DA Chrysalis – 6641 146, Made in Germany 1979 omot kao na slici ploce 5/5 ploce n/mint Genre: Rock Style: Blues Rock, Hard Rock Tracklist One Of These Days 5:36 You Give Me Loving 5:25 Good Morning Little Schoolgirl 7:15 Hobbit 7:15 Help Me 10:44 Classical Thing 0:36 Scat Thing 0:55 I Can’t Keep From Cryin’ Sometimes (16:24) I Can’t Keep From Cryin’ Sometimes (Part 1) Extension On One Chord I Can’t Keep From Cryin’ Sometimes (Part 2) Silly Thing 0:26 Slow Blues In ‘C’ 7:24 I’m Going Home 9:30 Choo Choo Mama 2:56 Kupljene ploce saljem iskljucivo kao vrednosno pismo, vise primeraka kao paket. Preporuke i pouzecem ne saljem.

Omot gatefold 5- do 4 plus,Lyrics insert i buklet 8 strana 5-.Ploce 5 do 5-.Odlicno ocuvano.Snimak izvanredan!!! 1st Japan press. A1 Epitaph 8:52 A2 Cadence & Cascade 3:36 A3 Ladies Of The Road 5:27 A4 I Talk To The Wind 3:15 B1 Red 6:18 B2 Starless 12:17 C1 The Night Watch 4:38 C2 Book Of Saturday 2:52 C3 Peace - A Theme 1:14 C4 Cat Food 2:43 C5 Groon 3:30 C6 Coda From Larks` Tongues In Aspic (Part 1) 2:09 D1 Moonchild 2:24 D2 Trio 5:36 D3 In The Court Of The Crimson King 9:21 Jazz-Rock, Prog Rock

LP Purple Records 1C 072-94 837, Made in Germany 1974 omot 5- ploca 5 stanje ploce mint Genre: Rock Style: Hard Rock Tracklist Burn. 6:00 Might Just Take Your Life. 4:36 Lay Down, Stay Down. 4:15 Sail Away. 5:48 You Fool No One. 4:47 What´s Going On Here. 4:55 Mistreated. 7:25 `A` 200 3:51 Kupljene ploce saljem iskljucivo kao vrednosno pismo, vise primeraka kao paket. Preporuke i pouzecem ne saljem.

Stanje: Ploca MINT, Omot 4+ ------------------------- Irène Schweizer*, Joëlle Léandre ‎– Cordial Gratin Label: FMP ‎– FMP 1160 Format: Vinyl, LP, Album Country: Germany Released: 31 Aug 1988 Genre: Jazz Style: Free Improvisation Tracklist A1 Pierrot Le Fou 6:36 A2 Diamonds For Fun 3:53 A3 Calling For Gala 2:57 A4 Cordial Gratin 2:38 A5 Chinoiseries A Deux 3:03 B1 Memories Of View 3:20 B2 It`s Too Low 3:15 B3 Fresh Expressions 5:02 B4 Musique Femmeuse 5:26 B5 Why Not

Ploča 5 Stanje omota prikazano na slikama KOMPILACIJA Bill&Ted`s Excellent Adventure-Original Motion Picture Soundtrack A1 Extreme –Play With Me 3:31 A2 Vital Signs –The Boys And Girls Are Doing It 3:22 A3 Glen Burtnick–Not So Far Away 3:47 A4 Tora Tora–Dancing With A Gypsy 4:02 A5 Shark Island–Father Time 5:15 B1 Big Pig–I Can`t Break Away 3:36 B2 Shark Island–Dangerous 3:13 B3 Bricklin–Walk Away 4:11 B4 Robbie Robb– In Time 5:09 B5 Power Tool–Two Heads Are Better Than One 4:26

A1.Need You Tonight 3:03 A2.Mystify 3:19 A3.Suicide Blonde 3:53 A4.Taste It 3:20 A5.Original Sin 5:18 B1.Heaven Sent 3:20 B2.Disappear 4:10 B3.Never Tear Us Apart 3:05 B4.The Gift 4:04 B5.Devil Inside 5:15 C1.Beautiful Girl 3:29 C2.By My Side 3:06 C3.Kiss The Dirt (Falling Down The Mountain) 3:55 C4.Elegantly Wasted 4:34 C5.New Sensation 3:41 D1.What You Need 3:36 D2.Listen Like Thieves 3:48 D3.Just Keep Walking 2:44 D4.Bitter Tears 3:50 D5.Baby Don`t Cry 4:47 novo u celofanu

Izdanje za argentinsko trziste, vrlo retko! Limitirano reizdanje, specijalna edicija, digipack, bonus pesme Licna kolekcija, u odlicnom stanju! Sadrzi booklet sa tekstovima Zanr: Rock Stil: Punk Zadnji put preslusan 01.09.2023 godine Tracklist 1 The Massacre 3:06 2 Sick Bastard 3:59 3 Porno Slut 3:12 4 Now I`m Dead 3:44 5 Boys In Blue 3:56 6 Dog Soldier 3:06 7 Don`t Pay The Poll Tax 4:27 8 Fuck Religion 3:13 9 About To Die 3:31 10 Blown Out Of The Sky 4:16 11 Police Shit 3:52 12 Stop The Slaughter 3:36 Bonus Tracks 13 Barry Prossit 3:53 14 Don’t Really Care 3:20 15 Power Struggle 3:39 16 Scaling The Derry Wall 4:07

brojevi 1, 2, 3, 4, 7, 11, 14, 15, 20, 21, 22, 23, 25,26, 27, 28 29,32, 33. 35, 36, Morska zmija Žil Vern Tanjina mladost, Venjamin Kaverin Baf vođa karavana , Zejn Grej Deca kapetana Granta, Žil Vern . Na kraju ekumene I i II Ivan Jefremov suncohvati branislav povrenski lepa niverneza dode tanjina mladost kaverin Legenda o Montrozu, Valter Skot - nema gospodar balantrea robert luis stivenson kapetanova kći puškin . nema Gaučov sin Franc Treler roman o kolumbu Jugana stojanović neretljansko blago milorad janković otmica dejvida balfura robert luis stivenson mitaha za pajeken - nema bela indijanka tomas majn bambusov štap anto starčić . nema za zlatom divlje aljaske baljioni - nema zapovednici fregata nikolaja čukovski sazvežđe belog duda nema veliša i pajac nema mladost na stepenicama anton ingolič za zlatom divlje aljaske baljioni sarat i vipuli stevan pešić povest alika detektviva aleksin blago s trećeg vodopada džems kervud kapetanova kći puškin srebrno ostrvo boris papin kadok knjiga

Les Little - Les Vrais Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 20 strana. Made in France Ocuvanost CD: 5-/4+++ (jedna mala crta, ne utice na rad) Omot/knjizica: 5 Spisak pesama: 01 Intro 0:17 02 Prélude (Qui Sont Les Vrais) 1:20 03 Les Vrais 3:54 04 Journée De Fou 6:26 05 Je Ne Vois Que Moi [Featuring King Daddy Yod] 4:08 06 Bitch 0:42 07 Plus Féroces Pour Faire Mal (J) 3:35 08 Le Rap Vaut Le Prix De Ma Vie 4:26 09 Laisse Faire Le Tempo 5:36 10 Perpros 0:35 11 La Drogue Est Un Poison 3:52 12 La Définition Du H 0:38 13 H 5:44 14 Ressens Le Son 5:59 15 Boostez Le Son / Mix Tribu L 3:47 16 Le Rap Est Ma Vie 3:50 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: rap, hip hop pvs2r2

DA Apple Records – SKBO 3404, Made in USA 1973 omot 4+ ploce 5/5 ploce n/mint Tracklist A1 Strawberry Fields Forever 4:03 A2 Penny Lane 2:56 A3 Sgt. Pepper`s Lonely Hearts Club Band / With A Little Help From My Friends 4:42 A4 Lucy In The Sky With Diamonds 3:26 A5 A Day In The Life 5:03 A6 All You Need Is Love 3:45 B1 I Am The Walrus 4:30 B2 Hello Goodbye 3:25 B3 The Fool On The Hill 2:59 B4 Magical Mystery Tour 2:50 B5 Lady Madonna 2:17 B6 Hey Jude 7:06 B7 Revolution 3:22 C1 Back In The U.S.S.R. 2:41 C2 While My Guitar Gently Weeps 4:44 C3 Ob-La-Di, Ob-La-Da 3:08 C4 Get Back 3:10 C5 Don`t Let Me Down 3:33 C6 The Ballad Of John & Yoko 2:56 C7 Old Brown Shoe 3:17 D1 Here Comes The Sun 3:03 D2 Come Together 4:15 D3 Something 2:58 D4 Octopus`s Garden 2:47 D5 Let It Be 3:48 D6 Across The Universe 3:45 D7 The Long And Winding Road 3:36 Kupljene ploce saljem iskljucivo kao vrednosno pismo, vise primeraka kao paket. Preporuke i pouzecem ne saljem.

3LP Atlantic W 60001, Made in Italy 1970 omot kao na slici ploce 5/5/5 ploce u mint stanju Genre: Rock, Funk / Soul, Folk, World, & Country, Stage & Screen Style: Folk Rock, Rock & Roll, Pop Rock, Country Rock, Acid Rock, Soundtrack, Psychedelic Rock Tracklist John B. Sebastian*– I Had A Dream 2:35 Canned Heat– Going Up The Country 3:20 Chip Monck– Stage Announcements Richie Havens– Freedom 4:36 Country Joe & The Fish*– Rock & Soul Music 2:08 Arlo Guthrie– Coming Into Los Angeles 2:07 Sha-Na-Na*– At The Hop 2:00 Country Joe McDonald– The `Fish` Cheer 3:15 Joan Baez– Drug Store Truck Drivin` Man 2:07 Joan Baez– Joe Hill 2:40 John Morris (6)– Stage Announcements Crosby, Stills & Nash– Suite: Judy Blue Eyes 8:11 Crosby, Stills, Nash & Young– Sea Of Madness 3:24 Crosby, Stills, Nash & Young– Wooden Ships 5:27 The Who– We`re Not Gonna Take It 4:25 Hugh Romney– Stage Announcements Joe Cocker– With A Little Help From My Friends 7:40 No Artist– Rainstorm, Crowd Sounds, Announcements And General Hysteria No Artist– Crowd Rain Chant 2:20 Santana– Soul Sacrifice 8:06 Muskrat (2)– Stage Announcements Ten Years After– I`m Going Home 9:20 Jefferson Airplane– Volunteers 2:44 Max Yazgur*– Untitled Sly & The Family Stone– Medley: Dance To The Music 2:10 Sly & The Family Stone– Music Lover 6:59 Sly & The Family Stone– I Want To Take You Higher 4:07 John B Sebastian*– Rainbows All Over Your Blues 2:10 The Butterfield Blues Band*– Love March 7:45 Jimi Hendrix– Star Spangled Banner Jimi Hendrix– Purple Haze & Instrumental Solo 12:45 Kupljene ploce saljem iskljucivo kao vrednosno pismo, vise primeraka kao paket. Preporuke i pouzecem ne saljem.

