U ponudi 3 indenticna kompleta lektire za cetvrti razred ( cena je za jedan komplet ) dobro ocuvane mlado pokolenje beograd1971/1973 -iz vukovih zbirki -tata ti si lud-Vilijem Sarojan -mali pirat-Anto Stanicic -tuzni cirkusanti-Mirko Vujacic -zasto postoji sve-Ivan Cekovic / princeza breza-Vidoe Podgorec -patuljak iz zaboravljene zemlje-Ahmet Hromadzic -podvizi druzine `pet petlica` san i java hrabrog Koce-Aleksandar Vuco / Gurije-Stevan Raickovic -gvozden covek i druge price-Branko V.Radicevic -cudnovat dan-Milovan Danojlic -cetiri sveta za vas-Radjard Kipling/Elin Pelin/Karel Capek/Vera Caplina

Serija eksplozija u poznatim lokalima i diskotekama u tranzicionom Beogradu nosi sve više žrtava. Mediji su puni nagađanja o vinovnicima. U isto vreme, glavni junak romana Nikola, mladi menadžer jednog velikog stranog investicionog fonda, priveden je u policijsku stanicu zbog bezazlenog izgreda. On pozorniku, svom čuvaru u pritvoru iznosi tvrdnje o vinovnicima serije eksplozija koje odudaraju od glavne medijske verzije. Da li napadi na beogradske noćne klubove ipak imaju političku pozadinu, kako pretpostavljaju štampa i televizija, ili ličnu, nastalu ogromnim razočaranjem jednog mladog poslovnog čoveka u ljubav? Uz ove dve postoji i treća „mogućnost“, koja unosi posebne obrte u ovaj do poslednje reči uzbudljivi roman... „Neobično je da u našoj javnosti, neizlečivo zavisnoj od glasina, nije procurela priča o tome kako je Frederik Begbede prilikom svojih čestih poseta Beogradu ostavio iza neprijateljskih linija jednog svog agenta-spavača sa zadatkom da u kritičnom trenutku napiše roman koji će u sebi spojiti triler, društvenu kritiku i opis naličja svega onoga što smo hteli a nismo želeli od tranzicije.“ Dimitrije Vojnov „Uzbudljiva priča o generaciji koja je izgubila sve iluzije.“ Goran Gocić „Roman o savremenom svetu nasilja i cinizma u kome se žestoko prepliću stvarnost i fikcija i junaku koji žestoko, bez kompromisa, do poslednjeg daha, traga za smislom vlastitog života.“ Predrag Dragosavac, Radio Beograd 202

Metafizika astrologije - Ivan Antić Autor:: Ivan Antić Žanrovi:: Domaći pisci, Ezoterija Izdavač:: Aruna Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 78 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm -vrlo dobro ocuvana ,ima samo malo podvlacenja teksta na pocetku knjige ,lagano obicnom olovkom Za razliku od većine knjiga o astrologiji, ova nema za cilj da se bavi osnovnim principima neophodnim u tumačenju horoskopa. Takvih knjiga, dobrih i loših, ima dovoljno. Ovde će biti reči o tome zašto astrologija uopšte deluje i kako su nastali njeni osnovni principi. Takođe, na koji se način prostorvreme kosmosa uobličava u nama (ne)poznato postojanje, u planete, sâm život i sudbinu. Da bismo se približili ovoj viziji koja objedinjuje mikro i makrokosmos, koliko je to u našoj moći, koristićemo se izvesnim dostignućima teorijske fizike. Astrologija je od davnina poznata kao kraljica svih nauka. Njen zodijački krug je kao vir u koji se ulivaju sva iskustva postojanja. Nećemo ih nabrajati, već ćemo se usredsrediti samo na neka najnovija, uz naglasak na iskustvo ličnog viđenja. Osnovne teorije fizikalne realnosti kojih ćemo se ovde doticati prilikom razjašnjavanja suštine astroloških uticaja a koje se nadopunjuju, su teorija o hologramskom univerzumu i teorija Jačeg antropičkog principa. One tvrde da univerzum, ovakav kakav jeste, postoji zbog uobličavanja svesnog subjekta, odnosno nas samih. Moja je spoznaja da astrologija pokazuje sve detalje tog uobličavanja, i to za svaku individuu ponaosob. Stoga, naglasak na ličnom iskustvu ne treba da deluje zabrinjavajuće već podsticajno, jer se samo iz takve perspektive može sagledati smisao astrologije. Budući da ona detaljno prikazuje kako se iz prirodne celine formira ličnost, njena se svrsishodnost ne može drugačije izraziti nego kao lično iskustvo. Kriterijum osvešćenja i samospoznaje biće jedino merilo prilikom iznošenja svih objektivnih činjenica koje sadrži astrologija. Drugim rečima, budući da objektivni svet stvara i kroz celokupna iskustva usavršava svesnog subjekta, da celina univerzuma spoznaje sebe kroz prosvetljenog subjekta, i da je njegova celovita ličnost oličenje smisla postojanja svega, subjekat koji ovo piše neće iznositi ništa svoje, lično, već će samo dozvoliti da celina, kroz njegove ograničene moći izražavanja, izrazi samu sebe (kutija 7)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki pobornik za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske koja se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo logor holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojoj je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju.[5] Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik za čistotu srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskome jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubaciju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred njegovu smrt. Nin od prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. „U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjega dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje onzačivši Ivana Klajna kao „`Politikinog zabavnika` za starije omladince”.[2] „Kao što je `Politikin zabavnik` naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture...

ANTROPOLOG MEĐU NAVIJAČIMA: Ivan Đorđević **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Antropolog među navijačima / Ivan Đorđević Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2015 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 246 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 222 ISBN 978-86-7562-126-3 (broš. ; XX vek) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. [4] `Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije` - -> str. 11 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. [229]-237 Registar. Predmetne odrednice Fudbalski navijači -- Antropološki aspekt -- 19-20v „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.

Nova, nekorišćena Antropolog među navijačima / Ivan Đorđević Vrsta građe naučna monografija Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2015 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 246 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 222 Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. [4] `Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije` - -> str. 11 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. [229]-237 Registar. Predmetne odrednice Fudbalski navijači -- Antropološki aspekt -- 19-20v „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.

