Aladinova carobna lampa Alibaba i 40 razbojnika Carevo novo odelo Cokulica Crvenkapa Gnezdo azdaja Ivica i marica Kristalna kugla Lepotica i zver Macak u cizmama Magareca koza Palcic Ruzno pace Snezana i sedam patuljaka Svinjar Uspavana lepotica Vuk i sedam jarica Tri praseta . . . . i jos mnogo toga , preko 60 prelepih bajki Predivna potpuno nova knjiga

Aladinova carobna lampa Alibaba i 40 razbojnika Carevo novo odelo Cokulica Crvenkapa Gnezdo azdaja Ivica i marica Kristalna kugla Lepotica i zver Macak u cizmama Magareca koza Palcic Ruzno pace Snezana i sedam patuljaka Svinjar Uspavana lepotica Vuk i sedam jarica Tri praseta . .. .i jos mnogo toga , preko 60 prelepih bajki Predivna glanc nova knjiga

Aladinova carobna lampa Alibaba i 40 razbojnika Carevo novo odelo Cokulica Crvenkapa Gnezdo azdaja Ivica i marica Kristalna kugla Lepotica i zver Macak u cizmama Magareca koza Palcic Ruzno pace Snezana i sedam patuljaka Svinjar Uspavana lepotica Vuk i sedam jarica Tri praseta . . . . i jos mnogo toga , preko 60 prelepih bajki Predivna potpuno nova knjiga

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Aladinova carobna lampa Alibaba i 40 razbojnika Carevo novo odelo Cokulica Crvenkapa Gnezdo azdaja Ivica i marica Kristalna kugla Lepotica i zver Macak u cizmama Magareca koza Palcic Ruzno pace Snezana i sedam patuljaka Svinjar Uspavana lepotica Vuk i sedam jarica Tri praseta . . . . i jos mnogo toga , preko 60 prelepih bajki Predivna potpuno nova knjiga

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Aladinova carobna lampa Alibaba i 40 razbojnika Carevo novo odelo Cokulica Crvenkapa Gnezdo azdaja Ivica i marica Kristalna kugla Lepotica i zver Macak u cizmama Magareca koza Palcic Ruzno pace Snezana i sedam patuljaka Svinjar Uspavana lepotica Vuk i sedam jarica Tri praseta . .. .i jos mnogo toga , preko 60 prelepih bajki Predivna potpuno nova knjiga

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Aladinova carobna lampa Alibaba i 40 razbojnika Carevo novo odelo Cokulica Crvenkapa Gnezdo azdaja Ivica i marica Kristalna kugla Lepotica i zver Macak u cizmama Magareca koza Palcic Ruzno pace Snezana i sedam patuljaka Svinjar Uspavana lepotica Vuk i sedam jarica Tri praseta . .. .i jos mnogo toga , preko 60 prelepih bajki Predivna potpuno nova knjiga

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Detaljno stanje Odlično Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine NOVE, Davos camping, italijanske vojne čizme br.42. Pre nošenja je potrebno osvežiti kožu odgovarajućom pastom, jer su mi bile par godina u ormanu.

Aladinova carobna lampa Alibaba i 40 razbojnika Carevo novo odelo Cokulica Crvenkapa Gnezdo azdaja Ivica i marica Kristalna kugla Lepotica i zver Macak u cizmama Magareca koza Palcic Ruzno pace Snezana i sedam patuljaka Svinjar Uspavana lepotica Vuk i sedam jarica Tri praseta ....i jos mnogo toga , preko 60 prelepih bajki Predivna glanc nova knjiga Pogledajte i ostale moje aukcije verovatno cete naci nesto zanimljivo... http://www.limundo.com/Clan/Munze008/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/Munze008/SpisakPredmeta

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Odlično Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Nove vojne čizme JNA ili VJ br 42. proizvedene u Novom Mestu. Stoje mi godinama u kutiji , pa bi ih trebalo namazati kremom za negu kože. Ja sam ih trenutno namazao kremom za ruke.

Porudžbinom od preko 3.000 RSD ostvarujete besplatnu dostavu! 1.617,00 RSD Original price was: 1.617,00 RSD.1.375,00 RSDCurrent price is: 1.375,00 RSD. Sadržaj: Snežana i sedam patuljaka Magareća koža Ali Baba i četrdeset razbojnika Hrabri krojač Pepeljuga Čarobnica pahuljica Palčica Čizme od sedam milja Mala sirena Budite obavešteni među prvima o našim specijalnim ponudama, akcijama, novim naslovima i dešavanjima! Adresa: Jurija Gagarina 102, 11070 Beograd PIB: 108202479 Matični broj: 20951729 Copyright © 2023 Kosmos knjižara. Sva prava zadržana. Developed by Digital Tribe.

Bajke o princezama Lepotica i zver, Pepeljuga, Uspavana lepotica, Bajka o princezi i drvenoj haljini, Snezana i 7 patuljaka, Princeza na zrnu graska, Kraljevic Zabac, Svinjar, Zlatokosa, Cvilidreta, Kralj Bradonja, Macak u cizmama, Zar-ptica i princeza Vasilisa, Mala sirena, Magareca koza, Dvanaest princeza i zacarani zamak, Devetoglava ptica, Zaljubljeni princ

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dosta dobro Originalnost Original Posebni događaj ili limitirano izdanje , Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Lovacki noz-unikat ( rucni rad ) Rucni rad, secivo, drska i futrola. Jedinstven primerak. Pravi lovacki noc, rucno odradjen od kvalitetnog celika, visokog sjaja, sa koznom futrolom, rucno napravljenom od prave govedje koze. Futrola kao sto mozete videti nema gajke da se provuce kais, niti ima omcu oko drske noza. Napravljena je za brzopotezni noz i stavlja se izmedju kaisa i pantalona ili u cizmu. Rucno sivena i pravljena od debele govedje koze. Drska je napravljena od pravog jelenskog roga, nije neka plasticna imitacija. Odlican balans, dobro stoji u saci, ne kliza. Secivo je napravljeno od kvalitetnog parceta celika "Rehwappen Solingen rostfrei" od kojih se prave i legendarni Bowie lovacki nozevi; i kada se jednom naostri kako treba, ostar je kao britva i ne tupi se tako lako. Odlican noz za pravog lovca i kolekcionara. Noz koji prodajem je unikat, sto znaci, imacete ga vi i niko drugi.

Ovaj izbor čini preko dvadeset bajki. Pored najpoznatijih, u ovu knjigu uvrstili smo i one manje poznate. Ovaj izbor bajki nije preporučljiv za decu mlađu od 7 godina. Uživajte družeći se sa malom guščaricom, Pepeljugom, Palčićem. Pomozite jarićima da ih vuk ne pronađe. Može se desiti da će vas neke od bajki začuditi, iznenaditi, a možda i uplašiti, jer su ovde bajke date skoro neskraćene, bez ulepšavanja. Ne sumnjamo da ćete shvatiti zašto bezmalo svako dete na ovoj planeti zna za bar jednu od Peroovih bajki i zašto one predstavljaju pravi biser svetske književnosti za decu. Evo bajki koje knjiga sadrži: Frulaš iz Hamelina, Plavobradi, Doktor Sveznalić, Pčelinja matica, Četvorica snalažljive braće, Šestorica prijatelja na putu oko sveta, Palčić, Magareća koža, Grizelda, Zvezdana kiša, Federiko i Katalina, Tri želje, Zlatokosa, Mačak u čizmama, Čudesni muzičar, Bela mišica, Rike s čuperkom, Kralj Mida, Pepeljuga, Vila, Guščarica, Roland, Genoveva od Bravantea, Vuk i sedam jarića.

Biblioteka Buba Mara, 1-6 komplet ŠEST OBJAVLJENIH SVEZAKA SVAKI SVEZAK SADRŽI OSAM PRIČA svezak 1 guliver među liliputancima alica u zemlji čudesa vjeverice bez doma sindbad moreplovac magarčić za automobil snjegulica zvjezdana kiša krojač za male marsovce svezak 2 krpene lutke aladinova čarobna svjetiljka patuljko pinokio izlet olovni vojnik mljekarica umišljena mišica svezak 3 palčica uspavana ljepotica umišljeni pero alibaba i četrdeset hajduka dobro srce dan ribolova vuk i sedam kozlića mala sirena svezak 4 zla vještica pepeljuga ivica i grah palčić poljski cvjetak magareća koža mali harmonikaš koka sa zlatnim jajima svezak 5 ravno na mjesec mačak u čizmama kralj midas ružno pače hrabri krojač tri praščića kikica stari obućar svezak 6 zec i kornjača crvenkapica čokoladna kućica svirač na fruli snježana i ružica neustrašivi ivica kralj žaba čarobnjak iz oza Izdavač August Cesarec, Zagreb, 1987 II izdanje, Prijevod sa španjolskog Silvia Monros-Stojaković tvrd povez, ilustracije u boji, latinica, zaštitna kutija. Stanje Veoma dobro, bez oštećenja, pisanja, podv Eyyübiye escort

Biblioteka Buba Mara, 1-6 komplet ŠEST OBJAVLJENIH SVEZAKA SVAKI SVEZAK SADRŽI OSAM PRIČA svezak 1 guliver među liliputancima alica u zemlji čudesa vjeverice bez doma sindbad moreplovac magarčić za automobil snjegulica zvjezdana kiša krojač za male marsovce svezak 2 krpene lutke aladinova čarobna svjetiljka patuljko pinokio izlet olovni vojnik mljekarica umišljena mišica svezak 3 palčica uspavana ljepotica umišljeni pero alibaba i četrdeset hajduka dobro srce dan ribolova vuk i sedam kozlića mala sirena svezak 4 zla vještica pepeljuga ivica i grah palčić poljski cvjetak magareća koža mali harmonikaš koka sa zlatnim jajima svezak 5 ravno na mjesec mačak u čizmama kralj midas ružno pače hrabri krojač tri praščića kikica stari obućar svezak 6 zec i kornjača crvenkapica čokoladna kućica svirač na fruli snježana i ružica neustrašivi ivica kralj žaba čarobnjak iz oza Izdavač August Cesarec, Zagreb, 1987 II izdanje, Prijevod sa španjolskog Silvia Monros-Stojaković tvrd povez, ilustracije u boji, latinica, zaštitna kutija. Stanje Veoma dobro, bez oštećenja, pisanja, podvlačenja.. Budite u toku sa najnovijim objavama

Život plus - Budite u toku sa svim najnovijim vestima i informišite se o raznim temama. Zabavite se i naučite mnogo toga korisnog uz vaš Magazin Novosti. Iz sadržaja: Naslovna strana: ? Savet plus: Sami očistite srebro Najčešče čeznemo za kolegom Savršen seks od 7 do 13 minuta Moda: Smele kombinacije desena i boja, Čizme na +30 Lepota: Magično jarke usne Muškarci: Sve više muškaraca u klimaksu Priča plus: Svakodnevni rituali čine život lepšim Nega: Čuvajte kožu od sunca Tema plus: Erotski ili duhovni sklad Tinejdžeri: Alkoholizam kod mladih sve učestaliji Medicina: Kvalitetan san noću Lekovita priroda: Jagoda Na tanjiru: Jela sa mladom boranijom, Meso sa C proizvodima, Poslastice Cveće: Solanum Kuća: Tabure Putovanje: Krf Astrologija: Horoskop ... Broj strana: 36 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 95 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Pogledala je po sali, ljuta na sebe zbog tog glupog straha. Radila je posao koji je volela i zbog toga je trebala da bude sretna. Život bez pevanja za nju uopšte nije bio život i zato je bila sigurna daje ovo „ono pravo“. Uostalom, grupa sa kojom je nastupala imala je obezbeđen angažman u nekom pozorištu u Nju Orleansu. Prethodna turneja donela im je priličnu popularnost i sada nisu morali da brinu za pozive. Već sutra ih je čekao nov nastup i nije bilo vremena za gubljenje. Za trenutak je zastala i proteglila se. Njeno vitko telo delovalo je još privlačnije u uzanom satenskom šorcu i duboko đekoltovanoj majici. Visoke čizme naglašavale su lepotu njenih dugih nogu. Naime, odeća od satena bila je njen „zaštitni znak“ i zbog toga je u javnosti dobila nadimak „devojka od satena“. Imala je dugačku, crnu kosu koja je dopirala sve do struka, a krupne, sive oči bile su ispunjene svetlucavim sjajem. Ovalno i nežno lice bilo je ljupko i nasmejano, abela, sedefasta koža osenčena dugim trepavicama. Zato nije bilo nimalo neobično kada su se ljudi okretali za njom i govorili: „Lepotica!“ Albert Tornton dočekao ju je na izlasku iz sale, zadovoljno se osmehujući. Pored njega je stajao Sabinin menadžer, Denis Hart. Devojka im je mahnula, zadovoljna zbog uspeha i mangupski namignula Albertu koga su svi drugovi i prijatelji jednostavno zvali Al. On je bio jedan od najboljih Sabininih prijatelja u koga je devojka imala potpuno poverenje. Upoznala gaje davno, preko svoje drugarice iz detinjstva Džesike koja je radila kao Alova sekretarica i koja je „do ušiju“ bila zaljubljena u svog poslodavca. Naravno, Al nije ništa slutio, a Sabini nije bilo ni na kraj pameti da izneveri poverenje svoje prijateljice. Ona i Džesika provodile su puno vremena zajedno i nisu imale tajni. Sabini se ranije činilo da su Alova osećanja prema njoj više nego prijateljska, ali ona se brzo potrudila da mu diskretno stavi do znanja da će za nju uvek ostati samo drug i prijatelj. Srećom, A1 je to shvatio i ovo troje mladih ljudi bilo je u izvanrednim prijateljskim odnosima. Knjigu potražite OVDE