3LP Atlantic ATL 60 001, Made in Germany 1970 omot kao na slici ploce 5/5/5 ploce u mint stanju Genre: Rock, Funk / Soul, Folk, World, & Country, Stage & Screen Style: Folk Rock, Rock & Roll, Pop Rock, Country Rock, Acid Rock, Soundtrack, Psychedelic Rock Tracklist John B. Sebastian*– I Had A Dream 2:35 Canned Heat– Going Up The Country 3:20 Chip Monck– Stage Announcements Richie Havens– Freedom 4:36 Country Joe & The Fish*– Rock & Soul Music 2:08 Arlo Guthrie– Coming Into Los Angeles 2:07 Sha-Na-Na*– At The Hop 2:00 Country Joe McDonald– The `Fish` Cheer 3:15 Joan Baez– Drug Store Truck Drivin` Man 2:07 Joan Baez– Joe Hill 2:40 John Morris (6)– Stage Announcements Crosby, Stills & Nash– Suite: Judy Blue Eyes 8:11 Crosby, Stills, Nash & Young– Sea Of Madness 3:24 Crosby, Stills, Nash & Young– Wooden Ships 5:27 The Who– We`re Not Gonna Take It 4:25 Hugh Romney– Stage Announcements Joe Cocker– With A Little Help From My Friends 7:40 No Artist– Rainstorm, Crowd Sounds, Announcements And General Hysteria No Artist– Crowd Rain Chant 2:20 Santana– Soul Sacrifice 8:06 Muskrat (2)– Stage Announcements Ten Years After– I`m Going Home 9:20 Jefferson Airplane– Volunteers 2:44 Max Yazgur*– Untitled Sly & The Family Stone– Medley: Dance To The Music 2:10 Sly & The Family Stone– Music Lover 6:59 Sly & The Family Stone– I Want To Take You Higher 4:07 John B Sebastian*– Rainbows All Over Your Blues 2:10 The Butterfield Blues Band*– Love March 7:45 Jimi Hendrix– Star Spangled Banner Jimi Hendrix– Purple Haze & Instrumental Solo 12:45 Kupljene ploce saljem iskljucivo kao vrednosno pismo, vise primeraka kao paket. Preporuke i pouzecem ne saljem.

SACD / Booklet i CD 5/5 Arne Domnérus, Gustaf Sjökvist – Antiphone Blues Arne Domnérus - Antiphone Blues album cover Label: First Impression Music – FIM SACD 050 Format: SACD, Hybrid, Album, Reissue Country: US Released: Genre: Jazz, Classical Style: Neo-Classical 1 Träumerei Arranged By – Bengt Hallberg Written-By – Robert Schumann 4:35 2 Sometimes I Feel Like A Motherless Child Written-By – Spiritual* 2:25 3 Nobody Knows The Trouble I`ve Seen Written-By – Spiritual* 3:09 4 Antiphone Blues 3:21 5 Jag Vet En Dejlig Rosa Written-By – Swedish Trad. Hymn* 2:40 6 Entonigt Klingar Den Lilla Klockan Written-By – Russian Vesper Song* 3:35 7 Heaven Written-By – Duke Ellington 3:13 8 Come Sunday Arranged By – Bengt Hallberg Written-By – Duke Ellington 4:37 9 Den Signade Dag Written-By – Trad. Hymn From Dalecarlia, Sweden* 3:49 10 Almighty God Written-By – Duke Ellington 3:10 11 Largo Written-By – Antonio Vivaldi 3:07 12 The Shepherd Written-By – Duke Ellington 4:01 13 Hymn To Freedom Written-By – Oscar Peterson 3:44 14 Dedication Written-By – Anonymous 4:13 15 Tonight I Shall Sleep Written-By – Billy Strayhorn 3:36 Licensed From – First Impression Music, Inc. Distributed By – First Impression Music, Inc. Copyright © – Proprius Musik AB Glass Mastered At – DADC – STLD-007800 Mastered By – Cutting Room Organ – Gustaf Sjökvist Producer – Jacob Boëthius Recorded By – Gert Palmcrantz Reissue Producer – Winston MA* Remastered By – Paul Stubblebine Saxophone – Arne Domnérus Recorded 1976 at Spånga Church, Sweden. Tracks 1-11 Recorded 1994 in Stockholm Cathedral, Sweden. Tracks 12-17 Matrix / Runout: STLD-007800 1 Mastering SID Code: IFPI L323 Barcode (Human Readable): 4 892843 000899 Barcode: 4892843000899

MIT I RELIGIJA U SRBA Veselin Čajkanović ,glanz MIT I RELIGIJA U SRBA Veselin Čajkanović  Izdavac: `Srpska knjizevna zadruga`-SKZ, Beograd Godina izdanja: 1973 Broj strana:693 strane Autor: Domaći-Veselin Čajkanović Oblast: Etnologija Jezik: Srpski MIT I RELIGIJA U SRBA Veselin Čajkanović -SKZ 443 *2631 Autor : Veselin Čajkanović KOLO LXVI KNJIGA 443/ Predgovor i pogovor Vojislav Đurić, Registar IZDAVAČ: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd 1973. g Tvrd Šiven povez-platno, strana XIII+692 . ,19X14 cm, ćirilica MIT I RELIGIJA U SRBA - Veselin Čajkanović Srpska književna zadruga, Beograd 1973. 693 strane; tvrd povez, SKZ C . КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА основана 1892 године КОЛО LXVI КЊИГА 443 ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ МИТ И РЕЛИГИЈА У СРБА ПРИРЕДИО ВОЈИСЛАВ ЂУРИЋ БЕОГРАД 1973 САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР 1. СКРАЋЕНИЦЕ 2. КУЛТ ДРВЕТА И БИЉАКА КОД СТАРИХ СРБА 3. СУБОТА - ЂАЧКА БУБОТА 4. ВУНА И ЛАН 5. СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО 6. ДА ЛИ СУ СТАРИ СРБИ ЗНАЛИ ЗА ИДОЛЕ ? 7. ИМЕНА ОД УРОКА 8. ДВА СТАРИНСКА СЛУЧАЈА АСИЛИЈЕ 9. ДОЊИ СВЕТ КОД СТАРИХ 10. САХРАЊИВАЊЕ ПОД ПРАГОМ 11. МАГИЧНИ СМЕЈ 12. ГОСТОПРИМСТВО И ТЕОФАНИЈА КУМСТВО У КАПИ 13. СВЕКРВА НА ТАВАНУ 14. ПО ГРЕХУ РОДИТЕЉ 15. БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ 16. ТРИ БОЖИЋНА ОБИЧАЈА 17. БОЖИЋ , ЊЕГОВО ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ 18. О УСКРШЊИМ ОБИЧАЈИМА 19. КЛИЦАЊЕ ПРЕДАКА 20. УБИЈАЊЕ ВАМПИРА 2 21. НЕКОЛИКЕ ОПШТЕ ПОЈАВЕ У СТАРОЈ СРПСКОЈ РЕЛИГИЈИ 1) Панспермија 2) Епифанија предака 3) Пост 4) Свадбени ораси 5) Custodia feralis 22. О ВРХОВНОМ БОГУ У СТАРОЈ СРПСКОЈ РЕЛИГИЈИ Увод I Традиција о светом Сави II Свети Сава и вуци III Свети Сава као θ ε ός ν όμ ι ο ς IV Зимски свеци V Божански кум VI Крвна освета VII Црни бог VIII Тројан IX Свети Ђорђе Х Фетиши : вериге и секира XI Атрибути , епитети , функције XII Име и епиклезе XIII Хроми вук и хроми Дабог XIV Ђаво XV Спасилац на белом кољу XVI Божић и Ђурђевдан XVII Култ XVIII Мистерија спаса XIX Дабог XX Словенски и индоевропски Dis pater НАПОМЕНЕ 23. БЕЛЕШКЕ О ЧАЈКАНОВИЋЕВИМ РАДОВИМА ИЗ РЕЛИГИЈЕ И МИТОЛОГИЈЕ 1) О трагичном песништву и позоришту код Грка 2) *( О једној митолошкој басни у Федра ) 3) „ И ту има његова масла ` 4) О жени у Грка и Римљана 5) О читању Библије . 6) „ У бога су вунене ноге , а гвоздене руке ` 7) Из српског фолклора . Примедбе уз неколике пословице 8) Из српске религије и митологије . I. Мајка Југовића 9) Српске народне песме , II. Песме митолошке 10) Неколике примедбе уз српски Бадњи дан и Божић 11) De argumento et fontibus proverbii Serbici 4 Vuk 12) Из наших народних пословица . Примедбе и коментар 13) Имена од урока 14) Мотиви прве арнаутске песме о боју на Косову 15) Убијање вампира 16) Српске народне песме , друга књига , Митолошке и друге различите песме 17) Божићна слама 18) Бадњи дан и Божић 19) Студије из религије и фолклора 3 20) „ Пуштање воде ` о Великом четвртку 21) „ Не бојим се никога до Бога ` 22) Доњи свет у јами 23) Туђ погреб 24) Oleum et opera 25) Људски и животињски полаженик 26) Свети Сава и вуци 27) Српске народне приповетке . Антологија 28) Задушнице и сиротиња 29) Петнаест српских народних песама 30) Obiectus pectorum 31) Два старинска случаја асилије 32) Доњи свет код старих 33) Ћорава Анђелија 34) Митски мотиви у традицији о деспоту Стевану 35) Carmen Arvale 36) *( Крвна освета ; Ђурђевдан и римске Парилије ) 37) Тацитова Германија 38) Српске народне умотворине 39) Три српске пословице 40) Пресипање дукатима 41) *( Преглед римске књижевности ) 42) Клицање предака 43) Магично седење 44) *( Јеванђелије по Матеју ) 45) Српске народне приповетке 46) О ускршњим обичајима 47) Вергилије и његови савременици 48) Српска народна песмарица 49) Свекрва на тавану 50) Једна божићна легенда 51) Три божићна обичаја 52) Неколике опште појаве у старој српској религији 53) Два празника из животињског култа 54) *( Свети Сава у народном веровању и предању ) 55) Ein frü hslavisches Mä rchenmotiv bei den Byzantinern 56) Светац на десном рамену 57) Свети Сава у народним приповеткама 58) Босиљак 59) Хидромантија код Филипа Вишњића 60) *( Гласник Етнографског музеја ) 61) По греху родитељ 62) Das Rä tsel von Trebenište 63) Трн и глог у народној српској религији 64) *( Психофизичко изражавање српског народа ) 65) De numinibus apud Setbos coniugalibus 66) De nucibus in Romanoriim nuptiis usurpatis 67) De diis et daemonibus Serborum medicis 68) Poetae Serborum epici quid et de interitu et de renovatione mundi sibi finxerint 69) Једна књига о Мојсију 70) Инкубација под јасенком 71) De daemonibus quibusdam neohellenicae et serbicae superstitioni communibus 72) Старинска религија у нашим дневним листовима 73) *( Живот светога Саве ) 4 74) Крсна слава 75) Култ дрвета и биљака код старих Срба 76) Прича о човеку који је преварио смрт 77) Божић , његово порекло и значај 78) Српска религија и фолклор у Годишњици 79) О врховном бoгу у старој српској религији 80) Необјављени рукописи 81) *( Литература о миту и религији ) 24. БИОГРАФИЈА ВЕСЕЛИНА ЧАЈКАНОВИЋА 25. БИБЛИОГРАФИЈА ВЕСЕЛИНА ЧАЈКАНОВИЋА 26. ПОГОВОР 27. РЕГИСТАР – ( непотребан у ел. верзији ) ПРЕДГОВОР Међу малобројним оснивачима појединих наука у Србији угледно место има Веселин Чајкановић , први српски историчар религије  Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... L1