IVAN ĐORĐEVIĆ ANTROPOLOG MEĐU NAVIJAČIMA Izdavač - Biblioteka XX vek, Beograd; Knjižara Krug, Beograd Godina - 2015 246 strana 17 cm Edicija - Biblioteka XX vek ISBN - 978-86-7562-126-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UVOD: Antropologija na tribinama I `NARODNA IGRA` KOJA JE OSVOJILA SVET Fudbal kao produkt modernog vremena Fudbal između Istoka i Zapada Kriza i transformacija II `MOJA JE NACIJA REPREZENTACIJA` Sport, Evropa, mi i drugi Vrla, nova Srbija III DOGAĐANJE FUDBALA Labudova pesma jugoslovenskog fudbala Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija Muke u nacionalnom raju Više od igre IV RAT JE POČEO NA MAKSIMIRU? Nelagodna sećanja Maksimir za sva vremena Krivac je `onaj drugi` V `UTAKMICE STOLEĆA` `Tko ne skače pravoslavac` `Ah, taj Bizant!` Nakon `meča stoleća` VI RAT SE ZAVRŠIO NA MAKSIMIRU? Izvori i literatura Indeks imena `„Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. ***Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Milica Bakić Hayden Alex Bellamy Majk Bilig Michael Billig Zvonimir Boban Dario Brentin Rodžers Brubejker Rogers Brubaker Ivan Čolović Vuk Drašković Gordana Đerić Aleksandar Đorđević Dejvid Goldblat David Goldblatt Stef Jansen Robert Jarni Todor Kuljić Dražen Lalić Dragoslav Draža Mihailović Srećko Mihailović Siniša Mihajlović Slobodan Milošević Ričard Mils Richard Mills Zoran Bata Mirković Marko Tompson Perković Emma Poulton Željko Ražnatović Josip Džo Šimunić Igor Štimac Davor Šuker Franjo Tuđman Džonatan Vilson Jonathan Wilson Srđan Vrcan Aleksandar Vučić

Izdavač: Evro Giunti Broj strana:24 Format:160 x 160 Povez: Tvrd Pismo: Ćirilica Godina izdanja :2011 ISBN:978-86-505-0720-9 Životinje naj… naj… – Ivana Balanović U svetu životinja vladaju neki sasvim čudni zakoni. Tu postoje drugačija i posebna pravila, za koje ne znaju ljudi ni naša planeta! Tu je sve od slučaja do slučaja, a mi smo se potrudili da ih prikupimo i da vam ih predstavimo u ovom neobičnom i „životinjski zanimljivom“ izdanju.

Životinjske čarolije U svetu životinja vladaju neki sasvim čudni zakoni. Tu postoje drugačija i posebna pravila, za koje ne znaju ljudi ni naša planeta! Tu je sve od slučaja do slučaja, a mi smo se potrudili da ih prikupimo i da vam ih predstavimo u ovom neobičnom i „životinjski zanimljivom“ izdanju. Za vas je zanimljivosti prikupio Ivan Valenović, a ilustrovao Marinko Lebović.

Životinje naj... naj... U svetu životinja vladaju neki sasvim čudni zakoni. Tu postoje drugačija i posebna pravila, za koje ne znaju ljudi ni naša planeta! Tu je sve od slučaja do slučaja, a mi smo se potrudili da ih prikupimo i da vam ih predstavimo u ovom neobičnom i „životinjski zanimljivom“ izdanju. Za vas je zanimljivosti prikupio Ivan Valenović, a ilustrovao Marinko Lebović.

Životinje u spavaćicama U svetu životinja vladaju neki sasvim čudni zakoni. Tu postoje drugačija i posebna pravila, za koje ne znaju ljudi ni naša planeta! Tu je sve od slučaja do slučaja, a mi smo se potrudili da ih prikupimo i da vam ih predstavimo u ovom neobičnom i „životinjski zanimljivom“ izdanju. Za vas je zanimljivosti prikupio Ivan Valenović, a ilustrovao Marinko Lebović.

Životinje majstori U svetu životinja vladaju neki sasvim čudni zakoni. Tu postoje drugačija i posebna pravila, za koje ne znaju ljudi ni naša planeta! Tu je sve od slučaja do slučaja, a mi smo se potrudili da ih prikupimo i da vam ih predstavimo u ovom neobičnom i „životinjski zanimljivom“ izdanju. Za vas je zanimljivosti prikupio Ivan Valenović, a ilustrovao Marinko Lebović.

Коначно је стигло лето, што значи да Милош са породицом иде у викендицу на језеру. Провешће цело лето купајући се, пецајући, а најбоље од свега је што ће се дружити са својим другарима Иваном, Дулом, Биљом и Јецом. Кад год се Милош, Иван и Дуле окупе, воле да играју њихову омиљену игру „Чик ако смеш". То је игра изазова и такмичења у којој онај ко не испуни изазов стиче надимак „кукавица". Иако је ова игра у почетку била безазлена, па чак и смешна, развила се у врло опасну. Милош никада не би одбио изазов, па чак иако подразумева нешто опасно. Мислио је да не постоји ништа горе, него да будеш проглашен кукавицом. Онда се изненада све мења! Шта ће се догодити када пријатељи упадну у врло ризичну ситуацију све због игре „Чик ако смеш"? Наслов: КАДА ТАКМИЧЕЊЕ ИЗМАКНЕ КОНТРОЛИ Издавач: Pčelica Страна: 36 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 25x25 cm Година издања: 2014 ИСБН: 9788660894900

OMOT 5 CD 5 Dingospo Dali - Sve Dok Mislim Da Je Ovo Drugi Svet album cover More images Label: Long Play – CD 029 Format: CD, Album, Stereo, Cardboard Country: Serbia Released: Nov 29, 2017 Genre: Rock Style: Alternative Rock 1 Drugi Svet 4:41 2 Pelin 2:58 3 Staklene Oči 2:14 4 Šine 3:46 5 Koža 4:10 6 Možda On I Ne Postoji 2:22 7 Sa Krova 3:34 8 U Podzemlju 4:11 9 Senka 3:53 10 Deseti Minut 3:50 11 Ne Pitaj Se 3:53 12 Ona 3:56 Recorded At – Studio P3 Mastered At – Studio Šamarčina Bass Guitar – Nemanja Bulatović Design – Ivana Posrkača, Stefan Gajić Drums, Backing Vocals – Nikola Vidojević Electric Guitar – Nikola Mišić Electric Guitar, Backing Vocals – Miloš Kasalović Guest – Danilo Leković, Vladimir Vušović (tracks: 9), Vladimir Vušović, Stefan Savić (tracks: 11, 12) Lead Vocals – Sandra Grubić Lyrics By – Nemanja Bulatović (tracks: 2, 3, 6), Sandra Grubić (tracks: 1, 4, 5, 7 to 12) Mastered By – Luka Petrović (2), Robert Telčer Mixed By – Luka Petrović (2) Music By, Arranged By – Dingospo Dali Recorded By, Edited By – Ivan Petrović (6) First album of the Serbian alternative rock band Dingospo Dali. Barcode: 8606105825290

Da je bolje, ne bi valjalo Početkom aprila sam hteo da se ubijem. Sredinom aprila su hteli da me ubiju. Krajem aprila odlučio sam da ubijem. Zanimljiv mesec, mora se priznati. Kada neostvareni pisac Ivan Bogdan u svom bračnom krevetu zatekne voljenu suprugu sa drugim muškarcem, uveren je da je njegov život dotakao samo dno. Ali on zaboravlja da živi u zemlji koja često podseća na kofer sa duplim dnom, te da uvek postoji još jedna pregrada ispod. Njegov ljubavni problem uskoro prelazi u drugi plan jer ga sustiže mnogo gori. Jedan bizarni trenutak nepažnje upliće Ivana u neuspešnu pljačku banke i uspešno ga uvodi u surovi svet beogradskog podzemlja. Naoružan samo urnebesnim smislom za humor glavni junak započinje iscrpljujuću borbu za spas svih koje voli ali i sebe samog. Priča postaje sve dinamičnija i dobija neverovatne obrte, a Ivan otkriva da je i te kako sposoban za dela koje su mu ranija bila nepojmljiva. „Ovaj roman je teško smestiti u određeni žanr, ali se sa sigurnošću može reći da je reč o knjizi koja se čita u jednom dahu. To nije samo priča o ljubavi, niti je samo napeti triler, već je i slika savremenog srpskog društva koju Bojan Ljubenović uspeva da izoštri i ogoli svojim britkim humorom. Na momente smešan, na momente gorak, roman će sigurno osvojiti čitaoca. Da je bolji, ne bi valjalo.“ Darko Crnogorac, Njuz.net

TEHNIČKO I INFORMATIČKO, 5 knjiga (3 udžbenika + 2 radne sveske) KOMPLET SADRŽI: - TEHNIČKO 8, udžbenik + radna sveska. LOGOS. KAO NOVO! 1. TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE 8, udžbenik za 8. razred osnovne škole. LOGOS (Autori: Borislav Dakić, Dijana Karuović, 2018) 2. TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE 8, radna sveska za 8. razred osnovne škole. LOGOS (Autori: Borislav Dakić, Miroslav Paroškaj, 2018) Knjige su odlično očuvane, kao nove (obrisano je ono što je builo pisano na početnim stranicama radne sveske; ostalo je netaknuto).gh 3. TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE 8, radna sveska za 8. razred osnovne škole. M&G DAKTA (Autori: M. Sanader, G. Sanader, M. Filipović, 2011). Kao nova. 4. TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE za 8. razred osnovne škole, udžbenik, Zavod (Autori: Vjekoslav Sajfert, Ivan Tasić, Marina Petrović, 2010) - izuzetno dobro očuvana knjiga, kao nova, unutrašnjost gotovo besprekorna i čista, samo u gornjem uglu pri vrhu listova postoji trag savijanja. 5. TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE za 7. razred osnovne škole, udžbenik. Izdavač: Zavod za udžbenike (Autori: Ivan Tasić, Dragana Glušac, 2011). Knjiga je izuzetno dobro očuvana, kao nova, unutrašnjost gotovo besprekorna i čista, obrisano je ono što je na par mesta bilo podvlačeno grafitnom olovkom; po predlistu je na par mesta bilo šarano. Knjiga je u zaštitnom omotu. Sve kniige su veoma dobro očuvane, stanje možete videti na fotografijama. s gh

Autor: Ivan ĐurđevićNije prvi put da zbog knjige bdim dok pošten svet spava. Svaka dobra knjiga podrazumeva tu čaroliju. Meni, štaviše, intrigantno štivo uvek izazove infekciju…Skoro je ponoć. U krevetu sam, ali sna nema. Ne dozvoljava mi fajl koji je mejlom stigao tog predvečerja. U njemu tekst knjige Plastelin. Donosim mac-book i nastavljam da čitam. Posle nekoliko poglavlja shvatam da je kasno, da je trebalo da ugasim svetlo i pođem na počinak.Sutra valja ustati rano. Mali imenjak od sabajle voli da se igra bez obzira koji je tačno dan. Ipak ne odustajem jer od teksta ne mogu da se odvojim. Bar još jedno poglavlje. Možda ono najavljuje rasplet nesvakidašnjeg trilera.A šta ako grešim?! Možda se put ka razrešenju kasnije skriva. Kome je uopšte potreban san? Meni ne. Kad me staračka bešika potera ka kupatilu, proveravam sat. Gluvo je doba noći – 3:00. Sebi šapućem: „Moram prestati”, ali okrećem novu stranicu. Nedaleko sam od kraja pa u lakoj groznici čitam sve… do velike tačke.U vreme zaraze žrtva sam zaraze visoko-oktanskog pisanja kojom se Ivan Đurđević predstavlja čitalačkoj javnosti. Bilo bi dragoceno da u prostoru srpskog izdavaštva postoji pouzdan alat za pronalaženje knjiga koje bi valjalo da pročitamo. Pogotovo kad je reč o piscima koji pred nas iznose svoje ukoričene prvence.Gospodin Đurđević u svom pisanju nije ograničen žanrovskim međama. Plastelin je stvarnosna fikcija, hibridno ostvarenje koje spaja iskustvo viđenog, znanog i pretrpljenog življenja u Srbiji: kriminal i politiku, ljubav i prevaru, filozofiju sa silom diplomatskih interesa. Pri tome Pisac ne istražuje samo ambijent zločina i kasnije komponovanje kažnjavanja nevinog već se bavi sve sudbonosnijom ulogom medija u vremenu opštih manipulacija gde stradaju ljudi, vere i države.Iza maksime: „Koliko god bežao od sebe, čak i na drugi kraj sveta, čovek se uvek vrati sebi” Plastelin priča o običnom Beograđaninu koji ni kriv ni dužan munjevito prolazi kroz nekoliko života. U nadigravanju obaveštajnih službi, u kome po pravilu nestaju znanja šta je istina, šta fantazmagorija i šta se stvarno desilo, u kome ne postoje ni pravo ni pravda, ni sistem ni čast, neko je samo na prvi pogled slučajna, a neko namerna žrtva. Tada, kako bi se izbegao ozbiljan međunarodni skandal a sačuvao aparat moći i vlasti, smrtni smrtnik biva prelazno rešenje. On postaje sve: odabran, iskorišćen, zloupotrebljen, žrtvovan i odbačen. U neplaniranoj roli svog života on je junak i žrtva procesa pred kojim su moral i sociologija nemoćni.U posebnoj umetnosti pisanja, koju odlikuje precizan jezik i majstorski izvedena priča, Ivan Đurđević demonstrira razumevanje fenomena XXI veka. Baš zato svoju novelu ne završava konvencionalnim „srećnim krajem” gde se zadovoljava biblijska pravda i uspostavlja red.Lavirint ove knjige prepun misterija, neizvesnosti i neočekivanosti sve vreme izaziva.Zato preporučujem Plastelin za jednu noć nespavanja.Petar Peca Popović

PROLJECA IVANA GALEBA- Vladan Desnica „Proljeća Ivana Galeba“ roman je Vladana Desnice na kojem je radio oko 20 godina, zapisavši u njega svu problematiku koja ga je okupirala u to vreme. Ovo je jedan moderni roman, sadrži 73 poglavlja i pisan je formom eseja. Umesto fabule, sadrži analizu pisanu u prvom licu, koja digresijama uspešno meša razmišljanja, sećanja, maštanja i strahove ispoljene prikazom subjektivnog toka svesti glavnoga lika. Pošto je glavni lik po svojoj prirodi najpre umetnik, roman sadrži poetsko-lirske karakteristike koje s očituju i u izrazu i u strukturi teksta. Osim šta je umetnik, glavni lik je i intelektualac, filozof, sanjar i potpuni sentimentalac, ali ono najistaknutije – muzičar. Život mu je bio ispunjen i bogat pustolovinama, doživljajima, dobrim i lošim situacijama iz kojih vuče ne samo zanimljive priče, već i značajne pouke. Nakon šta mu se dogodi nesreća posle koje više nije mogao da svira svoj instrument, violinu, potpuno propada. Na kraju se i razboli, završivši u bolesničkoj postelji, omeđen samo sa četiri zida svoje bolničke sobe. To postanu savršeni uslovi za razmišljanje, pošto je to jedino šta je mogao da radi, nemoćan i u izolaciji. Upravo u tom trenutku počinje ova priča. Iako stvarne fabule, koja ide linearnim tokom, nema, nju donekle sačinjavaju iscepkane priče sastavljene od misli i sećanja, najčešće jedna pobuđujući drugu. Ali u tom haosu, ipak prepoznajemo dve temeljne vremenske linije. Prva je ona koja prati sadašnjost i prikazuje lika-pripovedača u bolnici 1936. godine. Ta bolnička okolina ga nekakvim događajima ili uočljivim detaljima potiče na sećanja. Vreme u kojima se odvija radnja različitog sećanja druga je vremenska linija. Ona nije konstantna kao prva, već varira i prebacuje se u različita vremena pripovedačeva života. Skače u različite situacije, a onda se opet vraća u prvi vremenski tok – onaj u bolnici. Osim vremenskih linija, u romanu primećujemo i nekoliko osnovnih tematika. Prva je ona koje se tiču pripovedačeva detinjstva. Seća ga se kao zlatnog doba svog života, šta je česta pojava kod većine ljudi. Detinjstvo u Ivanovom slučaju ne obiležava bezbrižnost, sigurnost obitelji i igra, koliko osećajnost. Pripovedač u jednom trenutku kaže kako u detinjstvu čovek razvije najviše osećaja i ti osećaji ga prate kroz celi život. Osim toga, u detinjstvu je pripovedač već počeo da pokazuje naznake svoje umetničke duše. On je, naprimer, od sve igre najviše voleo da se pretvara da je stablo. U tim trenucima razmišljao bi o životu, smrti i svemu šta ga okružuje, već pokazujući nesvakidešnji intelekt, radoznalost, bujnu maštu i svoju filozofsku prirodu. Druga tematska celina tiče se već najavljivanog promišljanja o životu i smrti. Pripovedač se rano u životu susreće s gubicima uzrokovanim smrću. Počevši od oca kojeg ne poznaje jer je izgubio život dok se ovaj još bio beba, preko majke koja je takođe dosta rano umrla, a onda i gubitak deda i bajke s kojima je odrastao i nakon čije smrti je ostao posve sam. Upravo smrt bake i deda potaknula je piščevo razmišljanje o besmrtnosti. Šta bi ona značila za čovečanstvo i kako bi ono funkcionisalo kada bi se pronašao lek protiv smrt ili lek za besmrtnost? Shvata da je smrt kao takva potrebna ljudskom rodu, iako je bolna za pojedinca. To je cena koju svatko od nas mora platiti za dobrobit ćovečanstva, jer ako ne bi bilo umiranja, ne bi smelo sa bude ni rađanja. Ovu egzistencijalno-duhovnu temu nadopunjuje treća velika tematska celina, a to je ona koja govori o Bogu, veri i religiji. Pripovedač ne negira postojanje Boga, ali ga ograničava na ljudski um, što je drastično oduzimanje svemoći, sveprisutnosti i apsolutnosti Boga. Pripovedač nagoveštava da je Bog poput autosugestivnog pomagala koji pomaže čoveku da izađe na kraj sa svojim strahovima, pitanjima o postojanju i samom sebi. Bog je odbrana od zla, kako kaže sam pripovedač. koja nam je potrebna da bismo se osećali zaštićenima, sigurnima i da bismo, najposle, verovali u pravdu, nagradu i kaznu. Sam sveštenik u romanu kaže kako bog i postoji i ne postoji, i da je upravo u tome njegova celina. Pripovedač zaključuje kako je vera znak živog duha čoveka, bez koje bi duhovno i psihički usahnuo. Priče o veri usko su povezane s pričama o lepoti. Lepota je još jedna stvar u koju pripovedač veruje gotovo jednako koliko i u Boga. Tu četvrtu tematsku celinu potiče prisustvo lepe bolničarke koja povremeno dolazi u pripovedačevu sobu. Ona je poput zrake sunca koja rasvetljva Ivanovu mračnu sobu na nekoliko trenutka koliko je prisutna. Pripovedač u bolničarki vidi lepotu, i to onu „višeg reda“. To je stupanj lepote kojemu ne treba ništa drugo, nikakav drugi talent da bi bio potpun. Ta lepota već je sama po sebi talenat. Takva fizička lepota odražava se i na duh, a produbljuje je „način na koji se nosi“. Pošto lepoti „nižeg reda“ treba nekakva dopuna da bi se u potpunosti ostvarila, pripovedač smatra da je jedino lepota „višeg reda“ prava lepota. Ona je retka, a time i dragocena. Osim napomenuta dva stepena lepote, pripovedač naglašava da postoje i dve vrste lepote: ona genetski nasleđena, oko koje nema puno truda i ona koja nosi neku posebnu energiju lepote, npr nekakav način smejenja ili pogled. Takva lepota posebno je krhka jer ako bi joj se taj posebni način izuzeo, lepote bi nestalo i vrlo verojatno bi je zamenila ružnoća. Jer tanka je linija između najveće lepote i najgore ružnoće, baš kao i ona između ljubavi i mržnje, dobra i zla, visine i dna. Vrsta dela: roman-esej Vreme radnje: 1936. godina Mesto radnje: bolnička soba i Ivanov rodni kraj Kratak sadržaj prepričano Ivan Galeb muzičar je i violinista koji je u jednoj nesreći ozledio ruku. Nakon toga, život mu je počeo da propada. Trenutno se nalazi u bolnici na oporavku nakon operacije. U izolaciji i gotovo nepokretan, on razmišlja o svom životu i egzistencijalnim pitanjima čoveka opšte. Priseća se sebe kao deteta i uslova u kojima je odrastao. Rođen je u bogatoj pomorskoj porodici. Iako je porodici pretio skorašnji financijski krah, oni su živeli kao da ništa od toga ne predstoji. Navikli na bogatstvo i visoki standard, ali takođe i s mišlju da sve to zaslužuju, još uvek su se razmetali imovinom, jedva održavajući nekadašnji standard. Deda Ivana Galeba bio je vlasnik pomorske agencije. On je bio snažan, energičan, pomalo tvrdoglav čovek, s potpuno patrijahalnim sistemom vrednosti. Imao je snažnog uticaja na Ivanov odgoj, pošto je Ivan rano ostao bez oca. Otac mu je bio pomorac, šta se njegovim nasleđem i očekivalo. Misteriozno je poginuo na brodu dok je Ivan još bio mala beba. Upravo zbog toga, Ivan je još kao dete bio jako privržen svojoj majci, nastojeći da razvije s njom dublji odnos, ali zbog odgoja to nije mogao da ostvari. Nakon šta mu je majka umrla, ostvaruje bliskost s bakom. Od bake je nasledio umetničku crtu koja je počela da se iskazuje u njegovoj vrlo ranoj dobi. Umesto u igri, Ivan je detinjstvo provodio u razmišljanju o životu, smrti i svetu koji ga okružuje. Voleo je da se pretvara da je stablo i u toj mirnoj poziciji da razmišlja. Čak je stvorio i svog imaginarnog prijatelja kojeg je nazvao Bućko. Jednom je za kišnoga dana istraživao prašnjivi tavan i pronašao tamo staru violinu. Odmah je poželeo da bude muzičar, što je bilo u skladu s njegovom umetničkom prirodom. Deda mu je branio da se prikloni tom pozivu jer ga smatrao ciganskim poslom, pa je Ivanu trebalo neko vreme da slomije dedinu čvrstu volju. Otišao je da se školuje na muzičkoj akademiji u Italiji, dolazeći kući samo na praznike. U tim posetama vidio je kako se mesto njegova detinjstva menja i kako su svi osećaji i slike koje je imao kao dete, sada očuvane samo u njemu. Kao vrsni violinista Ivan Galeb proputovao je celi svet i proživio mnogo zanimljivih događaja. Doživljavao je uspone i padove, ali njegov najveći pad dogodio se kada je povredio ruku i više nije mogao da svira. To je za njega bio težak udarac, ali je ipak mogao da ostane u muzici, zaposlivši se kao učitelj. Za vreme njegove odutnosti, umrli su mu deda i baka. Ivan se dugo nakon njihove smrti nije vraćao u rodi kraj. Tek se nakon nekoliko godina vratio i tada je posetio fra Anđela, s kojim je dugo razgovarao o Bogu, veri, životu i smrti. Ivan je u svojoj bolničkoj sobi imao vremena da razmišlja o svemu, ali misli su mu se najčešće vraćale u detinjstvo. Priseća se svojih drugara iz škole, njihovih zajedničkih druženja i razgovora o budućnosti. Šta god da su planirali, Ivan je svestan da se nikome od njih snovi nisu ispunili. Seti se i svog komšije koji je nekada takođe bio muzičar, ali se odrekao snova o muzici kada je došao u njihovo mesto i tu se zaljubio. Dobio je dve ćerke, koje su obe bile Ivanove ljubavi – jedna prva, a druga tragična. Tokom retrospektive, Ivan otkriva da je bio oženjen. Žena mu se zvala Dolores, ali nije bio zaljubljen u nju. Iako je nije voleo kao šta bi trebao, on se trudio da učini pravu stvar, podnese žrtvu i bude savestan muž i otac. S njom je dobio devojčicu Maju. Maja je nasledila očevu sklonost prema muzici, ali je bila lošeg zdravlja poput svoje bake. Zato je vrlo rano umrla, kao mlada devojka. Sećanja na te događaje pobuđuju u Ivanu razmišljanje o smrti. Seća se razgovora s prijateljem Krezubim. Dok je jedan celi kišni dan proveo u kafani, Krezubi mu je ispričao svoju ideju o fantastičnom romanu u kojem čovečanstvo pronalazi lek za besmrtnost. Pilula Athantik davala je onom tko je popije večni život, Problem je bio u tome šta je bila skupa pa su je uzimali smo bogati, ostavljajući siromašnima borbu sa smrću. Svi su nastojali da se dokopaju svojeg komada magičnog leka. Uskoro je cela planeta postala toliko napučena jer su se ljudi i dalje rađali, ali nitko nije umirao. Ivanov prijatelj nije mogao definisati kraj, ne znajući kako da reši svoju moralno-egzistencijalnu dvojbu, pa mu je Ivan rekao da se ljudi trebaju odreći besmrtnosti za boljitak čovečanstva. To je rekao iako se i sam borio s boli koju smrt donosi, ali je to bila žrtva koju je kao pojedinac morao da podnese. Ivan saznaje i za smrt svog prijatelja glumca pa razmišlja o tome kako se umetnik često žrtvuje za umetnost. I sam se osećao umornim i prestarim za život, iako mu je bilo tek pedeset godina. Ovaj boravak u bolnici, mir i sve vreme koje je imao, poslužilo mu je da rezmiria svoj život, osvesti boljike, strahove i predbacivanja, te se pomiri sam sa sobom, Kada je došlo vreme da izađe iz bolnice, Ivan se osećao očišćenim i preporođenim. Činilo se kao da je ostatak života pred njim zapravo prilika za novi život. Zakoračio je u svetlu budućnost, na toplinu proletnog sunca, s nekim novim mislima u glavi. Likovi: Ivan Galeb, deda i baka Galeb, fra Anđelko, Krezubi, Dolores, Maja… Analiza likova Ivan Galeb glavni je lik ovoga romana. Gotovo je jedini relevantni lik priče, a ujedno je i pripovedač. Priča o svom životu, a što je važnije o svojim promišljanjima, sećanjima, nadanjima i strahovima koji svi skupa sačinjavaju njegov život. Galeb je pre svega umetnik i to se vidi u svakoj njegovoj misli. To definiše i njegov život, ali i sam književni izraz romana. On je umetnik, poeta i muzičar, ali očigledni intelektualac i filozof. Odmalena razmišlja o biti života i ulozi smrti. Smrt je važan faktor njegova života, ne samo kao tema njegova razmišljanja, već i kao njihov uzrok. Ivan Galeb je okružen smrću – počevši od smrti oca i majke, kasnije bake i deda, a onda i sopstvene ćerke. Smrt ga toliko okuplja da razmišlja i o njegovu leku, zamišljajući svet bez praznine i boli koju ona donosi. Trenutak kada kao čitaoci susrećemo Ivana Galeba je onaj u kojem on proživljava duševnu katarzu. Razmišlja o svim događajima svog života koji su ga na neki način promenili ili značajno utecali na njega. Njegov život bio je svestran i šarolik, s velikim usponima i padovima, kako to kod značajnih života uvek i bude. Kao opreka tome, trenutak sadašnjosti u kojem vrši analizu svog života, trenutak je spokoja, mira i monotonije. U tom se trenutku ne događa ništa na planu fabule osim unutarnjih monologa. Od tog trenutka Ivan Galeb može da bira kako će njegov život da se nastavi. Hoće li da se nastavi silaznim putem, u jednoličnu starost i polako umiranje, ili će da ga iskoristi do kraja, prihvaćajući ostatak života kao priliku za novi početak. Galebu je trebao taj povratak u prošlost kako bi mogao da nastavi da korača u budućnost, a ne da se preda sumornoj sadašnjosti punoj žaljenja i samosažaljenja. Beleške o autoru: Vladan Desnica rođen je u Zadru 1905. godine u uglednoj srpskoj obitelji. Školovao se u gimnazijama u Zadru, Šibeniku i Splitu. Već se u vreme srednje škole počeo da se bavi pisanjem, a prve tekstove objavio je u glasilima „Novo doba“ i „Glas“. Završio je Pravni fakultet u Zagrebu i filozofiju u Parizu. U Zadru je radio kao pravnik i prevodioc, a kasnije odlazi u Zagreb i zapošljava se u ministarstvu financija. Od 1950. godine radi kao slobodni pisac, Vladan Desnica bio je vrlo značajan pisac, jednako za srpsku i hrvatsku književnost. Osim romana i pripovetki, pisao je i dramska dela, pa tako i scenarij za film „Koncert“, koji se smatra vrlo važnim ostvarenjem jugoslavenske kinematografije. Njegova najznačajnija književna dela su knjige pripovetki „Olupine na suncu“, „Proleće u Badrocu“, „Tu, odmah pored nas“ i „Fratar sa zelenom bradom“; romani „Zimsko letovanje“, „Proljeća Ivana Galeba“ i „Pronalazak Athanatika“. Napisao je još i mnoštvo eseja, prevoda, dramskih dela i radio-drama. Umro je 1967. u Zagrebu. Srpski klasici 260 str

Iz recenzija : ’’Ivan Kosta se po svojim emotivnim i znalačkim osobinama poistovetio sa dominantnom ličnošću romana. Ono što je najvrednije i što predstavlja potku i osnovu svakoga života jeste ljubav koja sve i u svemu oživljava. Iz nje će proizići svi ostali podnaslovi romana koji je jedinstven i neobičan po mnogo čemu. Stil negove priče kao da klizi. Sve je bez trunke usiljenosti. Kao da se radi o čoveku koji godinama slaže iza sebe romane. Prosto se, čitajući roman, s vremena na vreme čini da se poigrava sa tekstom. I na svojstven način sve dočarava životnim i lepršavim. Zato se radujem sa svakim čitaocem koji će zatvoriti zadnju stranicu ove knjige i uzdahnuti sa željom da se vrati na njen početak. I da ostane dugo u razmišljanjima i porukom koju roman šalje. I sada sam potpuno siguran. Ovaj kratak naredni pretiod je vreme kada će daroviti Ivan početi opet da stvara i piše nešto novo i neobično.’’ Prof.dr Dragomir Sando ’’Način na koji Kosta koristi prirodan jezik, lucidnost i duhovnost njegovog izraza, u korelaciji su sa načinom njegovog poimanja života i življenja, čega su i recenzenti i izdavači ove knjige bili svesni – utoliko pre, Kostina misao ili pisana reč ne predstavljaju samo značajan doprinos srpskoj beletristici već i uvid u estetičke i poetičke nazore samog autora. Knjiga Zauvek, čija skrivena poruka nosi ljudski, religijski, emocionalni i svaki drugi humani pečat, ponajviše korespondira Senekinoj izreci „Alteri vivas oportet, si vis tibi vivere“ („Treba da živiš za drugoga ako hoćeš da živiš za sebe“).’’ Mr Branka Ivković-Petronić ’’Autor knjige „Zauvek“ se bavi oduvek i zauvek večnom temom, onom koja nikada ne prolazi. Onom koja je bila, jeste i biće uvek aktuelna i nikada do kraja shvatljiva- ljubav. U knjizi opisuje različite događaje posle kojih više ništa nije isto. Pomoću životnih primera, veoma slikovito ilustruje i prolaznost materijalnih stvari. Podstiče nas da iz svakog opisanog događaja izvučemo nešto poučno i konstruktivno. Spaja do sada nespojive teme na moderan način: gastronomiju i religiju. Uvek aktuelne teme, prikazane u ovoj knjizi, omogućavaju svakome da se pronađe u nekom od događaja. Ova knjiga se obraća mnogima, svima onima koji su nekada u životu osetili na svojoj koži izdaju, prevaru i lažno obećanje. Koji su bili povređeni. Nosi poruku da nisu usamljeni slučajevi. Obraća se svima onima koji veruju, kao i autor, da ZAUVEK postoji!’’ Darko Nikloić, diplomirani psiholog

Zauvek Ivan Kosta se po svojim emotivnim i znalačkim osobinama poistovetio sa dominantnom ličnošću romana. Ono što je najvrednije i što predstavlja potku i osnovu svakoga života jeste ljubav koja sve i u svemu oživljava. Iz nje će proizići svi ostali podnaslovi romana koji je jedinstven i neobičan po mnogo čemu. Stil negove priče kao da klizi. Sve je bez trunke usiljenosti. Kao da se radi o čoveku koji godinama slaže iza sebe romane. Prosto se, čitajući roman, s vremena na vreme čini da se poigrava sa tekstom. I na svojstven način sve dočarava životnim i lepršavim. Zato se radujem sa svakim čitaocem koji će zatvoriti zadnju stranicu ove knjige i uzdahnuti sa željom da se vrati na njen početak. I da ostane dugo u razmišljanjima i porukom koju roman šalje. I sada sam potpuno siguran. Ovaj kratak naredni pretiod je vreme kada će daroviti Ivan početi opet da stvara i piše nešto novo i neobično. Prof.dr Dragomir Sando Način na koji Kosta koristi prirodan jezik, lucidnost i duhovnost njegovog izraza, u korelaciji su sa načinom njegovog poimanja života i življenja, čega su i recenzenti i izdavači ove knjige bili svesni – utoliko pre, Kostina misao ili pisana reč ne predstavljaju samo značajan doprinos srpskoj beletristici već i uvid u estetičke i poetičke nazore samog autora. Knjiga Zauvek, čija skrivena poruka nosi ljudski, religijski, emocionalni i svaki drugi humani pečat, ponajviše korespondira Senekinoj izreci „Alteri vivas oportet, si vis tibi vivere“ („Treba da živiš za drugoga ako hoćeš da živiš za sebe“). Mr Branka Ivković-Petronić Autor knjige „Zauvek“ se bavi oduvek i zauvek večnom temom, onom koja nikada ne prolazi. Onom koja je bila, jeste i biće uvek aktuelna i nikada do kraja shvatljiva- ljubav. U knjizi opisuje različite događaje posle kojih više ništa nije isto. Pomoću životnih primera, veoma slikovito ilustruje i prolaznost materijalnih stvari. Podstiče nas da iz svakog opisanog događaja izvučemo nešto poučno i konstruktivno. Spaja do sada nespojive teme na moderan način: gastronomiju i religiju. Uvek aktuelne teme, prikazane u ovoj knjizi, omogućavaju svakome da se pronađe u nekom od događaja. Ova knjiga se obraća mnogima, svima onima koji su nekada u životu osetili na svojoj koži izdaju, prevaru i lažno obećanje. Koji su bili povređeni. Nosi poruku da nisu usamljeni slučajevi. Obraća se svima onima koji veruju, kao i autor, da ZAUVEK postoji! Darko Nikloić, diplomirani psiholog Prikaži više

Plastelin Nije prvi put da zbog knjige bdim dok pošten svet spava. Svaka dobra knjiga podrazumeva tu čaroliju. Meni, štaviše, intrigantno štivo uvek izazove infekciju… Skoro je ponoć. U krevetu sam, ali sna nema. Ne dozvoljava mi fajl koji je mejlom stigao tog predvečerja. U njemu tekst knjige Plastelin. Donosim mac-book i nastavljam da čitam. Posle nekoliko poglavlja shvatam da je kasno, da je trebalo da ugasim svetlo i pođem na počinak. Sutra valja ustati rano. Mali imenjak od sabajle voli da se igra bez obzira koji je tačno dan. Ipak ne odustajem jer od teksta ne mogu da se odvojim. Bar još jedno poglavlje. Možda ono najavljuje rasplet nesvakidašnjeg trilera. A šta ako grešim?! Možda se put ka razrešenju kasnije skriva. Kome je uopšte potreban san? Meni ne. Kad me staračka bešika potera ka kupatilu, proveravam sat. Gluvo je doba noći – 3:00. Sebi šapućem: „Moram prestati“, ali okrećem novu stranicu. Nedaleko sam od kraja pa u lakoj groznici čitam sve… do velike tačke. U vreme zaraze žrtva sam zaraze visoko-oktanskog pisanja kojom se Ivan Đurđević predstavlja čitalačkoj javnosti. Bilo bi dragoceno da u prostoru srpskog izdavaštva postoji pouzdan alat za pronalaženje knjiga koje bi valjalo da pročitamo. Pogotovo kad je reč o piscima koji pred nas iznose svoje ukoričene prvence. Gospodin Đurđević u svom pisanju nije ograničen žanrovskim međama. Plastelin je stvarnosna fikcija, hibridno ostvarenje koje spaja iskustvo viđenog, znanog i pretrpljenog življenja u Srbiji: kriminal i politiku, ljubav i prevaru, filozofiju sa silom diplomatskih interesa. Pri tome Pisac ne istražuje samo ambijent zločina i kasnije komponovanje kažnjavanja nevinog već se bavi sve sudbonosnijom ulogom medija u vremenu opštih manipulacija gde stradaju ljudi, vere i države. Iza maksime: „Koliko god bežao od sebe, čak i na drugi kraj sveta, čovek se uvek vrati sebi“ Plastelin priča o običnom Beograđaninu koji ni kriv ni dužan munjevito prolazi kroz nekoliko života. U nadigravanju obaveštajnih službi, u kome po pravilu nestaju znanja šta je istina, šta fantazmagorija i šta se stvarno desilo, u kome ne postoje ni pravo ni pravda, ni sistem ni čast, neko je samo na prvi pogled slučajna, a neko namerna žrtva. Tada, kako bi se izbegao ozbiljan međunarodni skandal a sačuvao aparat moći i vlasti, smrtni smrtnik biva prelazno rešenje. On postaje sve: odabran, iskorišćen, zloupotrebljen, žrtvovan i odbačen. U neplaniranoj roli svog života on je junak i žrtva procesa pred kojim su moral i sociologija nemoćni. U posebnoj umetnosti pisanja, koju odlikuje precizan jezik i majstorski izvedena priča, Ivan Đurđević demonstrira razumevanje fenomena XXI veka. Baš zato svoju novelu ne završava konvencionalnim „srećnim krajem“ gde se zadovoljava biblijska pravda i uspostavlja red. Lavirint ove knjige prepun misterija, neizvesnosti i neočekivanosti sve vreme izaziva. Zato preporučujem Plastelin za jednu noć nespavanja. – Petar Peca Popović Prikaži više

Kemal Monteno - Moje Pjesme 1 Originalno izdanje. Made in Bosnia and Herzegovina Ocuvanost CD: 5- (dve-tri sitne crtice, ne utice na rad) Omot: 5- Na kutiji postoje tragovi koriscenja. Spisak pesama: 01 Žene, Žene 02 Uvijek Ti Se Vraćam 03 Znam Sve O Tebi 04 Martina 05 Tužna Je Muzika 06 Ne Ljubi Me Tako Jako 07 Štefani 08 Pismo Prijatelju 09 Kako Da Te Zaboravim 10 Ivana 11 Đani 12 Danas Je Tvoj Dan Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop pvs2r9

Nije prvi put da zbog knjige bdim dok pošten svet spava. Svaka dobra knjiga podrazumeva tu čaroliju. Meni, štaviše, intrigantno štivo uvek izazove infekciju… Skoro je ponoć. U krevetu sam, ali sna nema. Ne dozvoljava mi fajl koji je mejlom stigao tog predvečerja. U njemu tekst knjige Plastelin. Donosim mac-book i nastavljam da čitam. Posle nekoliko poglavlja shvatam da je kasno, da je trebalo da ugasim svetlo i pođem na počinak. Sutra valja ustati rano. Mali imenjak od sabajle voli da se igra bez obzira koji je tačno dan. Ipak ne odustajem jer od teksta ne mogu da se odvojim. Bar još jedno poglavlje. Možda ono najavljuje rasplet nesvakidašnjeg trilera. A šta ako grešim?! Možda se put ka razrešenju kasnije skriva. Kome je uopšte potreban san? Meni ne. Kad me staračka bešika potera ka kupatilu, proveravam sat. Gluvo je doba noći – 3:00. Sebi šapućem: „Moram prestati”, ali okrećem novu stranicu. Nedaleko sam od kraja pa u lakoj groznici čitam sve… do velike tačke. U vreme zaraze žrtva sam zaraze visoko-oktanskog pisanja kojom se Ivan Đurđević predstavlja čitalačkoj javnosti. Bilo bi dragoceno da u prostoru srpskog izdavaštva postoji pouzdan alat za pronalaženje knjiga koje bi valjalo da pročitamo. Pogotovo kad je reč o piscima koji pred nas iznose svoje ukoričene prvence. Gospodin Đurđević u svom pisanju nije ograničen žanrovskim međama. Plastelin je stvarnosna fikcija, hibridno ostvarenje koje spaja iskustvo viđenog, znanog i pretrpljenog življenja u Srbiji: kriminal i politiku, ljubav i prevaru, filozofiju sa silom diplomatskih interesa. Pri tome Pisac ne istražuje samo ambijent zločina i kasnije komponovanje kažnjavanja nevinog već se bavi sve sudbonosnijom ulogom medija u vremenu opštih manipulacija gde stradaju ljudi, vere i države. Iza maksime: „Koliko god bežao od sebe, čak i na drugi kraj sveta, čovek se uvek vrati sebi” Plastelin priča o običnom Beograđaninu koji ni kriv ni dužan munjevito prolazi kroz nekoliko života. U nadigravanju obaveštajnih službi, u kome po pravilu nestaju znanja šta je istina, šta fantazmagorija i šta se stvarno desilo, u kome ne postoje ni pravo ni pravda, ni sistem ni čast, neko je samo na prvi pogled slučajna, a neko namerna žrtva. Tada, kako bi se izbegao ozbiljan međunarodni skandal a sačuvao aparat moći i vlasti, smrtni smrtnik biva prelazno rešenje. On postaje sve: odabran, iskorišćen, zloupotrebljen, žrtvovan i odbačen. U neplaniranoj roli svog života on je junak i žrtva procesa pred kojim su moral i sociologija nemoćni. U posebnoj umetnosti pisanja, koju odlikuje precizan jezik i majstorski izvedena priča, Ivan Đurđević demonstrira razumevanje fenomena XXI veka. Baš zato svoju novelu ne završava konvencionalnim „srećnim krajem” gde se zadovoljava biblijska pravda i uspostavlja red. Lavirint ove knjige prepun misterija, neizvesnosti i neočekivanosti sve vreme izaziva. Zato preporučujem Plastelin za jednu noć nespavanja. Naslov: Plastelin Izdavač: PortaLibris Strana: 216 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-7818-528-1

Od Lajf koučinga do ubrzane transformacije. U ovoj knjizi su opisane različite metodologije rada koje sam usvojio radeći najčešće sa tvorcima istih. Sve ono što sam ja radio sa 655 kompanija u 30 zemalja sveta, vi možete primeniti u svom ličnom razvoju. Evo šta kažu oni sa kojima sam radio: ☆ „ Kada smo gradili sopstveni biznis, bilo je neophodno dodatno personalno usavršavanje. Tog proleća 2010. godine, dobio sam kontakt gospodina Vladimira Majstorovića. Koučing i edukacije su bile na teme: „ Zakazivanje prvog sastanka“ i „ Tehnike prodaje“ . Danas, 2017. imamo kompaniju koja je u samom vrhu internet poslovanja. Biti u nečemu najbolji zahteva mnogo rada i truda, a Vlada je uspeo da mi pomogne u savlađivanju novih znanja kroz koučing. To je bio moj prvi susret sa tim i neizmerno mu hvala. “ ~ Ratomir Leković, CEO KupujemProdajem. com Srbija ☆ "Reči kojima su opisane Vladimirove koučing sesije su: Odlično, iskusno, praktično, inspirišuće, motivaciono. . . Zapitala sam se šta je tu bilo inspirišuće? On sam, rekli su učesnici. Sve nas je uključio, svačije mišljenje je uvaženo, čuli su se različiti stavovi i interesovanja. . . Izgleda da za svaku situaciju postoji i rešenje! Predstavljene su mogućnosti. Mogućnosti su u nama nekada uspavane, kao i putevi kako ćemo ih ostvariti. Trening je uzbudio duhove svih učesnika i držao ih u tom stanju još dugo vremena nakon što je završen. Prvom prilikom ćemo se vratiti Vladimiru i tražiti još, uz snažnu preporuku za bilo koju Američku kompaniju. “ ~ Sonja Stanković Tarle, GM Procurement Operations and Support and Capex Procurement U. S. Steel Serbia, d. o. o.☆ Vladini treninzi nisu predavanja. To su praktični saveti, kako da radite bolje. . . “ ~ Ivan Vitorović, Generalni direktor / CEO, Mona hotel management d. o. o. Beograd

Naslov originala: Roland Gööck ALLE WUNDER DIESER WELT Prevod: Ivana Lazić 17.5x24.5 cm, tvrdi povez. I knjiga-175 strana II knjiga-160 strana Svetsko čudo ? Šta je to ? Tačan opis tog pojma ne postoji. Sve klasične definicije oslanjaju se na onaj poznati spisak sedam svetskih čuda starog veka i kažu:te antičke građevine,stvorene pre više od dve hiljade godina,zbog svoje veličine i lepote smatraju se najinteresantnijim i najsenzacionalnijim,najvećeg divljenja vrednim i najgrandioznijim delima ljudske ruke. Ali danas je svet postao manji i broj čuda,na polju ogromnih tehničkih građevina,raste iz godine u godinu.Zato smo ovde izabrali šezdeset najinteresantnijih i najlepših čuda što je čovek ikada stvorio,od egipatskih piramida do tehnoloških dostignuća koja otvaraju vrata u novi milenijum. Ipak,zakon o tome šta je svetsko čudo nikad nije postojao,konačne odluke nema i nikada je neće ni biti,jer svet je veoma različit i vrlo brzo živi,veoma je lep i tako prepun čuda. VELIKI KINESKI ZID ,KARIPSKA BRANA, KEJP KENEDI, MAČU PIKČU, JERUSALIM, TADŽ MAHAL, MOSKOVSKI KREMLJ, PIRAMIDE GIZE,VERSAJ, AJFELOV TORANJ...