Sadržaj: Slikovnica – VUK I SEDAM JARIĆA Slikovnice su blago i dragocenost detinjstva. Ako se prisetite svojih prvih slikovnica, probudiće se u vama sva ona divna sećanja, mirisi i glasovi odraslih koji su vam ih čitali. Ta sećanja ostavila su neizbrisiv trag na svakome od nas. Poznata bajka o vuku i sedam jarića priređena je u punom koloru, sa zanimljivim ilustracijama najznačajnijih događaja. Deca će saznati kako je vuk prevario jariće koji su ostali sami kod kuće i kako je mama koza ipak uspela da ih spase. Uz ovu bajku deca će naučiti da je važno biti oprezan i poslušan i da ne treba biti lakoveran. Ova edicija slikovnica sa punim kolorom, lepim ilustracijama, obuhvataju najlepše i njapoznatije bajke za decu. Sa prelepim ulustracijama, punim kolorom i tekstom koji je prilagođen tom uzrastu deteta. Slikovnice su kratke, pojednostavljene ilustrovane priče sa jedinstvenim jezikom i ispričane bajke za svaku priliku. Edicija pred vama je obuvatila najpoznatije bajke i price za decu. Počev od Ivice i Marice, tri praseta, Snežana i sedam patuljaka, ružno pace, mačak u čizmama, Pepeljuga, Petra Pan, Vuk i sedam jarića, Crvenkapa, Trnova ružica i devojčica sa šibicama. Slikovnica je prvo likovno-književno delo kojim detetu otvaramo vrata u svet rane pismenosti i književnosti, pa je izuzetno važno da mališani budu okruženi što većim brojem kvalitetnih slikovnica od najranijeg detinjstva. Slikovnica – VUK I SEDAM JARIĆA Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Kraljica mature (Homecomingqueen) Svojom prvom zbirkom poezije “Homecomingqueen” (Kraljica mature) Ana Jergensdoter izdvojila se kao jedna od najistaknutijih slam-pesnikinja u Švedskoj. Sve pesme u tematski izuzetno usklađenoj zbirci bave se tinejdžerskim bolima i odrastanjem u gradiću na krajnjem severu Švedske tokom osamdesetih godina. Neposrednim jezikom i slobodnim stihom, te čitavim nizom kulturnih, pop-kulturnih, supkulturnih i istorijskih referenci (Jon Bon Jovi, Abba, Milli Vanilli, Černobil, U2, Elvis Presley, UB40, Bob Marley, Def Leppard, Evrovizija itd.) Ana Jergensdoter vešto dočarava i univerzalizuje vreme i prostor o kojem tako uverljivo piše. Sandviken 4-ever U Sandvikenu je vašar Ima majica sa Elvisom Pečenog badema Džidžabidža Ringišpila Nebo je dosadnosivo Nikog ne poznajem Violinista ima iste pantalone kao jedan violinista u drugom gradu Sve je kao pre Ništa nije kao pre Ja sedim u Marangoniju Neko pušta džuboks Neko ogovara Neko sam pije čaj Ja više nikad nisam usamljena Ovde živim Ovde ne živim Stalno sam usamljena Idem u šesti razred (& imam najružniju frizuru na svetu) I Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Nije trebalo da ispadne tako ali mama je rekla da je frizerka jeftina i dobra i ja sam ponela svoj crtež sa pank šiškama i dugačko pozadi (pomalo hokejaška zurka) Meni se dopala i frizerka je pogledala crtež i rekla da dobro crtam onda sam odjednom bila ošišana do glave ona je rekla da je lepo i ja sam platila i otišla Bacila sam crtež na putu do kuće Nisam sigurna da li sam plakala ali trebalo je II Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu i najbolju mamu na svetu ali šta vredi što je toliko dobra kad mi je kosa odvratna i idem u šesti razred i mislim da sam samo malo lepša nekom bih se sviđala Nema veze što mama kuca na vrata donosi poslužavnik i kolače kad tamo ionako niko ne sedi na ružičastom prekrivaču i voli me III Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Mnogo dobru mamu i guštera sa narandžastim stomakom Htela sam u stvari kanarinca ili možda labradora ali ja imam alergiju i onda nije važno što imam najbolju mamu na svetu Jer nema ničeg jadnijeg od guštera i nema ničeg jadnijeg od spreja za astmu i ekcema nema ničeg jadnijeg od kose ošišane do glave kada treba da je natapirana i niko neće da se vata s nekim ko ima astmu i natečene oči i niko neće da se vata s nekim ko ima mamu koja stalno ulazi s kolačima i niko neće da se vata s onim ko ima najružniju frizuru na svetu IV Idem u šesti razred Imam ubedljivo najjadniju frizuru na svetu Mislim, nisam ja kriva ali sramota me je Utorkom je Crkvena Omladina i pevamo Zar ne znaš da vrediš Ali iznenada jednog dana pogrešno je ići tamo to je neviđeno glupo stojimo ispred prostorija i bacamo kamenje na prozore i izgleda toplo unutra sa upaljenim svećama i pesmom možda je danas pizza i onda će oni kući kod nekog i doći će frajeri i vataće se i gledaće film a ja ne mogu s njima Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu i znam da će kada izraste i postane dugačka sve da bude u redu V Idem u šesti razred Mrzim svoju kosu Mrzim onog svog odvratnog guštera i svoj sprej za astmu Mrzim svoju mamu koja mi ne da dâ idem na Pola Rejna Svake sekunde mislim na svoju kosu Kakva bi bila sa dugim loknama ili prava ježasta i žešća Svake sekunde mislim na svoju kosu i mrzim kada mama kaže da sam razmažena kad me moli da se poredim sa drugima i kaže da ne treba da se žalim jer ima ružnih devojaka a ja sam tako slatka i mrzim što nikad ne smeš da plačeš ako si sladak i imaš dobru mamu i mrzim što mislite da plačem zbog frizure i mrzim što mi ne date da plačem Idem u šesti razred i vi ništa ne shvatate! Vi ne znate da je neki lepši svet moguć onaj u kome si tamo gde želiš da budeš u kome možeš da ostaneš i ideš sa ostalima Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Imam strašno dobru mamu Guštera Volim da pevam Volim pizzu i pitam se kako je kad se vataš Idem u šesti razred Stalno se plašim Ja & Jon Bon Jovi Tako je nestabilno na korpi od bicikla sa cigaretama i cvećem NE ne znam kako se zove ne vredi što me tako lepo pitaš Ponekad pomislim da bih odgovorila kad me uopšte ne bi pitao i kad bi uvek siktao i okretao leđa mislila bih da si najlepši na svetu Kao poster idola i klečim na kolenima i mislim kad bi Jon Bon Jovi došao uzbrdo do kuće u nizu gde sedim i pijem sok sa svojom mamom Onda bih BOŽEEEE samo bih ZAPALILA i onda jebite se I klinačkom rukom milujem mudobran s nitnama i sedim svetloružičasta u kući u nizu sedim sa svojom mamom i pijem sok i onda jednog dana Jon Bon Jovi dolazi uzbrdo i kaže Baby I Want You i njegov super strava auto stoji i turira i on uzima moju klinačkuruku u svoju stravadžetsetruku i ja stojim i cupkam i drhtim sa glavom potpuno oblepljenom neostvarenim snovima kao osiguranje od razočaranja o sve ove kule od oblaka o neslućeno crveno i malinasto rumena garantovano neizvatana oslobađam se A čak ni zbog Petera Pikenena sa maramom i glamrockčuperkom i zakrpljenim lonama ne bih spustila čašu soka i mahnula svojoj čežnji goodbye Što me nisi pustila u Hufoš? Što me nisi pustila u Hufoš, mama Što mi nisi dala da gledam Milli Vanilli Što si me pustila u Globus, a ne u Hufoš Što mi nisi dala da kupim brodarice Što si mrzela moje čizme od jelenske kože Je l´ zato što si mrzela kako mi se stalno zarozaju Je l´ sam se zbog toga okliznula Što me nisi pustila na Krit sa ostalima (glupo pitanje) Što mi nisi verovala kad sam rekla da uopšte nisam bila pijana one večeri Što te je mrzelo da mi svakog jutra pre škole sređuješ kosu (sve bi onda bilo mnogo bolje) Što mi nisi dala da kupim Salomon torbu, Takano komplet, kožnu jaknu do struka Što si dolazila po mene u dvanaest nula nula tačno ispred Doma omladine posle školskih igranki Što mi nisi dala da pozajmim tvoj beli džemper, onaj s šarom i slepi miš rukavima (sve bi onda bilo mnogo jednostavnije) Što me nisi pustila u Hufoš Prikaži više

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor:: Ana Jergensdoter ;Žanrovi:: Poezija, Muzika ;Izdavač:: Rende ;Godina izdanja:: 2005 ;ISBN: 86-83897-37-0 ;Broj strana: 97 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 21 ; ;Svojom prvom zbirkom poezije “Homecomingqueen” (Kraljica mature) Ana Jergensdoter izdvojila se kao jedna od najistaknutijih slam-pesnikinja u Švedskoj. Sve pesme u tematski izuzetno usklađenoj zbirci bave se tinejdžerskim bolima i odrastanjem u gradiću na krajnjem severu Švedske tokom osamdesetih godina. Neposrednim jezikom i slobodnim stihom, te čitavim nizom kulturnih, pop-kulturnih, supkulturnih i istorijskih referenci (Jon Bon Jovi, Abba, Milli Vanilli, Černobil, U2, Elvis Presley, UB40, Bob Marley, Def Leppard, Evrovizija itd.) Ana Jergensdoter vešto dočarava i univerzalizuje vreme i prostor o kojem tako uverljivo piše. Sandviken 4-ever U Sandvikenu je vašar Ima majica sa Elvisom Pečenog badema Džidžabidža Ringišpila Nebo je dosadnosivo Nikog ne poznajem Violinista ima iste pantalone kao jedan violinista u drugom gradu Sve je kao pre Ništa nije kao pre Ja sedim u Marangoniju Neko pušta džuboks Neko ogovara Neko sam pije čaj Ja više nikad nisam usamljena Ovde živim Ovde ne živim Stalno sam usamljena Idem u šesti razred (& imam najružniju frizuru na svetu) I Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Nije trebalo da ispadne tako ali mama je rekla da je frizerka jeftina i dobra i ja sam ponela svoj crtež sa pank šiškama i dugačko pozadi (pomalo hokejaška zurka) Meni se dopala i frizerka je pogledala crtež i rekla da dobro crtam onda sam odjednom bila ošišana do glave ona je rekla da je lepo i ja sam platila i otišla Bacila sam crtež na putu do kuće Nisam sigurna da li sam plakala ali trebalo je II Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu i najbolju mamu na svetu ali šta vredi što je toliko dobra kad mi je kosa odvratna i idem u šesti razred i mislim da sam samo malo lepša nekom bih se sviđala Nema veze što mama kuca na vrata donosi poslužavnik i kolače kad tamo ionako niko ne sedi na ružičastom prekrivaču i voli me III Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Mnogo dobru mamu i guštera sa narandžastim stomakom Htela sam u stvari kanarinca ili možda labradora ali ja imam alergiju i onda nije važno što imam najbolju mamu na svetu Jer nema ničeg jadnijeg od guštera i nema ničeg jadnijeg od spreja za astmu i ekcema nema ničeg jadnijeg od kose ošišane do glave kada treba da je natapirana i niko neće da se vata s nekim ko ima astmu i natečene oči i niko neće da se vata s nekim ko ima mamu koja stalno ulazi s kolačima i niko neće da se vata s onim ko ima najružniju frizuru na svetu IV Idem u šesti razred Imam ubedljivo najjadniju frizuru na svetu Mislim, nisam ja kriva ali sramota me je Utorkom je Crkvena Omladina i pevamo Zar ne znaš da vrediš Ali iznenada jednog dana pogrešno je ići tamo to je neviđeno glupo stojimo ispred prostorija i bacamo kamenje na prozore i izgleda toplo unutra sa upaljenim svećama i pesmom možda je danas pizza i onda će oni kući kod nekog i doći će frajeri i vataće se i gledaće film a ja ne mogu s njima Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu i znam da će kada izraste i postane dugačka sve da bude u redu V Idem u šesti razred Mrzim svoju kosu Mrzim onog svog odvratnog guštera i svoj sprej za astmu Mrzim svoju mamu koja mi ne da dâ idem na Pola Rejna Svake sekunde mislim na svoju kosu Kakva bi bila sa dugim loknama ili prava ježasta i žešća Svake sekunde mislim na svoju kosu i mrzim kada mama kaže da sam razmažena kad me moli da se poredim sa drugima i kaže da ne treba da se žalim jer ima ružnih devojaka a ja sam tako slatka i mrzim što nikad ne smeš da plačeš ako si sladak i imaš dobru mamu i mrzim što mislite da plačem zbog frizure i mrzim što mi ne date da plačem Idem u šesti razred i vi ništa ne shvatate! Vi ne znate da je neki lepši svet moguć onaj u kome si tamo gde želiš da budeš u kome možeš da ostaneš i ideš sa ostalima Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Imam strašno dobru mamu Guštera Volim da pevam Volim pizzu i pitam se kako je kad se vataš Idem u šesti razred Stalno se plašim Ja & Jon Bon Jovi Tako je nestabilno na korpi od bicikla sa cigaretama i cvećem NE ne znam kako se zove ne vredi što me tako lepo pitaš Ponekad pomislim da bih odgovorila kad me uopšte ne bi pitao i kad bi uvek siktao i okretao leđa mislila bih da si najlepši na svetu Kao poster idola i klečim na kolenima i mislim kad bi Jon Bon Jovi došao uzbrdo do kuće u nizu gde sedim i pijem sok sa svojom mamom Onda bih BOŽEEEE samo bih ZAPALILA i onda jebite se I klinačkom rukom milujem mudobran s nitnama i sedim svetloružičasta u kući u nizu sedim sa svojom mamom i pijem sok i onda jednog dana Jon Bon Jovi dolazi uzbrdo i kaže Baby I Want You i njegov super strava auto stoji i turira i on uzima moju klinačkuruku u svoju stravadžetsetruku i ja stojim i cupkam i drhtim sa glavom potpuno oblepljenom neostvarenim snovima kao osiguranje od razočaranja o sve ove kule od oblaka o neslućeno crveno i malinasto rumena garantovano neizvatana oslobađam se A čak ni zbog Petera Pikenena sa maramom i glamrockčuperkom i zakrpljenim lonama ne bih spustila čašu soka i mahnula svojoj čežnji goodbye Što me nisi pustila u Hufoš? Što me nisi pustila u Hufoš, mama Što mi nisi dala da gledam Milli Vanilli Što si me pustila u Globus, a ne u Hufoš Što mi nisi dala da kupim brodarice Što si mrzela moje čizme od jelenske kože Je l´ zato što si mrzela kako mi se stalno zarozaju Je l´ sam se zbog toga okliznula Što me nisi pustila na Krit sa ostalima (glupo pitanje) Što mi nisi verovala kad sam rekla da uopšte nisam bila pijana one večeri Što te je mrzelo da mi svakog jutra pre škole sređuješ kosu (sve bi onda bilo mnogo bolje) Što mi nisi dala da kupim Salomon torbu, Takano komplet, kožnu jaknu do struka Što si dolazila po mene u dvanaest nula nula tačno ispred Doma omladine posle školskih igranki Što mi nisi dala da pozajmim tvoj beli džemper, onaj s šarom i slepi miš rukavima (sve bi onda bilo mnogo jednostavnije) Što me nisi pustila u Hufoš Ana Jergensdoter učestvuje na mnogim svetskim festivalima slam-poezije a često nastupa i s rok-bendom Katyusha. Bibliografija: PAPPA PRALIN Albert Bonniers Förlag, 2002 LIVSVIG elektronsko izdanje Serum, 2002 HOMECOMINGQUEEN Albert Bonniers Förlag, 2004 ÄNGLARNAS SYSTER Albert Bonniers Förlag, 2005 Predmet: 52568741 Ana Jergensdoter (Anna Jörgensdotter)-HOMECOMINGQUEEN Ana Jergensdoter (Anna Jörgensdotter) je rođena je 1973. u švedskom gradu Sandvikenu. Studirala je kreativno pisanje, filozofiju i sociologiju. Njena prva knjiga, roman Pappa Pralin (2002), uvodi čitaoca u život mlade Andree pun samodestrukcije, strasti, tableta i Dejvida Bouvija. 2004. objavljuje zbirku poezije Homecomingqueen, čime postaje jedna od najpoznatijih slam-pesnikinja u Švedskoj, čiji se performansi odlikuju emotivnim nabojem i inovativnošću.

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor:: Ana Jergensdoter ;Žanrovi:: Poezija, Muzika ;Izdavač:: Rende ;Godina izdanja:: 2005 ;ISBN: 86-83897-37-0 ;Broj strana: 97 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 21 ; ;Svojom prvom zbirkom poezije “Homecomingqueen” (Kraljica mature) Ana Jergensdoter izdvojila se kao jedna od najistaknutijih slam-pesnikinja u Švedskoj. Sve pesme u tematski izuzetno usklađenoj zbirci bave se tinejdžerskim bolima i odrastanjem u gradiću na krajnjem severu Švedske tokom osamdesetih godina. Neposrednim jezikom i slobodnim stihom, te čitavim nizom kulturnih, pop-kulturnih, supkulturnih i istorijskih referenci (Jon Bon Jovi, Abba, Milli Vanilli, Černobil, U2, Elvis Presley, UB40, Bob Marley, Def Leppard, Evrovizija itd.) Ana Jergensdoter vešto dočarava i univerzalizuje vreme i prostor o kojem tako uverljivo piše. Sandviken 4-ever U Sandvikenu je vašar Ima majica sa Elvisom Pečenog badema Džidžabidža Ringišpila Nebo je dosadnosivo Nikog ne poznajem Violinista ima iste pantalone kao jedan violinista u drugom gradu Sve je kao pre Ništa nije kao pre Ja sedim u Marangoniju Neko pušta džuboks Neko ogovara Neko sam pije čaj Ja više nikad nisam usamljena Ovde živim Ovde ne živim Stalno sam usamljena Idem u šesti razred (& imam najružniju frizuru na svetu) I Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Nije trebalo da ispadne tako ali mama je rekla da je frizerka jeftina i dobra i ja sam ponela svoj crtež sa pank šiškama i dugačko pozadi (pomalo hokejaška zurka) Meni se dopala i frizerka je pogledala crtež i rekla da dobro crtam onda sam odjednom bila ošišana do glave ona je rekla da je lepo i ja sam platila i otišla Bacila sam crtež na putu do kuće Nisam sigurna da li sam plakala ali trebalo je II Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu i najbolju mamu na svetu ali šta vredi što je toliko dobra kad mi je kosa odvratna i idem u šesti razred i mislim da sam samo malo lepša nekom bih se sviđala Nema veze što mama kuca na vrata donosi poslužavnik i kolače kad tamo ionako niko ne sedi na ružičastom prekrivaču i voli me III Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Mnogo dobru mamu i guštera sa narandžastim stomakom Htela sam u stvari kanarinca ili možda labradora ali ja imam alergiju i onda nije važno što imam najbolju mamu na svetu Jer nema ničeg jadnijeg od guštera i nema ničeg jadnijeg od spreja za astmu i ekcema nema ničeg jadnijeg od kose ošišane do glave kada treba da je natapirana i niko neće da se vata s nekim ko ima astmu i natečene oči i niko neće da se vata s nekim ko ima mamu koja stalno ulazi s kolačima i niko neće da se vata s onim ko ima najružniju frizuru na svetu IV Idem u šesti razred Imam ubedljivo najjadniju frizuru na svetu Mislim, nisam ja kriva ali sramota me je Utorkom je Crkvena Omladina i pevamo Zar ne znaš da vrediš Ali iznenada jednog dana pogrešno je ići tamo to je neviđeno glupo stojimo ispred prostorija i bacamo kamenje na prozore i izgleda toplo unutra sa upaljenim svećama i pesmom možda je danas pizza i onda će oni kući kod nekog i doći će frajeri i vataće se i gledaće film a ja ne mogu s njima Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu i znam da će kada izraste i postane dugačka sve da bude u redu V Idem u šesti razred Mrzim svoju kosu Mrzim onog svog odvratnog guštera i svoj sprej za astmu Mrzim svoju mamu koja mi ne da dâ idem na Pola Rejna Svake sekunde mislim na svoju kosu Kakva bi bila sa dugim loknama ili prava ježasta i žešća Svake sekunde mislim na svoju kosu i mrzim kada mama kaže da sam razmažena kad me moli da se poredim sa drugima i kaže da ne treba da se žalim jer ima ružnih devojaka a ja sam tako slatka i mrzim što nikad ne smeš da plačeš ako si sladak i imaš dobru mamu i mrzim što mislite da plačem zbog frizure i mrzim što mi ne date da plačem Idem u šesti razred i vi ništa ne shvatate! Vi ne znate da je neki lepši svet moguć onaj u kome si tamo gde želiš da budeš u kome možeš da ostaneš i ideš sa ostalima Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Imam strašno dobru mamu Guštera Volim da pevam Volim pizzu i pitam se kako je kad se vataš Idem u šesti razred Stalno se plašim Ja & Jon Bon Jovi Tako je nestabilno na korpi od bicikla sa cigaretama i cvećem NE ne znam kako se zove ne vredi što me tako lepo pitaš Ponekad pomislim da bih odgovorila kad me uopšte ne bi pitao i kad bi uvek siktao i okretao leđa mislila bih da si najlepši na svetu Kao poster idola i klečim na kolenima i mislim kad bi Jon Bon Jovi došao uzbrdo do kuće u nizu gde sedim i pijem sok sa svojom mamom Onda bih BOŽEEEE samo bih ZAPALILA i onda jebite se I klinačkom rukom milujem mudobran s nitnama i sedim svetloružičasta u kući u nizu sedim sa svojom mamom i pijem sok i onda jednog dana Jon Bon Jovi dolazi uzbrdo i kaže Baby I Want You i njegov super strava auto stoji i turira i on uzima moju klinačkuruku u svoju stravadžetsetruku i ja stojim i cupkam i drhtim sa glavom potpuno oblepljenom neostvarenim snovima kao osiguranje od razočaranja o sve ove kule od oblaka o neslućeno crveno i malinasto rumena garantovano neizvatana oslobađam se A čak ni zbog Petera Pikenena sa maramom i glamrockčuperkom i zakrpljenim lonama ne bih spustila čašu soka i mahnula svojoj čežnji goodbye Što me nisi pustila u Hufoš? Što me nisi pustila u Hufoš, mama Što mi nisi dala da gledam Milli Vanilli Što si me pustila u Globus, a ne u Hufoš Što mi nisi dala da kupim brodarice Što si mrzela moje čizme od jelenske kože Je l´ zato što si mrzela kako mi se stalno zarozaju Je l´ sam se zbog toga okliznula Što me nisi pustila na Krit sa ostalima (glupo pitanje) Što mi nisi verovala kad sam rekla da uopšte nisam bila pijana one večeri Što te je mrzelo da mi svakog jutra pre škole sređuješ kosu (sve bi onda bilo mnogo bolje) Što mi nisi dala da kupim Salomon torbu, Takano komplet, kožnu jaknu do struka Što si dolazila po mene u dvanaest nula nula tačno ispred Doma omladine posle školskih igranki Što mi nisi dala da pozajmim tvoj beli džemper, onaj s šarom i slepi miš rukavima (sve bi onda bilo mnogo jednostavnije) Što me nisi pustila u Hufoš Ana Jergensdoter učestvuje na mnogim svetskim festivalima slam-poezije a često nastupa i s rok-bendom Katyusha. Bibliografija: PAPPA PRALIN Albert Bonniers Förlag, 2002 LIVSVIG elektronsko izdanje Serum, 2002 HOMECOMINGQUEEN Albert Bonniers Förlag, 2004 ÄNGLARNAS SYSTER Albert Bonniers Förlag, 2005 Predmet: 52568741 Ana Jergensdoter (Anna Jörgensdotter)-HOMECOMINGQUEEN Ana Jergensdoter (Anna Jörgensdotter) je rođena je 1973. u švedskom gradu Sandvikenu. Studirala je kreativno pisanje, filozofiju i sociologiju. Njena prva knjiga, roman Pappa Pralin (2002), uvodi čitaoca u život mlade Andree pun samodestrukcije, strasti, tableta i Dejvida Bouvija. 2004. objavljuje zbirku poezije Homecomingqueen, čime postaje jedna od najpoznatijih slam-pesnikinja u Švedskoj, čiji se performansi odlikuju emotivnim nabojem i inovativnošću.

Miodrag Bulatović Heroj na magarcu Meki povez Izdavač Bigz Razgrađivanje tradicionalnih kulturnih modela u romanima Miodraga Bulatovića Heroj na magarcu i Rat je bio bolji Likovi u pomenutim romanima, inače učesnici najznačajnijeg istorijskog događaja XX vijeka i stoga nosioci krupnih istorijskih promena, pobednici koji pišu istoriju, modelovani su na izopačanom arhetipskom principu luda, maloumnika, lakrdijaša i pajaca iz karnevalske povorke. Na taj način je njihova uzvišena, sakralna funkcija spasavanja sveta i uspostavljanja novog svetskog poretka duboko karnevalizovana, a pošto su heroji i oslobodioci ispali iz uobičajenog životnog koloseka i fatičkih obrazaca kulture jer njih proizvodi i uspostavlja ratno vreme, vreme haosa, nasilja i blasfemije, njihovo ponašanje je u visokoj meri nekultivisano, odnosno neuređeno socijalnim zabranama i ograničenjima: ’Montenegrino, Crnogorče, daj da te zagrlim! Da ti poželim da preživiš ovaj seksualni, zaraženi, nedostojanstveni, ovaj u svakom pogledu prljavi i glupi, talijanski rat! Don Grubane od Bijelog Polja, pre-ži-vi, izdrži, pobedi nas, oteraj nas odavde! Obogati se! Ukoliko sačuvam glavu, bradu i kožu, primi me za portira jedne od svojih budućih javnih kuća, Svjetskih! Tamo ću klijentima i kurvama pripovedati kako smo, godina četrdesetih, misleći da otvaramo nove stranice istorije, Svjetske, po Balkanu i Africi, govna jeli, Svjetska!’ Da bi se sveta i uzvišena funkcija spasavanja, koja u hrišćanskoj semiosferi deluje kao kanonska vrednost, razgradila i desakralizovala, u semantičkom sistemu Bulatovićevog romanesknog diptiha , ona je dodeljena `kopiletu, kurvaru i komunisti` Grubanu Maliću, dakle, junaku potpuno nedostojnom tako svete i uzvišene hrišćanske dužnosti. Pošto su Heroj na magarcu i Rat je bio bolji tekstovi koji nastaju u okviru hrišćanske kulture i predstavljaju njenu veoma moćno artikulisanu desemantizaciju, na status istorijske činjenice u tim semantičkim sistemima bitno utiče intenzivan proces osporavanja i poništavanja opštehrišćanskih načela, odnosno ideologema. Proučavajući stav hrišćanstva prema istoriji i istorijskom vremenu, Mirča Elijade zaključuje da hrišćanstvo nastoji da spase istoriju jer istorijski događaj hrišćaninu može preneti nadistorijsku poruku, koju je on dužan da odgoneta. Stoga hrišćanin svakom istorijskom događaju pristupa sa strahom i drhtanjem jer on može u sebi kriti novo božje posredovanje u istoriji. Dakle, u hrišćanskoj kulturi i istoriji događaj koji nesumnjivo izaziva ’’strah i drhtanje’’ jeste Drugi svetski rat, pri čemu je antifašistička borba stavljena u službu božjeg posredovanja i objavljivanja nadistorijske poruke – božanskog zahtjeva da se svijet spasava od zla, istorijski manifestovanog u fašizmu. Upravo ta ključna semantička struktura hrišćanskog religijskog koda – spasavanje sveta, tematizovana je u Bulatovićevim romanima Heroj na magarcu i Rat je bio bolji, ali je `spasenje`, modelativnim postupcima groteske i karnevalizacije, transformisano u svoju suprotnost – u uništavanje i razaranje hrišćanskog sveta i semiotičkog prostora, njegove istorije, poretka, kulturnih kodova, vrednosnog sistema, svetinja i čuvenih hrišćanskih `istina`. Duboko u hrišćanskoj svesti zatomljena je žudnja da se istorijski događaj proglasi emanacijom božje volje, koja nam prenosi specifično kodiranu nadistorijsku poruku. Naime, Bogojavljenje ili božja pojava u svijetu prouzrokuje zaokret povjesti, a upravo Drugi svetski rat omogućava taj moćni zaokret svetske povjesti, koji deli istoriju na period pre i period posle, jer dovodi do uspostavljanja novog svetskog poretka. Na osnovu tako značajnog istorijskog događaja nastao je ceo niz tekstova, kako umjetničkih (književnih, slikarskih, vajarskih, kinematografskih), tako i neumjetničkih (dokumentarnih, istorijskih, antropoloških, memoarskih, hroničarskih), koji između sebe komuniciraju formirajući specifičan semiotički prostor, sa fenomenom Drugog svetskog rata u svom centru, odnosno kultnom antifašističkom borbom i njenim stabilnim aksiološkim i ideološkim parametrima. Upravo takvo, herojsko doba i istorijski fenomen sa veoma složenim funkcijama u hrišćanskoj semiosferi autor je izabrao kao adekvatnu semantičku podlogu za razgrađivanje i desemantizaciju istorije, pobedničkog morala i opštehrišćanskih ideologema, što svakako predstavlja najčistiji oblik svetogrđa, koje je maestralno transponovano u estetsku informaciju, u okviru visoko entropičnog semantičkog sistema. Pri tom se, u grotesknoj konstelaciji i rasporedu sila dobra i zla, čak i Bog našao na `pogrešnoj`, crnoj strani fašizma: `Paolone, ne uznemiravaj Boga! Bog je sad zauzet našim pobedama, crnom bojom! Paolone, dete moje, i Bogu je teško i vruće danas! Zato ne huli, već trpi! Bog se sad znoji i misli na celu diviziju Venecija, na svih pet hiljada njenih duša! Naš Bog nema vremena za sitnice! Trpi, sine, koji se približavaš Bogu! U trpljenju je smisao, a smisao je Bog! Bog je u tebi, a ti, koji se udaljuješ, u Bogu! A obojica ste istina, naša istina! Ne huli, već ponovi, da te čujem, da je Bog sadržaj svega! Da je Bog znanje ljudsko! Da je Bog pravda, samilost, da je Bog ljubav prema svemu što je naše naše naše, i prema svemu što će tek naše naše naše biti! Salvatore, da li si shvatio šta je Bog?` (Padre, katolički sveštenik, artikuliše ovu repliku. Prim., T. B.). `Nisam!` Odbrana, kao kulturna kategorija čvrsto je povezana sa religijom, koja štiti kulturu od tuđeg uticaja zbog čega je, po pravilu, nesklona kulturnom poliglotizmu. Stoga su nosioci religijskih kodova: pop Vukić, Padre, i hodža Merdanović groteskno izobličeni i deformisani, pa postaju nosioci srama i pornografije, to jest rata koji je izgubio svoju odbrambenu, uzvišenu funkciju. Budući da su lišeni normalnog, odgovarajućeg položaja na lestvici socijalne zajednice koja je ozbiljno poremećena i uzdrmana ratnim vremenom, likovi kreiraju svoj dijabolični, karnevalizovani univerzum, pri čemu izgrađuju vrlo nestabilnu hijerarhiju u kojoj se detronizacija uspostavlja kao stalan proces, pa se dojučerašnji, slavom ovjenčani pobjednici, danas valjaju u sramu i prljavštini poraza. Oni su ratnici, oslobodioci, heroji, u stvari, nasilnici i ubice, tako da se njihovo klasifikaciono polje, to jest semantički prostor u čijim okvirima im je dozvoljeno kretanje, formira na zločinu, bludu, kriminalnim radnjama, nasilju i blasfemiji, koje rat uspostavlja kao pravila ponašanja, odnosno kao društvenu normu. U ratnom, invertovanom i karnevalskom univerzumu vladaju izokrenuta pravila; u ratom zahvaćenoj socijalnoj zajednici nastaje naličje kulture, čija pravila postaju norma ratne, (anti)herojske semiosfere prema kojoj se odmerava i vrednuje ponašanje likova, pa je dozvoljeno i poželjno sve ono što je u nekarnevalskom, mirnodopskom hronotopu strogo zabranjeno. Gruban Malić javlja se u ulozi karnevalskog kralja, a njegovo osvajačko i herojsko putovanje po zemljama Zapadne Evrope takođe je karnevalizovano, jer se u svom pobedničkom pohodu junak stapa sa semantičkim antipoljem i usvaja njegova pravila, što u stvari podrazumeva ukidanje svih ograničenja i zabrana koje se pojedincu nameću u okviru jedne normalne, nekarnevalske socijalne zajednice. Glavni junak stalno putuje, menja svoju poziciju u prostoru, i pri tom osvaja i `spasava` svet, ali se hronotop putovanja modeluje pod razornim uticajem karnevalizacije i stilskog mehanizma groteske, pa je to izopačeno, skaredno putovanje, čija osnovna funkcija postaje – osvojiti svet i obojiti ga u crveno. Latinska izreka Per aspera ad astra u `merdoznom` univerzumu takođe podleže parodijskoj transformaciji, pa da bi ukazao na muke svog slavodobitnog i dostojanstvenog osvajačkog pohoda, Gruban Malić artikuliše odgovarajuću, `merdoznu` sentencu, koja glasi: Put slave i uspeha posut je govnima! Djelovanje redukovanog karnevalskog smijeha, koji umjetnički organizuje i osvjetljava prikazani svijet, može se prepoznati u romanima Heroj na magarcu i Rat je bio bolji, što nije u suprotnosti s mračnom atmosferom rata i osvajanja. Naime, karnevalski ambivalentni smeh kroz suze poseduje ogromnu stvaralačku energiju, poima pojavu u procesu promene i prelaza, u njihovoj neprekidnoj stvaralačkoj obnavljajućoj izmenljivosti , pa se tako u smrti naslućuje rođenje, u rođenju smrt, a u pobedi poraz, što je posebno tematizovano u romanu Rat je bio bolji. U svijetu heroja i osvajača, junaka i `binjadžija`, pobeda i poraz, vrh i dno ratničke hijerarhije munjevito se smjenjuju, što potvrđuje osnovni karnevalski princip da se u pobedi već nalazi poraz, a u krunisanju svrgavanje. U skladu s tim, likovi se modeluju kao učesnici karnevalske povorke, u čijem je poremećenom aksiološkom sistemu nerazlučivo povezano izrugivanje i klicanje, pohvala i pokuda. Stoga cela tragikomična povorka karnevalskih spodoba naseljava Bulatovićev dijabolični univerzum: Don Gruban od Bijelog Polja, Antonio Peduto, pop Vukić, Padre, hodžica Merdanović, pukovnik Alegreti, Marika, Salvatore Paolone, Đuzepe Bonaća, Romana, Agata Kristli i mnogi drugi. U desakralizovanom hronotopu Drugog svetskog rata oni se bave ’’svetim’’, ritualnim radnjama, odnosno pornografijom koja, po definiciji Antonija Peduta, sadrži osnovna karnevalska načela: ’Pornografija je sveobuhvatniji pojam, Montenegrino. Od pornografije, dakle bestiđa, beščašća, bezverja u svakom pogledu, nema sadržajnije i uzvišenije reči. Por-no-grafija, o kakav sklop slova, kakav zvuk! Pornografija ti je, recimo, i život, i ljubav, i smrt! Pornografija, ratna i talijanska pornografija: tanketa, zasrana i zapišana, pornografija apeninska je preduga puška koju jedva nosi Salvatore, vojnik koji već drugi ili treći mesec ne dobija smenu, pornografija su i one dve ratne zastave, ratne i nazovibratske, talijanska i crnogorska, obje Svjetske, kako bi ti rekao!’ Rat, omiljeni ritual plemensko-patrijarhalne svesti, nije više mehanizam za proizvodnju heroja i spasilaca istorije; rat je postao pornografija, skaredna i sramna aktivnost koja proizvodi pajace, kurvare, psovače, besramnike a sve patriotske svetinje i simboli nacionalnog ponosa rastaču se u blasfemiji, što dovodi do potpunog raspadanja i truljenja tradicije. Osvajači su ljudi odvojeni od svoje otadžbine i naroda, pa njihov život ne liči na normalan život u domovini, njihovo ponašanje nije uslovljeno položajem koji su zauzimali u svojoj zemlji, jer su oni izmešteni iz svoje domovine i kulture da bi osvojili tuđi prostor u koji treba da instaliraju `novi svetski poredak`, fašistički ili komunistički, svejedno. Tako se u pomenutim romanima formira karnevalski kolektiv pobednika, heroja i revolucionara, koji postoji van normi i poretka običnog, normalnog života i mirnodopske socijalne zajednice, pri čemu njihov `superiorni` osvajački položaj, herojski odnosi i ponašanje postaju neobični, nenormalni, ekscentrični i skandalozni oblici oksimoronske van-životne egzistencije: I život robijaša i život kockara, uza svu njihovu sadržajnu razliku – jednako je ’život izuzet iz života’. Dakle, kao što su robijaši i kockari karnevalizovani kolektivi kod Dostojevskog, tako su osvajači, pobednici i heroji duboko karnevalizovan kolektiv u Bulatovićevim (anti)ratnim romanima-hronikama: Neki mrtvaci bili su sasvim sveži, čak mladi i lepuškasti, a neki potpuno isceđeni, pod ordenjem i oružjem, s cipelama ili u čizmama, uglavnom isturenih germanskih vilica. Jednom rečju, bili su to pravi pobednici, sad skloni razmišljanju i snu. (Podvukla T. B.). Vreme rata i osvajanja ekvivalentno je vremenu kockarske igre i vremenu zločina; sve je to, u stvari, vreme krize, pa Bulatovićevi junaci svoju narativnu egzistenciju ostvaruju u vremenu na pragu, a ne u biografskom, nekarnevalskom vremenu onih koji nisu izbačeni iz koloseka. Karneval je izgradio čitav jezik simboličnih konkretno-čulnih formi – od velikih i složenih masovnih igara do pojedinih karnevalskih pokreta. Masovne igre u romanu Heroj na magarcu održavaju se u nužniku, nad fekalijama, uz nepodnošljivi smrad raspadanja svih kanonizovanih vrednosti i kulturnih obrazaca koje je tradicija uspostavila kao uzore dostojne oponašanja. Karnevalski život je život koji je skrenuo iz uobičajene kolotečine, život okrenut naopačke, svet s druge strane. Zakoni, zabrane i ograničenja koji određuju sistem i poredak običnog, nekarnevalskog života za vreme karnevala se ukidaju, dakle, ukida se društvena hijerarhija, pa karneval zbližava i sjedinjuje sveto i profano, uzvišeno i nisko, veliko i ništavno, mudro i glupo, pri čemu profanacija ili karnevalsko svetogrđe deluje kao osnovni mehanizam razaranja svetinja i kanonskih vrednosti. Karnevalsko ambivalentno, sveuništavajuće i sveobnavljajuće vrijeme, ispunjeno je ritualnim smehom koji je usmeren ka uzvišenom i svetom, pa se ismejavaju i psuju svetinje, a svrha karnevalskog nasilja je obnavljanje i snaženje fenomena koji se izvrgavaju ruglu i ritualnom smehu. U semantičkom sistemu romanesknog diptiha fenomen koji treba da vaskrsne posle Bulatovićevog bespoštednog karnevalskog obračuna sa istorijom, tradicijom i njenim svetim tekstovima i obredima, jeste čovečnost. Na planu spoljašnje semantike, zavisno od predmeta sa kojim tekst komunicira, na koji se odnosi, izdvajaju se dve orijentacije: orijentacija na prirodni jezik i orijentacija na tuđi tekst ili jezik kulture. Svaki kulturni kanon nameće odgovarajući horizont očekivanja, a tekstovi koji nadilaze taj horizont spadaju u kategoriju prezentativnih tekstova, koji narušavaju i potkopavaju vladajući estetički kanon; takvu razgrađivačku funkciju u crnogorskoj književnosti neosporno imaju literarana ostvarenja Miodraga Bulatovića. U romanu Rat je bio bolji intenzivira se orijentacija na jezik kulture, pa se u tekst uvodi ceo niz kulturnih ikona i simboličkih znakova, nosilaca zapadnoevropske kulture, čije se groteskno izobličene svetinje uključuju u karnevalizovani lanac znakova koji treba da rekonstruiše naličje kulture i njenu skarednost, perverziju i bolest, skrivene ispod doteranog i ulepšanog lica istorijske istine i zvanične religije. Citatni tekst koji kreira nov i neočekivan smisao uzimajući tuđi tekst i njegove citate samo kao povod za stvaranje vlastitih nepredvidljivih značenja, i koji pri tom ne postupa s kulturnom tradicijom kao s riznicom vrednom oponašanja, već se orijentiše na originalno autorovo iskustvo ili nesvakidašnju sliku i doživljaj sveta, ne uvažavajući horizont očekivanja i kulturne konvencije kojima raspolaže čitalac, spada u kategoriju iluminativnih citatnih tekstova, čija je osnovna težnja da sami sebe prezentiraju i nametnu kao bolje od svih dosadašnjih. Na pragmatičkom planu Bulatovićevi romani pokazuju dinamičnu orijentaciju na autorovo nepoznato i entropično viđenje kulturne tradicije koje razbija uhodane receptivne navike, a na planu kulturne funkcije dominira načelo prezentacije vlastitog teksta i vlastite (anti)kulture, nasuprot tuđim tekstovima i tuđoj kulturi. Dakle, pomenuti romani, kao tipični prezentativni tekstovi, u sferi intertekstualnih relacija imaju naglašene desemantizujuće funkcije koje urušavaju kulturni poredak, odnosno kanonizovane semantičke strukture i interpretativne modele crnogorske (Heroj na magarcu) i zapadnoevropske semiosfere (Rat je bio bolji), što znači da je u njima aktiviran iluminativni tip citatnosti, tipičan za avangardne poetike. Osim toga, realizacija metafore i razgrađivački odnos prema tradiciji javljaju se kao invarijantne jedinice avangardnih kodova, koji su značajno uticali na formiranje poetike posleratnog modernizma, tako da su delovali i na uobličavanje stvaralačke paradigme Miodraga Bulatovića. Jedna od ključnih metafora u romanu Heroj na magarcu `govnarnica istorije`, koja se javlja na sintagmatskoj ravni teksta sa velikom učestalošću, realizovana je pomoću složenih značenja i funkcija prostorne strukture Kraljičine ćenife. Na taj način jezik prostora poslužio je kao sredstvo realizacije metafore i parodiranja istorije i njene monumentalnosti, pri čemu su istorija i herojsko vreme Drugog svetskog rata, različiti kulturni i religijski simboli, nosioci herojskog, epskog modela sveta i mišljenja, kao i neki značajni istorijski događaji (bitke na Kosovu, Fundini i Vučjem dolu) smešteni u nedoličnu, karnevalsku prostornu strukturu javnog nužnika, koji u stvari predstavlja realizovanu `govnarnicu istorije`, što nužno dovodi do profanacije, bezočnog skrnavljenja `svete i slavne prošlosti`: Zidove su krasili gobleni s opisima muhamedanskog raja, dženeta – jezero, gole žene oko njega, med i mleko pri ruci zaslužnih, paradajz i tikve vise s mitoloških grana; cetinjski vezovi na venecijanskoj svili boje žabokrečine predstavljali su bitke kao što su one na Kosovu polju krvavome, na Fundini, na Vučjem dolu; zastakljeni i u okvirima od lažnog zlata, šareneli su se talijanski plakati, na kojima su se videle vatikanske palate, rimski zvonici, Coloseum. Crnogorske kape, gusle, medalje, krstovi, revolveri kolaši bez metaka, muslimanski pojasevi i tamburice, đuguni, ibrici... Dakle, najznačajniji istorijski događaji prekodirani su u ručni rad, obesmišljeni i okovani u kič, postaju gobleni koji vise na zidu Kraljičinog nužnika, dok se njihova slava i monumentalnost guše u smradu fekalija jer istorija zaudara na sram i skerednost, što će Antonio Peduto, obrazlažući ideju svoje hronike Heroj na magarcu, jasno artikulisati: `Čovek i njegova sudbina, gospodine generale. Čovek i poraz. Poraz u sramu, poraz u beščašću, poraz u blasfemiji!` `A što ne bi bilo, majore, naš čovek i njihov poraz?` `Čovek i poraz uopšte, gospodine generale`, reče Peduto i uzbudi se: `Čovek pred nemogućnošću izbora. Čovek, bez obzira na to koji i čiji, čovek u govnarnici istorije. `Merdaio!` reče general Besta i zavrte glavom: `Govnarnica, slična ovoj u kojoj sam dobio sablju od zelenkastog čelika?` . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . `Rat, slava i pornografija, gospodine generale`, reče Antonio Peduto s tihom setom u glasu: `U stvari, to je jedno isto, i meni je veoma žao što postoje tri reči za jedan pojam. Za pojam – srama!` Za čoveka kao socijalno biće najvažniji način prenošenja informacije svakako je verbalna komunikacija, a moć izgovorene reči, gotovo pesnički, opisuje čuveni ruski teoretičar književnosti Mihail Bahtin: Reč je most izgrađen između mene i drugog. Ako se on jednim krajem oslanja na mene, onda se drugim krajem oslanja na sabesednika. Reč je zajednička teritorija između govornika i sagovornika. Pa da vidimo šta je od tog `mosta` i `zajedničke teritorije` učinio karnevalski mag Miodrag Bulatović u svojim antiratnim romanima. Naime, u njegovim romanima Heroj na magarcu i Rat je bio bolji učtivost kao strateška manipulacija jezika i način za lakše postizanje konverzacijskih ciljeva potpuno je ukinuta, uvedena u minus-postupak, a verbalno opštenje likova je vulgarizovano i usklađeno s agresivnim parodijskim i karnevalskim organizacionim principima makrostrukture. Poznavanje pravila učtivosti u jednoj sredini, socijalnoj zajednici i kulturi preduslov je za ostvarivanje uspešnih odnosa sa drugim ljudima. Ratni hronotop ukida konverzacijska pravila, koja postaju besmislena u vreme rata kada se redundanca u semiosferi znatno umanjuje, što umnogome otežava komunikaciju i pomera je u sferu verbalnog nasilja. Deformacije komunikativnog akta uklapaju se u sveopštu agresivnost i podivljalost sveta, čija je kulturna paradigma, odnosno gusta mreža zabrana i ograničenja u potpunosti razorena. Članovi socijalne zajednice poseduju određene predstave o tome kakvo se lingvističko ponašanje od njih očekuje u smislu učtivosti. Međutim, rat remeti i narušava uobičajene, redundantne lingvističke i komunikativne obrasce i uspostavlja nove, disensne i agresivne, koje su namenjene jezičkoj interakciji animalizovanih likova, ljudi-zveri. Dakle, sifilis, bolest pobednika, znak njihovog moralnog i egzistencijalnog raspadanja i dekadence, zahvata i razara, između ostalog, i jezičko tkivo, koje se raspada u veoma značajnom istorijskom trenutku kada bi trebalo uzvišeno i `zborit i tvorit`, ali epska, ratnička i viteška uzvišenost rastače se u nepodnošljivom smradu fekalija monumentalne Bulatovićeve građevine, povlačeći za sobom čitav niz redundantnih i tradicijom utvrđenih verbalnih formula, automatizovanih i klišetiranih oblika koji služe za uspostavljanje dijaloga. Naime, u ovim romanima autor narušava ustaljene pragmatičke principe i principe učtivosti, na taj način uskraćujući svojim likovima mogućnost da dosegnu čovečnost. U semantičkom sistemu `merdoznog` univerzuma lingvistička kategorija kakva je verbalna komunikacija izjednačava se sa etičkom kategorijom čovečnosti, a pošto je likovima verbalna komunikacija ozbiljno `uneređena`, posredno im je uneređena i etička kategorija čovečnosti. Formule učtivosti su u suštini redundantne. Svakodnevno verbalno ponašanje najčešće je usmereno ka skladnoj komunikaciji, pa se neučtivost smatra odstupanjem od norme. Rat, međutim, grubo narušava očekivano i uobičajeno lingvističko ponašanje, a likovi u ratnom vrtlogu, suočeni sa smrću i stalnim nasiljem kao `normom` ratne kulture, nemaju ni vremena ni strpljenja za fatičku funkciju jezika i mirnodopske konvencije, koje inače regulišu međuljudsku, intersubjektivnu komunikaciju. Uzvišena viteška i pobednička, to jest ratnička situacija, u Bulatovićevim antiratnim romanima Heroj na magarcu i Rat je bio bolji izvrnuta je naopačke, pri čemu su ukinute sve konvencije kojima podleže herojsko ponašanje, a u romanima se uspostavlja antiherojsko, životinjsko, neljudsko ponašanje i komunikacija jer pobeda traži animalnost! Inače, pretvara se u poraz! Na taj način provocira se konfliktno stanje jer se, pod uticajem ratnog hronotopa, isuviše remeti i ugrožava redundantna, fatička funkcija jezika i kulture uopšte, koja se zasniva na predvidljivom i očekivanom ponašanju, čija je norma jasno fiksirana kulturnim formulama. Govorni činovi su uspešni samo ako zadovoljavaju određene kriterijume ’’za sreću’’. U govorne činove spadaju: molba, zahtev, naredba, zabrana, upozorenje, savet, ucena, pretnja, a u činove konvencije i učtivosti: pozdravljanje, oslovljavanje, čestitanje, saučešće, izvinjavanje, zahvaljivanje. U komunikacionom modelu uspostavljenom u pomenutim romanima izostali su upravo činovi, to jest formule učtivosti, ili su pak parodijski prekodirani, pri čemu im je oduzeta osnovna lingvistička funkcija i ugrožen interakcijski cilj. Strategija jezičke interakcije predstavlja veoma značajan element svake komunikacije jer govornici, u zavisnosti od interakcijskog cilja, biraju određene govorne činove koji će im pomoći da taj cilj ostvare. Pri tom se ima u vidu ilokucijska moć pojedinih činova, odnosno perlokucijski efekat koji oni mogu imati na sagovornika a time i na realizaciju cilja, tako da jezička, komunikacijska strategija može biti usmerena na konsens (kooperativnost) ili disens (nekooperativnost). Pri tom se pod konsensom ne razumijeva samo apsolutna saglasnost s partnerom nego i svi ostali oblici neagresivnog djelovanja da bi se stabilizirao ili održao odnos i postiglo nekonfliktno stanje... Za disensne je situacije, naprotiv, karakteristično da oba ili samo jedan sudionik inzistiraju na svojim zahtjevima, koji su u neskladu sa općim kooperativnim komunikacijskim ciljevima. Stoga, u izrazito konsensne činove spadaju: izvinjenje, opravdanje, samokritika, prihvatanje, dok su disensni činovi protivkritika, poricanje, pretnja, ismejavanje, ruganje, vređanje. U Bulatovićevim romanima komunikacija je u potpunosti usmerena na disensne činove, pri čemu dominantnu ilokucijsku snagu imaju pretnje, upozorenja, psovke, kletve i ostali oblici verbalnog nasilja, ali se ta agresivna jezička energija prenosi i neverbalnim kodovima, odnosno paralingvističkim i ekstralingvističkim sistemima znakova. Dakle, autor organizuje komunikacioni model oslanjajući se gotovo isključivo na destruktivnu ilokucijsku i performativnu snagu i energiju govornog čina, pri čemu disensnu intonaciju pojačava selekcijom odgovarajućih, `merdoznih` verbalnih jedinica (vulgarizmi, pejorativi, psovke, uvrede) koje, iako su elementi mikroceline, dobijaju izuzetno semantičko opterećenje pa odražavaju osnovna, destruktivna svojstva i načela makrostrukture, to jest prikazanog sveta u celini. Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac[1] i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.[2][3] Biografija Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogradskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost.[4][1] Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u Socijalističkoj partiji Srbije. U trenucima raspada Jugoslavije branio je stanovište srpskog nacionalizma.[5] Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša.[2] Sarađivao je sa časopisima i novinama: Letopis Matice srpske, Naša stvarnost, Omladina, Studentski književni list, Narodni student, Jugoslovenski Crveni krst, Čačanski glas, Politika, Borba i Pobjeda. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo.[3] Svoje knjige je opisivao kao „opasne, paprene, slobodarske”.[6] Govorio je francuski jezik.[7] Osvojio je NIN-ovu nagradu za roman Ljudi sa četiri prsta 1975. godine.[8][1] Po njemu se zove biblioteka u Rakovici. Izabrana dela Đavoli dolaze (1955) Vuk i zvono (1958) Crveni petao leti prema nebu (1959) [9] Heroj na magarcu (1967) Rat je bio bolji (1969) Ljudi sa četiri prsta (1975) Peti prst (1977) Gullo Gullo (1983) Tetoviranje srca