CD verzija box-seta svih 9 albuma Bijelog Dugmeta, remasterovanih u čuvenom Abbey Road studiju, koja uključuje i dodatni dvostruki CD sa pesmama sa singlova & jednu do sada neobjavljenu pesmu, kao i luksuzni booklet na 52 strane. spisak pesama: 1. KAD BI BIO BIJELO DUGME 2. BLUES ZA MOJU BIVŠU DRAGU 3. NE SPAVAJ MALA MOJA MUZIKA DOK SVIRA 4. SVE ĆU DA TI DAM SAMO DA ZAIGRAM 5. SELMA 6. PATIM EVO DESET DANA 7. TAKO TI JE MALA MOJA KAD LJUBI BOSANAC 8. HOP-CUP 9. DOŠAO SAM DA TI KAŽEM DA ODLAZIM 10. NE GLEDAJ ME TAKO I NE LJUBI ME VIŠE 11. POŽURITE KONJI MOJI 12. BEKRIJA SI CIJELO SELO VIČE, E PA JESAM, ŠTA SE KOGA TIČE 13. ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU 14. IZGLEDALA JE MALO ČUDNO U KAPUTU ŽUTOM KROJENOM BEZ VEZE 15. LOŠE VINO 16. ETO! BAŠ HOĆU! 17. DEDE BONA, SJETI SE, DE, TAKO TI SVEGA 18. SLATKO LI JE LJUBIT TAJNO 19. NIŠTA MUDRO 20. NE DESE SE TAKVE STVARI PRAVOME MUŠKARCU 21. SANJAO SAM NOĆAS DA TE NEMAM 22. BITANGA I PRINCEZA 23. ALA JE GLUPO ZABORAVIT NJEN BROJ 24. IPAK, POŽELIM NEKO PISMO 25. KAD ZABORAVIŠ JULI 26. NA ZADNJEM SJEDIŠTU MOGA AUTA 27. A KOLIKO SI IH IMALA DO SAD 28. SVE ĆE TO MILA MOJA PREKRITI RUZMARIN, SNJEGOVI I ŠAŠ 29. DOŽIVJETI STOTU 30. LOVA 31. TRAMVAJ KREĆE / ILI KAKO BITI HEROJ U OVA ŠUGAVA VREMENA 32. HOTEL, MOTEL 33. PJESMA MOM MLAĐEM BRATU / IZ NIŠA U PROLJEĆE '78 34. DOBRO VAM JUTRO PETROVIĆ PETRE 35. MOGLA JE BITI PROSTA PRIČA 36. HA, HA, HA 37. ZAŽMIRI I BROJ 38. PRISTAO SAM BIĆU SVE ŠTO HOĆE 39. POLUBAUK POLUKRUŽI POLUEVROPOM 40. DRUGOVI I DRUGARICE 41. KOSOVSKA 42. U VRIJEME OTKAZANIH LETOVA 43. ZAŠTO ME NE PODNOSI TVOJ TATA 44. AKO MOŽEŠ, ZABORAVI 45. OVAJ PLES DAME BIRAJU 46. NE PLAČI 47. USPAVANKA ZA RADMILU M. 48. HEJ, SLAVENI 49. PADAJU ZVIJEZDE 50. MENI SE NE SPAVA 51. ZA ESMU 52. JER KAD OSTARIŠ 53. LIPE CVATU, SVE JE ISTO K O I LANI 54. PEDICULIS PUBIS 55. AIAIO RADI RADIO 56. LAŽEŠ 57. DA TE BOGDO NE VOLIM 58. PLJUNI I ZAPJEVAJ MOJA JUGOSLAVIJO 59. ZAMISLI 60. NOĆAS JE KO LUBENICA PUN MJESEC IZNAD BOSNE 61. TE NOĆI KAD UMREM KAD ODEM KAD ME NE BUDE 62. A I TI ME IZNEVJERI 63. ZAR NE VIDIŠ DA PRAVIM BUDALU OD SEBE 64. HAJDEMO U PLANINE 65. PJESMA ZA MALU PTICU 66. RUŽICA SI BILA SADA VIŠE NISI 67. ĆIRIBIRIBELA 68. ŠTA IMA NOVO 69. NEĆU TO NA BRZAKA 70. EVO ZAKLEĆU SE 71. ĐURĐEVDAN JE A JA NISAM S ONOM KOJU VOLIM 72. NAPILE SE ULICE 73. AKO IMA BOGA 74. NAKON SVIH OVIH GODINA 75. LIJEPA NAŠA Bonus dvostruki CD (singlovi i neobjavljena pesma): 76. TOP 77. OVE ĆU NOĆI NAĆI BLUES 78. GLAVNI JUNAK JEDNE KNJIGE 79. BILA MAMA KUKUNKA, BIO TATA TARANTA 80. DA SAM PEKAR 81. SELMA 82. DA MI JE ZNATI KOJI JOJ JE VRAG 83. BLUES ZA MOJU BIVŠU DRAGU 84. IMA NEKA TAJNA VEZA 85. I KAD PROĐE SVE PJEVAT ĆU I TAD 86. MINIJATURA ZA MOJU MAJKU 87. ZNAM ZA JEDNO TIHO MJESTO 88. NE GLEDAJ ME TAKO I NE LJUBI ME VIŠE 89. SVE ĆU DA TI DAM SAMO DA ZAIGRAM 90. MILOVAN 91. GOODBYE AMERIKA 92. TAKO TI JE MALA MOJA KAD LJUBI BOSANAC 93. NE SPAVAJ MALA MOJA MUZIKA DOK SVIRA 94. ETO! BAŠ HOĆU! 95. DOŠAO SAM DA TI KAŽEM DA ODLAZIM 96. BITANGA I PRINCEZA 97. DEDE BONA, SJETI SE, DE, TAKO TI SVEGA 98. PRISTAO SAM BIĆU SVE ŠTO HOĆE 99. ŠTA JE, TU JE 100. DOBRO VAM JUTRO PETROVIĆ PETRE 101. NA ZADNJEM SJEDIŠTU MOGA AUTA 102. OVE ĆU NOĆI NAĆI BLUES 103. DŽAMBO 104. VATRA 105. PLAYING THE PART

