Izdavač: Mladost, Zagreb Biblioteka: Veverica Pismo: Ćirilica Godina izdanja: 1965. Povez: Tvrd Broj strana: 85 Stanje: Veoma dobro - Odlično - Trnova Ružica - Crvenkapa - Vile - Pepeljuga - Kraljević Čuperak - Palčić - Mačak u čizmama - Magareća koža - Lepotica i zver

Čarobne bajke, najlepše bajke za decu sa novim dizajnom i ilustracijama, u novom formatu i u dve forme - tekstom u ćiriličnom i tekstom u latiničnom pismu. Obradujte decu knjigom Čarobne bajke koja sadrži 19 omiljenih dečjih bajki: Pinokio, Ivica i Marica, Ružno pače, Crvenkapa, Olovni vojnik, Mala sirena, Tri praseta, Palčica, Gradski muzikanti, Uspavana lepotica, Mačak u čizmama, Princeza u magarećoj koži, Jova i Mačka, Pepeljuga, Vuk i sedam jarića, Snežana, Knjiga o džungli, Zlatokosa i Snežna kraljica. nova knjiga tvrd povez veći format

Čarobne bajke, najlepše bajke za decu sa novim dizajnom i ilustracijama, u novom formatu i u dve forme - tekstom u ćiriličnom i tekstom u latiničnom pismu. Obradujte decu knjigom Čarobne bajke koja sadrži 19 omiljenih dečjih bajki: Pinokio, Ivica i Marica, Ružno pače, Crvenkapa, Olovni vojnik, Mala sirena, Tri praseta, Palčica, Gradski muzikanti, Uspavana lepotica, Mačak u čizmama, Princeza u magarećoj koži, Jova i Mačka, Pepeljuga, Vuk i sedam jarića, Snežana, Knjiga o džungli, Zlatokosa i Snežna kraljica. nova knjiga tvrd povez veći format

Лепотица и звер, Пепељуга, Успавана лепотица, Бајка о принцези и дрвеној хаљини, Снезана и 7 патуљака, Принцеза на зрну граска, Краљевиц Забац, Свињар, Златокоса, Цвилидрета, Краљ Брадоња, Мацак у цизмама, Зар-птица и принцеза Василиса, Мала сирена, Магареца коза, Дванаест принцеза и зацарани замак, Деветоглава птица, Заљубљени принц. Наслов: Бајке о принцезама Издавач: Beoknjiga (Kreativna knjiga) Страна: 217 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 14x21 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-7694-223-7

62021) NAJLEPŠE BAJKE , Šarl Pero , Vajat Beograd 1984 , sadržaj : Princeza u magarežoj koži , Crvenkapa , Majstor - mačkove majstorije ili Mačak u čizmama ; Uspavana lepotica ; Pepeljuga ili Staklene cipelice ; Palčić ; Bajka o oholosti i smernosti ili Vile ; preveo i priredio Uglješa Krstić , tvrd povez, format 21 x 27 cm , ilustrovano u boji, male ogrebotine plastifikacije poveza na ivici korica , 99 strana,

Originalni Nemačka vojna krema za cipele pogodna za sve vrste kože Takođe nanošenjem pravi vodoodbojni sloj rađena prema vojnim specifikacijama. Pogodna za sve vrste kožnih cipela i čizama. Proizvođač MFH. Zemlja porekla Nemačka Pogledajte moje ostale oglase! ! ! !

ODABRANE BAJKE ŠARLA PEROA VAJAT Beograd - ZRINSKI-Čakovec 1989. tvrd povez, 100 strana, cirilica, ilustracije u boji knjiga je dobro ocuvana -Princeza u magarećoj koži -Crvenkapa -Mačak u čizmama -Uspavana lepotica -Pepeljuga -Palčić -Bajka i oholosti i smernosti Šarl Pero (franc. Charles Perrault; 12. januar 1628 - 16. maj 1703.) smatra se začetnikom moderne evropske bajke. Po profesiji advokat, zajedno sa svojom braćom Pjerom i Klodom pokazivao je interesovanje za književnost svoga vremena. Živeo je u vreme klasicizma. Godine 1696. bez potpisa je objavio svoju prvu priču pod nazivom „Uspavana lepotica“. Naredne godine objavio je svoju prvu knjigu pod naslovom „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“. Pored „Uspavane lepotice“, tu se našlo još sedam bajki: „Crvenkapa“, „Mačak u čizmama“, „Pepeljuga“ i druge. Bajke Šarla Peroa su opšte prihvaćene kako kod dece, tako i kod odraslih, budući da zadovoljavaju nekoliko jednostavnih uslova: napisane su jednostavnim, razumljivim jezikom, sa uzbudljivim sadržajem i neskrivenom moralnom poukom. Peroove bajke ostavile su dubok trag u budućoj književnosti za decu. Njihov uticaj se oseća u književnom radu braće Grim, Andersena, Puškina i drugih.

Sadržaj: BAJKE O PRINCEZAMA Bajke i priče o princezama već vekovima golicaju maštu devojčica iz celog sveta. Svaka devojčica osetiće se kao princeza uz BAJKE O PRINCEZAMA . Pođite na bal u začaranoj kočiji sa Pepeljugom, otkrijte čarobno kraljevstvo Uspavane lepotice i pronađite istinsku ljubav uz Lepoticu i zver. Zanimljiv izbor bajki različitih autora priređivaća Violete Ilić namenjen princezama, devojčicama ko je imaju nameru da se kandiduju za ulogu princeza ali i za sve one koji su radoznali da pročitaju doživljaje princeza.. Sadržaj knjige BAJKE O PRINCEZAMA : -Lepotica i zver -Pepeljuga -Uspavana lepotica -Bajka o princezi u drvenoj haljini -Snežana i 7 patuljaka -Princeza na zrnu graška -Kraljević žabac Svinjar -Zlatokosa -Cilidreta -Kralj bradonja -Mačak u čizmama -Žar-ptica i princeza Vasilisa -Mala sirena -Magareća koža -12 princeza i začarani zamak – Devetoglava ptica – Zaljubljeni princ Bajke su nezaobilazan deo svakog detinjstva. Iako neki roditelji radije biraju moderne, manje okrutne bajke ili ekranizacije bajki, važno je da deca čitaju prave bajke. Ni ekranizacije pravih bajki ne mogu zameniti orginalne priče jer često ne prikazuju celokupno bogatstvo i složenost orginala. Bajke bude nadu u iskupljenje, pobedu dobra nad zlom, nadu da će neprijatelji biti poraženi. Uvek naglasite pobedu dobra nad zlim i zajedničku snagu deteta i roditelja koji mogu preplašiti i oterati sve veštice i zla bića sveta. Dečja svest o stvarnim događajima sastoji se samo manjim delom u iskustvu, a u velikoj meri od mašte i zato deca vole srećne završetke i nadu bajki. Bajke uče decu da razmišljaju kritički tako što deci jasno pokazuju posledice odluka i dela pojedinih likova. BAJKE O PRINCEZAMA Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

ŠARL PERO ZLATNE BAJKE Tvrdi povez Izdavač Bookland Шарл Перо (франц. Charles Perrault; 12. јануар 1628 — 16. мај 1703) сматра се зачетником модерне европске бајке. По професији адвокат, заједно са својом браћом Пјером и Клодом показивао је интересовање за књижевност свога времена. Живео је у време класицизма.[1] Биографија Перо је најпре радио као чиновник задужен за краљевска здања. Књижевни углед почео је да стиче око 1660. године једноставнијом поезијом и љубавним песмама, а провео остатак живота у унапређивању знања о књижевности и уметности. Године 1671. изабран је за члана Француске академије, која се ускоро оштро поделила на традиционалисте и модернисте. Перо је подржао модерније погледе јер, мислио је, како год цивилизација напредује, тако напредује и књижевност, те је због тога стара књижевност неизбежно грубља и варварскија од модерне. У својој песми „Доба Луја Великог“ поставио је модерне писце попут Молијера и Франсоа де Малербеа изнад класичних грчких и римских писаца.[2] Са својим демократским уверењима, Шарл Перо се сударио са класицистичком доктрином Николе Боалоа. У то време у књижевности су владали антички мотиви, тзв. висока књижевност и правилан класицистички стих. Перо је устао против аристократског класицизма, борећи се за увођење тема из свакодневног живота. Узимајући инспирацију из народа, али и надограђујући фолклор својим стваралачким духом, Перо је на најбољи могући начин показао колико су незаобилазна искуства народне традиције ако се користе за стварање оригиналних књижевних дела. Године 1696. без потписа је објавио своју прву причу под називом „Успавана лепотица“. Наредне године објавио је своју прву књигу под насловом „Приче и бајке из старих времена с поуком“. Поред „Успаване лепотице“, ту се нашло још седам бајки: „Црвенкапа“, „Мачак у чизмама“, „Пепељуга“ и друге.[3] Бајке Шарла Пероа су опште прихваћене како код деце, тако и код одраслих, будући да задовољавају неколико једноставних услова: написане су једноставним, разумљивим језиком, са узбудљивим садржајем и нескривеном моралном поуком. Пероове бајке оставиле су дубок траг у будућој књижевности за децу. Њихов утицај се осећа у књижевном раду браћe Грим, Андерсена, Пушкина и других. Петар Чајковски је складао музику за балет на основу Пероове бајке „Успавана лепотица”.[1] Био је члан Француске академије, на позицији 23, 1671—1703. Бајке Шарла Пероа Црвенкапа Успавана лепотица Мачак у чизмама Виле Рике с чуперком (Краљевић Чуперак) Плавобради Палчић Магарећа кожа Гризелда Три жеље Пепељуга

Broj stranica: 135 Povez: meki Godina izdanja: 2018. Izdavač: Jesenski i Turk, Zagreb Zemlja porekla: Hrvatska Ovaj roman govori o životu deteta vojnog lica koji se zbog raspada Jugoslavije sa porodicom vraća u svoje rodno selo na severu Hrvatske iz jednog grada u Bosni. Našem glavnom liku se osporava identitet, on će zauvek u očima ljudi oko sebe biti onaj Drugi, kamenčić u čizmi koji im smeta. Ali će zato osetiti jaku vezu prema prirodi, njenoj flori i fauni. Nikola Leskovar novo je ime na književnoj sceni. Romanom „Tijelo od soli“, za koji je dobio nagradu „Prozak“, na velika je vrata zakoračio u pripovjedački svijet, a ako je suditi po vještini i stilu, u njemu će se i trajno nastaniti. Rođen 1983. godine u Mostaru, odrastao u Tuzli, u devedesetima iz ratne Bosne s obitelji migrira u selo pored Varaždina. Život koji nitko nije želio, a dobili su ga mnogi, okosnica je romana o odrastanju u uvjetima prilagodbe na novu sredinu, kulturu, mentalitet, a djelomično i jezik. Novi život stvorio je i Nenada Namjesnika, Leskovarovog imaginarnog dječaka, iz čije perspektive je proistekla povijest boli koja se, kroz tjeskobnu atmosferu, mračne sekvence i opise dekadencije u koje je zapalo hrvatsko društvo, provlači od početka do kraja romana. Koliko, kao pojedinci, možemo utjecati na ulogu koja nam je dodijeljena i kako ona utječe na tijek našeg života, u kolikoj mjeri se pojedinac od te uloge može otkloniti, jesmo li kovači svoje sreće ili je ona ipak podložna i utjecaju okolnosti na koje ne možemo djelovati − samo su neka od pitanja koja otvara ovaj roman. Nenad Namjesnik sin je oficira jugoslavenske vojske, nekompromitiranog suradnjom s njom u trenutku kada je ona prestala biti jugoslavenska. Odrastao u multietničkoj sredini, u dobrostojećoj građanskoj obitelji s izgrađenim kulturnim vrijednostima, selidbom iz urbanog u ruralno područje doživljava svojevrstan kulturološki šok. Sve ono što je do jučer vrijedilo kao mjerilo napretka, preko noći postaje nepoželjno i mrsko. Knjige, koje dječakova obitelj donosi sa sobom, više nisu podobne zbog jezika i pisma kojim su pisane i pospremaju se ispod stubišta podruma nedovršene kuće u koju se po dolasku nastanjuje dječakova obitelj. Lisica, koju je majka nosila oko vrata kad je išla u muzeje i kazališta, sad je predator na kojeg majka s prozora gleda kako vreba na dvorišnu perad. Gradska udobnost više nema vrijednost ni smisao – karakter obitelji mijenja se sukladno okolnostima života na selu. Otac, bivši pilot, započinje posao s farmom koza. Za njega nema više letova, svoje funkcije svodi na minimum, izgubljen je u okolini u kojoj se zatiče, simbolički postaje jednostanični organizam da bi preživio u društvu koje ga ne želi jer dolazi iz drugog i drugačijeg svijeta (Otac se ne snalazi, ameba je jednostavan organizam, u njezinu organizmu nema ništa što bi se moglo povezati s mehanikom, tehnikom i matematikom, boji se letjeti, želi tapkati u mjestu, a za to je dovoljan folklor i drmusanje trepetljikama). Majka još po navici prije spavanja nanosi kremu za lice, iako joj je koža ogrubjela od vjetra, sunca i teškog fizičkog rada. U takvom okruženju, formira se ličnost dječaka koji, po prirodi znatiželjan i oštrouman, primjećuje nesklade i paradokse. Najglasniji su oni koji imaju najmanje za reći. Općeprihvaćeno mišljenje artikuliraju alkoholičari u lokalnoj birtiji i život se, ne samo na individualnoj razini, zaista svodi na najjednostavniji mogući oblik. Dječak, odmalena predisponiran za bolest koju karakterizira višak soli u organizmu, zbog čega često pada u nesvijest i biva predmetom poruge, na farmi radi teške fizičke poslove, od uzgoja poljoprivrednih kultura na njivi pored kuće, do rušenja drva za ogrjev u šumi, ali istovremeno ne odustaje od vlastitog intelektualnog napretka. Čita Fjodora Dostojevskog i Virginiju Woolf, doživljava život kroz simbole, ali ga istovremeno obuzima sveobuhvatni mrak sredine u kojoj se zatekao. Konačni slom doživjet će kad otac bankrotira, a posao s farmom doživi slom, što je ujedno i trenutak katarze. Leskovar svoju prozu stilizira poetskim sredstvima, čestim metaforama, simbolima, elipsama, hiperbolama i personifikacijama. „Tijelo od soli“ pretendira na jedinstvenost u suvremenoj književnosti, što zbog mješavine jezika kojim je pisan (Leskovar vješto spaja kajkavski dijalekt, standard i turcizme), što zbog teme koju obrađuje. Apatridstvo, neprilagođenost, nesnađenost, nepoželjnost temeljni su postulati na kojima gradi psihološki profil glavnog lika. Često ponavljajući motivi (amebe kao vrhovna bića koja su pojela vrijednosti, crne rupe kao simboli mentalnog mraka, personifikacije zla i strahova u vidu Odijela, Haljina i Uniformi – vladajućih, religije i aparata represije) dopunjavaju i naglašavaju tjeskobu hrvatskog društva s kraja dvadesetog i početka dvadesetprvog stoljeća. Cjelokupnoj atmosferi nemalo doprinose književne i filmske reference (parafraze Selimovićevog „Derviša i smrti“ i mjestimično poistovjećivanje s likovima iz „Werckmeisterovih harmonija“ Bele Tarra), što roman čini spojem naizgled nespojivog i odražava eklektiku koja je proizašla iz raspada Jugoslavije. Iako, naizgled, ovaj roman ne nudi nadu, ona je ipak prisutna. Dječak, koji na prozoru podruma u kojem odrasta uzgaja paradajz i cijeloga djetinjstva gleda kako stabljike savijaju vratove jer nemaju dovoljno svjetlosti, na kraju spoznaje drugačiji život. I u njemu nastavlja uzgajati paradajz, na novom prozoru, visoko iznad zemlje, o čemu kaže: „Prozor je velik i na njemu se hihoću tri lica iscrtana prstima, živimo u zraku i nitko ne mora savijati glavu da bi mu bilo dopušteno rasti.“ Time se zaokružuje ciklus u čijem centru stoji samo jedna riječ – sloboda. MG26