Srpska književnost ROMAN 1-50 komplet(57 knjiga) 1 (1). ARISTID I NATALIJA – Atanasije Stojkovic 2 (2). VELIMIR I BOSILJKA – Milovan Vidakovic 3 (3) ROMAN BEZ ROMANA – Jovan Sterija Popovic 4 (4). DVA IDOLA – Bogoboj Atanackovic 5 (5). TRPEN SPASEN – Jakov Ignjatovic 6 (6). VECITI MLADOZENJA – Jakov Ignjatovic 7 (7). VASA RESPEKT – Jakov Ignjatovic 8 (8). BAKONJA FRA BRNE – Simo Matavulj 9 (9). VUKADIN – Stevan Sremac 10 (10). POP CIRA I POP SPIRA – Stevan Sremac 11 (11). ZONA ZAMFIROVA – Stevan Sremac 12 (12). JUNAK NASIH DANA – Janko Veselinovic 13 (13). JEDAN RAZOREN UM – Lazar Komarcic 14 (14). HADZI DISA – Dragutin J. Ilic 15 (15). MAJCICA SULTANIJA – Svetozar Corovic 16 (16). GORSKI CAR – Svetolik Rankovic 17 (17). ZA KRUHOM – Ivo Cipiko 18 (18). NECISTA KRV – Borisav Stankovic 19 (19). GAZDA MLADEN – Borisav Stankovic 20 (20). CEDOMIR ILIC – Milutin Uskokovic 21 (21). BESPUCE – Veljko Milicevic 22 (22). DNEVNIK O CARNOJEVICU – Milos Crnjanski 23 (23). SEOBE I – Milos Crnjanski 24 (23). SEOBE II – Milos Crnjanski 25 (23). SEOBE III – Milos Crnjanski 26 (24). ROMAN O LONDONU I – Milos Crnjanski 27 (24). ROMAN O LONDONU II – Milos Crnjanski 28 (25). DAN SESTI – Rastko Petrovic 29 (26). GLUVNE CINI – Aleksandar Ilic 30 (27). POKOSENO POLJE – Branimir Cosic 31 (28). GLUHO DOBA I – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 32 (28). GLUHO DOBA II – Aleksandar Vuco i Dusan Matic 33 (29). DEVOJKA ZA SVE – Milka Zicina 34 (30). NA DRINI CUPRIJA – Ivo Andric 35 (31). TRAVNICKA HRONIKA – Ivo Andric 36 (32). PROKLETA AVLIJA – Ivo Andric 37 (33). PESMA – Oskar Davico 38 (34). TAJNE – Oskar Davico 39 (35). KORENI – Dobrica Cosic 40 (36). DEOBE I – Dobrica Cosic 41 (36). DEOBE II – Dobrica Cosic 42 (36). DEOBE III – Dobrica Cosic 43 (37). PROLOM – Branko Copic 44 (38). PROLJECA IVANA GALEBA – Vladan Desnica 45 (39). DERVIS I SMRT – Mesa Selimovic 46 (40). DAJ NAM DANAS – Radomir Konstantinovic 47 (41). CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU – Miodrag Bulatovic 48 (42). BAŠTA,PEPEO – Danilo Kiš 49 (43). HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA–Borislav Pekić 50 (44). NISCI – Vidosav Stevanovic 51 (45). PETRIJIN VENAC – Dragoslav Mihailović 52 (46). FASCINACIJE – Pavle Ugrinov 53 (47). UPOTREBA COVEKA – Aleksandar Tisma 54 (48). PEVAC I – Bosko Petrovic 55 (48). PEVAC II – Bosko Petrovic 56 (49). TUTORI – Bora Cosic 57 (50). VRATA OD UTROBE – Mirko Kovac Izdavač: NOLIT, Beograd 1981; Srpska književnost ROMAN Tvrd povez, 20cm. Stanje Vrlo dobro. NOVILOK.

Srpska književnost ROMAN 1-50 komplet(57 knjiga)1 (1). ARISTID I NATALIJA – Atanasije Stojkovic2 (2). VELIMIR I BOSILJKA – Milovan Vidakovic3 (3) ROMAN BEZ ROMANA – Jovan Sterija Popovic4 (4). DVA IDOLA – Bogoboj Atanackovic5 (5). TRPEN SPASEN – Jakov Ignjatovic6 (6). VECITI MLADOZENJA – Jakov Ignjatovic7 (7). VASA RESPEKT – Jakov Ignjatovic8 (8). BAKONJA FRA BRNE – Simo Matavulj9 (9). VUKADIN – Stevan Sremac10 (10). POP CIRA I POP SPIRA – Stevan Sremac11 (11). ZONA ZAMFIROVA – Stevan Sremac12 (12). JUNAK NASIH DANA – Janko Veselinovic13 (13). JEDAN RAZOREN UM – Lazar Komarcic14 (14). HADZI DISA – Dragutin J. Ilic15 (15). MAJCICA SULTANIJA – Svetozar Corovic16 (16). GORSKI CAR – Svetolik Rankovic17 (17). ZA KRUHOM – Ivo Cipiko18 (18). NECISTA KRV – Borisav Stankovic19 (19). GAZDA MLADEN – Borisav Stankovic20 (20). CEDOMIR ILIC – Milutin Uskokovic21 (21). BESPUCE – Veljko Milicevic22 (22). DNEVNIK O CARNOJEVICU – Milos Crnjanski23 (23). SEOBE I – Milos Crnjanski24 (23). SEOBE II – Milos Crnjanski25 (23). SEOBE III – Milos Crnjanski26 (24). ROMAN O LONDONU I – Milos Crnjanski27 (24). ROMAN O LONDONU II – Milos Crnjanski28 (25). DAN SESTI – Rastko Petrovic29 (26). GLUVNE CINI – Aleksandar Ilic30 (27). POKOSENO POLJE – Branimir Cosic31 (28). GLUHO DOBA I – Aleksandar Vuco i Dusan Matic32 (28). GLUHO DOBA II – Aleksandar Vuco i Dusan Matic33 (29). DEVOJKA ZA SVE – Milka Zicina34 (30). NA DRINI CUPRIJA – Ivo Andric35 (31). TRAVNICKA HRONIKA – Ivo Andric36 (32). PROKLETA AVLIJA – Ivo Andric37 (33). PESMA – Oskar Davico38 (34). TAJNE – Oskar Davico39 (35). KORENI – Dobrica Cosic40 (36). DEOBE I – Dobrica Cosic41 (36). DEOBE II – Dobrica Cosic42 (36). DEOBE III – Dobrica Cosic43 (37). PROLOM – Branko Copic44 (38). PROLJECA IVANA GALEBA – Vladan Desnica45 (39). DERVIS I SMRT – Mesa Selimovic46 (40). DAJ NAM DANAS – Radomir Konstantinovic47 (41). CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU – Miodrag Bulatovic48 (42). BAŠTA,PEPEO – Danilo Kiš49 (43). HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA–Borislav Pekić50 (44). NISCI – Vidosav Stevanovic51 (45). PETRIJIN VENAC – Dragoslav Mihailović52 (46). FASCINACIJE – Pavle Ugrinov53 (47). UPOTREBA COVEKA – Aleksandar Tisma54 (48). PEVAC I – Bosko Petrovic55 (48). PEVAC II – Bosko Petrovic56 (49). TUTORI – Bora Cosic57 (50). VRATA OD UTROBE – Mirko KovacIzdavač: NOLIT, Beograd 1981;Srpska književnost ROMANTvrd povez, 20cm.Stanje Vrlo dobro.NOVILOK.

KOMPLETNA DNEVNIKOVA KOLEKCIJA JEDAN BROJ SLOBODNE DALMACIJE- FRANKESTAJN LUDENS- IGRA SA SMRCU 13 BROJEVA OSTALIH DOMACIH IZDANJA IZ DEVEDESETIH: 1: POSLEDNJI COVEK NA ZEMLJI 3: VILA ZLA 4: KILEKSOV MOZAK 5: MOZAIK HORORA 7: DOKTOR TEROR 8: ZED 9: UTVARE 10: PRICA JEDNOG SIROTOG DJAVOLA 11: KRVAVI PRAZNICI 12: S DRUGE STRANE SMRTI 13: KONJANICI VREMENA 14: TITANIK 15: METAMORFOZE RAZLICITA STANJA STRIPOVA, OD ZA CITANJE DO CETVORKI. NAJBOLJA OPCIJA JE LICNO PREUZIMANJE. ZAINTERESOVANIMA SALJEM DODATNE SLIKE. ZA VISE INFORMACIJA PITAJTE. 01.Doktor Ksabaras 02.Dzek Trbosek 03.Noci punog meseca 04.Prividjenje Ane Never 05.Ubice 06.Demonska lepota 07.Zona sumraka 08.Oci zla 09.Alfa i Omega 10.Iza ogledala 11.Veliki Dijabolo 12.Emet 13.Medju nama 14.Izmedju zivota i smrti 15.Kanal 666 16.Dvorac straha 17.Dama u crnom 18.Njujork Njujork 19.Uspomene nevidljivog 20.Motel Bejts 21.Prokleti dan 22.Tunel strave 23.Metamorfoze 24.Ruzicasti zecevi ubijaju 25.Morgana 26.Posle ponoci 27.Video sam kako umires 28.Ostrica brijaca 29.Dok grad spava 30.Sesto culo 31.Zavesa pada 32.Opsesija 33.Dzekil 34.Tama 35.Senke proslosti 36.Strava letnje noci 37.Dzungla na asfaltu 38.Glas iz magle 39.Gospodar tisine 40.Dogodice se sutra 41.Golkonda 42.Hijena 43.Prica ni o kome 44.Odblesci smrti 45.Goblin 46.Dva lica istine 47.Zapisano krvlju 48.Direktni prenos 49.Sto godina kasnije 50.Granice vremena 51.Zlo 53.Kraljica noci 54.Delirijum 55.Budjene Mumije 56.Senke 57.Povratak u Zonu sumraka 58.Kamena Klepsidra 59.Safara Specijalni brojevi: Klub strave i užasa Kraj? Smrt, ljubav, smrt Mefisto Dilan Dog & Marti Misterija Poslednja stanica-užas

AD Conversion24 bits + AF methodAF method (Adaptive Focus method)* This is a proprietary method from Roland &BOSS that vastly improves the signal-to-noise (SN) ratio of the AD and DA converters. DA Conversion24 bitsSampling Frequency44.1 kHzPatches36 (User) + 36 (Preset)PedalsPedal switch x 8Expression pedal x 1Nominal Input LevelGUITAR INPUT: -10 dBuAUX IN: -20 dBuInput ImpedanceGUITAR INPUT: 1 M ohmAUX IN: 27 k ohmsNominal Output LevelGt. AMP OUTPUT L/MONO, R: -10 dBuREC OUT/PHONES: -10 dBuOutput ImpedanceGt. AMP OUTPUT L/MONO, R: 2 k ohmsREC OUT/PHONES: 44 ohmsRecommended Load ImpedanceGt. AMP OUTPUT L/MONO, R: 10 k ohms or greaterREC OUT/PHONES: 16 ohms or greaterConnectorsGUITAR INPUT jack: 1/4-inch phone typeGt. AMP OUTPUT L/MONO, R jack: 1/4-inch phone typeREC OUT/PHONES jack: Stereo miniature phone typeAUX IN jack: Stereo miniature phone typeUSB COMPUTER port: USB type BDC IN jackDisplay7 segments, 2 digits LEDPower SupplyAlkaline battery (AA, LR6) x 6orCarbon-zinc battery (AA, R6) x 6orAC adaptorCurrent Draw200 mAExpected battery life under continuous useAlkaline: Approx. 7 hoursCarbon: Approx. 2 hours* These figures will vary depending on the actual conditions of use. AccessoriesOwner's ManualAlkaline battery (AA, LR6) x 6"Read Me First" LeafletOption (sold separately)AC adaptor: PSA seriesSIZE AND WEIGHTWidth447 mm17-10/16 inchesDepth231 mm9-1/8 inchesHeight70 mm2-13/16 inchesWeight3.6 kg7 lbs. 15 oz. SIZE AND WEIGHT (MAXIMUM HEIGHT)Width447 mm17-10/16 inchesDepth231 mm9-1/8 inchesHeight91 mm3-5/8 inchesWeight3.6 kg7 lbs. 15 oz. Šaljemo Post Express-om Music Trade instruments &moreBeograd: Music TradeJug Bogdanova 14011/ 4084 932 Novi Sad: Music TradeŠafarikova 20021/6616-077

The JBL PRX800 series is the most advanced PA in its class. Wi-Fi technology and sophisticated DSP give you complete control over system tuning and performance via the free PRX Connect app. An efficient 1500-watt class-D amplifier and patented JBL Differential Drive® technology provide best-in-class power and reduced weight. And the rugged all-wood cabinets feature a redesigned input panel and universal power supply for easy, reliable operation worldwide. Designed to deliver legendary JBL sound for bands, DJs and more, PRX800 represents the next generation in smart live sound reinforcement. SPECIFICATIONS- System Type: Self Powered 15” , two-way, bass-reflex- Maximum SPL: Normal: 137 dB Boost: 137 dB- Frequency Range (-10 dB): Main: 42.9 Hz - 19.5 kHz Monitor: 43.6 Hz - 19.3 kHz- Frequency Response (±3 dB): Main: 58.1 Hz - 17.2 kHz Monitor: 60.7 Hz - 16.7 kHz- Input Connectors: 2 x Balanced XLR / 1/4 inch input, 2 x unbalanced RCA input- Input Impedance: 20K Ohms (balanced), 10K Ohms (unbalanced)- EQ: User selectable presets for Main or Monitor position, Advanced EQ settings available using Wi-Fi and PRX Connect application- Dynamic Control (Input): dbx Type IV™ limiter circuit- Crossover Frequency: 2 kHz- Design: Highly efficient Class-D amplifier- Power Rating: 1500W (750W x 2)- AC Power Input: 100V - 240V ~ 50/60 Hz- LF Driver: 1 x JBL 275G (15 in) woofer- HF Driver: 1 x JBL 2408H-2 37.5 mm (1.5 in) annular polymer diaphragm, neodymium compression driver- Coverage Pattern: 90° x 50° nominal- Directivity Index (DI): 10.2 dB- Directivity Factor (Q): 10.4- Enclosure: Asymmetrical, 18 mm, plywood- Suspension / Mounting: Dual 36 mm pole socket, 12 x M10 Suspension Points- Transport: 1 x injection molded handle with backing cup- Finish: Obsidian DuraFlex™ finish- Grille: Powder coated, Obsidian, 16 gauge perforated steel with acoustical transparent black cloth backing. - Dimensions (H x W x D) 701 mm x 446 mm x 359 mm - Net Weight 20.86 kgŠaljemo Post Express-om Music Trade instruments & moreBeograd: Music TradeJug Bogdanova 14011/ 4084 932 Novi Sad: Music TradeŠafarikova 20021/6616-077

Tvrd povez, Beograd 1960-1978, Biblioteka Biseri, prosecna ocuvanost 5/glanc, izuzetno retko u ovakvom stanju. I kolo (1960.) 1) Burmanske bajke 2) Indonezanske bajke 3) Crnacke bajke 4) Indijske bajke 5) Japanske bajke 6) Kineske bajke II kolo (1961.) 7) Avganistanske bajke 8) Mongolske bajke 9) Vijetnamske bajke 10) Bajke Juznog mora 11) Eskimske bajke 12) Korejske bajke III kolo (1962.) 13) Danske bajke 14) Svedske bajke 15) Norveske bajke 16) Finske bajke 17) Estonske bajke 18) Letonske bajke IV kolo (1963.) 19) Bajke sa Aljaske 20) Kanadske bajke 21) Bajke Severnih Indijanaca 22) Bajke americkih crnaca 23) Bajke doseljenika u SAD 24) Kaubojske bajke V kolo (1963.) 25) Ruske bajke 26) Ukrajinske bajke 27) Uralske bajke 28) Kavkaske bajke 29) Uzbekistanske bajke 30) Bjeloruske bajke VI kolo (1964.) 31) Alžirske bajke 32) Marokanske bajke 33) Etiopske bajke 34) Sudanske bajke 35) Bajke sa Madagaskara 36) Bajke sa juga Afrike VII kolo (1968.) 37) Franckuske bajke 38) Engleske bajke 39) Nemacke bajke 40) Italijanske bajke 41) Irske bajke 42) Islandske bajke VIII kolo (1974.) 43) Austrijske bajke 44) Madjarske bajke 45) Rumunske bajke 46) Cehoslovacke bajke 47) Poljske bajke 48) Bajke Luzickih Srba IX kolo (1977.) 49) Bajke Inka 50) Bajke Maja i Asteka 51) Bolivijske bajke 52) Brazilske bajke 53) Venecuelanske bajke 54) Cileanske bajke X kolo (1978.) 55) Iranske bajke 56) Jevrejske bajke 57) Turske bajke 58) Grcke bajke 59) Korzikanske bajke 60) Španske bajke

Borbeni avioni - Amercom. U ponudi je svih 75 maketa aviona. Prvih 58 je u kesicima sa postoljima a poslednjih 17 je u fabričkim pakovanjima. Na 10-tak modela je spala bomba ili točkić, vidi se na slici gornja levo. A na slici donja levo su svi delovi koji nisam spojio sa maketama Za brojeve 25, 29 i 35 nema prateće knjižice Na teritoriji Beograda je besplatna dostava, lično donosim na adresu. Za sve van Beograda bi se dogovorili preko neke od brzih pošta Moguć dogovor oko cene, zamena za knjige, stripove za sve ili uz doplatu 1 Meserschmit Me 109F 1/72 2 Supermarine Spitfire V 1/72 3 P-51D Mustang 1/72 4 FW 190A 1/72 5 BAE sea Harrier 1/72 6 Me 262 1/72 7 Hawker Hurricane II 1/72 8 FOKKER DR.I 1917 1/72 9 Grumman F4F Wildcat 1/72 10 Junkers Ju-87 1/100 11 Grumman F6F Hellcat 1/72 12 Albatros D.V 1/72 13 Lockheed F 117 1/144 14 Beriew A – 50 1/200 15 Consolidated PBY Catalina 1/144 16 PZL P-37 Los 1/144 17 Dornier Do 17 1/144 18 Panavia Tornado 1/100 19 Junkers Ju-88 1/144 20 MiG 21 MF 1/100 21 Handley Page Halifax 1/144 22 F4U Corsair 1/72 23 Lockheed F-104 1/100 24 Eurofighter Typhoon 1/100 25 Heinkel He 162 1/72 26 F-22 Raptor 1/100 27 Fairey Swordfish 1/72 28 Boeing F/A-18 Hornet 1/100 29 Grumman F-14 Tomcat 1/100 30 Sopwith Camel 1/72 31 Sepecat Jaguar 1/100 32 Boeing B-17 1/144 33 Avro Lancaster 1/144 34 Boeing P-26 1/72 35 MiG 29 1/100 SSSR 35 MiG 29 1/100 36 Republic F-84 Thunderjet 1/72 37 Northrop B – 2 Spirit 1/200 38 Lockheed AC – 130 1/200 39 Royal Aircraft Factory SE5a 1/72 40 Boeing E-3 Sentry 1/200 41 Mitshubishi A6M Zero 1/72 42 de Hevilend Vampire 1/72 43 A-10 Thunderbolt II 1/100 44 Gloster Meteor 1/100 45 Boeing C – 97 1/200 46 Boeing B – 29 1/200 47 General dinamic F -111 1/144 48 Gloster Gladiator 1/72 49 MiG 15 1/72 50 F-4 Phantom 1/100 51 MiG 3 1/72 52 Boeing F-15 Eagle 1/100 53 Hawker Hunter 1/100 54 F-100 Super Sabre 1/100 55 Sopwith 1.B1 1/72 56 SPAD S.XIII 1/72 57 Bloch MB 210 1/144 58 English Electric Lightning 1/100 59 BEA Hawk 1/72 60 Bristol Buldog 1/72 61 MS 406 1/72 62 Boeing B-52 1/200 63 Vickers Valiant W 1/144 64 Consolidated B-24D Liberator 1/144 65 Boeing C – 17 1/200 66 Locked SR – 71 1/144 67 Blohm&Voss BV 222 Viking 1/200 68 Junkers Ju52/3m 1/144 69 Meserschmit Me 163 1/72 70 Grumman A-6 Intruder 1/144 71 Junkers Ju 290 1/144 72 P-47 Thunderbolt 1/72 73 Douglas A-4 Skyhawk 1/72 74 SPAD S.VII 1/72 75 Meserschmit Me 110 1/100

Moderna galerija Valjevo 55 komada veliki format, odlicno ocuvane, neke su pecatirane pecatom privatne biblioteke 01. Vladimir Dunjic - Sluzba 2003-2005 02. Vlado Jocic - Skulpture 03. Miodrag Djuric Dado - Adams Hotel 04. Bogdan Krsic - Izbor iz opusa 05. Uros Toskovic - Izbor iz opusa 06. Ksenija Divljak - Izbor iz opusa 07. Deset godina Moderne galerije Valjevo 1985-1995 08. Metafizika mrtva priroda 09. Vladimir Velickovic - Jugoslovenski period 1958-1966 10. Pet godina modrne galerije Valjeva 1985-1990 11. Mihajlo Djokovic Tikalo - Izbor iz opusa 12. Svetozar Samurovic - Rani period 1959-1979 13. Iz kolekcije Miloljuba i Ivana Perica 14. Milovan Vidak - Izbor iz opusa 15. Vojo Stanic - Period 1962-1980 16. Milan Popovic - Retrospektiva 1953-1969 17. Olja Ivanjicki - Period 1955-1966 18. Igor Vasiljev - Slike i crtezi period 1951-1954 19. Ljubica Mrkalj - Slike i crtezi 1968-1985 20. Branko Miljus - Slike 21. Vladimir Dunjic - Period 1994-1999 22. Milinko Mikovic - Izbor iz opusa 23. Metafizika crteza 24. Branko Miljus - Slike 25. Lidija Macura - Slike 26. Vuk Racic - Slike 1989-1998 27. Dusan Gavela - Crtezi, slike 28. Dusan Jevtovic - Slike 29. Ksenija Divljak - Izbor iz opusa 30. Stanko Zecevic - Slike 1977-2004 31. Vasa Dolovacki - Slike 1987-2005 32. Dragoslav Zivkovic - Izbor iz dela 33. Nikola Jandrijevic - Slike 34. Miljenko Stancic - Izlozba slika rani period 1950-1962 35. Dusan Gavela - Crtezi, slike 36. Milic od Macve - Zavestanje 37. Dragan Vuk Racic - Slike 1989-1998 38. Milinko Milinkovic - Izbor iz opusa 39. Vasilije Jordan - Izlozba slika rani period 1956-1971 40. Ljubodrag Jankovic Jale - Slike i crtezi period 1955-1965 41. Miro Glavurtic - Slike i crtezi period 1955-1970 42. Krsto Hegedusic - Izbor iz opusa 43. Milos Sobajic - jugoslovenski period 1967-1972 44. Sinisa Vukovic - Rani period 1952-1972 45. Slobodana Matic - Rani period 1973-1983 46. Radomir Reljic - Rani period 1958-1965 47. Prilog istoriji odsecenih glava 48. Iz kolekcije Cedomira Edrenica 49. Milan Tucovic - Crtezi,slike, objekti 50. Milena Pavlovic Barili - Period 1932-1939 51. Nove slike 52. Ljuba Popovic - Jugoslovenski period 1953-1963 53. Dado iz zbirke Cede Edrenica 54. Nadezda Petrovic - Iz zbirke narodnog muzeja Beograd 55. Leonid Sejka - Put u zamak

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2008-2015 Junak / Edicija: Zagor Izdavač: Veseli četvrtak 1 Tajna Sumera 2008 2 Teror u muzeju 2008 3 Zamke I otrovi 2008 4 Misteriozno selo 2008 5 Mračne sile 2008 6 Podzemlje Nju Orleansa 2008 7 Na tragu neprijatelja 2008 8 U džungli Jukatana 2008 9 Grad u močvari 2008 10 Krvave piramide 2008 11 Poslednja Tula 2008 12 Silazak u Maelstrom 2008 13 Razbojnici iz skrivene doline 2009 14 Tron bogova 2009 15 Lord u Darkvudu 2009 16 Ljudi sa granice 2009 17 Čovek koji je došao sa istoka 2009 18 Srce I mač 2009 19 Vreme osvete 2009 20 Tamo gde protiče reka 2009 21 Traperi iz Fort Eroua 2009 22 Hjurini! 2009 23 Banda Razrokog 2009 24 Juriš Mohava 2009 25 Misisipi 2009 26 Blindirani vagon 2010 27 Pljačkaši 2010 28 Povratak mutanta 2010 29 Vojna pratnja 2010 30 Vatrena klopka 2010 31 Čovek sa dva mozga 2010 32 Indijanska magija 2010 33 Misteriozna dolina 2010 34 Kraljevstvo straha 2010 35 Mrtva šuma 2010 36 Ratnici noći 2010 37 Tajna talismana 2010 38 Indijanci iz prerije 2010 39 Neistražene zemlje 2011 40 Odložena smrt 2011 41 Kameni div 2011 42 Rečni vukovi 2011 43 Cena izdaje 2011 44 Paklena horda 2011 45 Na ivici vulkana 2011 46 Krv Mohavka 2011 47 Napušteni rudnik 2011 48 Bez milosti 2011 49 Okrutni Havak 2011 50 Do poslednjeg daha 2011 51 Znak zla 2011 52 Gospodar tame 2012 53 Plezent Point 2012 54 Severni povratnik 2012 55 Zagor protiv Mortimera 2012 56 Gusarska pećina 2012 57 Crna krila noći 2012 58 Vampirica Ilenija 2012 59 Krijumčari iz lagune 2012 60 Omča za Gambit 2012 61 Kauboji 2012 62 Zaustavite dželata 2012 63 Divlja zemlja 2012 64 Tamo gde lešinari lete 2012 65 Senke u šumi 2013 66 Pun mesec 2013 67 Tama boje krvi 2013 68 Ljudi I vukovi 2013 69 U potrazi za Zagorom 2013 70 Ujed zmije 2013 71 Smrtonosni izazov 2013 72 Povratak Diging Bila 2013 73 Žute senke 2013 74 Crno ogledalo 2013 75 Sahranjeni užas 2013 76 Planine strave 2013 77 Ljudi izvan zakona 2013 78 Selo bezumlja 2014 79 Veliki turnir 2014 80 Poslednja borba 2014 81 Ponekad se vraćaju 2014 82 Izdanci zla 2014 83 Manituov kovčeg 2014 84 Skiptar Tin Hinan 2014 85 Kušitski nekromanti 2014 86 Bog praha 2014 87 Dvoboj na okeanu 2014 88 Zaliv aligatora 2014 89 U kraljevstvu Kadžuna 2014 90 Beskrajna noć 2014 91 Na putu za Panamu 2015 92 Put zlata 2015 93 Pacifik 2015 94 Mumija sa Anda 2015 95 Na tragu Dekstera Grina 2015 96 Kusko 2015 97 Grad na Kordiljerima 2015 98 Zeleni lavirint 2015 99 Na obali velike reke 2015 100 Žene ratnice 2015

Sve knjige vrlo dobro ili odlično očuvane. Izdanje Matica Srpska Novi Sad i Srpska književna zadruga Beograd 1972. Urednik Živan Milisavac. Tvrdi povez, format 21 cm, ćirilica. Najbolja dela srpske književnosti. 1.Stara srpska književnost I 2.Stara srpska književnost II 3.Stara srpska književnost III 4.Antologija narodnih lirskih pesama 5.Antologija narodnih epskih pesama I 6.Antologija narodnih epskih pesama II 7.Antologija narodnih pripovedaka 8.Antologija stare srpske poezije 9.Narodne umotvorine 10.Dositej Obradović, Izabrani spisi 11.Simeon Piščević, Memoari 12.Prvi i Drugi srpski ustanak. Život i običaji naroda srpskog, Vuk Stefanović Karadžić I 13.Kritike i polemike, Vuk Stefanović Karadžić II 14.Pisma, Vuk Stefanović Karadžić III 15.Memoari, Prota Mateja Nenadović 16.Komedije, Jovan Sterija Popović I 17.Pesme.Proza, Jovan Sterija Popović II 18.Pjesme.Luča mikrokozma.Gorski vijenac, Petar II Petrović Njegoš 19.Lažni car Šćepan Mali.Pisma, Petar II Petrović Njegoš 20.Rukovet, Branko Radičević 21.Odabrana dela, Ljubomir P.Nenadović 22.Pripovetke, Stjepan Mitrov Ljubiša 23.Jesen ratnika, Marko Miljanov 24.Pesme, Jovan Jovanović Zmaj 25.Pesme.Jelisaveta.Proza, Đura Jakšić 26.Odabrana dela, Laza Kostić I 27.Odabrana dela, Laza Kostić II 28.Odabrana dela, Jakov Ignjatović I 29.Odabrana dela, Jakov Ignjatović II 30.Odabrani spisi, Svetozar Marković 31.Odabrana dela, Milovan Glišić 32.Dela, Laza K.Lazarević 33.Hajduk Stanko, Janko M.Veselinović 34.Gorski car.Pripovetke, Svetolik Ranković 35.Pomenik, Milan Đ.Milićević 36.Bilješke jednog pisca.Bakonja fra Brne, Simo Matavulj I 37.Pripovetke.O književnosti, Simo Matavulj II 38.Pop Ćira i pop Spira.Pripovetke, Stevan Sremac I 39.Ivkova slava.Vukadin.Pripovetke, Stevan Sremac II 40.Izabrana dela, Vojislav Ilić 41.Studije iz srpske književnosti, Ljubomir Nedić 42.Čovek i istorija, Božidar Knežević 43.Satire, Radoje Domanović 44.Pauci.Pripovetke, Ivo Ćipiko 45.Izabrane stranice, Svetozar Ćorović 46.Jauci sa Zmijanja, Petar Kočić 47.Nečista krv.Koštana, Bora Stanković I 48.Pripovetke, Bora Stanković II 49.Došljaci, Milutin Uskoković 50.Stari dramski pisci 51.Pjesme, Aleksa Šantić 52.Pesme.O pesnicima, Jovan Dučić I 53.Eseji.Putopisi, Jovan Dučić II 54.Pesme, Milan Rakić 55.Pesme, Vladislav Petković Dis 56.Pesme, Sima Pandurović 57.Pesnici I 58.Pesnici II 59.Odabrane komedije, Branislav Nušić I 60.Odabrane komedije, Branislav Nušić II 61.Naučnici 62.Ogledi i članci iz književnosti, Bogdan Popović 63.Iz srpske istorije, Stojan Novaković 64.Pesnički prevodi 65.Iz književnosti, Pavle Popović 66.Pripovedači 67.Studije, Jovan Skerlić I 68.Kritike, Jovan Skerlić II 69.O književnosti i jeziku I 70.O književnosti i jeziku II 71.Pripovetke, Veljko Petrović I 72.Pesme.Eseji, Veljko Petrović II 73.Proza, Isidora Sekulić I 74.Ogledi i zapisi, Isidora Sekulić II 75.Ogledi, Pero Slijepčević 76.Pripovijetke, Isak Samokovlija 77.Pokošeno polje, Branimir Ćosić 78.Devetsto četrnaesta, Stevan Jakovljević 79.Pripovetke, Ivo Andrić I 80.Na Drini ćuprija, Ivo Andrić II 81.Lirika.Proza.Eseji, Miloš Crnjanski I 82.Serbia.Seobe.Lament nad Beogradom, Miloš Crnjanski II 83.Otkrovenje. Poezija.Proza.Eseji, Rastko Petrović I 84.Pesme.Pripovetke.Drame, Momčilo Nastasijević 85.Pesme, Desanka Maksimović 86.Kritike, Milan Bogdanović 87.Izabrane stranice, Jovan Popović i Đorđe Jovanović 88.Čuvari sveta, Stanislav Vinaver 89.Poezija.Eseji, Skender Kulenović 90.Pripovetke, Branko Ćopić 91.Lelejska gora, Mihajlo Lalić 92.Noć duža od snova (Izbor tekstova), Milan Dedinac 93.Koreni, Dobrica Ćosić 94.Bitka oko zida (Izbor tekstova), Dušan Matić 95.Derviš i smrt, Meša Selimović 96.Cveće i bodlje.Izabrane pripovetke, Erih Koš 97.Velika deca.Pripovetke, Antonije Isaković 98.Pesme, Vasko Popa 99.Pesme, Stevan Raičković 100.Dokolice, Dušan Radović