Сажет, савремен, и клинички значајан преглед медицинске физиологије који заслужује поверење генерација студената и лекара. Више од четрдесет година Ганонгов Преглед медицинске физиологије знатно доприноси резумевању физиологије човека и физиологије сисара. На занимљив и привлачан начин у њему су сажето обрађене све важне теме без нарушавања смисла и разумљивости. Садржи више детаљно објашњених и корисних података по страни од било ког другог сличног уџбеника. Ганонгов Преглед медицинске физиологије је детаљно ажуриран и представља најсавременија истраживања и достигнућа из битних области, као што су: хроничан бол, физиологија репродуктивног система и ацидо-базна хомеостаза. Двадесет четврто издање Ганонговог Прегледа медицинске физиологије садржи примере из клиничке медицине како би се сликовито објаснили битни појмови из физиологије. Без обзира на то да ли сте студент, коме је потребан изузетан уџбеник за стицање лиценце, или сте лекар који жели да одржи корак са медицинском физиологијом која се непрекидно мења, ова књига ће вам бити од велике користи. Ћелијске и молекуларне основе медицинске физиологије У основи структуре и функције физиолошких система су физички и хемијски закони, као и састав сваког ткива и система органа на молекулском и ћелијском нивоу. Први део овог уџбеника омогућава увид у структуре које обезбеђују важну основу физиологије човека. Важно је напоменути да прва поглавља немају за циљ да обезбеде исцрпно разумевање биофизике, биохемије, или ћелијске и молекулске физиологије, већ да укажу на то каква је улога основних принципа ових дисциплина у медицинској физиологији, о којој ће бити речи касније. У првом делу су представљени основни градивни елементи: електролити, угљени хидрати, липиди и масне киселине, аминокиселине и протеини, као и нуклеинске киселине. Студенти ће се подсетити основних принципа биофизике и биохемије, и како се ти принципи уклапају у оквире физиологије. Примери клиничке примене описани су у клиничким одељцима, са циљем да се успостави веза између градивних елемената, основних принципа и физиологије човека. Дискусија о основним принципима је употпуњена њиховим целуларним и субцелуларним основама. Важно је разумети да је ћелија основна јединица грађе, као и да групе ћелија и њихове фино усаглашене интеракције омогућавају правилну функцију ткива, органа и организма. У другом делу увода, одлучили смо се да разумевање интеракције група ћелија са многим системима, о којима ће се дискутовати касније, размотримо на ћелијском нивоу. Прву групу ћелија о којима ће се дискутовати представљају оне ћелије које учествују у запаљењским реакцијама у организму. Специфичности појединих ћелија које припадају овој групи, њихово усаглашено деловање, као и коначни ефекти њиховог деловања у сложеном систему инфламације у организму, детаљно су анализирани. Друга група ћелија која је описана, учествује у ексцитаторним одговорима у физиологији човека. У ту групу ћелија убрајају се нервне и мишићне ћелије. Разумевање основа процеса који се одвијају у тим ћелијама, као и начин на који их контролишу суседне ћелије, омогућавају разумевање њихове могуће интеграције у појединачне системе, о којима ће бити речи у другим поглављима. На крају, први део уџбеника служи као увод, подсетник и непосредан извор података за боље разумевање физиолошких система који ће бити описани у наредним поглављима. За детаљније разумевање сваког поглавља, неколико сјајних актуелних уџбеника наведених на крају сваког поглавља обезбеђују детаљнији преглед основа биохемије, биофизике, физиологије ћелије, физиологије нерава и мишића. Студенти који су заинтересовани да детаљније проуче ове основне принципе, могу пронаћи више информација у тим текстовима. Садржај Део 1 Ћелијске и молекулске основе медицинске физиологије 1. Општи принципи физиологије човека. Стварање енергије у ћелији 3 2. Преглед ћелијске физиологијеу медицинској физиологији 35 3. Имуност, инфекција и инфламација 67 4. Ексцитабилна ткива: нерв 83 5. Ексцитабилна ткива: мишић 97 6. Рансмисијанаси на псами спојевима 119 7. Неуротрансмитери и неуромодулатори 135 Део 2 Физиологија централног и периферног нервног система 155 8. Неуротрансмисија у соматосензорном систему: додир, бол и температура 157 9. Вид 177 10. Слух и равнотежа 199 11. Мирис и укус 217 12. Рефлексна и вољна контрола положаја и покрета 227 13. Аутономни нервни систем 255 14. Електрична активност мозга, циклус спавање-будност и циркадијални ритам 269 15. Учење, памћење, језик и говор 283 Део 3 Физиологија ендокриног и репродуктивног система 297 16. Основни концепти ендокрине регулације 299 17. Хормонске функције које контролише хипоталамус 307 18. Хипофиза 323 19. Тиреоидна жлезда 339 20. Срж и кора надбубрега 353 21. Ендокрина регулација метаболизма калцијума и фосфора. Физиологија костију 377 22. Развој репродуктивног система и функција женског репродуктивног система 391 23 Функција мушког репродуктивног система 419 24 Функције ендокриног панкреаса и регулација метаболизма угљених хидрата 431 Део 4 Физиологија гастроинтестиналног система 453 25. Преглед гастроинтестиналних функција и њихова регулација 455 26. Варење, апсорпција и принципи исхране 477 27. Покретљивост (мотилитет) гастроинтестиналног тракта 497 28. Транспортна и метаболичка улога јетре 509 Део 5 Физиологија кардиоваскуларног система 519 29. Природа срчаног рада и електрична активност срца 521 30. Срце као пумпа 539 31. Крв као циркулишућа течност и динамика протока крви и лимфе 555 32. Механизми регулације кардиоваскуларног система 587 33. Циркулација у одређеним регионима организма 601 Део 6 Физиологија респирације 619 34. Увод у структуру плућа и механику дисања 621 35. Транспорт гасова и рН 641 36. Регулација дисања 657 Део 7 Физиологија бубрега 671 37. Функција бубрега и мокрење 673 38. Регулација састава и запремине екстрацелуларне течности 697 39. Ацидификација урина и излучивање бикарбоната 711 Одговори на питања са више одговора 727 Индекс појмова 723 Наслов: Ганонгов преглед медицинске физиологије: 24. америчко издање - 1. српско издање Издавач: Don Vas Страна: 752 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 24 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-7760-102-7

17096) THE THIRD REICH AND YUGOSLAVIA 1933-1945, Institute for Contemporary History Belgrade 1977, Book contained the reports presented at the Symposium on „ The Third Reich and Yugoslavia 1933-1945“ held in Belgrade from October 2-4. 1973 . largest number of articles in English language (75%) , few in german, italian, russian and others, hard cover, format 17,5 x 24,5 cm , good condition, XIII +799 pages, contents : Editor ’s Note Inaugural address * Pero Morača Belgrade Greetings adress on behalf of the Federation of Academies of science of Yugoslavia * Academician Vaso Čubrilović 1) Erganzungswirtschaft :the theory of an integrates economic area of the third reich and southeast Europe 1933-1941 * Professor Dr. Andrej Mitrović Belgrade 2) The final stage in the German-British diplomatic struggle for the Balkans * Dr Dušan Lukać Belgrade 3) Der einfluss der freundschaftlichen gefuhle der volker jugoslawiens fuer die sowjetunion auf die entscheidungen der faschistischen fuhring am vorabend des uberfalls auf Jugoslawien ( Influence of Friendly Feelings of Yugoslav Peoples Toward the Soviet Union on the Decisions of the Fascist Leadership on the Eve of the Attack on Yugoslavia ) * Dr Gerhard Hass Berlin 4) Les relations Roumaino-Yugoslaves dans le contexte des pressions exercitees par le troisieme reich 1933-1939 ( Roumanian-Yugoslav Relations within the Context of Pressure Exerted by the Third Reich 1933-1939 ) * Professor Dr. Eliza Campus , Bucharest 5) Le potenze dell’asse e la neutralita della Jugoslavia alla vigilia della II guerra mondiale Februario-Settmbre 1939 ( The Axix Powers and Yugoslav Neutrality on the Eve of the Second World War February-September 1939 * Professor Dr. Alfredo Breccia , Rome 6) The German - Italian agreement on spheres of influence in the Balkans with particular reference to Yugoslavia * Colonel Vojmir Kljaković , Belgrade 7) The Germans in the agrarian reform and land ownership patterns in the Vojvodina province during the period from 1919 to 1941 * Dr Nikola Gaćeša , Novi Sad 8) Югославия как орудие Немецкой политики при разрушений Французской системы союзов в централной Европе в 30-х годах * Dr Ladislav Deak , Bratislava 9) The ambitions and plans of the third reich with regard to the integration of Yugoslavia into its so-called grosswirtschaftsraum * Dr Leposava Cvijetić , Belgrade 10) Horty Magyarorszag szerepe a harmadik birodalom Jugoszlavia elleni terveinek realizakasaban ( The Role of Hungary of Regent Horthy in the Realization of the Nazi plans Against Yugoslavia ) * Lt. Colonel Agnes Godo , Budapest 11) Aspekte und Hintergrunde der handels - und wirtschaftspolitik Hitler - Detschland gegenuber Jugoslawien ( Aspects and Background on Nazi Trade and Economic Policy Towards Yugoslavia ) * DrProfessor Dr Wolfgang Schumann , Berlin 12) Sudosteuropa als ’Informal Empire’ NS-Deutschlands : Das beispiel Jugoslawien 1933-1939 ( Southeast Europe as an ’Informal Empire’ of Nazi Germany : The example of Yugoslavia 1933-1939 * Professor Hans Jurgen Schroder 13) The international isolation of Yugoslawia : an objective of German foreign policy in the period from 1933-1939 , Professor Dr Živko Avramovski , Belgrade 14) Penetrazione economica e disgregazione statalepremesse e conseguenze dell ’agressione nazista alla Yugoslavia ( Economic Penetration and Disintegration of a State : Premises and Effects of Nazi Agressin on Yugoslavia ) * Dr Enzo Colotti , Trieste 15) The nazi eastern policy and Yugoslavia * Professor Dr Vladimir Dedijer and Života Anić , Belgrade 16) Movement of labour force between the third reich and Yugoslavia 1933 -1941 * Mira Kolar Dimitrijević , Zagreb 17) The influence of German trade policy on economic development in Croatia in the period from the great depression to the second world war * Zdenka Šimončić , Zagreb 18) Macedonia and the third reich’s Balkan policy * Professor Dr DaNČO Zografski , Skopje 19 ) Yugoslavia’s accession to the Tripartite pact * Professor Dr Bogdan Krizman , Zagreb 20) A CONTRIBUTION TO THE PROBLEMS REGARDING THE NAZI DENATIONALIZING POLICY IN (AUSTRIAN) CARINTHIA AND OCCUPIED UPPER CARNIOLA FROM 1938 TO 1943 , Dr Tone Zorn , Ljubljana 21) Yugoslavia in the German plans of conquest * Slavko Odić *Slavko Komarica , Belgrade 22) Restserbien unter deutscher militarverwaltung ( ’’ Rump Serbia’’ Under German Military Administration) 23) The Germans and Allied plans for a Balkan landing * Professor Dr. F.W. Deakin , London 24) The Neubacher plan and practical schemes for the establishment of a Greater Serbian Federation 1943-1944 , Professor Dr Jovan Marjanović , Belgrade 25) The interest of the third reich in Slovenia in the spring of 1941 , Dr Tone Ferenc , Ljubljana 26) Exploation of industrial installations in Serbia during the German occupation 1941-1944 , Dr Nikola Živković , Belgrade 27) Die entwicklung des deutsch-kroatischen clearings vom april 1941 bis zum ende des zweiten welt-kriegs ( The Development of the German-Croatian Clearing from April 1941 to the End of the Second World War ) 28) IMRO -Mihajlovist collaborators and the german occupation : Macedonia 1941-1944 * Dr Rastislav Terzioski , Skopje 29) The volksdeutschers of Bosnia , Slavonia and Srem regions int he struggle against the people’s liberation movement 1941-1944 * Lt. Colonel Antun Miletić , Belgrade 30) The German volksgruppe in the indipendent state of Croatia as an instrument of German occupation policy of Yugoslavia * Dr Zdravko Krnić , Zagreb 31) The enlistment of volksdeutschers from the Bačka region in the wafen ss * Professor Dr. Josip Mirnić , Novi Sad 32) Yugoslavs in nazi concentration camps * Evelyn le Chene , Paris 33) The third reich : initiator , organiser and executant of anti - Jewish measures and genocide in Yugoslavia 34) Concentration camps in Serbia * Dr Venceslav Glišić , Belgrade 35) The law of war rulings applied to the occupation by the third reich on the territory of occupied Yugoslavia * General Dr. Vuko Gozze - Gučetič , Belgrade 36) История Югославии в годы второй мировой войны в освещении западногерманскои историографии ( Yugoslav History During the Second World War in Official West German Historiography ) * Dr Vladimir Volkov , Moscow 37) German archive sources for the study of the history of the Yugoslav people’s liberation war in the Federal republic of West Germany and the East German Democratic Republic , Dr Blagoje Stoki ć , Kragujecvac INDEX 1 -persons INDEX 2 - geographical names

format: 2LP artist: BIJELO DUGME (Bosnia, Yugoslavia) title: Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme uŽivo) release date: 1987 label, Cat. No: Diskoton / Kamarad, LP-8282 style: rock Ploče: VG+ (4+), omot: VG (4), inneri: NM (5-). Veoma dobar primerak. Iako su bili dobar, a u nekim fazama i odličan koncertni bend, Dugmetu se nije posrećilo sa live albumima. Ni na jednoj ploči nije na pravi način zabeležen vajb, pa ni zvuk ili svirka, i generalno - ti tonski zapisi su realno lošiji od onoga što smo slušali na njihovim svirkama. Na ovom duplom albumu čujemo Alena kako peva tako kako peva, i posebno kako se (ne) snalazi u Bebekovim i TIfinim numerama. Inače, ovo je jedna od najređih ploča Bijelog Dugmeta, jer je objavljena u vreme kada je polako počelo da jenjava interesovanje za ploče, i kada su kasete preuzele primat glavnog nosača zvuka, a pride - ni bendu, ni izdavaču, ovo nije bilo bitno izdanje, pa nije ni preterano promovisano. Ostvarilo je mali tiraž, pa se primerci ovog albuma danas teže pronalaze i imaju shodno tome i adekvatnu, visoku cenu, koja ide i preko 100 EUR za perfektne primerke. A1 Mramor Kamen I Željezo 2:14 A2 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 A3 Svi Marš Na Ples 3:58 A4 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 A5 Top 3:36 B1 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 B2 Ako Možeš, Zaboravi 6:40 B3 Selma 2:21 C1 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 C2 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 C3 Meni Se Ne Spava 5:09 C4 Odlazim 5:23 D1 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 D2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 D3 Lažeš 4:48 D4 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BIJELOG DUGMETA: BIJELO DUGME - kompletna vinilna diskografija: I – studijski LP albumi (uključujući i LP sa Malim Račom): 1) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70374017_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-1974-BREGIN-AUTOGRAM- https://www.kupindo.com/Ploce/71448485_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74681341_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74001793_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-74-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001797_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1974-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681357_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-5-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74681365_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-6-pres-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76223597_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517481_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001801_LP-BIJELO-DUGME-Kad-bi-bio-bijelo-dugme-1976-VG-VG 1a) LP BIJELO DUGME - `Kad bi` bio bijelo dugme`, reizdanje (2014, Croatia Records) 2) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76984097_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664289_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76984105_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-1975-1-press-F-G https://www.kupindo.com/Ploce/76223725_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1975-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001813_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517497_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1975-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76517501_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76984089_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664305_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74664313_LP-BIJELO-DUGME-Sta-bi-dao-da-si-na-mom-1977-G-VG- 2a) LP BIJELO DUGME - `Šta bi dao da si na mom mjestu`, reizdanje (2014, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223617_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517557_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517561_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76984125_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517565_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76984137_LP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-3-press-G-VG 3a) LP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću!`, reizdanje (2014, Croatia Records) 4) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76983773_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76983849_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983941_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664233_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-6-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76983885_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1987-13-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76223657_LP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1990-ODLICNA 4a) LP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza`, reizdanje (2014, Croatia Records) 5) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73253533_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76983041_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983069_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74666589_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74001861_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983001_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74667009_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73253545_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76982965_LP-BIJELO-DUGME-Dozivjeti-stotu-1980-G-VG 5a) LP BIJELO DUGME - `Doživjeti stotu`, reizdanje (2015, Croatia Records) 6) LP BORŠIĆ, Ratimir - Rača (i BIJELO DUGME) - `...a milicija trenira strogoću!` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/66366005_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/63943881_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71448569_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69104117_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70374109_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-83-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66366009_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67412485_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983- https://www.kupindo.com/Ploce/69104125_LP-MALI-RACA-A-milicija-trenira-strogocu-1983-G-VG 7) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70373861_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74664201_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/74001865_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70373917_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76517597_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-R-M-1983-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76984185_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448545_LP-BIJELO-DUGME-Uspavanka-za-Radmilu-M-1983-VG-NM 7a) LP BIJELO DUGME - `Uspavanka za Radmilu M.`, reizdanje (2014, Croatia Records) 8) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, (1984, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76223613_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223609_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517637_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517661_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1984-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76517621_LP-BIJELO-DUGME-Kosovka-1985-4-press-vrlo-dobra 8a) LP BIJELO DUGME - `Bijelo Dugme (Kosovka devojka)`, reizdanje (2014, Croatia Records) 9) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74668737_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76223601_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76223605_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-1986-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76983973_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-i-zapjevaj-moja-1986-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983997_LP-BIJELO-DUGME-Pljuni-1991-2-pressing-RETKO 9a) LP BIJELO DUGME - `Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo`, reizdanje (2014, Croatia Records) 10) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela` (1988, Diskoton) kupindo.com/Ploce/76983233_LP-BIJELO-DUGME-Ciribiribela-1988-G- 10a) LP BIJELO DUGME - `Ćiribiribela`, reizdanje (2014, Croatia Records) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II – koncertni (live) LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Koncert Kod Hajduccke Ccesme` (1977, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74681309_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/76984153_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-samo-LP https://www.kupindo.com/Ploce/76984169_LP-BIJELO-DUGME-Koncert-kod-Hajducke-cesme-ODLICNA 2) LP BIJELO DUGME - `5. April `81.` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73245801_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73252709_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/66366001_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/67412553_LP-BIJELO-DUGME-5-April-81-1981-VG-G- 3) 2LP BIJELO DUGME - `Mramor kamen i željezo (Bijelo Dugme UŽivo)`, (1987, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70370273_2LP-BIJELO-DUGME-Mramor-kamen-i-zeljezo-1987-VG-VG - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III – kompilacijski LP albumi: 1) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1974-1975)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517701_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76983457_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1974-1975-1982-G-VG- 2) LP BIJELO DUGME - `Singl ploče (1976-1980)`, (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74675945_LP-BIJELO-DUGME-Singl-ploce-1976-1980-1982-VG-VG- 1-2a) 2LP BIJELO DUGME – `Singl ploče (1974. - 1980.)`, reizdanje (2022, Croatia Records) 3) LP BIJELO DUGME - `Sanjao sam noćas da te nemam (Velike rock balade)`, (1984, Jugoton) 4) LP BIJELO DUGME - `Nakon svih ovih godina` (1990, Diskoton) 5) 2LP BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza` (1994, PGP RTS) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV – intervju i promo ploče: 1) intervju LP BIJELO DUGME & DRAŽEN VRDOLJAK – `Doživjeti stotu (Intervju Dražena Vrdoljaka, razgovor s Goranom Bregovićem uz nove pjesme)` (1980, Jugoton) 2) intervju 2LP BIJELO DIGME / ZDRAVKO ČOLIĆ – Jugoton Express (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V – kompletna singl (SP) diskografija (uključujući i JUTRO, GORAN BREGOVIĆ i BIJELO DUGME, IPE IVANDIĆ i BIJELO DUGME i ŽELJKO BEBEK i BIJELO DUGME): BIJELO DUGME (i JUTRO) - SINGLOVI, kompletna zvanična vinilna diskografija (bez promo i test pressinga): 1) SP JUTRO - Ostajem tebi / Sad te vidim (1972, Beograd Disk) 2) SP JUTRO - `U subotu mala / Kad bih bio bijelo dugme` (1973, PGP Radio Kruševac), 1. pressing 2a) SP GRUPA JUTRO – `Kad bih bio bijelo dugme / U subotu mala` (1975, PGP RTB), 2., 3., i 4. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76521009_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76521033_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001377_SP-BIJELO-DUGME-JUTRO-Kad-bih-bio-4-pres-VG-VG- 3) SP BIJELO DUGME - `Top / Ove ću noći naći Blues` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411225_SP-BIJELO-DUGME-Top-1974-1-pressing-G-VG 4) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Diskoton), 1. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001601_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-1-press-retko 4a) SP BIJELO DUGME - `Glavni junak jedne knjige` (1974, Jugoton/RTV Sarajevo), 2. - 6. pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74001545_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76229045_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76520585_SP-BIJELO-DUGME-Glavni-junak-1974-4-pressing-VG- 5) SP BIJELO DUGME - `Da sam pekar / Selma` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/67411521_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/67411437_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-3-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76225085_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-6-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74000021_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253905_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/73253909_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-Selma-7-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65823925_SP-BIJELO-DUGME-Da-sam-pekar-1975-8-pressing-RETKO 6) SP BIJELO DUGME - `Da mi je znati, koji joj je vrag / Blues za moju bivšu dragu` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228469_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74001461_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-1975-1-pres-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/73253889_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74001481_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76228525_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-4-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/73253865_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71448169_SP-BIJELO-DUGME-Da-mi-je-znati-koji-joj-je-vrag-VG- 7) SP GORAN BREGOVIĆ I BIJELO DUGME - `Ima neka tajna veza / I kad prođe sve pjevat ću i tad` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520449_SP-BIJELO-DUGME-BREGOVIC-Ima-neka-tajna-veza-ODLICNA 8) SP BIJELO DUGME - `Ne gledaj me tako i ne ljubi me više / Sve ću da ti dam samo da zaigram` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001009_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-1975-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253917_SP-BIJELO-DUGME-Ne-gledaj-me-tako-i-ne-samo-ploca 9) SP BIJELO DUGME - `Eto! Baš hoću! / Došao sam da ti kažem da odlazim` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69103913_SP-BIJELO-DUGME-Eto-Bas-hocu-1976-G-VG- 10) SP BIJELO DUGME - `Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac / Ne spavaj mala moja muzika dok svira` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76229345_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/69103789_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73253925_SP-BIJELO-DUGME-Tako-ti-je-mala-moja-1976-4-press 11) Single Sided 6` flexy BIJELO DUGME - `Himna lista Zdravo` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228749_6-flexy-ploca-BIJELO-DUGME-Himna-lista-Zdravo-VG- 12) SP IPE IVANDIĆ I BIJELO DUGME - `Džambo / Vatra` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76520661_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-76-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76230001_SP-IPE-IVANDIC-I-B-DUGME-Dzambo-Vatra-1976-VG-VG- 13) SP ŽELJKO BEBEK I BIJELO DUGME - `Milovan / Goodbye, Amerika` (1976, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/71448121_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1-pres-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/71448145_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-bez-omota https://www.kupindo.com/Ploce/65273141_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-1976-2-pres https://www.kupindo.com/Ploce/76520905_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69103661_SP-ZELJKO-BEBEK-I-BIJELO-DUGME-Milovan-2-press-VG- 14) SP BIJELO DUGME - `Lične stvari (Pristao sam biću sve što hoće / Šta je tu je)` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74001329_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71448009_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-pres-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/76228797_SP-BIJELO-DUGME-Licne-stvari-1979-3-press-ODLICNA 15) SP BIJELO DUGME - `Bitanga i princeza / Dede bona, sjeti se, tako ti svega` (1979, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228677_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71448053_SP-BIJELO-DUGME-Bitanga-i-princeza-1979-VG-G- 16) SP BIJELO DUGME - `Dobro vam jutro Petrović Petre / Na zadnjem sjedištu moga auta` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76228345_SP-BIJELO-DUGME-Dobro-vam-jutro-Petrovic-Petre-MINT 17) promo SP BIJELO DUGME – `Playing The Part / Doživjeti stotu` (1981, Jugoton) 18) neobjavljeni promo SP BIJELO DUGME – `Kosovka / Kosovka` (1983, Jugoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI – BIJELO DUGME na kompilacijskim pločama: 1) 2LP V/A - `Pop festival Ljubljana `74 - Boom` (1974, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ove ću noći naći Blues (live) 2) LP V/A - `Hitovi 1974` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar 3) LP V/A - `Pop start` (1975, PGP RTB) pesma: VIS JUTRO - Kad bih bio bijelo dugme https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 4) LP V/A - `Hitovi 1975` (1975, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da mi je znati koji joj je vrag 5) LP V/A - `Hitovi Br. 1` (1976, Jugoton) pesma: GORAN BREGOVIĆ, BIJELO DUGME i ZAGREBAČKI GUDAČKI KVARTET - Ima neka tajna veza 6) LP V/A - `Hitovi Br. 2` (1976, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac 7) LP V/A - `Hitovi Br. 3` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - `ŽELJKO BEBEK i `BIJELO DUGME` - Milovan https://www.kupindo.com/Ploce/74653977_LP-V-A-Hitovi-3-1977-Dugme-Oliver-Cola-Fosili 8) LP V/A - `Ovo je naša noć` (1977, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Da sam pekar https://www.kupindo.com/Ploce/64454269_LP-V-A-Ovo-je-nasa-noc-1977-Sretna-78-RETKO- 9) LP V/A - `Hitovi Br. 7` (1979, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Bitanga i princeza https://www.kupindo.com/Ploce/72509049_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Dugme-Metak-Prva-Ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/72509053_LP-V-A-Hitovi-7-1979-Cola-Oliver-Dugme-Fosili 10) LP V/A – Disco (1980, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Na zadnjem sjedištu moga auta 11) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ha, ha, ha https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/74655085_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-4-press-Idoli-Azra 12) LP V/A - `Hitovi Br. 8` (1981, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu https://www.kupindo.com/Ploce/72509045_LP-V-A-Hitovi-8-1981-Dugme-Cola-Senad-od-Bosne- 13) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Doživjeti stotu 14) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesme: a) BIJELO DUGME - Ako možeš, zaboravi b) RATIMIR BORŠIĆ - RAČA (i BIJELO DUGME) - Milicija trenira strogoću 15) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesma: BIJELO DUGME - Ružica si bila, sada više nisi

КЊИГА 1 САДРЖАЈ Ко су синови Божји, 1 Ко је била Кајинова жена - Божја воља као једино мерило добра и зла, 12 Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу), 23 Став Православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 30 Шта је акривија, а шта икономија (о лажи), 42 Непроменљивост канона и живот савременог човека у Цркви, 63 Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот, 70 Где се налазе рај и пакао, 78 Који се дух јавља спиритистима, 86 Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве, 99 Зашто се врши парастос изгинулим у борбама за слободу - од Косова до данас - када су они свети, 119 Став Српске православне цркве о старом и новом календару, 139 Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици, 159 Дан празновања Светога Саве, 162 Ко је писац грчке службе Светог Јована Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године, 170 Прослављање Светог архиђакона Стефана и Светог пророка Илије, 184 Сликање лика Христовог и Светих, 191 Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле, 200 Како се слика Свети Христофор, 204 Шта означавају у црквенословенским штампаним еванђељима слова - бројеви испод зачала, 214 Шта су то криптографи, 220 Особито поштовање дванаест петака у нашем народу, 226 Зашто се једна седмица пред Велики пост зове "трапава" а једна уз пост "глувна", 235 Шта значе речи "истјеје Тебје причашчатисја" из 9. песме канона пред причешћем и који је то "невечерњи дан", 246 Разлика мелодије свјетилна другог гласа - о посебном певању Великог славославља 6. гласа, 252 Постоји ли у црквеном појању подобни и који их гласови имају, 265 СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА Када се читају молитве жени четрдесети дан по рођењу детета, 269 Чита ли се молитва четрдесети дан по рођењу неправославним мајкама, 277 Како се пева "Јелици.." на крштењу, 280 Крштење детета некрштених родитеља, 286 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 291 Промена имена приликом крштења одрасле особе, 295 Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица, 301 Могу ли муж и жена да кумују деци истих родитеља, 309 Ко су братучеди, 315 Зашто је вечера мрсна уочи посног дана и посна уочи мрсног дана, 319 Како треба постити пред причешће, 324 Која се храна употребљава уз пост, 343 Пост у Православној цркви, 352 Када не треба постити од Васкрса до Спасовдана, 358 Може ли верник јести мрсну храну у дан када се причести, 361 Крајњи рок узимања хране пред Свето причешће, 367 Како се треба клањати непосредно пред причешћивања, 370 О честом причешћивању верних, 377 О хули на Духа Светога, 390 Може ли се причестити болесник по узимању лека, 394 Услови за причешћивање верника, 397 Може ли жена, за време менструалног периода, причешћивати се и посећивати храм, 402 КЊИГА 2 САДРЖАЈ Где се врши Чин обручења, 1 Каква венчила користити за венчања, 11 О правилној употреби речи "Вјенчајетсја..." на венчању, 15 Може ли Свети путир бити употребљен као општа чаша у Чину Венчања, 21 Када се скидају венци и чита молитва младенцима на самом Чину венчања или у осми дан, 33 Ко може бити кум на венчању и крштењу, 41 Венчање уз пост, 48 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 50 Спремање славског кољива за Светог Илију и Аранђеловдан, 56 Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења и на Богојављење, 64 Кропи ли се дом водом освећеном за крштење, 77 О читању молитава стоци, 78 Опело самоубице - смисао самоубиства због насилника, 84 Може ли се извршити парастос ономе који се одрекао хришћанства и над којим није извршено опело, 95 Вршење опела над некрштеним, 102 Опело протестаната, 107 О читању молитве "Боже духов...", 113 Који је смисао икоса "Сам једин јеси безсмертниј", 122 Став Српске православне цркве према кремирању њених верника, 127 Који се чин опела врши над јеромонахом, игуманом и мирским ђаконом, 137 Употреба венаца на сахрани, 153 Ко може бити монах, односно јеромонах, 156 Рукоположење монаха без сагласности духовника, 162 Да ли је женидба расофорног монаха без канонских последица, 167 Може ли монахиња да врши богослужбене радње, 179 Ко може да буде свештеник, 186 Какав смисао имају речи "Повели" - "Повелите" при рукоположењу, 191 Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде, 200 Верни називају свештеника оцем а не он сам себе, 205 Шишање косе и бријање браде код свештених лица, 208 Може ли се обавити свештенодејство без мантије и епитрахиља, 214 Исповеда ли свештеник своју супругу и родбину, 220 Исповедање свештеника свештеником, 222 Још о исповедању свештеника свештеником, 226 Може ли свештеник да се причести када не служи Свету литургију, 229 На основу чега се даје свештенику канонски отпуст, 235 Да ли је свештеник деградиран одласком у пензију или преласком у чиновнике, 241 Може ли се свештеник по други пут женити, 244 Може ли свештеник који је прешао у другу веру па се покајао поново бити свештеник, 260 Да ли рукоположење за епископа потире све пређашње грехе рукоположеног, 267 Да ли рукоположење за епископа ослобађа монашких завета, 277 Свештенодејство епископа у парохији своје епархије без знања надлежног пароха, 290 ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И РАДЊЕ У ЊЕМУ Која су битна обележја православног храма, 293 Од каквога се материјала праве црквене одежде, 300 Клањање пред светим иконама, 309 Начин и редослед целивања икона у храму, 312 Приклањање главе на богослужењу, 315 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења - Жена у хришћанству, 318 Треба ли болесник да седи или стоји док му се чита молитва, 333 Када треба скидати камилавку у току богослужења, 336 О приношењу кадионице епископу на благослов, 339 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 342 БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ - ВЕЧЕРЊА, ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТРЕЊА, ЧАСОВИ, ИЗОБРАЗИТЕЉНА Правилно читање возгласа у молитвама, 353 Редослед прозби јектенија за епископа, владара и народ, 359 Како треба узимати прокимен на великопосној Вечерњи пред првом паримијом и после ње, 368 Који се Богородичан узима на стиховње на Вечерњи и на хвалитне на Јутрењи, 379 Узима ли се Достојно или Ангел вопијаше од Томине недеље до Спасовдана на повечерју после канона, 381 Како узимати тропаре на Полуноћници у попразништву Господњих и Богородичиних празника, 383 Како се на Јутрењи оданија великих празника пева тропар, 387 Читају ли се мале јектеније на недељној и празничној Јутрењи после тропара по Непорочних и Полијелеја, 390 Начин читања Еванђеља на српском језику, 394 Читање Еванђеља пред Часном трпезом, 398 Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на Јутрењи, 402 Зашто се на Богородичиним празницима узима Еванђеље по Луки, 404 Кад треба пред 50. псалам на Јутрењи читати Господи помилуј и Слава и ниње, 408 Библијске песме и тропари канона, 410 Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на Јутрење Светле седмице, 421 Кога гласа треба певати " Величит душа моја...", 423 Како певати 9. песму канона на Васкрс, 428 Када се на Јутрењи узима а када не узима "Достојно", 430 О начину певања Светилна 4. гласа у Великом посту, 433 Узима ли се Слава и ниње испред Тебје слава подобајет после хвалитних псалама на свакидашњој Јутрењи, 438 По ком гласу треба певати Велико славословље, 445 Шта значе речи на крају Јутрење у службама Светим "И дајетсја јелеј братији от кандила...", 453 Како правилно наставити служење Правог часа у продужетку Чина јутрење, 458 Како се чита "Христе свјете истиниј", 460 Да ли се чита Трисвето на крају Првога часа, ако се одмах настави служење Трећег часа, 463 Читање кондака на Изобразитељној уз Часни пост и ван њега, 467 Како се правилно служи Чин Изобразитељне уместо Свете литургије, 473 КЊИГА 3 САДРЖАЈ Првенство служачких свештеника на Светој литургији, 1 Поредак облачења одежда на богослужењу, 5 После колико дана се печене просфоре могу употребити за Свету литургију и од чега се месе просфоре, 11 Треба ли освећивати нафору, 17 Ко вади честице на проскомидији када више свештеника служе Свету литургију, 23 Када више свештеника служи свету литургију, ко врши Проскомидију а ко чита заамвону молитву, 28 Како се врши Проскомидија на архијереској Литургији, 36 Како вадити девет честица на Проскомидији, 41 Треба ли на Проскомидији вадити честице за Свете анђеле, 46 Отварају ли се царске двери на почетку Литургије, 64 Како служити Литургију без појца, 70 Коришћење магнетофона на Литургији уместо појања појца, 74 О наглашавању појединих речи кроз појање на богослужењу, 77 Како се пева тропар "Христос воскресе" од Томине недеље до оданија Пасхе, 85 Чита ли се "Христос воскресе" на почетку Литургије од Васкрса до Спасовдана, 87 Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан, 93 Како узимати Блажене на Литургији, 100 Када се царске двери отварају за Мали и Велики вход, 105 О певању "Јелици...", 112 Неки свештеници на Литургији после Свјати Боже окрећу се северу уз речи: Благословен грјадиј...,затим југу уз речи: Благословен јеси...Да ли је то правилно, 114 Зашто се у храмовима Српске цркве не изостављају јектеније за оглашене пред Иже херувими, 120 О прозбама на малој јектенији пред Иже херувими, 126 Како се читају молитве верних у току изговарања јектенија, 130 О помињању живих и упокојених на Литургији, 139 Када се узима Амин на Великом входу и на литији Велике вечерње, 152 Кад и како треба развијати и савијати антиминс на Светој литургији, 157 Ко чита молитве Канона евхаристије кад служи више свештеника, 168 Треба ли свештеник на Светој литургији да руком указује на Свете дарове на речи " Примите и јадите", 175 Значење речи "Твоја од Твојих", 189 Чињење знака крста са путиром и дискосом над антиминсом уз речи: "Твоја од Твојих", 195 Подизање само Агнеца на "Свјатаја свјатим", 201 О клечању на Литургији по коначном освећењу Дарова, 206 Клањање пред Светим Агнецом, 212 Од кога се дела Агнеца спремају честице за причешће болних, 219 Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово, 225 Отирање длана антиминсном губом - Време и узроци настанка илитона и антиминса, 235 Шта чинити са Светим путиром после речи "Со страхом Божјим", 253 Изговарају ли се речи "и љубовију" у "Со страхом Божјим" на Светој литургији, 262 Како поступати кад причасника има много, а Светог причешћа мало, 267 Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника, 272 О спомињању Светих на отпусту, 277 Када се на Пређеосвећеној литургији пева "Да исправитсја молитва моја...", 284 "Изиђите..." или "Приступите" на Пређеосвећеној литургији, 286 Додирује ли свештеник клечећи Агнец при "Свјатаја свајатим" на Пређеосвећеној литургији, 293 ДОДАТАК Шта треба да зна кандидат за чтеца - питања и одговори, 297 Поредак служења чтеца на архијерејској Литургији, 322 Порекло неколико речи за хришћанске и друге појмове у нашем језику, 325 Акростих у канонима Београдског Србљака, 330 Служба Светог Јанићија Девичког, једина рукописна књига манастира Девича, 344 Девич - манастир Светог Јоаникија Девичког, 360 Годишта "Гласника" у којима је објављивана рубрика "Питања и одговори", 381 Наслов: Патријарх српски Павле: Да нам буду јаснија нека питања наше вере, 1-3 Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 400 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: B5 Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-84799-23-6

Kao na slikama Retko u ponudi Prvo izdanje 1917. Izdavač: Hrvatski štamparski zavod, Zagreb Godina izdanja: 1917. Broj strana: 196 Povez: Meki Format: 21 cm Pitajte šta vas zanima, knjiga mi lepše deluje uživo nego na slici. Mogu poslati dodatne slike. Zagrebačko izdanje „Nečista krv“ je sa predgovorom Milana Ogrizovića štampana u Zagrebu 1917. godine. Godinu dana kasnije postaje referent u Ministarstvu vera, gde je zajedno radio sa Ivom Andrićem. ... Борисав Бора Станковић (Врање, 31. март 1876 — Београд, 22. октобар 1927) био је српски приповедач, романсијер, драматичар. Његово стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.[1] Његови романи и приповетке осликавају живот људи са југа Србије. Припада групи приповедача који су се појавили на прелазу у 20. век, Иви Ћипику, Петру Кочићу, Милутину Ускоковићу и другима. Борисав Станковић Bora Stanković-mlad.jpg Портрет Борисава Станковића Пуно име Борисав Станковић Надимак Бора Датум рођења 31. март 1876. Место рођења Врање, Османско царство Датум смрти 22. октобар 1927. (51 год.) Место смрти Београд, Краљевина СХС Школа Врањска нижа гимназија, Врањска виша гимназија, Нишка виша гимназија Универзитет Правни факултет Универзитета у Београду Занимање писац, порезник, цариник Супружник Ангелина Станковић (рођ. Милутиновић) Деца Десанка, Станка и Ружица Родитељи Стојан и Васка Станковић Период реализам, модерна Језик стварања српски Утицаји од Ги де Мопасан, Алфонс Доде, Иван Тургењев, Фјодор Достојевски Најважнија дела Нечиста крв Коштана Ташана Божји људи Стари дани Под окупацијом Из старог јеванђеља Правни факултет у Београду завршио је 1902. године. Државни службеник постаје 1904. као цариник, затим порезник и чиновник Министарства просвете. Стварао је у време кад се млађа генерација књижевника више оријентисала према западњачким узорима, док је он остао привржен реалистичким традицијама, са симпатијом за патријархални свет старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као поетичне жртве љубави, дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу, проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа, окушао се и као драмски писац.[2] Своју најпознатију драму Коштана објављује 1902. године, где први пут у књижевном делу користи врањски изговор, што изазива велике књижевне критике. Један од најпознатијих српских романа, Нечиста крв, објављује 1910. године. За време Првог светског рата бива заробљен и транспортован у логор Дервента. Уз помоћ пријатеља, пребачен је из Дервенте за Београд, где је радио као новинар. Након рата радио је у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Умро је 1927. године у Београду. Садржај Биографија Уреди Рани живот Уреди Кућа Боре Станковића у Врању. Изглед ентеријера куће, која се налази у Баба Златиној улици у Врању. Био је прво мушко дете оца Стојана и мајке Васке, рођен 31. марта 1876. године у Врању,[3] иако се подаци о тачном датуму рођења разликују. Његов отац Стојан, радио је као обућар, а мајка је била ћерка богатог врањског трговца по имену Риста Грк. Деда по оцу, Илија, који је дошао са села, био је обућар у Врању, ожењен Златом, из некад угледне куће Јовчића. После Илијине смрти, Злата се преудала, али јој је други муж, трговац, убрзо умро. Од наслеђа је подигла кућу и дала сина на очев занат. Стојан, обућар у Горњој махали, био је и чувени певач.[4] Борисаву је било пет година када му је умро отац, 21. септембра 1881. године, а када је имао седам, преминула је и његова мајка Васка 1. марта 1883.[4] Имао је млађег брата Тимотија који је умро у другој години.[3] Бригу о њему преузела је његова баба Злата. Баба Злата је потицала из старе угледне, али осиромашене врањанске породице и често му је причала о „старом“ Врању.[5] Како су били сиромашни, баба Злата је ткањем, препродајом старих ствари, плетењем и осталим пословима успевала да обезбеди себи и свом унуку нормалан живот. Први и почетни дани били су испуњени сиромаштвом, на све то надовезивало се и одсуство оба родитеља, које је његов живот чинило још тежим.[6] О свом детињству, каснији писац имао је потребу да говори, и у неким од својих приповедака (`Увела ружа`, `На онај свет`, `Тетка Злата`). Остао је да живи са Златом, а њен брат Јовча је такође бринуо о Бори и његовом развоју.[4] Школовање Уреди Кућа Боре Станковића Школске 1883/84. уписан је у први разред основне школе и свих пет разреда завршио је као солидан ученик. Године 1888/1889. уписује се у први разред Врањске ниже гимназије. Године 1892/93. уписује се у пети разред више Врањске гимназије и завршава је две године касније. Станковић је имао прилике да буде ученик професорима попут: Илије Вукићевића, Драже Павловића, Миливоја Симића и друге, који су знатно утицали на њега. Миливоје Симић био је директор школе, који је Станковићу и новчано помагао, саветовао га и храбрио да настави са школовањем, јер је Борисав због тешких материјалних прилика разматрао да одустане.[6] Станковић је почео да пише песме још у гимназији, песме пуне песимизма, без успеха. Убрзо је оставио писање песама, али је наставио много да чита. Оно што је као гимназијалац осетио, видео, чуо, то ће постати његов капитал за читав живот и уметничко стварање. Крајем августа 1895. године постаје ученик осмог разреда Нишке више гимназије, где се среће са професором Миливојем Башићем, који преузима очинску улогу Миливоја Симића, иако ће га Симић пратити до краја живота. У Нишкој гимназији матурира.[7][5] Сомборски Голуб објављује песме `Жеља` и `Мајка на гробу свога јединца`, са потписом Борко.[4] Прелазак у Београд Уреди Почетком фебруара 1896. године, његова баба Злата умире. О њој је написао следеће: „ Дакле, умрла је! Дође и тај час... Она, она! Последња душа која постојаше за ме. Последњи кутак мога стана, последњи огранак моје родбине, баба моја, умрла је! Ни оца, ни мајке, ни брата, ни сестре, нигде никога. Сем ње. А она ме је од `мрву мрвку` очувала. Ње нема више. ” — Борисав Станковић, На онај свет, 1896[8] Исте године, уписује се на Правни факултет у Београду, економски одсек.[3] У Бранковом колу (1896) излази песма `Почуј песму`. На другој години студија почео је да пише прозу и 1898. године да штампа прве приче. Због финансијских потешкоћа, продаје кућу локалном свештенику.[3][5] Почетне и касније радове студената прихватио је Андра Гавриловић, који је допринео да се Станковићева дела пронађу у збирци Из старог јеванђеља (`Ђуђрев дан`, `Прва суза`, `У ноћи`, `Станоје`, и `Увела ружа`). Станковић се запослио као практикант Државне штампарије 1897. где је радио три године, док није постао практикант министарства просвете. Убрзо затим, прелази у Народно позориште, где остаје све до маја 1901. године. Првог јуна је заувек напустио Врање.[7] Године 1900, издаје, у часопису Звезда трећи чин дела Коштана, које је по његовим речима позоришна игра у четири чина. Цела драма штампана је у Српском књижевном гласнику 1902. године, иако је Станковић више пута преправљао све до коначне верзије 1904.[9] Деветог маја 1901. године постављен је за практиканта министарства иностраних дела, где остаје две године. Године 1902. објављује неколико дела: Стари дани, Божји људи, Коштана. Исте године се жени с Ангелином. Од јула 1903. до јула 1904. био је запослен као писар пореске управе, да би отишао и у Париз на специјализацију, за шта је добио стипендију. Затражио је да остане још годину дана у Паризу, што му није одобрено, због чега је упутио јавно писмо Николи Пашићу. По повратку у Београд, подноси оставку, има неприлике у служби и придружује се књижевницима који су се, из сличних разлога, осећали `сувишним у Србији`. Радоје Домановић то замера Станковићу и увлачи га у полемику. У божићњем броју Правде објављује приповетку `Риста бојаџија`, прву са наднасловом Из мога краја.[10] Све до 1913. године, он остаје на дужности чиновника министарства финансија Краљевине Србије.[11] Током рата Уреди Борисав Станковић у познијим годинама. Фотографисано у Врању. У јануару 1903. добио је прво дете, ћерку Десанку, а годину и по дана касније и другу ћерку, Станку.[12] Летопис није прихватио Станковићеву понуду и писац сам одлучује да објави свој најпознатији роман, Нечиста крв. Један део романа већ је био одштампан када се обратио Одбору Коларчеве задужбине за помоћ, прилажући готове табаке како `би се могла проверити вредност дела`. Помоћ није добио и даје `Књижевни оглас` за Нечисту крв. Српски књижевни гласник објављује први чин, а Политика одломак другог чина Ташане.[13] У јануару 1913. постављен је за референта црквеног одељења министарства просвете, где га затиче и рат, а добија и треће дете, по имену Ружица.[14] Поштеђен `војништва и учешћа у ратним напорима` налази се једно време у Врању, а затим долази у Ниш, где је била прешла влада са читавом државном администрацијом. Као референт Црквеног одељења одређен је да службено прати вод који, у повлачењу, преноси мошти краља Стефана Првовенчаног, из Студенице према Пећи.[14] Године 1915. оставља породицу у Краљеву.[15] У Пећи напушта војску, која је кренула преко Албаније и одлази у Подгорицу, а затим на Цетиње. После капитулације Црне Горе пошао је преко Босне за Београд, али је на путу заробљен и `као полуинтернирани` задржан у Дервенти. Овде је написао скицу `Луди Риста` из циклуса Божји људи.[12] Захваљујући Кости Херману, некадашњем уреднику сарајевске Наде, тада заменику војног Гувернемана за окупирану Србију, Станковић се, поштеђен интернације, вратио у Београд. Почиње да пише за окупаторске новине `Београдске новине`, о ратним сећањима људи који су радили за окупаторе, како би прехранио породицу.[12][15] Сарађивао је од 1916. године до завршетка рата.[14] У Загребу излази Нечиста крв 1917. године, док је збирка `новела` под насловом `Врела крв` објављена у Сарајеву. Следеће године, Нечиста крв излази у Женеви, као издање `Библиотеке југословенске књижевности`. У календару ЦМК, Војне главне губерније у Србији, објављује приповетку `Црвени крст`. Остао је на истој дужности референта и у новом министарству вера Краљевине СХС.[12] Послератни живот и смрт Уреди Године 1919. објављује успомене `Под окупацијом` у листу Дан. Годину дана касније, постаје чиновник Министарства просвете у Уметничком одељењу, а затим за администратора инспектора министарства.[16] Године 1921. објављује приповетку `Његова Белка`, а следеће године, Новости објављују у наставцима Станковићеве успомене `Под окупацијом` и `Забушанти`.[17] У априлу 1924. слави тридесетогодишњицу књижевног стваралаштва и његова драма Коштана се опет штампа и игра.[15] Исте године објављује и своју последњу приповетку `Моји земљаци`.[17] Следеће године, од врањске општине добија плац на ком зида кућу.[12] Све више се повлачи из књижевности и јавног живота, што због болести, уремије, што због константних напада на његову личност у штампи. Радо се дружи са глумцима Народног позоришта, посебно Чича-Илијом Станојевићем. Умире у својој кући на Дорћолу 21. октобра 1927. године. Сахрањен је два дана касније на Новом гробљу у Београду.[18] Од 1928. до 1930. штампају се његова дела у редакцији Драгутина Костића, све оно што је написао током живота.[12] Личност Уреди О личности познатог писца се јако мало зна. Његова унука Зора о њему је причала у једном интервјуу:[19] „ Мислим да је имао плаве очи, тако га се сећам из прича. Био је строг, јер је имао три ћерке и онда је тај начин васпитања настављен тако да чак ни моја мајка није причала тако неке ствари које би биле занимљиве па да од тога правимо причу. Чула сам да би пре него оде да пише имао обичај да у разговору са укућанима само протрља руке и каже „одох“, и онда оде у своју собу. Да ли је то био знак да је осетио потребу да нешто напише , то је врло вероватно. Знало се једино да му је потрбна кафа у соби у којој је радио, а све остале приче људи измишљају, мислим да воле да измишљају, јер би сви волели да више знамо. ” — Зора Живадиновић Давидовић, унука Борисава Станковића Књижевно дело Уреди Поштанска марка с ликом Борисава Станковића, део серије марака под именом „Великани српске књижевности“ коју је издала Србијамарка, ПТТ Србија, 2010. године. У скоро свим описима Врања – историографским, књижевним или путописним, истиче се да је његова прошлост испуњена бурним догађајима, јер се град налази на раскрсници важних путева и културних додира. Врање је све до 1878. године било под влашћу Османске империје. Повољан географски положај града привлачио је отменије представнике империје да се у њему настане и да изграде многобројне џамије, конаке и хамаме. Врањски трговци говорили су турски и арапски језик, путовали преко границе и налазили начина да са представницима османске власти блиско сарађују. После 1878. године, исељавање муслимана било је масовно, а џамије и други објекти – сведоци турског периода били су изложени разарању. Угледне градске трговачке породице пропадале су у судару старих и нових вредности. Управо тај период, од 1878. до 1910. године, на размеђу векова, када су старе форме живота рушене и замењиване новим, и када су се у оштрим контрастима сударали старо и ново, приказао је у својим делима књижевник Бора Станковић.[20] Иако је готово целокупно књижевно дело Боре Станковића везано за Врање, он је у Врање ретко одлазио. Он је за Врање остао снажно емотивно везан и са очигледном носталгијом описивао је минула времена и „старе дане“ (једна његова приповетка, објављена 1900. године, носи назив „Стари дани“). Неке конкретне чињенице није најбоље познавао, као, на пример, географски положај околних места, материјалних објеката у самом граду, или пак елементе обичајне праксе. И сâм Бора Станковић је у једном предавању објашњавао да је своје књижевне ликове обликовао на основу прича које је слушао, интегришући елементе више људских судбина у једну, да би се постигла њихова пуноћа и уметничка заокруженост дела. Без обзира на све то, у многим етнографским и фолклористичким радовима, садржина његовог књижевног дела идентификује се као неоспорна врањска традиција. тј. реалан опис живота и обичаја у Врању на прелому два века.[20][21] О Станковићу пише Јован Скерлић у књизи Историја нове српске књижевности. Према Скерлићу, Станковић је више песник него приповедач, `више песник но огромна већина српских песника који су певали до данас`. Наводи да Станковић има својих мана и недостатака. Да је пре свега једнолик, доста уског видика, своди свет и људе на једно једино осећање, на љубав, и у свету види само љубавнике и љубавнице, севдалије и болнике од љубави. Његове приповетке су невезане, неразвијене, често без склада, епизоде су развијане на штету целине, описи гутају радњу, дијалог тежак и испресецан, често изгледа на муцање, синтакса је несигурна, општа писменост недовољна. Али, поред тих недостатака који се више тичу форме, Станковић има једну врлину која надокнађује за све: силан, елементарно, несвесно силан лирски темперамент. То је можда најјачи приповедачки таленат који је икада био у српској књижевности.[22] Станковић се није обазирао на критике. Једном приликом је рекао: „ До реализма сам дошао спонтано, не размишљајући о томе. У то време нисам знао шта је то натурализам, или идеализам. Ја сам човек који се не занима теоријама ни интелектуалним конструкцијама. Интелигенција не ствара уметничка дела, она може да разуме или да углача што осећаји створе. Моја концепција уметности је такође проста: једна уметност ако не покрене нека племенита осећања у вама, није уметност. Друго, треба да чини да заволите свога ближњег. ” — Борисав Станковић у интервјуу са Бранимиром Ћосићем[23] