šljunak, pesak, kamen i slično). To je najstarija poznata vrsta brana, a gradila se i pre više hiljada godina. Uz prikladnu pripremu temelja, osiguranje vododrživosti i hidraulične stabilnosti temeljnog tla može se primeniti na svim tlima. Vododrživost se ostvaruje primenom materijala koji slabo propušta vodu ili ugradnjom vodonepropusnog dela u telo brane (jezgra), ili pak na uzvodnu kosinu. Uzvodna se kosina osigurava od delovanja talasa kamenom ili drugom oblogom, a nizvodna od delovanja erozije od padavinske vode zatravljivanjem ili kamenom oblogom. Da se osigura hidraulična stabilnost, telo brane sadrži drenažni sistem. Iz sigurnosti se preliv i ispusti izvode pretežno izvan brane. One se mogu podeliti u dve grupe: zemljane brane od homogenog materijala, te zemljane i kamene brane od nehomogenog materijala. Grade se ili na steni ili na zemljanom tlu. Nisu jako osetljive na nejednolika sleganja, kao ni na potrese. Materijal od kojeg se grade, uvek u izvjesnoj meri propušta vodu, pa postoji proceđivanje iz gornje u donju vodu. Zbog toga je brana do depresijske linije zasićena vodom, a iznad te linije diže se još kapilarna voda. Ako je temeljni sloj nepropusan, voda izlazi na nizvodnoj strani kao izvor. Da bi se ovo sprečilo, postavlja se drenaža. Vrste brana prema načinu suprostavljanja pritisku vode[uredi | uredi izvor] Prema načinu suprostavljanja pritisku vode mogu biti gravitacijske, lučne, rasčlanjene i pokretne. Gravitacijske brane[uredi | uredi izvor] Gravitacijska brana suprotstavlja se vlastitom težinom pritisaku vode, pa zato telo brane ima veliku zapreminu i vrlo širok temelj. Osnovni je oblik poprečnog preseka gravitacijske brane trougao. Temelji se na dobrome temeljnom tlu, najčešće na steni, a na šljunku se mogu temeljiti brane manjih visina. Vododrživost akumulacije i smanjenje pritisaka vode na temeljnu površinu ostvaruje se injekcijskom zavesom na uzvodnoj strani brane, a katkad i odvodnjom bunarima izvedenima neposredno nizvodno od injekcijske zavese. Radi praćenja stanja brane i mogućnosti dopunskog injektiranja, izvode se kontrolne (injekcijske) galerije po konturi temeljne površine na uzvodnoj strani. Na branama višima od 40 metara grade se i vodoravne kontrolne galerije na približno svakih 25 do 40 metara visine. Najčešće se preliv i ispusti izvode na samoj brani, odnosno u telu brane. Kako bi se smanjila dopunska naprezanja zbog stezanja betona, ugrađivanje se provodi u blokovima (15 do 20 metara) koji se spajaju zaptivkama, tekom građenja hlade se agregat i voda, a gradi se i od betona koji razvija manju hidratacijsku toplotu. Na svaku branu deluju spoljašnje sile kao što je pritisak na uzvodnoj strani, uzgon vode na spojnici između temelja i tla, pritisak leda u veštačkom jezeru (u hladnim predelima), pritisak zemlje i pritisak istaloženog nanosa (mulj). Od unutrašnjih sila na branu deluje vlastita težina, pritisak vode u porama (kapilare), sile koje nastaju usled promene temperature betona i sile usled skupljanja betona (zaostala naprezanja). Lučne brane[uredi | uredi izvor] Lučna brana mnogo je tanja od gravitacijske; građena je kao zakrivljena vitka ploča učvršćena za okolni teren, tako da se veći deo opterećenja usporenom vodom prenosi na bokove doline, gde je brana oslonjena i vezana za čvrste stene. Lučnom se branom pregrađuju uske doline s dobrim uslovima temeljenja. Na osnovu odnosa debljine brane u nožici i visine brane razlikuju se tankostena (manja od 0,2), debelostena (od 0,2 do 0,4) i lučno-gravitacijska brana (od 0,4 do 0,6). Tankostene lučne brane grade se od armiranog, a ostale od običnog betona koji se armira samo u oslabljenim presecima (preliv, ispusti, galerije i slično). Radi praćenja stanja brane i mogućnosti dopunskog injektiranja, izvode se kontrolne galerije kao i kod gravitacijske brane. Preliv i ispusti izvode se najčešće na samoj brani, odnosno u telu brane. Ako imaju i neke elemente gravitacijske brane, onda se zovu lučno-gravitacijske brane, a ako su deo rotacijskih teela raznog oblika, zovu se ljuskaste ili kupolne brane. Lučne brane nastale su sa idejom da se uštedi na troškovima materijala i vremenu gradnje. Zbog smanjenih mera imaju mnogo veće deformacije, pa je za njih od velikog značaja i pitanje čvrstoće betona. Rasčlanjene brane[uredi | uredi izvor] Raščlanjena brana često se gradi u širokim dolinama. Taj se tip brane sastoji od teških stubova (kontrafora) temeljenih u koritu doline, koji se na uzvodnoj strani proširuju u glave stupova ili je na njih oslonjena uzvodna konstrukcija od ploča, niza manjih lukova ili kupola. Rade se na dobrom temeljnom tlu. Rasčlanjene brane se sastoje od više delova. Obično su to stubovi ili potpore na koje se oslanjaju ploče ili svodovi. Svaki od stubova mora na tlo prenositi opterećenje jednog polja. Ideja je isto ušteda na troškovima materijala i vremenu gradnje, kada se ne mogu izvesti lučne brane. Uglavnom se razlikuju tri tipa brana s međusobno odeljenim elementima: olakšane gravitacijske brane, nagnute ploče oslonjene na potpore ili kontrafore, lukovi oslonjeni na potpore ili kontrafore. Pokretne brane[uredi | uredi izvor] Posebna vrsta brane, nazvana pokretnom, ima pokretne delove, kapije, kojima se u celosti ostvaruje usporavanje vode. Kapijama se u veštačkom jezeru zadržavaju mali i srednji protoci, a poplavne se vode podizanjem kapije propuštaju kroz branu. Betonska konstrukcija služi samo za oslanjanje kapije i spoj s bočnim nasutim delovima brane. Te su brane manje visine, koja je ograničena mogućnostima pravljenja kapije. Grade se često na nizinskim delovima reka na kojima se, uz pokretnu branu smeštenu u koritu reke, veštačko jezero ostvaruje se potporniim nasipima uzduž rečnoga korita. Delovi brane[uredi | uredi izvor] Preliv brane Llyn Brianne, Vels Preliv brane Takato Drvo i smeće koje se nakuplja zbog brane Rušenja brane Teton Preliv brane[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Preliv brane Preliv ili izliv se sastoji od protočnih polja u telu brane, na kojima se smeštaju pokretne ustave ili kapije. Visina ustava, širina i broj protočnih polja zavise od topografskih i hidroloških uslova; one mogu obuhvaćati celu dužinu brane ili samo jedan deo. Širina jednog polja može iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa ustava. Kod drugih ona obično ne prelazi 30 m. Najviše ustave ne prelaze visinu od 20 m. Ustave[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Ustava Ustava služi za regulaciju protoka vode na prelivu brane. Za regulaciju protoka vode kroz temeljne ispuste služi zatvarač. Preliv brane se sastoji od protočnih polja u telu brane, na kojima se smeštaju pokretne ustave. Ustava je svaki vodeni kanal kojim se reguliše visina vode, a to se obično izvodi pomoću kapija. Visina ustava, širina i broj protočnih polja zavise od topografskih i hidroloških uslova; one mogu obuhvaćati celu dužinu brane ili samo jedan deo. Širina jednog polja može iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa zapornicama. Kod drugih ona obično ne prelazi 30 m. Najviše ustave ne prelaze visinu od 20 m. Veštačko jezero[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Veštačko jezero Rezervoar (francuski: réservoir) je veštačko jezero stvoreno potapanjem područja iza brane. Neka od najvećih svetskih jezera su rezervoari. Veštačka jezera takođe mogu biti namerno napravljena iskopavanjem ili potapanjem otvorenih rudnika. Mora se odrediti najbolje mesto za gradnju brane. Geodeti moraju pronaći rečne doline koje su duboke i uske; bočne strane doline tada mogu imati ulogu prirodnih zidova. Gradnja brane[uredi | uredi izvor] Istražni radovi[uredi | uredi izvor] Osnovni uslov za sigurnost brane je prikladno i savesno izvođenje temelja, na mestu koje je po geomorfološkim, litološkim i strukturnim uslovima prikladno za primanje konstrukcije brane. Zavisno od tipa brane, teren treba da ima određena svojstva s gledišta stabilnosti, postojanosti i nepropusnosti, i to utoliko bolja ukoliko su veća opterećenja koja će na nju delovati. Prethodna istraživanja moraju obuhvaćati detaljna geološka snimanja, bušenja, istraživanja geotehničkih osobina stena, stupnja karstifikacije, hidrologije terena, pa je potreban tim stručnjaka različitih profila. Naravno, s razvojem znanja proširio se i raspon potrebnih istraživačkih radova, a time i troškovi za njihovo izvršenje. Studije se ne smeju vršiti na brzinu, pa je za njih potrebno i nekoliko godina. Studije i istraživanja moraju obuhvatati i celo područje budućeg veštačkoog jezera. Ova ispitivanja važna su, pre svega, za pravilno određivanje potrebne visine brane, nepropusnosti područja i potrebnih tehničkih mera osiguranja. Ta istraživanja moraju biti naročito obimna u kraskim terenima. Studije moraju obuhvatiti svu ekonomsku problematiku u vezi s potapanjem područja i preseljenjem stanovništva, kulturnih spomenika i slično. Gradnja masivnih brana[uredi | uredi izvor] Masivne brane obično se grade u dve ili više faza. Korito reke se pregradi najprije posebnom zagatom na onoj strani gde su predviđeni ispusti, a kada se ovi izgrade i opreme, pušta se voda preko njih, a novim zagatom se pregradi preostali deo reke. Visina zagata zavisi od trajanja gradnje i o hidrološkim karakteristikama reke. Ona se izabira obično tako da se za vreme gradnje ne dopušta preplavljivanje jame. Za visoke brane takav postupak nije moguć na većim rekama, nego se problem rešava tako da se celo korito pregradi s pomoću uzvodne i nizvodne pomoćne brane, na dovoljnoj udaljenosti od građevinske jame, a voda se posebnim obilaznim tunelima sprovodi izvan rečnog korita. Agregat za betoniranje brana može biti od rečnog šljunka ili od drobljenog kamena određene granulacije, koji mora biti prethodno dobro ispitan. Cement treba da ima što nižu hidratacijsku toplotu, pa se portland cementu često dodaje troska iz visokih peći. Organizacija radova na betoniranju prestavlja složen problem koji treba dobro proučiti, naročito za visoke brane. Beton se ugrađuje pomoću kamiona – pumpi, toranjskih dizalica s posudama koje imaju zapreminu i preko 6 m3. Pri ugradnji betona pojavljuje se i termički problem, jer temperature dostižu 40 ºC, a ponekad i više, pa se moraju kontrolisati termoelementima. Betoniranje blokova brane vrši se naizmenično po slojevima visine 1,5 do 2 m. Vrlo je važno da se koriste vibratore s velikim brojem oscilacija (10.000 1/min) za zbijanje betona. Između vodoravnih slojeva nastaju radni prekidi, jer se novi sloj može betonirati tek nakon 3 do 5 dana, da bi se mogao ohladiti raniji sloj. Kada su radovi užurbani, suvišna toplota mora se odvoditi pomoću cevi, koje se polažu na svaki vodoravni sloj i u kojima teče hladna voda. Zahteva se velika gustina betona zbog bolje nepropusnosti, a za lučne brane traži se i velika čvrstoća. Dodatni elementi brane[uredi | uredi izvor] Kod planiranja brana potrebno je predvideti brodske prevodnice, riblje staze, korita za propuštanje drva i drugo. Brodske prevodnice sastoje se od jedne ili dve brodske komore, što zavisi od prometa na reci. To su obično vrlo skupi delovi brane, posebno kada se radi dizalica za brodove. Riblje staze su potrebne da bi se ribe kretale uzvodno ili nizvodno. Obično se sastoje od niza bazena, čiji se nivoi postupno snižavaju iz gornje u donju vodu, a obično je razlika u visini najviše 4 metra. Na vrlo visokim branama, pojavljuju se i dizalice za ribe. Brodska prevodnica[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Brodska prevodnica Rotirajuća brodska prevodnica Falkirk Brodska prevodnica je građevina koja služi za izravnavanje plovnog puta, odnosno omogućuje brodovima da prevladaju razlike u nivoima vode, koja nastaje zbog prirodnih ili veštačkih prepreka na vodnom putu. Kada je na plovnom putu potrebno dignuti ili spustiti Brod za visinu plovne stepenice, to se može ostvariti pomoću: brodske prevodnice brodske dizalice brodske uspinjače Iskustvo pokazuje da je granica primene brodske prevodnice visinska razlika od 20 do 25 m na zemljanom tlu, odnosno 30 do 35 m na stjenovitom tlu. Nizom brodskih prevodnica se može svladati visinska razlika od 40 do 60 m. Za visinske razlike veće od 70 m najčešće je opravdana upotreba brodske dizalice. Riblja staza[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Riblja staza Riblja staza je hidrotehnička građevina koja obilazi brane, ustave i brodske prevodnice, a omogućuje ribama koje se sele, da stignu do mesta za mreštenje. Obično ribe prelaze riblje staze plivanjem ili preskakivanjem, do druge strane pregrade. Brzina protoka vode mora biti dovoljna da ribe mogu preći prepreke, ali ne sme biti prevelika da se riba ne izmori, tako je često postavljanje odmarališta na ribljim stazama. Rušenja brana[uredi | uredi izvor] Totalna stanica za geodetska merenja Do 1970. srušilo se u Americi oko 110 brana, od čega je 65% bilo nasutih. U isto vrijeme u Evropi i severnoj Africi srušilo se 12 brana. Sva rušenja obično prate veće ili manje nesreće. Prema jednoj statistici (Gruner) uzrok rušenja je u 40% slučajeva lom u temelju, u 23% slučajeva nedovoljan kapacitet preliva, u 12% slučajeva nedovoljne dimenzije brane, u 10% slučajeva neravnomjerno sleganje, a u 15% neki drugi uzrok. Rušenje brane se može sprečiti, ako se pravovremenim posmatranjem deformacija (oskultacija) utvrde poremećaji pa se može prisilno isprazniti jezero i time ublažiti nesreća ili čak sačuvati brana, ako se uklone uzroci. Osmatranje brane[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Merenje deformacija Brana Peruća na reci Cetini. Merenje deformacija ili oskultacija visokih objekata i hidroelektrana vrši se s ciljem osiguranja od mogućih iznenadnih i nepredvidivih pojava na objektima (brana i elektrana), te zaštita životne sredine i nizvodnog područja od šteta i katastrofa. Geodetsko-tehničkim praćenjem provodi se prikupljanje potrebnih podataka sprovođenjem najpreciznijih geodetskih merenja, radi racionalnog održavanja objekata u toku korištenja. Bitno je da se pravovremeno zabileže svi događaji i stanja koji bi mogli uticati na sigurnost objekata. Geodetska merenja pomaka obuhvataju sva merenja u svrhu određivanja promene oblika objekta ili tla pod uticajem spoljašnjih ili unutrašnjih sila. Objekt se idealizuje određenim brojem točaka, čiji se položaj određuje u odnosu na referentnu ili osnovnu geodetsku osnovu izvan područja mogućih pomaka. Geodetskim metodama određuju se promene položaja pojedinih tačaka na objektu, a deformacija se može utvrditi na temelju rezultata merenja pomaka. Stvarno ponašanje objekta može se utvrditi samo dobro osmišljenim i kvalitetno izvedenim opažanjima, te stručnom obradom podataka. Vidi još[uredi | uredi izvor] Huverova brana Asuanska brana Brana Tri klisure Kariba (brana) Izgradnja brana arhitektura

Василиј Аполонович Григоренко Како у време србофоба Јосипа Броза Тита, тако у доброј мери и данас, српски најамнички властодршци чине све да се Србима као народу укине историјско памћење на своју велику историју, на своје херојске претке. Пример тешког обољења историјске свести у главама многих Украјинаца или Црногораца, где се процесима украјинизације и црногоризације читавим покољењима наметала потпуна анамнеза њихове благочестиве историје – показује нам колико губитак историјског памћења може бити погубан. Није тешко докучити каква је будућност младог Украјинца који не види брата у Русу, него у Американцу, или каква је будућност младог Црногорца који не види брата у Србину него у Американцу. Дакле, у склопу тог пројекта историјске анамнезе Срба, свакако се налази и прикривање светлих момената заједничког српско-руског братства по оружју. Због тога сматрам да је добро подсетити на храбре руске морнаре који су пре сто година (1914 и 1915. г.) са својом српском браћом витешки бранили нашу Отаџбину. Само у четири заједничке гробнице (на Новом гробљу у Београду, Петроварадину у Новом Саду, гробљу у Зрењанину и гробљу у Сенти), сахрањено је преко 330 руских војника, учесника Првог светског рата. Нека је слава руским херојима који су својом крвљу бранили и нашу Отаџбину, а српски народ никада не сме заборавити ту братску љубав и несебичну пожртвованост руске браће у борби против заједничког непријатеља. У тексту који следи, нешто више о Василију Аполовичу Григоренку, једном од тих руских хероја о којима се на жалост у Србији тако мало зна… Сергеј Николајевич Смирнов На ничим изазване патолошке изливе евроеурофорије српских властодржаца, најбољи одговор је сведочење о вековним мрзостима Запада према српском роду и сведочење о вековном братству Срба и Руса… * * * Када Руси за некога кажу да је “масштабнаја” личност, то је тешко једном речју превести на наш језик, јер тај појам подразумева свеобухватног и веома талентованог човека, изузетно широког опсега знања, интересовања, образовања – како би наш народ рекао – Бог га је за све обдарио. Један од таквих “масштабних” личности био је и Сергеј Николајевич Смирнов, који је својим делом оставио упечатљив траг и у руској и у српској науци и култури. Поједини великани захваљујући свом таленту и раду достигну у својој области инетресовања изузетне резултате, међутим када је у питању Смирнов, тешко је и побројати сва интересовања Смирнова у којима је показао изузетну надареност. Био је веома талентован инжењер, врстан архитекта, археограф и библиограф, археолог, нумизматичар, историчар уметности… – уз сва та занимања и хобије, био је и друштвено веома ангажован човек. С.Н. Смирнов рођен је у Петрограду 1877. године, упокојио се у Монтевидеу (Уругвај) 1958. године. По деди хероју Отаџбинског рата (Наполеонов поход 1812) Смирнов је по рођењу имао статус наследног дворјанина, а отац му је такође био војни инжењер и архитекта војних установа у руској царској престоници. По завршетку Првог кадетског корпуса у Петрограду (1893), по упутству Цара Александра I уписује Институт инжењера железнице, где дипломира 1898. године. Са супругом Н.А. Масловском (оженио се 1904. године) имао је двоје деце, сина Михаила и кћерку Елену. Истиче се у различитим пројектима, па и каријера брзо напредује од Титуларног саветника (1903) за само 6 година постаје Дворски саветник (1909). Имајући у виду његов каснији научно истраживачки рад у Србији, само је Промисао Господња могла уредити тако да он те исте 1909. године ступи у Археолошки институт где је стекао полазна знања из историје древнеруске уметности и грађевинарства. Он 1911. године завршава тај Институт и постаје Стални члан Археолошког института. Дакле, са титулом Дворског саветника следеће две године предано ради на изградњи храма Спас на води у Петрограду. За велелепни ентеријер храма био је најзаслужнији управо Смирнов. Овде треба истаћи следеће, што ће се показати као врло важно и у раду Смирнова у Србији – пре него што се прихватио посла на изградњи храма Спас на води веома пажљиво изучавао руску средњевековну архитектуру, не устежући се од путовања ради обиласка многих руских спчоменика средњевековне архитектуре. Ускоро по његовом освећењу Смирнов је унапређен у дворски чин камер-јункера двора Његовог императорског Величанства. На жалост, то ремек дело руске архитектуре срушили су безбожници 1932. године. Као дворјанин Смирнов је често био ангажован у хуманитарним пословима дечијих домова, попут ангажовања у дечијем дому при Канцеларији Царице Марије, као и дечијег дома Јелисавете и Марије у Павловску где је једно време био и директор. Захваљујући највише њему, квалитетно је одрађен огроман посао на сређивању богатог инвентара, уметничке колекције и библиотеке Павловског дворца. Очигледно је то искуство и предодредило његов огромни ангажман у помоћи руским избеглицама после несрећне револуције, овај пут на српском двору. Поред стручно инжењерских радова и друштвеног ангажмана који смо поменули, још две области “свестраног” Смирнова треба посебно истаћи, а то је научни рад и рад на проучавању историје уметности. Када имамо у виду заиста запрепашћују преданост раду и сву његову изузетну радну способност, опет не може да не задиви његов бесконачан списак занимања и интересовања, како у “руском” тако и у “српском” периоду његовог живота. Да сада побројимо само нека интересовања из “руског” периода његовог живота: Стални члан Архивске Петроградске губернијске научне комисије, Члан Ревизионе комисије друштвене управе Петрограда, Члан Комисије за изградњу Сабора Свете Тројице на месту изгорелог Тројицког сабора у Петрограду, Председник управе Петроградског индустријског акционарског друштва, Члан Ревизионе комисије Акционарског Средњеазијског нафтно-индустријског друштве “Санто”, а навођење учешћа у свим добротворним фондовима у којима је учествовао Смирнов, одузело би много простора. И упркос свим овим чињеницама о несвакидашњој заузетости, Смирнов ни у Русији ни у Србији није био неми посматрач догађаја око себе, већ активни учесник у многим од њих. Једна дивна каријера једног свестрано надареног руског дворјанина, један примеран породични живот који је то пратио, прекинут је попут каријера хиљада благочестивих Руса након “Крвавог Октобра” и доласка “синова пакла” на власт у Русију. Следе месеци затвореништва, прво у Перму, потом у Москви, да би коначно некако успео да се са породицом дочепа Србије – “резервне Отаџбине” десетине хиљада руских емиграната. После плодотворног рада у новој Отаџбини о коме ћемо опширније писати у даљем тексту, такође при двору (овај пут Краљевском), Смирнову као и многим другим руским емигрантима, било је суђено да беже и из Србије по доласку комуниста на власт. Из Србије Смирнов одлази у Уругвај, где је под неразјашњеним околностима 1958. године завршио свој животни пут. Дакле, Смирнов је наставио службу на двору православног монарха, овај пут на Краљевском двору Карађорђевића. Као што смо већ рекли, он је и пре доласка у Србији имао присне везе са Карађорђевићима, пошто је две године (1916-1918) био управник комплекса Павловског дворца који је припадао Ивану Константиновичу Романову, мужу српске принцезе Јелене, сестре Краља Александра Карађорђевића. Да кажемо да је и овај српски зет, кнез из царске лозе Романових, мученички завршио свој живот пошто је жив бачен у јаму под Алапеском у јулу 1918. године, а потом су у јаму са живим људима “црвене звери” бациле гранате. Његова супруга, српска принцеза Јелена, после мужевљеве смрти била је у затворима Перма и Москве и ослобођена је само захваљујући дипломатској интервенцији и храбрости и оданости самог Сергеја Николајевича Смирнова. Опис мисије ослобађања кнегиње Јелене, Смирнов даје у књижици која је објављена у Паризу, где је он сведочио у својству сведока пред чувеним Соколовом, који је водио истрагу о убиству Царске породице Романових. Он је кренуо у потрагу за кнегињом на Урал и Сибир са фалсификованим српским пасошем, ризикујући и сопствени живот. У томе му је свесрдно помогла “српска мисија” са српским амбасадором у Русији Спалајковићем на челу, који се код нових власти свесрдно залагао за Јелену Петровну. Само чудом Божијим је Сергеј Николајевич Смирнов преживео, иако је био на списку за стрељање и у Русији чак постоје публикације у којима се наводи да је он стрељан у Перму, јер је био на списку за стрељање. Спасао га је српски фалсификовани пасош и лажно сведочење српског официра Божичића да је он радник “Министарства српских железница”. Овде није згорег направити мали искорак и написати пар речи о Спалајковићу, великом и храбром српском дипломати који је до краја 1918. године био српски амбасадор у Русији, а после Првог светског рата дипломатску каријеру је наставио у Паризу, сад већ у Краљевини СХС. Наводимо сведочење руског дипломате Н. Трубецког из његове књиге “Рат на Балкану 1914-1917”: Дипломате су ми причали како је крајем јула 1918. године на једном од редовних пријема дипломатског кора, Лењин изјавио да је Царска породица стрељана. Спалајковић није могао да се уздржи, пришао је Лењину и пљунуо му у лице. Совјетска власт је била још слаба и инцидент је “заташкан”. Било је одлучено да се не обраћа пажња на једног “неваспитаног, неконтролисаног и болесног човека”.[1] Сама Јелена, кћерка српског Краља Петра, у тим данима је исказала изузетну храбросст, пожртвовање и оданост према мужу. Пошто су јој деца била на сигурном у иностранству, она се пре мужевог убиства новој власти обратила молбом да јој омогуће да подели судбину са својим мужем у затвору наглашавајући да због тога одбија евентуалну помоћ страних амбасада. После много перипетија и затвора, српски официри и Јелена су ослобођени, а по ослобођењу, Јелена 1919. године стиже у Шведску одакле са свекрвом и децом емигрира у Југославију. Са децом 1921. године одлази у Лондон. Дакле, пошто се 1919. године са породицом срећно дочепао Србије, Сергеј Николајевич Смирнов почиње са радом на Двору Карађорђевића као лични секретар Јелене Романове, истовремено започињући и инжењерски рад у грађевинском оделењу Двора, као и у Канцеларији Државног комесара по питању руских избеглица. Као и у Русији, један ангажман није довољан за неисцрпну енергију и неуморни дух Смирнова и оно што посебно импресионира, он на свим тим пољима оставља иза себе дубог траг и дело непролазне вредности. Као управник Двора Јелене Петровне која после 1921. године више времена проводи у Лондону него у Београду, Сергеј Николајевич Смирнов према речима Људмиле Кузмичеве у великој монографији “Руски некропољ у Београду” обавља посао читавог једног тима бринући о пословима и финансијама Јелене Петровне, организацији и протоколу њених званичних посета, финансијском обезбеђењу њене деце, регулисању статуса у дому Романових и у европској монархистичкој породици… На ангажовању Сергеја Смирнова на пословима везаним за пружање помоћи и организације живота руских емиграната у Југославији, сведочи обимна грађа у Архиву Југославије. Фонд кнегиње Јелене и на овом пољу је дао велики допринос у олакшавању живота многим руским емигрантима у Југoславији. “Друштво помоћи руској сирочади” такође се налазило под покровитељством Фонда кнегиње Јелене и помагало је два сиротишта, у Белој Цркви и манастиру Хопово. Хуманитарни ангажман везан за Фонд кнегиње Јелене, Смирнов је обављао и као државни чиновник у ништа мањем обиму. Делатност Државне комисије за послове руских избеглица бележи огроман ангажман Смирнова све до 1944. године. И на крају трећи вид ангажовања Сергеја Смирнова на Двору Карађорђевића био је његов рад дворског инжењера и архитекте. Грандиозан рад и грандиозно дело Смирнова у овој области једноставно је непроцењиво. Несвакидашње умеће да брзо схвати суштину проблема и начин његовог решавања, било је као богомдано за руководиоца пројеката на Двору Карађорђевића. Руководио је изградњом нове краљевске резиденције на Дедињу, његове организационе способности исказане су и приликом организације изградње предивног меморијалног комплекса Карађорђевића у Тополи. Смирнов је за опремање храма у Тополи ангажовао “руски тим” врхунских стручњака потпомогнут неколицином српских зналаца. Да набројимо неке: Николај Краснов, Николај Мејендорф, Борис Образков, Владимир Предојевић, Виктор Шевцов, Иван Диков, Борис Иваншенцев. Да напоменемо да је поред ова три магистрална поља делатности Смирнова током његовог живота у Србији, благодарећи њему извршена озбиљна систематизација Библиотеке Краљевског Двора, која је Смирнову истовремено служила и као место на ком се бавио озбиљним научно-истраживачким радом. Овде посебно треба истаћи један ангажман који је од изузетног, непроцењивог значаја за целокупну српску културу. Ради се о послу прикуљања и анализи старих писаних споменика српске културе. Ослањао се на помоћ Руског Археолошког друштва Краљевине СХС које се такође налазило под покровитељством Фонда кнегиње Јелене. На позив Краља Александра у лето 1922. године специјална експедиција на челу са С. Смирновим почела је рад на проучавању 29 српских манастира и цркава. У екипи је био и генијални Краснов, а ту су се налазили и научници истричари уметности, архитекте, уметници, фотографи и цртачи. Преко 500 цртежа храмова је прикупљено и тада је по први пут у српској истрији урађено једно комплексно истраживање средњевековног наслеђа Србије. Смирнов је као носилац пројекта уз велику помоћ својих пре свега руских колега, обавио то грандиозно истраживање. Касније је са Красновом организовао и личне експедиције ради проучавања српских средњевековних споменика на Космету и у Албанији. Истраживали су “Српске Свете Горе” на Скадарском језеру, у Овчарско-Кабларској клисури, на Фрушкој Гори и многе српске светиње у Србији, Црној Гори, и на просторима свих других српских земаља. Тај рад је био основа за касније Красновљево мозаичко “фрескописање” храма светог Ђорђа на Опленцу, где су у јединствен мозаички ентеријер храма уграђени мотиви из преко 50 најзначајнијих српских светиња различитих епоха. Колико је тај посао значајан, говори нам чињеница да у великој Русији није постојало тако комплексно истраживање највећих средњевековних светиња Русије какво су руски стручњаци извршили у Србији. Сав тај посао послужио је за касније још једно монументално истраживање Смирнова “Српске светиње у руским летописима” које је 1936. године уврштено у Јубиларну збирку “Руског археолошког друштва” у Краљевини Југославије. Огроман истраживачки рад је стајао иза овог подухвата и ту је први пут сачињен потпуни списак помена српских светиња у руским рукописима. Такође, Смирнов први пут у Србији публикује биографије тројице “знаменитих Срба у руској историји” – Митрополита Кипријана, Григорија Цамблака и Пахомија Логотета или Пахомија Србина како су га још ословљавали у Русији. И тако, одмах примећен у високим круговима како Царске Русије тако и Краљевине СХС, Смирнов је веома брзо стекао углед веома савесног и поузданог делатника коме се могла поверити било која дужност са стопостотном сигурношћу да ће посао бити обављен на веома високом нивоу. Интересантно је да су му и у Русији и у Србији стизале многе поруџбине за изградњу храмова, а сваки нови посао на храму, Смирнова је одводио у све дубља и дубља истраживања древне архиктетуре и наших светиња, што је и довело до описане импозантне улоге Смирнова у темељном истраживању српске средњевековне црквене уметности и архитектуре. Списак црквених ствари које је одабрао чувар Уметничког одељења Руског музеја из колекције Смирнова који се чува у Павловском дворцу-музеју, данас броји 220 јединица. Међу њима је и икона коју је Смирнов добио на поклон од Митрополита Скопског Викентија 1914. године, тако да Смирнова видимо и у улози великог сакупљача руских старина. С. Н. Смирнов је пројављивао и дубоко интересовање за нумизматику па је куповао каталоге са нумизматичких аукција. У ономе што је остало од његове библиотеке у дворцу-музеју у Павловску која је пре Револуције бројала више од 2 хиљаде томова, сачувано је и неколико тих нузмиматичких каталога. Владимир Мајевски, још један од веома интересантних личности руске емиграције у Србији који је живео у соби поред светог владике Николаја Велимировића у последњим данима његовог живота, описује један интересантан моменат из разговора Краља Александра са Смирновом. Краљ се интересовао за живот руске емиграције у другим земљама, а Смирнов је о томе опширно говорио и на крају рекао: “Ипак, захваљујући бризи Вашег Величанства, Руси не живе нигде тако добро као у Југославији”. Мајевски наводи да је на то Краљ одговорио: “Можда је то и тако, … али и Руси се нама одужују”. Иако “човек дела” током читавог свог живота, један од оних људи који никада нису знали за беспосличарење, који никада нису говорили о себи али је њихово дело говорило много о њима, ипак је написао и сопствене мемоаре. На жалост, ти мемоари великог поборника монархизма Сергеја Николајевича Смирнова, још нису објављени. Имајући у виду грандиозно дело и свестраност Смирнова, само српском немарношћу се може објаснити чињеница да ти мемоари нису још публиковани и нека ово буде и својеврстан апел на све оне који могу помоћи да ови изузетно важни мемоари великог руско-српског прегаоца и патриоте, угледају светлост дана. Јер, чак и без описа његовог живота у Уругвају, биографија Смирнова из руског и српског периода по богатству догађаја који су произашли у судбини овог изузетног човека, превазилазе уобичајене биографије и највећих људи. Српски народ дугује огромну захвалност овом истински великом Русу, нарочито за несвакидашњи допринос научном проучавању српске средњевековне црквене уметности и архитектуре. * * * На жалост, у Србији се мало зна уопште о војној помоћи Русије Србији у Првом светском рату. Ту празнину у српској историографији о руској војној помоћи делимично је попунила одлична књига Алексеја Тимофејева и Дарка Кремића “Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата” у издању Института за новију историју Србије, која је 1914. године изашла из штампе. Двојну монархију Хабсбурга називали су и Дунавском монархијом и она је заиста господарила најважнијом европском реком. Њена Дунавска флота била је веома моћна и добро опремљена, са шест монитора и читавим низом помоћних бродова. Монитори су били својеврсне оклопне батерије опремљене кулама (које су такође биле заштићене оклопном заштитом) са хаубицама од 122 мм, као и оруђем мањег калибра и митраљезима, па су практично били нерањиви за српско пешадијско наоружање. Српска армија није имала заштиту од монитора Аустроугарске Дунавске флоте, није имала чак ни противоклопну артиљеријску муницију, а камоли подводне мине и торпеда. Нападнута од три моћне царевине и суседа Бугарске, Србија је јединог истинског савезника имала у Русији (уз Црну Гору) која се одмах несебично одазвала на позив за помоћ. Тако већ средином августа 1914. године (у овом тексту датуми су наведени по старом календару) у Србију стиже први руски морски одред под командом поручника са Црноморске крстарице “Ростислав”, нашег јунака Василија Аполоновича Григоренка. Истог месеца у Србију стиже и одред руских понтонера пуковника П.И. Доброва и други морски одред старијег пуковника Ј.Ф. Волковицког који је касније прузео заједничку команду над руским морнаричким јединицама у Србији. Сачуване су записане успомене многих учесника тих догађаја о ратним подвизима руских морнара у Србији. Сачуване су успомене и самог Григоренка али само до краја 1914. године, иако је он ратовао у Србији све до велике јесење офанзиве удружених аустро-угарских, немачких и бугарских снага на Србију у јесен 1915. године. Те успомене под називом “На Дунаву” штампане су у априлском броју журнала “Морски зборник” за 1916. годину. Из тих успомена се види да је руска морнаричка експедиција технички била недовољно опремљена и необучена (Григоренко наводи да су му дали у први мах 16 резервиста који су већ заборавили руковати подводним минама), па су били приморани на многе импровизације, што се наравно неминовно одражавало и на успешност дејстава јединице. Као илустрацију таквих невоља наводимо пример да је због одсуства торпедних цеви поручник Григоренко био приморан да од трупаца прави топовска постоља. Дакле, више од 100 година после Првог српског устанка и “трешњевих топова”, руски морнари у Србији су били приморани на сличне импровизације у Првом светском рату! Међутим, одсуство ваздушних пумпи за активирање торпеда, није се могло решити никаквом импровизацијом. Због тога је изгубљено доста вредних торпедских граната и пропуштено мноштво прилика за уништење непријатељских бродова. Григоренко пише да је огромна разлика између морске флотиле за коју су били обучени он и његови морнари и речне флотиле за коју су били слабо припремљени. Упркос заиста несвакидашњим тешкоћама, из успомена Григоренка провејава здрави хришћански оптимизам прожет дискретним хумором. Промисао је уготовила да Григоренко у Прахову за помоћника и преводиоца добије инжењерског поручника српске војске Карача (који је одлично знао руски језик – школовао се у Петрограду). Григоренко пише да се Карач одликовао веселом нарави и да је са њим делио добро и зло и провео у раду много бесаних ноћи без икаквог смештаја. Григоренко је одмах кренуо у обилазак и упознавање целокупне српске обале, практично од Торлака до Шапца и Богатића. Прве мине марке “Вајтех”[1] Григоренко и његови морнари постављају код Остружнице. У Дубку су Аустријанци већ приметили њихов рад па се због мале ширине Саве на том месту морало прећи на рад ноћу, а погодан бреговит терен омогућавао је да се дању мине припреме за ноћно постављање у воду. Из Дубка, руска експедиција је стигла у Шабац, потом у Богатић. Руска понтонска инжењерија је још 24 августа (6. септембра) 1914. године учествовала у постављању понтонског моста код Новог Села преко кога су српске пешадијске јединице прешле на територију Срема. То је било могуће јер су руски морнари уз огромне напоре успели поставити 4 мине које су онемогућиле напад монитора на мост. На 30-40 метара од ушћа Босута у Дунав, Аустријанци су направили канал у коме су била смештена два монитора. Опис акције са припремањем и поринавањем мине која је уништила канал (монитори који су пре тога често испловљавали из канала и гађали српске положаје, после ове акције су остали на сувом пуних месец и по дана, док није знатно порастао водостој Саве) могао би послужити као одличан сценарио за добар хумористичко-ратни филм. Григоренко пише да су му за ту акцију дали на испомоћ 40 трећепозиваца (били су то углавном старци, чувене српске “чиче”). Морало се просецати густо шипражје, мина носити на рукама, од брвана направити својеврстан канал за спуштање мине у реку уз помоћ ужади и поменутих брвана. По спуштању у воду, руски минери су припремали мину за поринуће будући до груди у води, на пушкомет од аустријске обале. По успешном поринућу, Григоренко помало шаљиво описује тренутак када је мина експлодирала: “Разлегла се експлозија и скоро истовремено је почела пуцњава по нама. Сви су муњевито јурнули од обале. Ја сам утекао директно кроз шипражје и изгубивши кокарду пројурио сам кроз шибље, иако бих то у нормалним околностима тешко урадио и са секиром у руци. Пробивши се кроз шибље видео сам испод ватру и схвативши да то мора бити ров, срећно сам ускочио у њега. Други учесници у послу нису тако добро прошли. Српки пуковник Волков протрчавши кроз просечено шипражје није видео ров и упао је у њега наглавачке, а поручник Карач је скочио за врат нашем подофициру. Јадни “чича”, водич воловске запреге, платио је најгоре од свих. Волови су се уплашили од експлозије и јурнули су по кукурузу вукући за собом “чичу” кога су махнито шибале дебеле стабљике растиња. Ипак је некако успео да одвеже уже са рука, а волови су побегли тако далеко да смо их морали тражити три дана. Неколико војника је било рањено у кукурузима где су их стигли непријатељски меци”. Сутрадан се видело да је мина дошла до саме обале и буквално на улазу у канал експлодирала па је сва вода отекла у реку, а као што смо рекли, аустријски монитори су остали у плићаку неупотребљиви читавих месец и по дана, док није знатно порастао водостај Саве. После ове акције у Србију је стигао и старији пуковник Волковицки који је преузео команду над руским морнарима, који су сада бројали 44 члана. Настављен је рад на постављању мина у Саву, у околини Шапца, Дреновца и Митровице. Међутим, после првих успеха, 15/16. септембра 1914. године два аустријска монитора успевају због изненада набујале реке (услед веома јаких јесењих киша ниво Саве је подигнут за чак 2 метра!) проћи између две линије са по три реда руских мина у свакој, од Земуна до Шапца. Пошто српска армија није имала противоклопних мина била је немоћна против монитора. Руси су покушали да дејствују и торпедима, али због недостатка пумпи приликом ремонта торпеда, ни они нису помогли. Тада је Григоренко добио позив за повратак у Београд. Григоренко је после једног неуспешног покушаја због недостатка ваздуха у мини, нову поставио на истом месту 29. септембра, али монитори се нису појављивали. Он је потом наредних дана инсталирао 10 минских препрека и недуго иза тога уследио је још један изузетан успех руских морнара. У ноћи између 9 и 10. октобра 1914. године на савском острву Оршавсака ада крај Шапца, аустријски адмиралски брод Дунавске флоте, монитор “Темеш” насукао се на две руске мине и убрзо потонуо. Тада је погинуо 31 аустро-угарски морнар из команде брода. Следећи задатак који је пред руске морнаре поставила српска команда био је обезбеђење пливајућег моста који је спајао обалу са острвом Велика Циганлија. Аустријанци су према њему упућивали брвна и мине. Тада су Руси изнад моста поставили преграду од брвана и грања, повезану ланцима. Сав отпад који је носио речни ток, после тога се ту задржавао не долазећи до моста. Поред тога, ту су поставили за сваки случај и једну “Вајтхејд” мину. Дакле, руски морнари под командом Григоренка радили су свакодневно и неуморно, буквално даноноћно, на обезбеђењу одбране српских речних граница од опасних непријатељских монитора, после августовске победе српске пешадије на Церу. У том релативном затишју стигла је и прва пумпа, али у неисправном стању. Григоренко лично је морао неуморно данима радити сам да би поправио све ломове и поломљене механизме због нестручног руковања пумпом. На крају је пумпа почела потпуно исправно да ради па је то представљало право мало весеље за руске морнаре. У Остружници су поново поставили мину 4. октобра. У недостатку било каквих ратних речних бродова, мине су често морали постављати ноћу буквално на сплавовима или најобичнијим чамцима. Када знамо снагу матице Саве и Дунава, јасно је какви су и чисто физички напори били неопходни. За време српског повлачења из Београда у новембру 1914. године, Григоренко са својим морнарима се бори против аустријских монитора и врши диверзантске морнаричке препаде, тиме помажући евакуацију српске војске. Најтеже је падало уништавање сопственог труда, како не би пало непријатељу у руке. Григоренко и Карач су добили задатак да уочи повлачења из Београда сруше мостове на Дунаву између Београда и Земуна (Карач) и код Топчидера (Григоренко). Пошто је Карач успешно одрадио задатак, срушивши или тешко оштетивши све решетке на мосту на Дунаву, придружио се свом руском сабрату и они су 17. новембра почели рушење свих мостова на Топчидеру (укупно четири моста). Тиме је у потпуности била онемогућена координација Аустро-Угарске морнарице на Сави и Дунаву. Следиле су диверзије у Реснику, Младеновцу, ратни пут је Григоренка водио и до Ћуприје, Зајечара, Прахова јер су се пронели гласови да Аустријанци желе у Румунији да прекину речну комуникацију Србије и Русије. Са успесима српске армије и разбијања непријатеља на Колубари, Григоренко преко Неготина, па Ниша поново враћа ка Шапцу. Ту је 8. децембра 1914. године сазнао да се на његове мине насукао и други непријатељски монитор “Самос” Пошто су српске копнене јединице у контраофанзиви после величанствене Колубарске битке у новембру 1914. године очистиле земљу од окупатора и руски морнари се тријумфално враћају на Дунав и Саву. После тога је уз помоћ савезника ојачала и српска речна одбрана, а Григоренко са својом екипом наставља са заштитом речних граница Србије. У Дреновцу их је једне ноћи приликом постављања мине изненада напао непријатељ и потопио скелу, па су били приморани пливањем се вратити на српску обалу. У Шапцу су 29. децембра 1915. године поставили 9 мина. Своје успомене Григоренко завршава жаљењем што са собом није имао стручњаке за речну пловидбу и констатацијом да су без обзира на изузетно тешке околности и недостатак опреме, Аустријанцима приредили много горких тренутака. Поред тога, истиче да су Срби веома ценили улогу руске мисије уз не баш одушевљеност радом мисија других савезничких земаља. И истиче да су уз њих Срби стекли искуство у борби на рекама и да су заробили мноштво муниције од непријатеља (на пример противоклопне гранате које су у првим данима рата руски морнари у Србији могли само сањати). Енглески адмирал Трубриџ није могао а да не похвали делатност руских морнара у Србији па изражава своје “усхићење упорношћу и храброшћу коју је пројавила руска експедиција за време борби за Београд од 5 до 8. октобра 1915. године”. Све у свему, може се рећи да је захваљујући пре свега помоћи руских морнара у првој ратној години, (следеће године је усаглашена помоћ и садејство савезника), крајем 1914. године практично неутрализована моћна флота “Дунавске монархије” – њихови монитори су одбачени далеко узводно, а потпуно је прекинут дотад несметан транспорт Дунавом са војним теретима, из Аустрије и Немачке за Турску. Значај те чињенице да су Срби са својим савезницима (а пре свега уз помоћ руског поморског одреда на челу са Григоренком) у потпуности прекинули комуникацију Централних сила са Турском и Бугарском по Дунаву, до дан данас је потцењен од стране и српске и савезничке историографије. А већ од стране непријатеља стигло је признање изузетног геополитичког значаја те чињенице. Аустријски вице-адмирал Олаф Рихард Вулф у својим мемоарима је записао да су те акције руских морнара “онемогућиле да Дунавским воденим путем Централне силе достављају помоћ Турској”.[2] Та чињеница је имала крупан значај за развој војно-политичких околности на Балканском полуострву јер је Србија 1914. године успела да постане баријера на путу који је повезивао Централне силе са Блиским Истоком. Треба рећи да су касније, током 1915. године стигле у помоћ и друге савезничке морнаричке јединице, па је формално те године британски контра-адмирал Ернест Трубриџ преузео команду над морнаричким јединицама у Србији али су руски морнарички одреди сачували формалну самосталност у планирању и спровођењу својих акција. У поверљивом извештају Григоренка команданту експедиције за посебне намене Веселкину, пред другу његову евакуацију из Београда у јесен 1915. године, истиче се да је његов одред успешно евакуисан из Београда и 27. септембра стигао у Ћуприју у пуном саставу. “Сматрам својом дужношћу да кажем да су сви официри и нижи припадници мог одреда, за све време бомбардовања, својим радом тежили испуњењу поверених задатака и да у потпуности заслужују похвале и награде” – истакнуто је у последњем сачуваном извештају поручника фрегате Василија Аполоновича Григоренка из Србије. На личну иницијативу Цара који је био упознат са похвалом адмирала Трубриџа на рачун руске морнаричке експедиције, највишим указом Морнаричког ресора Руске Монархије № 104, од 10.02.1916. године, старији пуковник Григоренко награђен је Георгијевским орденом. Григоренко је рођен 1884. године у Николајеву у Херсонској области Новорусије (данас Украјина), упокојио се у Паризу 1973. године. Капетан II ранга Црноморске флоте, завршио Морски корпус. Учесник Првог светског рата, у Грађанском рату после “Крвавог Октобра” био је главни минер Црноморске флоте. Налазио се у саставу руске ескадриле у Бизерти (Тунис) од 1921. године, а у периоду 1921-1923 био је командир спасилачког брода руске ескадриле “Черномор”. У емиграцији живео прво у Југославији, потом у Француској, где је био члан Војно-морског историјског кружока у Паризу и члан Управе Општекадетске заједнице у Француској и члан Морског сабора у Француској. Носилац Карађорђевог ордена у Србији. [1] Ради се о самоходним минама (торпедима) система Роберта Вајтхеда које покреће у дејство компримирани ваздух у специјалном резервоару. Током Првог светског рата налазиле су у наоружању свих водећих поморских држава. [2] Вульф О.Р. Австро-Венгерская Дунайская флотилия в мировую войну 1914.1918 годов. СПб. 2004. С. 12. Наслов: Знаменити Руси у србској историји Издавач: Kolor Pres Страна: 232 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 22 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-83801-63-3