srpska knjizevnost u 100 knjiga kapitalan komplet SRPSKI PISCI – KAPITALAN KOMPLET NAJOBIMNIJI KOMPLET SRPSKE KNJIZEVNOSTI IZDAT KOD NAS Izdavaci: Srpska Knjizevna Zadruga, Matica Srpska, 1958-1966. Tvrd platneni povez, format knjiga 14×20, cirilica, preko 20 000 strana ukupno. 1. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST 1 2. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST 2 3. ANTOLOGIJA NARODNIH LIRSKIH PESAMA 4. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 1 5. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 2 6. ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA 7. ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA 8. ANTOLOGIJA STARIJE SRPSKE POEZIJE 9. PESNICI 1 10. PESNICI 2 11. PRIPOVEDAČI 1 12. PRIPOVEDAČI 2 13. PESNICI 3 14. DOSITEJ OBRADOVIĆ , IZABRANI SPISI 15. VUK STEFANOVIĆ KARDŽIĆ 1 , PRVI I DRUGI SRPSKI USTANAK , ŽIVOT I OB. 16. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ 2 , KRITIKE I POLEMIKE 17. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ 3 , PISMA 18. JOVAN STERIJA POPOVIĆ 1 , KOMEDIJE 19. JOVAN STERIJA POPOVIĆ 2 , PESME , PROZA 20. PROTA MATIJA NENADOVIĆ , MEMOARI 21. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ 1 , PJESME , LUČA MIKROKOZMA , GORSKI VIJENAC 22. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ 2 , LAŽNI CAR ŠĆEPAN MALI , PISMA 23. BRANKO RADIČEVIĆ , RUKOVET 24. LJUBOMIR NENADOVIĆ , ODABRANA DELA 25. STJEPAN MITROV LJUBIŠA , PRIPOVETKE 26. MARKO MILJANOV , JESEN RATNIKA 27. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ , PESME 28. ĐURA JAKŠIĆ , PESME , JELISAVETA , PROZA 29. MEMOARI 18. I 19. VEKA 30. JAKOV IGNJATOVIĆ , ODABRANA DELA 1 31. JAKOV IGNJATOVIĆ , ODABRANA DELA 2 32. SVETOZAR MARKOVIĆ , ODABRANI SPISI 33. MILOVAN GLIŠIĆ , ODABRANA DELA 34. LAZA LAZAREVIĆ , PRIPOVETKE 35. JANKO VESELINOVIĆ , HAJDUK STANKO 36. SVETOLIK RANKOVIĆ , GORSKI CAR , PRIPOVETKE 37. VOJISLAV ILIĆ , IZABRANA DELA 38. STEVAN SREMAC 1 , POP ĆIRA I POP SPIRA 39. STEVAN SREMAC 2 , ZONA ZAMFIROVA , PRIPOVETKE 40. STEVAN SREMAC 3 , IVKOVA SLAVA , VUKADIN 41. LAZA KOSTIĆ , ODABRANA DELA 1 42. LAZA KOSTIĆ , ODABRANA DELA 2 43. LJUBOMIR NEDIĆ , STUDIJE IZ SRPSKE KNJIŽEVNOSTI 44. RADOJE DOMANOVIĆ , SATIRE 45. IVO ĆIPIKO , PAUCI , PRIPOVETKE 46. PETAR KOČIĆ , IZABRANE STRANICE 47. BORISAV STANKOVIĆ 1 , NEČISTA KRV , KOŠTANA 48. BORISAV STANKOVIĆ 2 , PRIPOVETKE 49. BOGDAN POPPOVIĆ , OGLEDI I ČLANCI IZ KNJIŽEVNOSTI 50. MILAN RAKIĆ , PESME 51. ALEKSA ŠANTIĆ , IZABRANE STRANICE , SVETOZAR ĆOROVIĆ , IZABRANE STRANE 52. JOVAN DUČIĆ , PESME , PUTOPISI , ESEJI 53. SIMO MATAVULJ 1 , BILJEŠKE JEDNOG PISCA , BAKONJA FRA BRNE 54. SIMO MATAVULJ 2 , PRIPOVETKE , O KNJIŽEVNOSTI 55. VLADISLAV PETKOVIĆ DIS , PESME 56. SIMA PANDUROVIĆ , PESME 57. BRANISLAV NUŠIĆ , ODABRANE KOMEDIJE 58. JOVAN SKERLIĆ 1 , STUDIJE 59. JOVAN SKERLIĆ 2 , KRITIKE 60. SLOBODAN JOVANOVIĆ , PORTRETI IZ ISTORIJE I KNJIŽEVNOSTI 61. BRANIMIR ĆOSIĆ , POKOŠENO POLJE 62. IZBOR SRPSKOG PUTOPISA 63. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI 1 64. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI 2 65. JOVAN POPOVIĆ ,IZABRANE STRANICE , ĐORĐE JOVANOVIĆ , IZABRANE STRANICE 66. ISIDORA SEKULIĆ 1 , PROZNI RADOVI 67. ISIDORA SEKULIĆ 2 , OGLEDI 68. RASTKO PETROVIĆ , IZBOR 1 69. RASTKO PETROVIĆ , IZBOR 2 70. MILOŠ CRNJANSKI 1 , LIRIKA , PROZA , ESEJI 71. MILOŠ CRNJANSKI 2 , SERBIA , SEOBE , LAMENT NAD BEOGRADOM 72. MOMČILO NASTASIJEVIĆ , PESME PRIPOVETKE DRAME 73. STOJAN NOVAKOVIĆ , IZ SRPSKE ISTORIJE 74. STANISLAV VINAVER , ČUVARI SVETA 75. VELJKO PETROVIĆ 1 , PRIPOVETKE 76. VELJKO PETROVIĆ 2 , PESME , ESEJI 77. IVO ANDRIĆ 1 , PRIPOVETKE 78. IVO ANDRIĆ 2 , NA DRINI ĆUPRIJA 79. MARKO RISTIĆ , OBJAVA POEZIJE 80. MILAN BOGDANOVIĆ , KRITIKE 81. ISAK SAMOKOVLIJA , PRIPOVETKE 82. DESANKA MAKSIMOVIĆ , PESME 83. DUŠAN MATIĆ , IZBOR TEKSTOVA 84. OSKAR DAVIĆO , SUNOVRATI 85. BRANKO COPIC 86. MIHAILO LALIĆ , ZLO PROLJEĆE 87. DOBRICA ĆOSIĆ , KORENI 88. NOVINARI 89. FILOZOFI 90. NAUČNICI 91. ESEJI O UMETNOSTI 92. RATNI DRUGOVI 93. VIĐENJE RATA 94. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI 3 95. DEČJA POEZIJA SRPSKA 96. PESNIČKI PREVODI 97. PESNICI 4 98. PRIPOVEDAČI 3 99. PRIPOVEDAČI 4 100.ESEJISTI I KRITIČARI Stanje vrlo dobro kao na slikama, bez oštećenja. NOVILOK.

Zlatna serija 1-100, remasterizovani, reprintovani u originalnoj dimenziji. Dati primeri kako to izgleda u odnosu na original. ocuvano spisak epizoda 1968 1. Teks Viler: Četiri obračuna 2. Žan Kanada: Blago u pećini 3. Deni i Sam: Pakleni poduhvat 4. Red Bak: Podvig u divljini 5. Veliki Džudok: Veliki Džudok 6. Red Bak: Kobno zlato 7. Teks Viler: Jedan protiv dvadeset 8. Teks Viler: Smrt u senci 9. Lobo Kid: Lobo kid 10. Lari: Dan osvete 11. Alan: Posle poraza 12. Gan Flint: Gan Flint 13. Zagor: Nasilje u Darkvudu 14. Tim i Dasti: Pirati Misurija 15. Deni i Sam: Crni orao 16. Deni i Sam: Pustinjom u smrt 17. Zagor: Klark Siti 1969 18. Teks Viler: Kazna za oholog pukovnika 19. Teks Viler: Mračne sile 20. Agent Pigi: Grob za revolveraša 21. Zagor: Kuća užasa 22. Rik Random: Zločin putuje vasionom 23. Rori Mekdaf: Ostrvo strave 24. Brad Logan: Rat senki 25. Teks Viler: Poslednje putovanje u Silver Bel 26. Zagor: Ubica iz mraka 27. Tim i Dasti: Vatanka i njegovi đavoli 28. Tim i Dasti: Blago u jazbini dabrova 29. Rik Rendom: Teror iz kosmosa 30. Zagor: Specijalna misija 31. Bak Džon: Lažna optužba 32. David Dafti: Špijun `13` 33. Teks Viler: Tajanstveni Mister `Pi` 34. Teks Viler: Odbrana ranča 35. Teks Viler: Obala varvara 36. Teks Viler: Bokerova banda 37. Teks Viler: Krvavo koplje 38. Mali rendžer: Tajanstveni oklopnik 39. Zagor: Tajna jezera Iri 40. Lindi Manon: Zarobljenica močvare 41. Mali rendžer: Manituov znak 42. Teks Viler: Zaseda u kanjonu 1970 43. Teks Viler: Avantura na Rio Grande 44. Narednik Jork: Demonski jahači 45. Teks Viler: Strela smrti 46. Teks Viler: Satanijino čudovište 47. Teks Ton: Pljačka u Meksiku 48. Teks Viler: Teks na krvavom tragu 49. Red Bak: Lovci na skalpove 50. Mali rendžer: Tajna indijanskog groblja 51. Džet Logan: Avet sa dna okeana 52. Mali rendžer: Ranč utvara 53. Zagor: Bomba profesora Veribada 54. Mali rendžer: Lažni žig `M7` 55. Priče sa Divljeg Zapada: Misija kapetana Klerka 56. Priče sa Divljeg Zapada: Osvetnički tomahavk 57. Priče sa Divljeg Zapada: Krv je potekla 58. Priče sa Divljeg Zapada: Pohod na Teksas 59. Priče sa Divljeg Zapada: Komančeros Kordero 60. Priče sa Divljeg Zapada: Poslednji metak 61. Priče sa Divljeg Zapada: Karavan u plamenu 62. Priče sa Divljeg Zapada: Korak do smrti 63. Priče sa Divljeg Zapada: Teror u pustinji 64. Priče sa Divljeg Zapada: Nevidljiva strela 65. Priče sa Divljeg Zapada: Prepad na diližansu 66. Priče sa Divljeg Zapada: Krvavi Kanzas 1971 67. Priče sa Divljeg Zapada: U krugu smrti 68. Priče sa Divljeg Zapada: Bekstvo od prošlosti 69. Priče sa Divljeg Zapada: Noć čuvara lukova 70. Priče sa Divljeg Zapada: Okršaj na reci 71. Priče sa Divljeg Zapada: Napad s leđa 72. Priče sa Divljeg Zapada: Bubnjevi iz močvare 73. Priče sa Divljeg Zapada Zemlja je zadrhtala 74. Priče sa Divljeg Zapada Velika zavera 75. Dejvi Kroket: Igra skalpova 76. Dejvi Kroket: Ubica sa ožiljkom 77. Bill Brothers: Tri brata osvetnika 78. Bill Brothers: Maskirani razbojnici 79. Bill Brothers: Ratna varka 80. Mali Rendžer: Pozornica smrti 81. Venson Bajon: Pobuna robova 82. Džuma Kid: Leglo razbojnika 83. Zagor: Otrovni totem 84. Mali Rendžer: Vešala čekaju 85. Komandant Mark: Komandant Mark: 86. Komandant Mark: Vukovi sa Ontarija 87. Komandant Mark: Zaliv gromova 88. Komandant Mark: Blago mrtvog gusara 89. Komandant Mark: Klopka na brodu 90. Komandant Mark: Herojska predstraža 1972 91. Komandant Mark: Dragoceni tovar 92. Komandant Mark: Streljanje u zoru 93. Komandant Mark: Vobak napada 94. Komandant Mark: Otmica žalosne sove 95. Komandant Mark: Izazov smrti 96. Komandant Mark: Neko je izdajnik 97. Komandant Mark: Plamena grobnica 98. Komandant Mark: Tajanstvena senka 99. Komandant Mark: Avetinjski brod 100. Komandant Mark: Čovek bez lica

Srpska knjizevnost u 100 knjiga, kapitalan komplet srpski pisci – kapitalan komplet najobimniji komplet srpske knjizevnosti izdat kod nas. Izdavaci: Srpska Knjizevna Zadruga, Matica Srpska, 1958-1966. Tvrd platneni povez, format knjiga 14×20, cirilica, preko 20 000 strana ukupno. 1. stara srpska književnost 1 2. stara srpska književnost 2 3. antologija narodnih lirskih pesama 4. antologija narodnih epskih pesama 1 5. antologija narodnih epskih pesama 2 6. antologija narodnih pripovedaka 7. antologija narodnih umotvorina 8. antologija starije srpske poezije 9. pesnici 1 10. pesnici 2 11. pripovedači 1 12. pripovedači 2 13. pesnici 3 14. dositej obradović , izabrani spisi 15. vuk stefanović kardžić 1 , prvi i drugi srpski ustanak , život i ob. 16. vuk stefanović karadžić 2 , kritike i polemike 17. vuk stefanović karadžić 3 , pisma 18. jovan sterija popović 1 , komedije 19. jovan sterija popović 2 , pesme , proza 20. prota matija nenadović , memoari 21. petar petrović njegoš 1 , pjesme , luča mikrokozma , gorski vijenac 22. petar petrović njegoš 2 , lažni car šćepan mali , pisma 23. branko radičević , rukovet 24. ljubomir nenadović , odabrana dela 25. stjepan mitrov ljubiša , pripovetke 26. marko miljanov , jesen ratnika 27. jovan jovanović zmaj , pesme 28. đura jakšić , pesme , jelisaveta , proza 29. memoari 18. i 19. veka 30. jakov ignjatović , odabrana dela 1 31. jakov ignjatović , odabrana dela 2 32. svetozar marković , odabrani spisi 33. milovan glišić , odabrana dela 34. laza lazarević , pripovetke 35. janko veselinović , hajduk stanko 36. svetolik ranković , gorski car , pripovetke 37. vojislav ilić , izabrana dela 38. stevan sremac 1 , pop ćira i pop spira 39. stevan sremac 2 , zona zamfirova , pripovetke 40. stevan sremac 3 , ivkova slava , vukadin 41. laza kostić , odabrana dela 1 42. laza kostić , odabrana dela 2 43. ljubomir nedić , studije iz srpske književnosti 44. radoje domanović , satire 45. ivo ćipiko , pauci , pripovetke 46. petar kočić , izabrane stranice 47. borisav stanković 1 , nečista krv , koštana 48. borisav stanković 2 , pripovetke 49. bogdan poppović , ogledi i članci iz književnosti 50. milan rakić , pesme 51. aleksa šantić , izabrane stranice , svetozar ćorović , izabrane strane 52. jovan dučić , pesme , putopisi , eseji 53. simo matavulj 1 , bilješke jednog pisca , bakonja fra brne 54. simo matavulj 2 , pripovetke , o književnosti 55. vladislav petković dis , pesme 56. sima pandurović , pesme 57. branislav nušić , odabrane komedije 58. jovan skerlić 1 , studije 59. jovan skerlić 2 , kritike 60. slobodan jovanović , portreti iz istorije i književnosti 61. branimir ćosić , pokošeno polje 62. izbor srpskog putopisa 63. književni istoričari i kritičari 1 64. književni istoričari i kritičari 2 65. jovan popović ,izabrane stranice , đorđe jovanović , izabrane stranice 66. isidora sekulić 1 , prozni radovi 67. isidora sekulić 2 , ogledi 68. rastko petrović , izbor 1 69. rastko petrović , izbor 2 70. miloš crnjanski 1 , lirika , proza , eseji 71. miloš crnjanski 2 , serbia , seobe , lament nad beogradom 72. momčilo nastasijević , pesme pripovetke drame 73. stojan novaković , iz srpske istorije 74. stanislav vinaver , čuvari sveta 75. veljko petrović 1 , pripovetke 76. veljko petrović 2 , pesme , eseji 77. ivo andrić 1 , pripovetke 78. ivo andrić 2 , na drini ćuprija 79. marko ristić , objava poezije 80. milan bogdanović , kritike 81. isak samokovlija , pripovetke 82. desanka maksimović , pesme 83. dušan matić , izbor tekstova 84. oskar davićo , sunovrati 85. branko copic 86. mihailo lalić , zlo proljeće 87. dobrica ćosić , koreni 88. novinari 89. filozofi 90. naučnici 91. eseji o umetnosti 92. ratni drugovi 93. viđenje rata 94. književni istoričari i kritičari 3 95. dečja poezija srpska 96. pesnički prevodi 97. pesnici 4 98. pripovedači 3 99. pripovedači 4 100.esejisti i kritičari KNJIGE SE PRODAJU U STANJU KOJE JE PRIKAZANO NA SLICI ! ! ! ________________________________________________________ Stanje vrlo dobro-prihvatljivo, knjige su pogodne za čitanje, imaju manje znakove korišćenja ili starenja, ponegde neznatna senka na povezu ili podvučen tekst... Delo je kompletno, bez nedostajućih strana. polovno sa vidljivim znacima korišćenja. LOKŠEST

Originalni meki i tvrdi kartonski povezi. Odlična / vrlo dobra očuvanost, bez oštećenja. Jezik srpski, latinica i ćirilica. LOT sadrži sledeće naslove: 1. Kristofer Najt, Robert Lomas, HIRAMOV KLjUČ. FARAONI, SLOBODNI ZIDARI I OTKRIĆE ISUSOVIH TAJNIH SVITAKA, Sremski Karlovci, 2005. 2. Kristofer Najt, Robert Lomas, DRUGI MESIJA. TEMPLARI, TORINSKI POKROV I VELIKA TAJNA MASONERIJE, Sremski Karlovci, 2008. 3. Kristofer Najt, Robert Lomas, KNjIGA O HIRAMU. SLOBODNO ZIDARSTVO, VENERA I TAJNI KLjUČ ISUSOVOG ŽIVOTA, Sremski Karlovci, 2007. 4. Savino Batanov, ZATVORENIK 46664 I DRUGE MASONSKE PRIČE, b. m., 2014. 5. TAJNA MASONERIJE, SLOBODNI ZIDARI. NAPISAO JEDAN VIŠI BIVŠI FUNKCIONER, Beograd, 1998. 6. SLOBODNO ZIDARSTVO ILI MASONERIJA. UBISTVO KRALjA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA, MARSEJSKI ATENTAT, Beograd, 2002. 7. SLOBODNO ZIDARSTVO ILI MASONERIJA. IZDANjE RADNOG KOMITETA ANTIMASONSKE IZLOŽBE, Beograd, 1998. 8. A. Knez, SLOBODNI ZIDARI - TAJNA HIRAMOVA DRUŽBA, Beograd, 2001. 9. Sreten Stojković, SLOBODNO ZIDARSTVO, Beograd, 2011. 10. Milan Banić, MASONERIJA I JUGOSLAVIJA, Beograd, 2012. 11. `NEIMAR`, IZABRANI TEKSTOVI 1, Beograd, 20133. 12. Đorđe Otašević, BIBLIOGRAFIJA `NEIMARA` (1914-1926), Beograd, 2012. 13. KO SU ONI?, Beograd, 2013. 14. SLOBODNO ZIDARSTVO, Beograd, 2012. 15. W. L. Wilmshurst, ZNAČENjE SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beograd, 2012. 16. Mirko Glojnarić, MASONERIJA U HRVATSKOJ, Beograd, 2012. 17. TAJNE AEROPAGA. SLOBODNO ZIDARSTVO JOVANOVSKO I ANDREJEVSKO, b. m., b. g. 18. Oleg Platonov, TRNOV VENAC RUSIJE. TAJNA ISTORIJA MASONSTVA, Beograd, 2011. 19. Stevan V. Nikolić, MIR RUŽE. SMISAO SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beograd, 2010. 20. Pol Nodon, MASONI, Beograd, 2000. 21. dr Ratibor M. Đurđević, DA LI POSTOJI JUDEO-MASONSKA ZAVERA PROTIV HRISTA I ČOVEKOVE SLOBODE? KORENI NOVOG SVETSKOG PORETKA, Beograd, 1996. 22. Žolt Lazar, NASTANAK MASONERIJE. UTICAJ KULTURNIH I POLITIČKIH ČINILACA NA POJAVU MODERNOG SLOBODNOG ZIDARSTVA, Novi Sad, 2009. 23. Anri Dirvil, MASONI, Novi Sad, 2012. 24. Anri Dirvil, MASONI, Beograd, 1991. 25. SLOBODNO ZIDARSTVO. PISMA BRATA SR. J. STOJKOVIĆA, Veternik, 2001. 26. Oleg Platonov, RUSIJA POD VLAŠĆU MASONA, Beograd, 2002. 27. Stevan V. Nikolić, SMISAO SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beogradd, 2008. 28. Stevan V. Nikolić, KRALjEVSKA UMETNOST. TRI VEKA SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beograd, 2007. 29. Frančesko Bruneli, PUT INICIJACIJA I NOVA ERA. ULOGA MASONERIJE U ERI VODOLIJE, Beograd, 2008. 30. Menli Palmer Hol, TAJNA HIRAMA ABIFA. IZGUBLjENI KLjUČEVI SLOBODNOG ZIDARSTVA, Šabac, 2001. 31. Anri Darvil, MASONI, Beograd, 1990. 32. Tihomir Bunović, SLOBODNO ZIDARSTVO SVETSKI POZNATO, A IPAK TAJANSTVENO, Beograd, 2009. 33. Aleksandar Gize, UVOD U SLOBODNO ZIDARSTVO, Beograd, 2006. 34. Klaus-Jirgen Grin, FILOZOFIJA SLOBODNOG ZIDARSTVA. INTERKULTURALNA PERSPEKTIVA, Beograd, 2008. 35. dr Dimitrije Dimo Vujović, FRANCUSKI MASONI I JUGOSLOVENSKO PITANjE 1914-1918, Beograd, 1994. 36. Dragan Kolarević, VELIKA SRBIJA, JUGOSLAVIJA, MASONI, Beograd, 2022. 37. Stevan V. Nikolić, SLOBODNO ZIDARSTVO U SRBIJI / FREEMASONRY IN SERBIA, Beograd, 2011. 38. Dejvid Šugerts, TAJNE UDOVIČINOG SINA, Novi Sad, 2009. 39. Robert L. D. Kuper, RAZOTKRIVANjE MASONSKIH TAJNI, Beograd, 2007. 40. Stevan V. Nikolić, KRALjEVSKA UMETNOST, Beograd, 2010. 41. W. L. Wilmshurts, ZNAČENjE SLOBODNOG ZIDARSTVA, b. m., b. g. 42. TREĆE OKO: MASONI SKROJILI DANAŠNjU SRBIJU?, broj 586, Beograd, 2012. 43. NEIMAR. ORGAN VELIKE LOŽE SRBA, HRVATA I SLOVENACA JUGOSLAVIJA, br. 4, Beograd, 1922. 44. NEIMAR. ORGAN JUGOSLOVENSKIH SLOBODNIH ZIDARA, br. 5, Beograd, 1922. 45. NEIMAR. ORGAN JUGOSLOVENSKIH SLOBODNIH ZIDARA, br. 9, Beograd, 1922. 46. NEIMAR / L’ARCHITECTE – MASONSKI ČASOPIS / REVUE MASONIQUE, br. 38, Beograd, 1935. 47. NOVA EVROPA, knjiga XXXIV, br. 2, Beograd, 1941. (tekst: „MASONERIJA U HRVATSKOJ“) 48. Elifas Levi, MASONSKE LEGENDE, Beograd, 2005. 49. Mihailo Popovski, TAJANSTVENI SVET MASONA, Beograad, 1994. 50. Nina Berbervova, LjUDI I LOŽE. RUSKI SLOBODNI ZIDARI U DVADESETOM VEKU, Beograd, 2022. 51. Radmilo K. Stojanović, ČOVEK I STVARNOST SA GLEDIŠTA DREVNOG ISTOKA, Beograd, 1993. 52. Đorđe Ječinac, MALA ISTORIJA SLOBODNOG ZIDARSTVA EVROPE, Beograd, 2012. 53. Klaus-Jirgen Grin, FILOZOFIJA SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beograd, 2021. 54. Karl fon Ekartshauzen, OBLAK NAD SVETIŠTEM, Beograd, 2022. 55. Микеле Марамарко, МАСОНСТВО В ПРОШЛОМ И НАСТОЯЩЕМ / MASONERIJA U PROŠLOSTI I SADAŠNjOSTI, Moskva, 1990. 56. Johan Gotlib Fihte, FILOZOFIJA MASONSTVA, Beograd, 2014. NAPOMENA: Knjige koje su deo ovog LOT-a prodaju se isključivo zajedno.

BIBLIOTEKA BUDUĆNOST, SVESKE 1-82, GODINA I-XXXIV, Požarevac – Pančevo – Beograd, 1908-1941. Naknadni tvrdi kartonski platneni povezi sa zlatotiskom na rikni (hrbatu) + originalni meki papirni omoti pojedinačnih svezaka. Uvezano u 4 toma (tj. knjige). Generalno: odlična očuvanost svih svezaka, njihovih originalnih korica i listova; bez ozbiljnijih oštećenja, podvlačenja, zapisa, osim sporadičnih pečata koji su precrtani. Jezik srpski, ćirilica i latinica, posebna paginacija za svaku svesku. Izdavač i urednik biblioteke: MILOŠ B. JANKOVIĆ, učitelj. EKSTREMNO RETKO KAO KOMPLET SA SVIM SAČUVANIM ORIGINALNIM KORICAMA, A POJEDINE SVESKE SU RARITETI SAME PO SEBI. Komplet sadrži sledeće naslove iz biblioteke „Budućnost“: KNjIGA I: 1: Oto Rile, KAKVA JE NARODNA ŠKOLA, Požarevac, 1908. 2: Oto Rile, OBJAŠNjENjE POLNIH ODNOSA DECI + Garo Magnusen, JE LI NEMORALNA NAGOTA?, Požarevac, 1909. 3: Anton Panekuk, RELIGIJA I SOCIJALIZAM, Požarevac, 1909. 4: Oto Rile: KAKVA TREBA DA BUDE NARODNA ŠKOLA, Požarevac, 1909. 5: Miloš B. Janković, JEDAN LIST IZ ISTORISKE NASTAVE, Požarevac, 1909. 6: Hajnirh Šulc, MAJKA KAO VASPITAČICA. SITNI PRILOZI PROLETERSKOM DOMAĆEM VASPITANjU, Požarevac, 1910. 7: Klara Cetkin, ŠKOLSKO PITANjE, Požarevac, 1910. 8: Hajnrih Šulc, SOCIJALNA DEMOKRATIJA I ŠKOLA, Požarevac, 1911. 9: Ludvik Voltman, ETIKA SEKSUALNOG ŽIVOTA, Požarevac, 1912. 10: Miloš B. Janković, ŠKOLA BEZ BOGA. PROTIV HRIŠĆANSKIH ZABLUDA U NARODNOJ ŠKOLI, Požarevac, 1912. 11: Robert Sajdel, RUČNI RAD KAO PODLOGA HARMONIJSKOG OBRAZOVANjA I VASPITANjA, Beograd, 1913. 12: Robert Sajdel, ŠKOLA BUDUĆNOSTI – ŠKOLA RADA, Beograd, 1914. 13: Miloš B. Janković, ZAŠTO TRAŽIMO SVETOVNOST NASTAVE, Beograd, 1919. 14: Miloš B. Janković, KO TRAŽI SVETOVNOST NASTAVE?, Beograd, 1920. 15: Miloš B. Janković, RELIGIJA I ŠKOLA, Beograd, 1921. KNjIGA II: 16: DEČJE PITANjE, Beograd, 1921. 17: Vilhelm Berner, VASPITANjE ZA PRINCIP MIRA, Pančevo, 1922. 18: Miloš B. Janković, I. IZ UČITELjSKOG POKRETA, II. DEČJI RAD, Beograd, b.g. 19: Robert Sajdel, CILj VASPITANjA S GLEDIŠTA SOCIJALNE PEDAGOGIKE, Beograd, b.g. 20: Miloš B. Janković, PROTIV KLERIKALIZMA, Beograd, b.g. 21: Robert Sajdel, DEMOKRATIJA, NAUKA I NARODNO OBRAZOVANjE, Beograd, 1924. 22: V. Posner, JEDINSTVENA RADNA ŠKOLA, Beograd, 1924. 23: Robert Sajdel, NEPOZNATI PESTALOCI KAO SOCIJALNI POLITIČAR I SOCIJALNI PEDAGOG, Beograd, 1924. 24: Oto Rile, OPHOĐENjE SA DECOM, I, Beograd, 1925. 25: J. Ajzenštedter, SISTEM VASPITANjA MARIJE MONTESORI, Beograd, 1925. 26: N. Dernov, NASTAVNI PROGRAM PEDAGOŠKIH TEHNIKUMA U RUSIJI, Beograd, 1927. 27: M. Pistrak, OSNOVNI PROBLEMI ŠKOLE RADA, I. SVESKA, Beograd, 1928. 28: M. Pistrak, OSNOVNI PROBLEMI ŠKOLE RADA, II. SVESKA, Beograd, 1928. 29: M. Pistrak, OSNOVNI PROBLEMI ŠKOLE RADA, III. SVESKA, Beograd, 1928. 30: Oto Glekel, ŠKOLA DRESURE. ŠKOLA UČENjA. ŠKOLA RADA, Beograd, 1929. 31: Helmut fon Braken, TELESNA KAZNA U VASPITANjU. SOCIOLOŠKA, PSIHOLOŠKA I PEDAGOŠKA ISTRAŽIVANjA, I, Beograd, 1930. 32: Helmut fon Braken, TELESNA KAZNA U VASPITANjU. SOCIOLOŠKA, PSIHOLOŠKA I PEDAGOŠKA ISTRAŽIVANjA, II, Beograd, 1930. 33: Helmut fon Braken, TELESNA KAZNA U VASPITANjU. SOCIOLOŠKA, PSIHOLOŠKA I PEDAGOŠKA ISTRAŽIVANjA, III, Beograd, 1930. KNjIGA III: 34: Alfred Adler, DECA KOJA SE TEŠKO VASPITAVAJU, Beograd, 1932. 35: Ervin Wexberg, PLAŠLjIVO DETE, Beograd, 1932. 36-37: Ada Beil, JOGUNASTO DETE + Fritz Kunkel, GLUPO DETE, Beograd, 1932. 38: Ruth Kunkel, SEKSUALNO RANO SAZRELO DETE, Beograd, 1932. 39: M. Schirrmeister, RAZMAŽENO DETE, Beograd, 1932. 40: Alfred Appelt, MUCAVO DETE, Beograd, 1932. 41: Otto Naegele, KRIMINALNO DETE, Beograd, 1932. 42: Otto Ruhle, ZAPUŠTENO DETE, Beograd, 1933. 43: Otto Kaus, JEDINČE, Beograd, 1933. 44-48: DECA KOJA SA TEŠKO VASPITAVAJU: Hermann Weiskopf, LENjO DETE + Leonhard Seif, UZORNO DETE + Max Reis, BOLEŠLjIVO DETE + Sofie Lazarsfeld, LAŽLjIVO DETE + Hugo Freund, DETE KOJE MOKRI PODA SE, Beograd, 1933. 49-53: DECA KOJA SE TEŠKO VASPITAVAJU: Hilde Krampflitschek, FANTASTIČNO DETE + Kuri Seelmann, NAJMLAĐE I NAJSTARIJE DETE + Heinz Jakoby, NAPRASITO DETE + Alice Ruhle, PASTORČE + Bruno Krause, BOGALjASTO DETE, Beograd, 1934. KNjIGA IV: 54: UČITELjI, ŠKOLE I PROFESIONALNO OBRAZOVANjE, Beograd, 1935. 55: Otto Ruhle, TI I TVOJE DETE + J. Zilberfarb, TEZE O ISTORIJI PEDAGOGIKE, Beograd, 1935. 56: Otto Ruhle, OPHOĐENjE SA DECOM, Beograd, 1936. 57: ŠKOLA RADA – PROBLEM LAIČNOG MORALA – PATNjE DECE – DANAŠNjE DETE, Beograd, 1937. 58: VASPITANjE MALE DECE – MALO DETE, NjEGOVE NEVOLjE I VASPITANjE – ZA PRILAGOĐAVANjE DECI – PROBLEMI ŠKOLE RADA – IZVOD IZ NASTAVNOG PLANA U BELGIJI – NEMAČKA PEDAGOGIKA – POTREBA ŠIRENjA PEDAGOŠKIH KNjIGA U NAROD – ZA UČITELjSKU SLOGU – POL ROBEN KAO VASPITAČ, Beograd, 1937. 59: ŠKOLA BUDUĆNOSTI – DETE – OBJAŠNjENjE POLNIH ODNOSA NAJMANjIM – DEČJE MANE. O ONANIJI – PEDAGOŠKE IDEJE KABEA – KNjIŽEVNI PREGLED, Beograd, 1937. 60: SEKSUALNI PROBLEM U SVETLOSTI INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE – DEMOKRATSKA MISAO U NASTAVI I NjENI PROTIVNICI – DEKLAMACIJE U ŠKOLI RADA – SVE ZA UČITELjSKU SLOGU, Beograd, 1937. 61: HUMANISTIČKA MISAO U NASTAVI I NjENI PROTIVNICI – DEČJA SEKSUALNOST – TAKTIKA UČITELjSKOG POKRETA, Beograd, 1938. 62: M. Đurin, SAVREMENI PEDAGOŠKI PROBLEMI + NAUČNA PEDAGOGIKA I PEDOLOGIJA – ŠKOLA RADA – NASTAVNI PLAN I PROGRAM – METODIKA NOVE ŠKOLE – PITANjE UDžBENIKA – DALTON PLAN – PUTEVI NOVOJ ŠKOLI, Beograd, 1938. 63: Š. I. Ganelin, A. I. HERCEN KAO PEDAGOG I UČITELj, Beograd, 1938. 64: A. N. Veselov, UŠINSKI O NARODNOM UČITELjU, Beograd, 1938. 65: Miloš B. Janković, PRETEČE ŠKOLE RADA, Beograd, 1938. 66: T. K. Čuguljev, PESTALOCI I PROBLEMI VASPITANjA + Shelley Wang, NARODNA PROSVETA U KINI, Beograd, 1939. 67: PEDAGOŠKI POGLEDI BJELINSKOG, Beograd, 1939. 68: L. N. TOLSTOJ O NARODNOM UČITELjU, Beograd, 1939. 69: PEDAGOŠKE IDEJE EMANUELA KANTA, Beograd, 1939. 70: Miloš B. Janković, DISCIPLINA U ŠKOLI, Beograd, 1939. 71: Miloš B. Janković, ZA STALEŠKO JEDINSTVO, Beograd, 1939. 72: O. E. Sirkina, L. N. TOLSTOJ I „SLOBODNO VASPITANjE“, Beograd, 1939. 73: A. F. Šiškin, TEORIJA VASPITANjA DENI DIDROA, Beograd, 1940. 74: J. N. Medinski, PEDAGOŠKE IDEJE N. G. ČERNIŠEVSKOG I N. A. DOBROLjUBOVA, Beograd, 1940. 75: I. P. Margolin, O PEDAGOŠKOM TAKTU (UČITELjEVE ZABELEŠKE), Beograd, 1940. 76: J. N. Medinski, PEDAGOŠKE IDEJE A. DISTERVEGA I H. SPENSERA, Beograd, 1940. 77: J. N. Medinski, PEDAGOŠKE IDEJE SOCIJALISTA-UTOPISTA POČETKOM XIX VEKA, Beograd, 1940. 78: N. A. Dobroljubov, O ZNAČAJU AUTORITETA U VASPITANjU. MISLI POVODOM „ŽIVOTNIH PITANjA“ G. PIROGOVA, Beograd, 1940. 79: V. Rotenberg, DISTERVEG O UČITELjU, Beograd, 1941. 80: NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA OSNOVNE ŠKOLE U SSSR, I, Beograd, 1941. 81: N. M. Šuljman, KAKO SE DOBAR UČITELj PRIPREMA ZA NASTAVNI ČAS, Beograd, 1941. 82: J. A. Arkin, RAZUMEJU LI RODITELjI UVEK SVOJU DECU, Beograd, 1941.

Za prijatelje Engleze. Odnosi. Retko i znacajno. Stanje kao na snimcima. Михаило Јовановић Писмо патріярха православно-католичке восточне цркве о православной вěри : писано Енглезима 1723 год. Остали наслови Писмо патријарха православно-католичке восточне цркве о православној вери Врста/садржај тыпе оф материал писма Језик српски Година 1864 Издавање и производња У Београду : у Државной кньигопечатньи, 1864 Физички опис [2], 34 стр. ; 19 cm. Место: Београд Држава: Србија Година: 1864 Издавач: Књажеско српска књигопечатња Предметне одреднице: Религија Сигнатура: Р19Ср II 460.1 COBISS.SR-ID: 135510791 Језик: српски Врста грађе: Штампана Колекције: Српске књиге од 1801. до 1867. године ЈОВАНОВИЋ, Михаило Писмо патріярха православно-католичке восточне цркве о православной вѣри : писано Енглезима 1723 год. - У Београду : у Државной кньигопечатньи, 1864. - [2], 34 стр. ; 19 cm. Новаковић 2696; Кириловић 2365; КНБС 990; Српске штампане књиге БМС 1801-1867, 1639. - Аутор дат према КНБС. Михаило Јовановић, световно име Милоје (Соко Бања, 19/31. август 1826 — Београд, 5/17. фебруар 1898), епископ, архиепископ београдски и митрополит Српске православне цркве.1) Биографија Рођен је 19/31. августа 1826. године у варошици Соко Бањи, од мајке Марије и оца Милована.2) Његови родитељи су се раније звали Кашмерци и у Соко Бању су се доселили из села Трговишта, испод Врмџе.3) Школовање Основну школу је завршио у месту рођења.4) Завршио је нижу гимназију у Зајечару и Неготину.5) У Неготину је био питомац Доситеја Новаковића. Завршио је Богословију у Београду 1846, где је био питомац Петра Јовановића, који га је одредио за свог наследника. Као једног од својих најбољих ђака, тадашњи митрополит Петар га је заједно са још петорицом кандидата, послао 1846.6) на студије у Кијев,7) на Кијевску духовну семинарију, у трајању од три године, а затим и Духовну академију, коју је завршио са одличним успехом 1853,8) заједно са Савом Сретеновићем. Тиме је стекао академско образовање и степен кандидата за одбрану дисертације, под називом „Преглед историје српске цркве“.9) После тога је отишао у Кијевско-печерску лавру и замонашио се10) (1853)11) Тада је узео монашко име Михаило. Две недеље касније кијевски митрополит Филарет га је рукоположио у чин јерођакона, а четири дана касније за јеромонаха.12) Епископ Вративши се после седмогодишњег студирања13) у Србију 1854,14) краће време је радио као професор Семинарије у Београду,15) а октобра исте године у Крагујевцу је изабран за епископа шабачког.16) Истог месеца је произведен за архимандрита студеничког, хиротонисан за епископа у београдској Саборној цркви и убрзо устоличен у Шапцу.17) Један од његових првих предлога на архијерејском сабору је био да се српски епископи и митрополити, као монаси називају и потписују само именом, без презимена, што је сабор и усвојено.18) Шабачком епархијом је управљао близу пет година. У Шапцу је започео свој разноврсни национални рад.19) Још као епископ се веома заинтересовао за судбину српског народа у целини, нарочито Срба у неослобођеним крајевима.20) Био је потпуно свестан националне мисије Србије код српског народа, јер мада су живели у другој држави, Срби су се окретали ка матици, у жељи за ослобођењем. Настојао да систематизује и појача државну помоћ и пропаганду, ради заштите народа.21) Митрополит После изнуђене оставке22) митрополита Петра 1859,23) који је отишао у Аустрију да тамо буде епископ једне од српских епархија у Војводини,24) Михаило је са непуних 33 године изабран за митрополита српског.25) За митрополита је изабран на архијерејском сабору, који је сазвао Милош Обреновић 25. јула/6. августа у Крагујевцу.26) Управљао је за време владавине четири Обреновића: Милоша, Михаила, Милана и Александра и по династичком уверењу је био Обреновићевац.27) Митрополит Михало је наставио посао око организовања Српске цркве, који је започео његов претходник митрополит Петар Јовановић.28) Био је покретач и учествовао је у свим добротворним и патриотским друштвима и акцијама. За време његове управе Митрополија београдска је била средиште рада на ослобођењу Срба под туђинском влашћу, побољшавању њиховог положаја, као и целокупног српског народа.29) У марту 1868. године обратио се министру просвете са предлогом да се оснује Просветни одбор Срба у Турској.30) Његов предлог је прихваћен. Одбор су чинили Нићифор Дучић, који је изабран за председника, а уз њега су били професори Милош Милојевић, Панта Срећковић и Стојан Новаковић. Касније су им се придружили Љубомир Ковачевић, Сима Андрејевић Игуманов и други. Одбор је био задужен за одржавање везе са српским народом под турском влашћу, да развија просветно-културни рад, предлаже оснивање школа, спрема учитеље и професоре за рад у тим школама, предлаже обнављање и подизање цркава тамо где је то било могуће, а мишљење и процене одбора, у великој мери су помагали Министарству иностраних дела у одређивању националне политике.31) Такође је 1868. године предложио отварање посебног одељења Богословије, имајући у виду коментаре њених професора, који су приметили да младићи из турских крајева долазили довољно припремљени, као ђаци из Србије који су ову школу уписивали после четворогодишње гимназије.32) Друго одељење Богословије је отворено 1873. године, под називом Страначка богословија, са циљем да спрема учитеље и свештенике, као националне раднике.33) За то одељење је Стојан Новаковић направио посебан план, а школовање је трајало три године.34) После тога су питомци могли да наставе школовање на Великој школи или у иностранству, такође о трошку државе Србије.35) Они су у ратовима за ослобођење 1876-1878. учествовали у ослобођењу од Турака. У неослобођеним крајевима бавили су се просвећивању и јачањем наде у ослобођење.36) За време Херцеговачког устанка, Првог и Другог српско-турског рата (1875—1878) одржавао је везе са српским устаницима, који су му се обраћали за савет и помоћ. На његов предлог је у октобру 1876. основан је Одбор за старање о купљењу прилога за Србе из Старе Србије, Босне и Херцеговине и Бугарске, а он је био председник одбора. Био је председник и Међународног комитета за помоћ избеглицама из Босне и Херцеговине.37) Припајањем Нишког, Пиротског и Врањског округа Србији, повећала се територија Цркве у Србији. Из егзархијске више јерархије примљен је у састав Српске цркве, фебруара 1879, митрополит нишки Виктор, који је до смрти остао веран митрополиту Михаилу.38) За време мандата митрополита Михаила, постигнуто је да православна црква у Србији, актом Васељенске патријаршије добије аутокефалност од цариградског патријарха (1879).39) Аутокефалност се односила и на епархије у тада неослобођеним крајевима.40) Као митрополит београдски и архиепископ српски слао је на школовање у Русију, поред богослова и будуће сликаре: Михаила Борисављевића, Живка Југовића, Благоја Кулића, Георгија Момчиловића и Милутина Бл. Марковића.41) Међутим, као љубитељ свих Словена, а на штету српских интереса, доста је помогао успостављању бугарске егзархије, примајући бугарске омладинце на школовање у српским школама, штампајући у Србији књиге за Бугаре и радећи на њиховој духовној обнови.42) Током целе његове управе, свештенство и манастири су се налазили у лошем материјалном стању и сви његови покушаји да тај проблем реши су били безуспешни, јер државне власти нису имали разумевања.43) По свом спољнополитичком опредељењу је био велики русофил,44) јер је у условима католичко-муслиманског окружења, за опстанак Србије сматрао да је неопходно одржавати политичке и културне веза са Русијом,45) због чега је сметао Бечу, кнезу Милану и напредњацима. Бечу је посебно сметао његов утицај преко српских свештеника у Босни, уз материјалну помоћ из руских словенских комитета.46) Када је од словенског комитета добио 80.000 динара за циљеве националне политике, Аустрија се разгневила и тражила да митрополит буде уклоњен са свог положаја.47) После Берлинског конгреса, а као последица пробугарске оријентације Русије, дошло је до спољнополитичке преоријентације у Београду. Њен инспиратор је био, кнез Милан (од 1882 краљ), који се одвојио од Русије и окренуо Аустрији. Још 1880. године он је изазвао велике кадровске промене у српској политици, па је либерал-националиста Јован Ристић, чији је митрополит био близак сарадник, поднео оставку.48) Осим тога, кнез је у Бечу 1881, без знања јавности и Владе, заједно са министром Чедомиљом Мијатовићем закључио „Тајну конвенцију“ са Аустроугарском, којом се обавезао да ће обуставити православну пропаганду у Босни и Херцеговини за њено јединство са Србијом и да неће склапати уговоре ни са једном земљом, док претходно не консултује Хабзбуршку монархију.49) Митроплит Михаило се бавио политиком,50) и био стожер Либералне странке,51) због чега је трпео непријатности, прогоне, а у току шест година је био лишен катедре.52) Кнез Милан, пошто је био врло аустрофилски настројен, хтео је да га уклони, и за то се само чекао повод.53) До митрополитовог сукоба са Владом је дошло када је уведен закон о таксама, који је оптерећивао представнике цркве,54) односно увођењем пореза за рукоположење црквених чиновника.55) Закон је донет без знања и пристанка Светог архијерејског сабора.56) Митрополит је протествовао рекавши да тај закон представља симонију и да је у супротности са Христовом науком, што је ражестило Стојана Новаковића, као министра просвете и црквених дела, који је кнезу предложио разрешавање митрополита Михаила са дужности.57) Кнез Милан је у октобру 1881.58) донео указ којим је митрополит уклоњен из црквене управе,59) без пензије, без издржавања, без икакве потпоре, после двадесет и пет година службе.60) На положај митролита тада је дошао архимандрит Теодосије Мраовић (1883).61) Овај кнежев поступак је у Бечу позитивно оцењен, посебно због кнежеве домишљатости и одлучности, док је у Петровграду изазвао негативне рекције, руски цар Александар III је митрополиту Михаилу нешто пре смене доделио руски орден Светог Александра Невског. Русија се после тога потпуно удаљила од Србије, а као услов за успостављање нормалних међудржавничких односа, тражила је да се митрополит Михаило врати на катедру.62) У Србији су и након његовог одласка настављени сукоби између државе и цркве, дошло је до измене црквеног закона о уређењу свештеничког стања, пошто су и остали епископи одбијали послушност, сви су били збачени са својих положаја, без права на пензију. Влада је поново мењала закон и увела, поред духовних, и цивилна лица у управу Цркве.63) Одлазак у иностранство После збацивања, митрополит Михаило се настанио прво у својој приватној кући на Врачару64) у Београду, а 1883. је морао да напусти Србију.65) Прко Бугарске и Цариграда је путовао у Јерусалим и Палестину, где је по узору на Светог Саву обишао све хришћанске светиње. Затим је био на Светој Гори, где је обишао све манастире, у којима је, по молби светогорских монаха, служио литургије.66) Затим је боравио у Бугарској, најпре у Варни, а касније у Рушчуку. Често мењање места боравка није било својевољно, већ на захтев српске владе, која је будно пратила сва његова кретања, тако да је и у Бугарској постао нежељени гост, није могао да оде ни у Румунију или неку аустроугарску бању.67) На лето 1884. је добио дозволу да отпутује у Русију. Отишао је у Кијев, где се настанио у истој ћелији у Кијев-печерској ларви, у којој је боравио 30 година раније као млад монах.68) У другој половини 1884. у Кијеву је учествовао у прослави педесетогодишњице Кијевског универзитета.69) Остатак времена у изгнанству је провео живећи између Кијева и Москве.70) У Москву је отишао да помогне у спасавању подворја71) Српске православне цркве на Сољанки, у храму Светог Кира и Јована, изграђен 1768. у част Катарине II.72) У Москви је остао све до пролећа 1889.73) Током свог боравка у изнанству бавио се црквеним, културно-просветитељским и политичким радом. Његов политички рад је био конспиративан. Наиме, сви српски радикални емигранти, на челу са Николом Пашићем, који су били су принуђени да после неуспеле Тимочке буне напусте Србију, ступили су одмах у контакт са митрополитом Михаилом, који је у то доба живео у Рушчуку. Покушавали су да га приволе за наставак борбе против Милана Обрановића,74) на шта је он и пристао.75) Протеривање митрополита из Бугарске највероватније се дугује жељи српске владе да га раздовоје од радикала, који су за август 1884. спремали атентат на краља Милана, мада је тај план разоткривен и спречен.76) У званичној Русији је покушај атентата на краља Милана, као и преврата у Србији, који је спремала радикална емиграција, посматран са неповерењем и резервом. Бавећи се пословима око Бугарске, руски кабинет је сматрао да револуција у Србији није дошла у право време и сматрали су да би преврат довео до неминовне аустроугарске окупације.77) Још по доласку у Русију, митрополит Михаило је користио своја познанства у друштвено-политичким круговима, да би добио подршку за планове преврата у Србији.78) Захваљујући његовом посредништву и препорукама, Николи Пашаћу, који је до тада виђен само као нихилиста и бунтовник, порастао је углед, тако да када се крајем 1885. године први пут појавио у Петровграду, у њему су видели савезника.79) Повратак митрополита Када је краљ Милан 1889. године абдицирао, малолетном Александру је додељено Намесништво, које су чинили Јован Ристић, генерал Коста С. Протић и Јован Бели-Марковић, а први акт нове владе је био позив упућен Митрополиту Михаилу, да се врати натраг у Србију и на свој положај у његовој канонској јерархији, док је неканонска (напредњачка) јерахија позвана да се повуче са својих епископских катедри.80) Митрополит Теодосије је својом вољом отишао у пензију.81) Од тада је митрополит Михаило радио на даљем учвршћивању православне вере, како унутар, тако и ван Краљевине Србије, не обазирући се на нове дипломатске протесте Беча, а уз подршку краља Александара Обреновић, који се обавезао да ће бити одан светосавској Цркви.82) Митрополит Михаило је наставио да ради на обнови црквеног живота.83) Одвојио је црквену администрацију од судства. Донесена су два црквена закона, којим су преуређени духовни судови и други црквени односи. Закони су од 1890. ступили на снагу.84) Највиша црквена законодавна власт био је Свети архијерејски сабор, Синод је одлуке Сабора спроводио у живот. Постојала је и Апелаторска конзисторија – Велики црквени суд, као и епархијске конзисторије. Основао је деветогодишњу богословију у Београду 1896, а затим катедру за иконопис, коју је водио сликар и професор Стеван Тодоровић. Основао је више фондова за збрињавање удовица и породица свештеника и ђакона и фонд за васпитавање српских монахиња у руским академијама, фонд за штампање књига у одбрану Православља и поуку народу, фонд за школовање ђака из његовог родног места Соко Бање. Једно време, због силних напада радикала, као и сукоба са министром просвете Љубом Стојановићем око избора неготинског епископа, био је спреман да се повуче у мировину.85) Захтевао је од државних службеника да се једном годишње исповеде и причесте. Био је један од најбољих оратора свог времена и позивао је цело свештенство да раде на том пољу. Трудио се да субије атеистички дух бившег ректора бањалучке богословије Васе Пелагића.86) Биран је за члана Комитета за одбрану хришћана у Отоманском царству. Такође је био председник Друштва за подизање Храма Светог Саве, лији је камен-темељац положен 1879.87) За живота је чинио лична и општа доброчинства. У свом родном крају је подигао задужбине, цркву Светог преображења Господњег (1884—1892) и школу (1894),88) у центру варошице, која и сада носи његово име. У октобру 1894. прославио је четрдесет година службе.89) Умро је 5. фебруара 1898. и сахрањен је у Саборној цркви,90) односно у цркви Светог архангела Михаила у Београду. Његова гробница се налази уз северни зид цркве, преко пута гробнице кнеза Милоша и Михајла Обреновића. Гробни споменик је 1902. године осветио митрополит Инокентије (Јаков) Павловић,91) син шабачког протојереја Јована Павловића.92) Споменик је израдио београдски каменорезац Никола Лукачек, по пројекту архитекте Милорада Рувидића.93) На гробу је уклесано:94) „Љубите српство – љубите православље.” Почасни члан Због својих књижевних радова,95) постао је почасни члан Друштва српске словесности 13/25. јануара 1857. За почасног члана Српског ученог друштва је наименован 29. јула/10. августа 1864. Изабран је за почасног члана Српске краљевске академије 15/27. новембра 1892.96) Истицао се радом на хуманом, социјалном и књижевном раду, за који су га одликовале и стране државе. Изабран је за председника Друштва за ослобођење афричких робова (1862), за члана Алтајске мисије (1866), чији је задатак био ширење хришћанства, почасни члан Универзитета у Петровграду (1869) и Универзитета у Москви (1871), почасни члан Црвеног крста у Бриселу (1871), почасни члан друштва Братства христољубивих у Атини (1876).97) Дела За 40 година свог служења је оставио 49 дела, која су била инспирација генерацијама.98) Књижевни рад му је био врло разноврстан и обиман, посебно у обредном и догматском богословљу. Обновио је српску богословску литературу. Писао је богословске уџбенике, поуке, упутства о унутрашњем поретку у српској цркви и њеним установама, целе томове духовних проповеди, монографије о богословљу и православној апологетици (одбрана православља). За његово најбоље дело се сматра „Одбрана истине“, која је издата у Београду 1877. године, и за коју му је од Кијевска духовна академија дала научни степен магистра богословља99) (1856).100) Главна дела су му:101) „Одбрана истине“, (1877) „Поглед на историју Српске цркве“ (1856) „Душевни дневник“102) „Црквено богословље“103) „Херменевтика“104) „Србљак“105) „Православни проповедник“ (1866, 1867. и 1871) „О лутерантству“106) „О монаштву“107) „Поука матери о васпитању деце“108) „Скуп беседа преко целе године, у недељне и празничне дане“ (1874) „Православна Српска црква у Кнежевини Србији“ (1874) „Хришћанске светиње на Истоку“ (1886) „Света Антонска гора“ (1886) „Књижевни радови“, у две књиге (1895) „Животопис Пресвете Богородице“109) Литература Радован Пилиповић, Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате, Годишњак за научну историју, број 1, Удружење за друштвену историју, Београд, 2012. Радослав Грујић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1927, стр. 181-182 Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 125-126 Сава Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Унирекс, Каленић, Београд, Подгорица, Крагујевац, 1996, стр. 116, 429–431 Миленко Пекић, Митрополит Михаило и Далмација, Зборник Матице српске за историју, број 53, уредник Војин Дабић, Матица српска, 1996, стр. 39-78, ИССН 0352-5716 Знаменити Срби XIX века (1800—1900), уредник Андра Гавриловић, Наклада и штампа Српске штампарије (деон. друштво), Загреб, 1903, стр. 19-21 Михаил, арихепископ биоградски и митрополит Србије, Босанска вила, број 1, уредник Никола Т. Кашиковић, Штампарија Шпиндлера и Лешнера, Сарајево, 15. 1. 1897, стр. 1-4 Александар Д. Средојевић, Канонски удар и нова јерархија у Српској Цркви, Православље, број 1006, СПЦ, 15. 2. 2009. Александар Д. Средојевић, Аутономна Митрополија и држава Србија, Православље, број 1005, СПЦ, 1. 2. 2009. Саборна црква у Београду - Гробови Милић Ф. Петровић, О националној акцији митрополита Михаила у Рашкој области и другим српским земљама под турском и аустроугарском управом, Зборник историјског музеја Србије, бр. 29-30, Историјски музеј Србије, Београд, 1998, стр. 45-55, ИССН 0354-3153 Андреј Л. Шемјакин, Митрополит Михаило у емиграцији, Зборник историјског музеја Србије, бр. 31, уредник Андреј Вујановић, Историјски музеј Србије, Београд, 2003, стр. 219-237, ИССН 0354-3153 Милан Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Српска краљевска штампарија, Београд, 1901. Православна Српска црква у Краљевини Србији. Београд 1895. Стр. 206–209: Михаило.

Edicija Plava ptica – KOMPLET 102 - deset kola po deset knjiga, plus 2 knjige vanredno izdanje - retko u kompletu, očuvanost dosta dobra, ima poneka slabija, ima i poneka odlična, neke imaju malo iskrzan omot, većina veoma dobar, na 2 knjige nedostaje omot, nekoliko ima posvetu ili pečat, ali sve u svemu veoma dobar komplet. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Vij, kralj duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih delfina VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije KC

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sve knjige imaju zastitne omote, koji su po malo iskrzani, kod dve knjige zastitni omotac znatno losiji. Sve ostalo u redu. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Kralj Duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar --------- FALI ❗ 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja ---------- Losiji omot VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih pingvina -------- Omot losiji VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera ---------- FALI ❗ 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 FALI CELO DESETO KOLO !!! X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije

Bogdan Čiplić NOVI BEČEJ, 1979 Akvarel 36 x 49 cm plus ram signiran i datiran dole desno Bogdan Čiplić, sin Žarka i Sare Čiplić, učitelji novobečejski, rođen je u Novom Bečeju 2. novembra 1910. a umro 23. juna 1989. godine u Beogradu. I danas stanbenu zgradu u Novom Bečeju, do pravoslavne crkve u ulici Lole Ribara, posle više od šezdeset godina od kako su se Čiplićevi iselili iz nje, Novobečejci nazivaju Čiplićeva škola. U toj kući se rodio Bogdan Čiplić. On je srednji od tri sina Sare i Žarka Čiplića. Završio je filozofski fakultet u Beogradu 1932. godine i jedno vreme bio je asistent pri etnološkoj katedri pomenutog fakulteta. Od 1935. do 1937. godine bio je profesor u srpskim odelenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, a zatim, kratko vreme, profesor gimnazije u Velikoj Kikindi. Krajem 1937. godine postao je profesor gimnazije u Novom Sadu, gde je ostao sve do 1945. godine tj. do završetka drugog svetskog rata. Posle rata, 1945. godine, radi kao sekretar, a zatim kao dramaturg i direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, da bi 1947. godine postao direktor tog pozorišta. Na dužnosti direktora Srpskog narodnog pozorišta ostao je do kraja 1949. godine. Tada napušta službu i postaje profesionalni književnik u Beogradu, gde od 1956. do 1964. godine radi kao lektor u „Večernjim novostima`. Zbog bolesti svoje majke, prema kojoj je bio izuzetno pažljiv i nježan sin, ponovo napušta službu. Još od svoje 12. godine počeo se baviti literalnim radom. Sa svojim pesmama se javlja kao gimnazijalac u raznim listovima od Novog Bečeja, Kumanova, Kruševca do Subotice. Prvu zbirku pesama, pod nazivom POLJANA, izdao je u Novom Bečeju 2. juna 1930. godine. Pored mnoštva članaka i recenzija objavio je preko pedeset knjiga od kojih, preko dvadeset knjiga pesama i 9 romana. Prikazivani su mu na radiju, televiziji i pozorištima 18 pozorišnih komada. Za roman „Naveliko i namalo` dobio je nagradu SR Srbije, na knjigu stihova „Slatko pravoslavlje` Zmajevu nagradu Matice srpske, za dramu „Surova apoteoza` nagradu SR Srbije. Knjige su mu objavljivane u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Vršcu, Kikindi i Novom Bečeju, a njegovi pozorišni komadi prikazivani su: u Beogradu, Sarajevu, Ljubljani, Novom Sadu, Subotici, Mariboru, Osijeku, Prištini, Vršcu, Titovom Užicu, Novom Bečeju, Kikindi i mnogim drugim mestima širom Vojvodine. Pošto je mene posebno interesovalo njegovo pozorišno stvaralaštvo, toj strani njegovog rada posvetio sam malo više pažnje. Radio je malte ne sve pozorišne poslove, izuzev što nije bio glumac. Osnovao je i uređivao časopis „Naša scena` u Novom Sadu. Kao upravnik Srpskog narodnog pozorišta organizovao je operu u Novom Sadu. Njegova želja, da se aktivno uključi u pozorišni život učinila je da se, odmah po dolasku u Novi Sad 1937. godine, za profesora gimnazije, ponudi novosadskom dnevnom listu „Dan` da besplatno vodi rubriku pozorišna kritika, što je uredništvo lista prihvatilo. Njegov dosledni stav u kritici nije doprineo samo da je pozorište u Novom Sadu u svoj repertoar sve više uključivalo komade koji su imali napredno umetničko obeležje, nego je i sebi stvorio izvesni autoritet kod napredne novosadske omladine, što je na drugoj strani stvaralo negodovanje reakcionarne publike. O njegovoj pozorišnoj kritici profesor Stojković, u svojoj knjizi „Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba` pohvalno se izražava, a njegove recenzije su iz tog vremena sadržavale tačna zapažanja o raznim elementima inscenacije sa lepim dramaturškim analizama i posebno ističe njegov korektan stil, kao i njegovo savremeno realističko shvatanje pozorišta. Bogdanovo prvo pozorišno delo-komedija „Neverstva` igrali su diletanti u Novom Bečeju u režiji njegovog mlađeg brata Miloja Čiplića. Krajem 1939. godine ponudio je Pozorištu u Novom Sadu svoju dramu „Uspomena na Sorento`. Stavljanjem na repertoar, februara 1940. godine, komad je izazvao veliko interesovanje ne samo u Novom Sadu, nego širom Vojvodine. Prvi čin je završen sa do tada neuobičajenim aplauzom, ali su se čuli i zvižduci nacionalističke omladine, koja se plašila uspeha ove drame. U drugom činu se za vreme predstave prolamao aplauz i postojao sve burniji kada je nailazio tekst kojem se moglo dati i političko značenje. To je bila prva i poslednja predstava ovog komada. Policija je zabranila njegovo dalje izvođenje. Posle rata, 1948. godine, napisao je novi komad pod nazivom „Nad popom popa`. Komad je desetak puta davan u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Treći njegov komad bila je komedija „Varalica u Bečeju`, koji je prikazivan u vreme proslave stogodišnjice Srpskog narodnog pozorišta. Sledeći njegov komad „Traktat o sluškinjama` prikazivalo je Srpsko narodno pozorište više od 50 puta. Srpsko narodno pozorište davalo je i njegov komad „Kaplar i car`. Svi njegovi pozorišni komadi su iz vojvođanskog života, a najčešće sa novobečejskim motivima. Bogdanova dramatizacija Sremčeve pripovetke „Pop Ćira i pop Spira`, koju je dramatizovao dok je bio upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, davana je osim u novosadskom pozorištu, sedam sezona uzastopce u Narodnom pozorištu u Beogradu. Posle tridesetak godina od prve novosadske premijere ponovo je došla na repertoar Srpskog narodnog pozorišta. Istakao sam, da nisam pozvan da dajem ocenu književnog dela Bogdana Čiplića, pri tome mislim na njegovo mesto među vojvođanskim i srpskim piscima uopšte, ali zato hoću da dam svoj sud, kad se radi o njemu kao stvaraocu Novobečejcu. Možda je i u ovom slučaju potrebno uzeti nekakvu ogradu, ali ja sam tu čak smeo da tvrdim, da Novi Bečej u svojoj pisanoj prošlosti pa do danas, nije imao većeg građanina nego što je to bio Bogdan Čiplić. Teško je, da ne kažem nemoguće je, meriti veličinu pojedinih ličnosti kada se radi o sveopštem ljudskom stvaralaštvu i podvizima. Kako uporediti, primera radi, Miloša Obilića i Branka Radičevića, te tako Bogdana Čiplića, sa podvigom Aleksandra Berića, ili Bogdana i Josifa Marinkovića, kad su u pitanju različiti vidovi stvaralaštva. Ali na spisateljskom i književnom stvaralaštvu mogu mirne duše tvrditi da nema ravna. No, i ovo ostavljam Bogdanovim biografima da daju pravu ocenu i to ne samo sa stanovišta novobečejskih, već mnogo šire vojvođanskih, srpskih, pa i jugoslovenskih. Ovo smatram utoliko važnijim, jer mislim da za života, nije imao ono mesto u društvu koje mu je, po njegovom stvaralaštvu, pripadalo. Tu posebno mislim na vojvođansko društvo. Bogdan je verovatno spadao u red plodnijih vojvođanskih pisaca druge polovine dvadesetog veka, ali takva priznanja nisu ni nagoveštavana iz Vojvodine, izuzev što je dobio Zmajevu nagradu Matice srpske za knjigu stihova „Slatko pravoslavlje`, dok je dobio dve nagrade SR Srbije. Niko se nije setio da bi možda zaslužio da bude predložen makar i za dopisnog člana Akademije nauka Vojvodine, ili bar neko priznanje za životno delo i sl. Čiplić nije pripadao klanovima, niti se pojavljivao u sekcijama, društvima i udruženjima književnika. Možda je to činio u mlađim godinama svoga stvaralaštva pa se razočarao, osećajući se pomalo odbačenim, ili blaže rečeno potiskivanim od onih koji su umeli da se uspešnije probijaju kroz život, koji su na vreme shvatili da u tadašnjem društvu - na žalost - nije rad merilo vrednosti čoveka, već da čak naglašeniji značaj imaju drugi kvaliteti. Potrebno je znati šarmirati sredinu, ne misaonim rečima, već više lepršavim šalama i dosetkama na račun, posebno onih odbačenih, ili za koje se računa da će ih politički „krem` uskoro odbaciti. Trebalo je znati dodvorivati se političkim velmožama i na taj način krčiti put i svom, možda čak vrlo skromnom, stvaralaštvu, koje će se putem moćnih medija predstaviti javnosti kao izuzetno dostignuće i na taj način obezbediti istaknuto mesto u krugovima koji odlučuju ne samo o sudbinu dela nego i samog stvaraoca. Bogdanu je to bilo tuđe. Iako svojim postupcima nije nikog ugrožavao, možda je čak u izvesnim slučajevima bio prema nekom i snishodljiv, on je verovatno svojim radom, spisateljskom produktivnošću zatvarao sebi vrata koja bi mu, bez ljudske surevnjivosti, morala biti širom otvorena. Nisam, nikad, razgovarao sa njim zbog čega je otišao iz Novog Sada, da li samo zbog preseljenja roditelja u Beograd, kao i zašto se u Beogradu ograničio na svoju skromnu garsonjeru i pisaću mašinu, a u želji za relaksacijom prihvatao se slikarske četkice, slikajući akvarele, a u poslednje vreme i flomasterom u boji. Slikao je brzo ne pridržavajući se nikakvih pravila pa čak ni onih osnovnih, da ne kažem neophodnih. Slikao je onako kako je osećao u tom trenutku i kako je u tom trenutku to video i doživeo. Znao je da za dan uradi tri, četiri slike. Iz takvog brzog rada dobar deo slika je bio skromnog dometa, ali je iz tog mnoštva proizlazilo po nekoliko izvrsnih slika. To nije samo moje mišljenje, već je takvu ocenu za pojedine njegove slike dao i Zoran Petrović, profesor, baš akvarela, na Likovnoj akademiji u Beogradu, inače Bogdanov prijatelj i poštovalac. Pisao je Bogdan mnogo, slikao brzo i mnogo i voleo je te svoje slike da istakne po svim zidovima sobe i da u njima uživa. Često je, svake dve nedelje, vadio iz ramova jedne i stavljao druge i time osvežavao sobu novim slikama, ili kako je - on to znao da kaže - da time menja ambijent svoga življenja. To je bio njegov svet. Uz dva, tri mlađa prijatelja, po pravilu su to bili njegovi đaci, još dok je bio profesor u novosadskoj gimnaziji, ili oni koji su od njega učili da slikaju pa su se zbližili i postali njegovi poštovaoci, ali i njegovi bliski drugovi i prijatelji. Nije on želeo takvu odvojenost od društva već je njegova priroda bila takva - kako je meni u šali jednom rekao: - Ja sam vuk samotnjak - na prvom mestu radna, te je svaki izlazak u društvo, po kafanama, smatrao uludo izgubljenim vremenom. Mnogi književnici kao i umetnici su uglavnom provodili vreme po kafanama i u boemstvu se zbližavali sa mnogima, koji će im, ne samo praviti društvo u tim danima nerada, nego koji će im i sutra praviti reklamu za njihova dela. On to nije činio. Još u mladosti je bio povučen i pomalo izdvojen iz društva, iako je bio dobar kozer, otvoren kao čovek i iznad ostalog i muzički obrazovan, te bi kao takav u svakom kafanskom društvu mogao zauzeti dostojno mesto. Ali, nedostajalo je samo još ono malo, i to najglavnije - želja za takvim načinom života. Baš onako, kako se to u šali upotrebljava ta uzrečica „ali` - što devojci sreću kvari. Tako je „ali` bilo usmeravajuće za život Bogdana Ciplića. Znao sam ga još kao mladog čoveka, dok sam bio dečak (on je stariji od mene sedam godina), kao uvek ozbiljnog i povučenog. Znao sam ga i kao mladog profesora novosadske gimnazije, ali je sve to bilo poznanstvo iz daleka. Postali smo bliži - prisniji kad sam počeo da pišem o Novom Bečeju, negde krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka. Želja mi je bila, da on da sud o mom rukopisu u kome opisujem Novi Bečej i život u njemu tridesetih godina ovog veka. Svesrdno je prihvatio moju molbu, napomenuvši pri tome, da se ne plašim da će moje ideje iskoristiti za svoja pisanja. Dao je pozitivnu ocenu o koncepciji moga dela, a posebno se laskavo izrazio za prve pročitane stranice što se stila i pravopisa tiče. Iznenađen - kaže on - Uzviknuo sam pa ovaj lepše piše od Veljka Petrovića! - To njegovo raspoloženje je ubrzo splasnulo, jer je u daljem delu moga rukopisa osetio - kako je on to nazvao - kancelarijski stil. Baš ova primedba naterala me je, da se potrudim, da u novoj verziji svog rukopisa koliko toliko održim onaj stil iz prvih stranica i da uklonim „kancelarijski stil` i činovničku naraciju. Koliko sam u tome uspeo pružio sam prilike mojim sugrađanima da se i sami uvere u mojoj knjizi: „Čari prošlih dana`, u kojoj opisujem Novi Bečej i život u njemu od 1929-1935. godine. Ako sam u tome uspeo, onda tu ima zasluge i Bodina kritika. Od tih dana datira naše prijateljstvo. Često sam bio Bogdanov gost, jer je voleo da sluša priče o Novom Bečeju, koje su ga - kako on kaže - prosto odmarale. Mnogo sam lepih podataka o Novom Bečeju i Novobečejcima doznao od njega. Imao je izuzetnu memoriju, a poznavao je onaj sloj novobečejskog društva koji meni nije bio dostupan. Mnoge moje inicijative javljale su se posle razgovora sa njim i saznanja koja sam od njega čuo. Tu mislim na podatke potrebne za moju knjigu „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju`. Mogao bih o tome pisati vrlo mnogo i nadugačko, ali to ne bi sve bilo od interesa za Bogdanovu biografiju, pa ću se zato zadržati na onom što smatram da je za nju bitno. Posebno što mislim, da osim mene i njegovog poštovaoca, inače njegovog učenika još iz novosadske gimnazije dr Živojina Živojinovića, sada profesora na novosadskom Filozofskom fakultetu, mnoge značajne momente, niko ne zna, a mogu biti od interesa za upoznavanje ličnosti i načina života Bogdana Ciplića u njegovom poslednjem životnom dobu. Pre nego što pređem na opisivanje tih razgovora i događaja, istaćiću da sam se i dopisivao sa njim, kad je bio odsutan iz Beograda u raznim mestima na Jadranu. Želeo je da mu pišem, a svoje odgovore je pisao na razglednicama, na kojima je maksimalno koristio, onaj njihov inače ograničen, prostor za pisanje. Strahovao sam, moram priznati, da mu odgovorim na njegovu prvu kartu-razglednicu. Bojao sam se njegove ocene moga stila i poznavanja pravopisa, jer mi je jednom prilikom pričao o svojoj „profesionalnoj deformaciji` - da ne može da sedne za kafanski sto, a da pre porudžbine ne izvrši jezičku ispravku jelovnika-cenovnika. Bio sam međutim, posebno polaskan, kada mi je na moje prvo pismo upućeno na njegovu adresu u Dubrovniku, početkom septembra 1982. godine, odgovorio razglednicom od 8. septembra (uzgred rečeno na moj rođendan) u kojoj između ostalog stoji: „Primio sam tvoje pismo puno tvojih lepih misli i zamisli, pisane ne samo divnim rukopisom nego i književnim jezikom i čvrstim pravopisom - što me sve zajedno veseli...` Možda mi je baš ova njegova ocena dala podstreka da pišem o Novom Bečeju - da proširim moja sećanja na period 1929-1935., da pokušam da istražim podatke i napišem knjigu o nastanku srpskog pozorišta, a zatim istoriju Novog Bečeja i Vranjeva i drugo. Moram, međutim, priznati, da me je - pri čitanju prvih pedesetak stranica moga rukopisa knjige „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju` - prosto izmasakrirao. Sve je prilagođavao svom stilu, koji, iskrenosti radi moram reći, meni nikad nije bio prihvatljiv, bez obzira na svu njegovu jednostavnost i nastojanje da to bude nekakav narodni - banatski jezik. Išao je čak toliko daleko u ispravkama moga rukopisa, da se prosto izgubio pa je podvrgao ispravkama i sve citate, iako su ovi bili vidljivo obeleženi. To je bilo trenutno raspoloženje, jer je kasnije sva moja pisanja - moje prve dve knjige - mnogim lepim rečima, naročito što se stila i jezika tiče, prosto veličao. Da to nije bilo svojstveno samo Bogdanu, izneću i njegovo čuđenje kad mu je Zoran Petrović, profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu - katedra za akvarele, najveći broj njegovih slika visoko ocenio, a među njima su bile i one koje je jednom, ranijom prilikom, odbacio kao bezvredne - rečima - „Ovo ništa ne vredi`. Ovim sam želeo da opravdam Bogdanov postupak prema mom rukopisu i da istaknem da svi imamo određene trenutke, kad smo spremni da budemo prestrogi prema sebi, pa naravno i prema drugima, ali kad se toga oslobodimo onda opet plivamo normalno realističkim sferama. Mnogima je Bogdan, znam iz njegovih priča, pomogao. Čitave romane, pisane nevičnim jezikom, učinio je pismenim i pogodnim za publikovanje. U jednom slučaju je, čak za dva romana istoj osobi bio više nego koautor, naravno, bez želje da sebe bilo na koji način i po tom osnovu istakne. To je bio razgovor o hrabrosti pojedinaca da pišu i onako usput on je izneo nekoliko svojih doživljaja, a naročito je imao mnogo slučajeva kada se radilo o poeziji. On, to nije govorio sa podcenjivanjem a još manje o nekom prezrenju, već naprotiv kao nešto pohvalno što ljudi žele da sebe iskažu, i da im u tome treba pomoći. Takav je bio i u slikarstvu. Imao je dva, tri svoja učenika -tako ih je on meni predstavio - i kad je hteo da mi objasni ko je kod njega dolazio, on je onda naglašavao - onaj moj učenik iz slikarstva. Bio je vrlo plodan kao pisac, iako je svaki svoj rad mnogo puta menjao i korigovao. Rekao mi je da je mnoge svoje radove - rukopise knjiga - obično po jedanaest do dvanaest puta prekucavao zbog raznih izmena i ispravki. Jednom mi je čak naglasio, da mu je žao što je neki rukopis predao u štampu bez dvanaest korekcija, jer su navodno svi ti radovi tako objavljeni, slabiji od onih koje je dvanaest puta prekucavao. To govori da njegova plodnost nije bila rezultat želje da se samo posao obavi i što više napiše, već upornog i marljivog rada. On jednostavno nije mogao da sedi da ne stvara. Marljivost je nasledio od svojih roditelja. Otac Bogdanov, Žarko, bio je izuzetno vredan i produktivan čovek, na svakom poslu kojeg se prihvatio. Njegov otac jednostavno nije mogao prihvatiti život bez rada i - kako mi je ispričao Bogdan - kada mu je saopšteno, a to je bilo u njegovoj sedamdesetoj godini života, da je penzionisan, on je tog dana i umro. Majka Sara, ne samo kao učiteljica, već i kao domaćica bila je izuzetno vredna žena. To sam imao prilike da slušam od moje sestre, koja je inače bila njena učenica u osnovnoj školi, kako je njihova kuća bila uredna i sve što je spremano za zimnicu, to je bilo prvoklasno i u tom pogledu je mnogima bila uzor. Roditelji, za razliku od Bogdana, bili su društveni i imali su puno obaveza prema prijateljima, što Bogdanu nije bila smetnja, već je možda zahvaljujući i tome, što nije imao takvih obaveza, mogao biti još produktivniji od roditelja. Nije njegova plodnost dovoljno prikazana u objavljenim knjigama i člancima. Možda je još isto toliko, ako ne i više, ostalo po fijokama raznih urednika, redakcionih odbora i izdavačkih saveta. Uostalom citiraću Bogdanove reči napisane o tome u knjizi „Tragom mezimčeta srpskog` na str. 165 gde piše: „Nevolja je za mene bila u tome što je broj mojih komada koji su odigrani u Srpskom narodnom pozorištu posle oslobođenja, bio u ogromnoj nesrazmeri prema mojoj ličnoj „produkciji` pozorišnih komada, koju sam, mislim u celini, dosad, podneo kao predlog Srpskom narodnom pozorištu da ih igra. Naravno da ih nije moglo odigrati sve i da su bili svi odlični - ima dosta, i sve ih je više, pisaca koji pišući pozorišne komade reflektiraju na pozornicu Srpskog narodnog pozorišta! Neki su se i pojavili na njoj sa svojim tekstovima, ali u porazno malom broju posebno ih računajući - na broj - prema mojim odigranim a pogotovu neodigranim! Ali to je moja privatna, lična „tragedija` kao pozorišnog pisca...` Imao je Bogdan dosta protivnika, naročito u krugovima koji su odlučivali o izdavanju ili ocenjivanju njegovih knjiga i rukopisa. Obično se kaže da protivnike imaju agresivni i nametljivi ljudi, što se za Bogdana ne može reći. Svojim radom i ponašanjem nije nikoga ugrožavao, ali njegovo samovanje je verovatno pogrešno tumačeno: bilo kao otpor i nezadovoljstvo prema uticajnim i odlučujućim ekipama, da ne kažem klanovima, ili jednostavno njegovo često pojavljivanje u člancima i mnogobrojnim rukopisima knjiga za štampu shvaćano je kao nametljivost. On jednostavno nije razmišljao o tome šta će drugi da misle o njegovom ponašanju i određenom postupku, već se trudio da ovekoveči neki događaj, pojedinca ili običaje i to onako kako ih je on doživeo ili sagledao. Takav je bio i u slikarstvu. On je takav bio i tu mu se ne bi imalo što zameriti, već bi ga pre trebalo sažaljevati što nije bio lukaviji i prepredeniji - što mi često nazivamo - mudrijim, i da se prilagođavao situaciji. Na taj način bio bi prihvaćen i on i njegova dela od onih koji su davali sud u ime javnog mnenja, ili stručnu književnu kritiku za popularizaciju odnosnog dela. On to jednostavno nije umeo, pa i kada je možda i pokušao, učinio je na pogrešan način, što mu se takođe uzimalo za greh - kao razmetljivost. Tako je jedna istaknuta ličnost novosadskog pozorišnog života u mom prisustvu i još dvojice Novobečejaca i dva službenika Srpskog narodnog pozorišta - u nevezanom razgovoru sa nipodaštavanjem govorio o Čiplićevom slikarstvu i sa potcenjivanjem ocenio njegov humani i prijateljski postupak da svojim drugovima i prijateljima pokloni svoje slike (akvarela). On je u tome video Čiplićevu razmetljivost sa bezvrednim slikama, i da je tako i njemu poklonio dva akvarela, obrativši se prisutnim službenicima Srpskog narodnog pozorišta rečima - Da li i neko od vas nije dobio na poklon od Čiplića njegove slike? - Naravno, da se na ovako izazovne reci, bivšeg glavnog čoveka Srpskog narodnog pozorišta jedan od prisutnih službenika oglasio da je i on dobio. Tako su se ti, članovi odlučujućih tela za ocenjivarije radova velikih stvaralaca odnosili prema njemu. Pri tome, moram napomenuti da, mnogi od njih, nisu ni slovca napisali i objavili, ali su zato vrlo spretni kozeri i šarmeri i zahvaljujući tim kvalitetima bili su u centru svih zbivanja i pozvani da daju sud o onom o čemu i o kome ne mogu da sude. Zahvaljujući takvima, pretpostavljam, Bogdan je morao da ode iz Novog Sada, ali kako su čitav njegov rad i njegova duša bili vezani za Vojvodinu, oni su bili u situaciji da ga uvek drže po strani i tek da tu i tamo daju propusnicu i za dela Bogdana Čiplića. On, srcem i dušom vezan za Vojvodinu, a oni koji su se dodvorili političarima i od njih ovlašćeni i promovisani da utiču na kulturni razvoj Vojvodine, su to prihvatili kao nametljivost. Da budem iskren, iznenadio sam se, kada sam u rukopisnom odeljenju Matice srpske pronašao njegova pisma iz perioda 1935-1936. godine upućena Vasi Stajiću, kao predsedniku Matice srpske, u kojima vrlo ošto protestvuje protiv postupaka književnog odbora Matice, prema mladim naprednim piscima Vojvodine. Pisma su pisana takvim tonom, da za mene predstavljaju pravo iznenađenje za takvu Bogdanovu hrabrost i odvažnost. Znači, Bogdan je još tada shvatio da je prisutna surevnjivost, a još više klanovska pristrasnost, protiv kojih se teško može boriti samo sopstvenim radom i delima. On je to shvatao, ali je bio nemoćan da se protiv toga izbori, a isto tako i nedovoljno jak da, u sebi prelomi, iskreno i opterećujuće shvatanje pojma poštenja. Bogdan je bio dobroćudan, možda to nije pravi izraz za njegovu osnovnu karakternu crtu, ali ne bi ni odgovaralo da je bio kukavica. On je uistini bio ličnost koja se dobrim delom formirala uz brižnu majku, kojoj je bio vrlo privržen, pa iako je ona imala tri sina, on je bio njeno mezimče. Usput da napomenem, on joj je tu njenu ljubav iskreno uzvratio i ona je bila sve do smrti okružena svom pažnjom i - kako mi je rekao - umrla je na njegovim rukama. Ta prevelika ljubav majke, i njena neprekidna briga za njegovo zdravlje i život, uneli su u njegov karakter dozu straha u inače odvažnu Bogdanovu prirodu. Dokaz da se radilo o velikoj odvažnosti je i njegovo napuštanje državne službe, bilo kao profesora gimnazije ili funkcionera u Srpskom narodnom pozorištu i drugim ustanovama u kojima je radio, i opredeliti se za život od samostalnog rada na području publicistike i književnosti, bila je velika smelost, više od obične odvažnosti. Izdavao je svoj list i na razne druge načine se dovijao da bude samostalan i nezavisan od bilo kakvih klanova i pojedinaca. To je bio život sa neprekidnom borbom za opstanak, ne samo za goli život, već za život na određenom dostojanstvenom nivou. Da u takvim uslovima, kakvi su tada vladali u našoj zemlji, nađe odgovarajuće izdavače za svoje mnogobrojne knjige, mogao je samo izuzetno uporan i odvažan čovek. To nije bilo jednostavno, jer je prema njegovim rečima samo u fijokama odgovornih u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu ostalo znatno više od onog što su prihvatili za štampu i prikazivanje na sceni. Izdržao je on takav život do kraja, a to je dokaz da se u osnovi radilo, iznad svega, o ponosnom, vrednom i hrabrom čoveku. Toga možda ni sam nije bio svestan, ali je on stvarno bio izuzetno smeo čovek. Bio je poseban i u tome što se prihvatao pisanja i onog gde nije bio potpuno u kursu događaja. Ali on je to svojom marljivošću i upornošću naknadnim upoznavanjem preodolevao i tako sebe osposobio da o odnosnom problemu toliko ovlada, da mu se ni od onih najupoznatijih sa odnosnim problemom nije nikad zamerilo, niti se imalo šta ozbiljnije zameriti. Bivalo je praznina i propusta, ali su oni uvek bili na margini osnovnog sadržaja dela, i kritika se u tom pogledu, kada je bila negativna, zadržavala u osnovi uvek na marginalnim delovima njegovih knjiga ili članaka. Verovatno je to svojstveno svakom čoveku, da je sazdan od mnoštva suprotnosti, pa se one izražavaju i u karakteru, ali o tome nikada do sada nisam razmišljao, dok nisam došao u situaciju da analiziram - ako to nije pretenciozno rečeno - izvesne postupke Bogdana Čiplića. On je pod uticajem roditelja, posebno majke, ostao za vreme drugog svetskog rata uz njih u Novom Sadu i to na položaju ne samo profesora, već pomoćnika direktora Gimnazije. Znajući, koliko je bio pod uticajem svog mlađeg brata Miloja, verujem da je on taj zahtev roditelja primio kao žrtvu koju podnosi u interesu Mame i Tate, umesto da se ponaša onako kako mu savest nalaže. On je, taj svoj nespokoj, ispoljio preda mnom još novembra 1944. godine, nekoliko dana posle oslobođenja Novog Sada. To je bio naš prvi susret posle rata u Novom Sadu. Kada sam ga zapitao šta je sa Miletom (Milojem) njegove reci su bile: - On je streljan u Beogradu, a ja sam eto, kao manje potreban ovom društvu, ostao živ. - To su bile reči izgovorene sa prilično patetike, jer se pomalo osećao postiđenim što i on nije pošao bratovljevim putem. Ovo je naravno moj sud, donet u momentu razmišljanja o tom razgovoru, pri pisanju ovih redova. Koliko je bio častan, odvažan, human i hrabar u odsudnim momentima ilustrovao je, prilikom Bogdanove sahrane u svom govoru Ivan Ivanji. On je između ostalog izneo, kako je kao Jevrejin uspeo da pobegne iz Banata, gde su Folksdojčeri, među prvima, sproveli genocid nad Jevrejima, u Bačku i bez ikakvih dokumenata stigao u Novi Sad. U želji da nastavi školovanje, obratio se Bogdanu Čipliću kao pomoćniku direktora novosadske gimnazije. Iskreno mu ispričao da je Jevrejin, izbeglica iz Zrenjanina, i da nema nikakvih dokaza da je završio drugi, ili treći razred gimnazije, a da ga je ustvari završio i da želi da se upiše u sledeći razred. Bogdan ga je saslušao i rekao mu da dođe sutra u školu i on će ga rasporediti u odgovarajući razred. To je Bogdan i učinio i Ivanji je nastavio sa školovanjem. Pa zar treba boljeg dokaza Bogdanove humanosti. U ovom slučaju nije bila dovoljna samo humanost, već je trebalo imati i mnogo hrabrosti, posebno, imajući u vidu njegov položaj u školi, da on to prihvati kao nešto najnormalnije i bez kolebanja. To nije bio tren, zbog koga se kasnije pokajao. Ivanji je završio školu zahvaljujući Bogdanu, koji se izložio velikom riziku, ali dobročinstva često ne pitaju za žrtve, a Bogdan je baš u tom duhu i postupio. Možda sam smeo u svojim ocenama ličnosti Bogdana Čiplića, jer su one date na osnovu nekoliko epizodnih činjenica iz njegovog bogatog života i plodnog stvaralaštva, ali to svesno činim jer mi je želja da sve ovo posluži kao skroman prilog za davanje pune i meritorne ocene o .njemu kao čoveku i stvaraocu. Kao poseban deo u ovom prilogu želim da iznesem Bogdanove želje i kolebanja oko svoje ostavštine. Negde u jesen 1981. godine, da li slučajno, ili je Bogdan tako „namontirao` našli smo se u njegovom stanu u Takovskoj ulici br. 33, drugi ulaz na prvom spratu, u 17 časova dr Živojin Živojinović, profesor na fakultetu u Novom Sadu i ja. Dr Živojinović je inače Bogdanov učenik još iz novosadske gimnazije i do Bogdanove smrti ostao je njegov poštovalac. I Bogdan je njega izuzetno cenio kao pametnog i poštenog čoveka, što možda lepo ilustruje i portret dr Živojinovića izrađen u akvarelu i koji po mom mišljenju spada u najuspelije Bogdanove, ne samo portrete, već i slike. Portret je skoro u prirodnoj veličini do pojasa. Bogdan nas je tom prilikom upoznao kako on- smrt smatra prirodnim procesom, pa prema tome i svoju. Prirodno je – kako je to imala običaj da kaže njegova mama Sara - veli Bogdan, - da stariji umiru pre mladih, a s obzirom da je on rođen 1910. godine normalno je da očekuje svoju smrt ranije nego mi mlađi. Kako nas izuzetno ceni, a poslednjih godina je opsednut onim šta će biti sa zaostavštinom posle njegove smrti, nije nalazio drugog rešenja, nego da nas dvojicu imenuje za izvršioce njegovog testamenta. Mi, pomalo iznenađeni, ali priznajem i polaskani na ukazanom poverenju, a uviđajući da je to njegovo opterećenje, bez prigovora i bilo kakvog otpora prihvatili smo njegov predlog. Napomenuo je, da on ima nekakve daljne rođake, po liniji svoje majke, u Uljmi, ali kako se oni, sve do smrti njegove Mame, nisu nikada interesovali za nju, to je i on ostao takav prema njima. Evo u glavnim crtama sadržina tog njegovog usmenog testamenta a drugog sve do pred samu smrt nije imao: Što se sahrane tiče, želi da bude sahranjen bez ikakvog ceremonijala i da se dan sahrane ne objavljuje. Da bude spaljen u prisustvu samo nas dvojice (Živojinovića i mene) i da se pepeo razaspe, bez čuvanja u kolumbariju. Tek posle sahrane može da se objavi njegova smrt. Da svu svoju skromnu imovinu ostavlja Osmogodišnjoj školi „Miloje Čiplić` u Novom Bečeju. Kada smo sve to saslušali i prihvatili, naglašavajući da smrt ne zna uvek za red, pa se može destiti da i neko od nas dvojice pre umre od njega, on je opet ponovio reči svoje majke -prirodno je da stariji umiru pre mlađih, sav razdragan kaže: - E sad mi je laknulo, kad znam da sam taj problem skinuo s vrata. Te jeseni je bio u Dubrovniku, odakle mi se javio sa 3-4 razglednice, a po povratku ispričao mi je da je bio sa jednim pravnikom, koji mu je rekao da smo nas dvojica poznanici iz Komore (dr Simić), sa kojim se konsultovao u vezi sa testamentom. Dr Simić mu je rekao da ne mora da pravi testament u pismenoj formi, ali je to ipak poželjno, i da će nas pozvati da to ozvaničimo i u sudu. Nisam nikakav komentar dao na to, već pristanak da ću se odazvati kad god on to poželi. Godine su prolazile, a on nije nikad više pominjao testament. Nikad se nisam, posle toga ni video ni čuo sa dr Živojinovićem, izuzev što me je preko Bogdana pozdravljao. Istog dana, kada je Bogdan umro, uveče me je telefonom pozvao dr Živojinović recima, da smo nas dvojica zaduženi da se brinemo o sahrani i izvršenju Bogdanovog testamenta. Kada sam mu saopštio da je Bogdan svu svoju imovinu zaveštao Matici srpskoj i da se ona obavezala da izvrši sahranu, te da mi, u tom pogledu, nemamo nikakve obaveze, on je bio prilično iznenađen, što znači da Bogdan, o promeni svoje odluke, nije ni sa njim razgovarao. Početkom 1989. godine, ili možda još krajem 1988. javio mi se telefonom da je bolestan, da je dobio trovanje hranom i čim se malo oporavi želeo bi da dođe do mene, da vidi moje slike, kao i da se malo osveži pričajući o Novom Bečeju. Rekao mi je da je pre bolesti bio u Novom Sadu i da je u Rukopisnom odeljenju Matice srpske uglavnom provodio dane. Da je za to vreme napisao tri knjige, a da je po povratku u Beograd pristupio pisanju knjige pod naslovom ,,O novobečejskoj književnoj školi` polazeći od svog oca Žarka i završavajući je sa Lazom Mečkićem. Posle nekoliko meseci, negde aprila, nazvao me je telefonom i ispričao mi, kako se trovanje hranom komplikovalo i da je zbog toga bio tri meseca u bolnici, zato mi se nije javljao, ali da sad želi da se vidimo. Rekao mi je kako je nesrećan zbog svog članka u novosadskom Dnevniku o „Golubnjači` i da se plaši da ga se svi u Vojvodini, s obzirom na nastale promene u političkim vrhovima, odriču, pa misli da ni Novobečejci, zbog toga, ne smeju da mu se jave. Kad sam mu rekao da to nema veze sa odnosom Novobečejaca, već da je on tamo uvek dobro došao i rado viđen kao vrli građanin, on je poželeo da dođe u Novi Bečej. Čak se bio i dogovorio sa Levaijem, da će biti smešten u hotelu „Tiski cvet` o trošku novobečejske Zajednice za kulturu. Na žalost - kroz nekoliko dana mi je saopštio da je dobio žuticu i da je njegova lekarka, kod koje je na odelenju ležao, posle trovanja hranom, dr Lesić naredila da odmah dođe na lečenje, u kom cilju je obezbeđena, za njega, jedna posebna soba u bolnici. Ona je znala da je on težak bolesnik i da je to poslednji stadij koji se manifestuje u vidu žutice. Pričao mi je telefonom kako je ona prema njemu bila posebno pažljiva, i da su se svi, na njenom odelenju, prema njemu odnosili sa posebnom pažnjom. Nisam mu obećao da ću ga posetiti, iako sam tu odluku doneo odmah, još dok smo razgovarali preko telefona. Posetio sam ga 8. juna 1989. po podne. Na infektivnoj klinici imao je posebnu sobicu (br. 3) i kada sam se u hodniku bolnice obratio dvema sestrama, koje su tu stajale, da bih želeo do Bogdana Čiplića, jedna od njih je odmah odgovorila: - Do našeg čika Bogdana, izvolte ja ću vas odvesti. Bilo je dva sata po podne. On je ležao na leđima gledajući u tavanicu. Kada sam se javio iznenadio se, ali me nije prepoznao. Tek kad sam rekao da sam Laza Mečkić, on se kao nikada do tada obradovao i kaže mi: - Nešto sam se zamislio, a i svetlo mi nezgodno pada pa te nisam prepoznao. Razgovarali smo o njegovoj bolesti i prešli na moje knjige, posebno na istoriju Novog Bečeja i Vranjeva. Pročitao sam mu šta sam napisao o njegovom tati. On je plačući rekao: - Dobri moj otac, kako si lepo napisao, baš ti hvala. Zamolio me je da telefoniram sekretaru Matice srpske u Novom Sadu dr Dušanu Popovu, da dođe da sačini testament, jer svu svoju imovinu ostavlja Matici. Zapitao sam ga šta ostavlja Matici? Odgovorio je: knjige, rukopise, imao je tri knjige u rukopisu - kako mi je rekao pre odlaska u bolnicu - koje je napisao u poslednje vreme dok je bio u Novom Sadu. Rekao je, verovatno da bi se opravdao zbog promenjene odluke - Ja sam dugogodišnji član Matice, a sad sam postao i počasni član i smatram da će se ti moji rukopisi tamo najbolje čuvati i biće dostupni drugima. Posle toga mi je ispričao da Ervin Mareš, penzioner iz Vršca, Trg Lenjina br. 6 tel. 814-641, navraća kod njega, jer je uzeo obavezu da sačini bibliografiju Bogdanovih izdatih knjiga. Posetiocima bolesnika bilo je dozvoljeno do 15 časova i kada sam hteo da pođem, da me bolničko osoblje ne bi na to upozorilo, on me je zadržavao da ostanem duže, jer da me zbog toga, što su kod njega retke posete, neće opominjati na vreme odlaska. Napomenuo je nekoliko puta da voli što sam došao da ga posetim, jer se nije nadao da ću doći. Saopštio sam Novobečejcima: Bati Kiseličkom, Radi Popovu, Zaretu Maljugiću i dr. o Bogdanovom teškom zdravstvenom stanju, kao i sadržinu moga razgovora sa njim u vezi zaostavštine, a pri tome naglasio da su u pitanju dani života. Po povratku iz Novog Bečeja, javio sam se sekretaru Matice dr Dušku Popovu i saopštio mu želju Bodganovu, upozorivši ga na hitnost, jer su u pitanju dani, do kada je to moguće učiniti. Kroz dan dva dr Popov, mi je javio da su obavili tu proceduru i da je u pitanju skromna imovina od 10.000 nemačkih maraka i devedeset dinara (ondašnjih - starih devedeset miliona). Možda je to, novčano gledano, skromna svota, ali je to ostavština jednog velikog čoveka, te ona kao takva, više znači nego prosta novcem izražena vrednost. Za Bogdanovu smrt saznao sam u petak 23. juna 1989. popodne - neposredno posle smrti. Istog dana uveče mi se javio dr Živojinović, računajući na našu ranije preuzetu obavezu u vezi sa testamentom. Nije mogao da shvati Bogdanov postupak, jer mu to nije nikad ni pomenuo. Na dan Bogdanove smrti uveče, oko 21 sat, razgovarao sam sa doktorkom Lesić, na čijem odelenju je ležao Bogdan, ali je umro na hirurškom, jer je pred kraj života izvršena operacija, više da bi se zadovoljila radoznalost lekara, nego kao zdravstvena intervencija. Doktorka Lesić bila je jako razočarana, što se do tog vremena iz Matice nije niko pojavio, a kod nje su Bogdanova knjižica iz banke, legitimacija i ključevi od stana i nalazi se u situaciji da ne zna kome sve to da preda. U međuvremenu je iz Novog Bečeja Bata Kiselički stupio u kontakt sa sekretarom Matice dr Popovim, o čemu sam odmah obavestio doktorku Lesić, i ona se obradovala da će ipak ubrzo biti organizovana sahrana. Rekla mi je kako je ispričala svom suprugu nesreću Bogdanovu, i kako je to strašno kad čovek nema nikog svog i pri samoj smrti. Na kraju, moram, u kratkim crtama, da objasnim čime se Bogdan zamerio beogradskim i srpskim književnicima i kulturnim poslenicima, a što je verovatno bio razlog, da se u njihovo ime nije niko ni oprostio od Bogdana Čiplića, a još manje se moglo očekivati da se oni založe da se sahrani među zaslužnim građanima Beograda. U interesu objektivnog prikaza njegovog napisa protiv pozorišnog komada „Golubnjača`, izneću kako su ga praktično izigrali vojvođanski autonomaši. Kada kažem objektivno, imam na umu činjenicu da sam bio kod Bogdana, sutradan po objavljivanju njegovog članka, protiv „Golubnjače` u novosadskom Dnevniku. Tom prilikom mi je pročitao svoj članak u rukopisu i ispričao kako se sve to odigralo. Takođe i sve neprijatnosti koje je doživeo u Beogradu već u toku dana. Posle nekoliko nedelja uspešnog prikazivanja „Golubnjače` u Novom Sadu, našao se, na jednoj takvoj predstavi u Srpskom narodnom pozorištu i Bogdan sa svojom bivšom suprugom Vidom. Za vreme pauze između činova u foajeu - priča Bogdan - Ja sam glasno komentarisao delo i izražavao svoje nezadovoljstvo. Prosto sam se pitao - kaže on - kome to danas treba? - On je, svoje nezadovoljstvo glasno izrazio i po završetku predstave u garderobi prilikom preuzimanja kaputa. To njegovo raspoloženje čula je i Vidina drugarica, koja je prema Bogdanovom verovanju bila nekakav faktor u novosadskom partijskom „aparatu`. Sutradan, posle ove predstave, Bogdan se vratio u Beograd. Ubrzo po njegovom povratku nazvao ga je urednik novosadskog Dnevnika Štajner i zatražio, po nalogu Duška Popovića i Žike Berisavljevića, članova Predstavništva Pokrajinskog komiteta partije, da Bogdan napiše kritiku te predstave, još u toku dana, a da će on poslati službenika Dnevnika da taj kritički prikaz preuzme. „Uhvaćen` pomalo na prepad, Bogdan je napisao članak, koji nije odgovarao njegovom nivou. U njemu nije bilo kritike na umetnički nivo predstave, ili kritički prikaz dela, što bi odgovaralo njemu kao vrsnom poznavaocu pozorišne veštine, već je to učinio na način kako bi ocenu komada dao sekretar manjeg opštinskog komiteta. Nisam mu to rekao, kada mi je pročitao svoj rukopis, iz prostog poštovanja prema njemu da ga ne unesrećim. Taj članak je objavljen u Dnevniku i odmah se isplela sva ona famozna polemika i zabrana prikazivanja „Golubnjače` u Novom Sadu. Bogdanu su, posle toga, stizale preko telefona preteće poruke psovke i mnoge druge neprijatnosti doživljavao je od pojedinaca. Bilo je anonimnih pretećih pisama. Njegov pozorišni komad o Loli Ribaru, Sarajevsko pozorište je otkazalo ne tražeći da im se vrati dinarski iznos avansa, koji je Čiplić na ime ugovora sa njima primio. Bio je jako potišten što se u to uopšte upuštao, ali mi je tada tvrdio da on kao vanpartijac, ali patriota i Jugosloven smatra da „Golubnjača` podgrejava osvetničke strasti i da u tim prilikama zaoštravanja međunacionalnih sukoba, ona nama ne treba. „Golubnjača` je bila njegovo opterećenje i krajem prošle godine, posle smene vojvođanskih autonomaških rukovodilaci, pa sve do smrti. Toliko radi sećanja na jednog velikog Novobečejca, kome je Novi Bečej ležao na srcu. Neka mu je večna slava! ЧИПЛИЋ Богдан – књижевник, преводилац и управник СНП (Нови Бечеј, 2. XI 1910 – Београд, 23. VI 1989). Отац Жарко и мати Сара били су учитељи; млађи брат Милоје (в), иначе песник, кратко је радио у СНП као благајник а у штампи се јављао чланцима о новосадском театру. У родном месту је похађао основну и грађанску школу и пети и шести разред гимназије (1920-1926), седми у Сомбору (1927), а осми у Србобрану (1928). Студирао је етнологију у Бгду (1928-1932) и од новембра 1934. до фебруара 1935. радио као асистент на етнолошкој катедри Филозофског факултета. Као студент био је београдски дописник суботичког и новосадског „Југословенског дневника“, а по завршетку студија 1935. прихватио је место професора у српскохрватским одељењима гимназије и учитељске школе у Темишвару, одакле је слао дописе „Политици“, издао књижевни алманах „Живот“ и уредио истоимени часопис, који је војна цензура забранила после првог двоброја (1936). Краће време био је професор гимназије у Великој Кикинди, а 1937. је дошао у НСад, где је до 1944. био гимназијски професор а за време рата и секретар. Сарађивао је у „Летопису Матице српске“, за који је почео да пише још 1930. Окупио је групу истакнутих писаца и 1938. и 1939. објавио је две свеске „Војвођанског зборника“. У то време редовно је објављивао позоришне критике и књижевне прилоге у дневнику „Дан“. После ослобођења, од фебруара 1945, преузео је најпре функцију секретара, лектора и драматурга СНП, а потом је у дневнику „Слободна Војводина“ уређивао културну рубрику и писао позоришну критику. Од 1. VIII 1947. до 1. XII 1949. био је управник СНП – у то време поново је установљена Опера а консолидован је и драмски ансамбл после масовног одласка еминентних глумаца у новоосновано Југословенско драмско позориште у Бгду. Као амбициозан и марљив управник непрестано је бдео над пробама и представама и обилазио радионице активно учествујући у решавању текућих, како уметничких тако и практичних, проблема. Одржавао је динамичне контакте са ресорским властима и друштвено-политичким телима и руководиоцима паметно и успешно користећи њихову наклоност према позоришту и настојећи да не изигра њихово поверење. Неговао је педантност и строгост и уз изванредну екипу редитеља (Ракитин, Кулунџић, Коњовић) постигао је да у сезонама његовог управниковања СНП од свих буде прихватано као „,мезимче“ – круна ове вишедеценијске плодне сарадње је Ч. књига Трагом мезимчета србског, коју је СНП издало 1980. Ту сарадњу не може да помути ни Ч. испад у „афери Голубњача“, када је у „Дневнику“ 9. XII 1982. објавио чланак Политички копци у голубијем перју „уметности“. Од децембра 1949. деловао је као професионални књижевник. Покренуо је 1952. књижевне новине под именом „Стражилово“ и издавао их г. дана, да би потом 1953/54. прихватио уређивање „Наше сцене“. Од 1956. до 1964. био је запослен као лектор и уредник београдских „Вечерњих новости“. Последње г. живота провео је као слободан уметник. Писао је песме са тематиком из завичаја. За прозни књижевни рад (за роман На велико и на мало) награђен је наградом Владе НР Србије (1946). На конкурсу за драму у НСаду 1952. његова драма Концерт за две виолине освојила је другу награду (извођена је на Радио-Сарајеву). Змајеву награду Матице српске добио је за збирку поезије Слатко православље (1968). На сцени СНП пре рата му је извођена драма Успомена на Соренто (27. II 1940), коју је волонтерски сâм режирао и која је због полицијске забране изведена само једном: „Контроверзна Чиплићева драма Успомена на Соренто, изведена у СНП фебруара 1940, изазвала је велику буру јер је била набијена политичким конотацијама. Први чин је завршен неуобичајеним аплаузом, али су се чули и звиждуци националистичке деснице која је настојала да онемогући представу. У другом чину се опет проломио аплауз за време извођења радње на сцени и настајао је све бурнији жагор како је наилазио текст који је имао политичко значење. То је била прва и последња представа овог комада, јер је полиција забранила његово даље извођење“ (А. Об.). На репертоару СНП била је и Ч. драматизација Сремчевог дела Поп Ћира и поп Спира (17. III 1949), као и позоришни комади Над попом попа (28. V 1954), Варалица у Бечеју (24. XI 1961), Трактат о слушкињама (8. XI 1966) и Каплар и цар (25. V 1971). По одласку у пензију бавио се више сликањем него писањем. У НСаду је објављена Антологија Чиплић, коју је 2003. приредио Д. Ређеп. БИБЛ: песме – Пољана, Нови Бечеј 1930; Обећана земља (за децу), Велика Кикинда 1931; Песме за Војводину, НСад 1940; Канал Дунав-Тиса-Дунав, НСад 1949; Дивље јато, НСад 1952; Паорске баладе, НСад 1955; Мртва Тиса, Бгд 1955; Окамењена стада, НСад 1959; Опроштај са Раховом, Бгд 1960; Је л’ добро диваним, Бгд 1964; Слатко православље, Бгд 1968; Лек од смрти, НСад 1968; приповетке – Преко Тисе, 1946; Из нових дана, НСад 1948; Лекарска посета, НСад 1950; Снага земље, Бгд 1951; Стравична звона, Суботица 1958; романи – На велико на мало, НСад 1946; Дечаци са Тисе, НСад 1950; Бурно пролеће, Бгд 1951; Синови равнице, НСад 1952; Окови, Бгд 1952; Јаруга, Бгд 1953; Зид плача, Бгд 1960; Кадрил, НСад 1964; романсиране биографије – Ђорђе Зличић Цига, Бгд 1951; Пинки, Бгд 1956; Ђура Јакшић, Бгд 1959. ЛИТ: Л. Дотлић, „Успомена на Соренто“ у Новом Саду, Дан, 29. II 1940; В. М., „Успомена на Соренто“ од Богдана Чиплића, Време, Бгд, 1. III 1940; Т., Премијера Богдана Чиплића: „Успомена на Соренто“, Правда, Бгд, 3. III 1940; В. Поповић, Нова драматизација Сремчева „Поп Ћире и поп Спире“, ЛМС, 1949, књ. 363, св. 6, с. 380; М. Мирковић, Синови равнице, Нова мисао, 1953, књ. I, с. 708-709; М. Кујунџић, Над попом попа, Дневник, 27. V 1954; Б. Глишић, Једна домаћа премијера, НИН, 6. VI 1954; М. Матко (А. Панов), Над попом попа, НС, 1954, бр. 82-83, с. 2; М. Антић, Паорске баладе, Дневник, 26. II 1956; Д. Ређеп, Окамењена стада, ЛМС, 1959, књ. 383, с. 92-94; М. Антић, Богдан Чиплић, Дневник, 27. XI 1960; М. И. Бандић, Лирика равнице, Политика, 12. XI 1961; Ј. Виловац, Опет промашај, Дневник, 26. XI 1961; М. Милорадовић, Трактат о слушкињама, ЛМС, 1962, књ. 389, с. 573-575; Ђ. Ђурђевић, Аутентично сценско доживљавање Војводине, Борба, 10. XI 1966; М. Кујунџић, Бечејске служавке и њина госпођа, Дневник, 10. XI 1966; М. Мирковић, Пун шушањ слушкиња, Политика експрес, 10. XI 1966; Ж. Јовановић, Бечејска вртешка, Вечерње новости, 10. XI 1966; Д. Ређеп, Догађаји у Гоги и Бечеју, Позориште, НСад, 1968, бр. 1, с. 8; М. Кујунџић, Убио град у наћве, Дневник, 27. V 1971; Д. Поповић, У позоришту, Бгд 1973, с. 163-168.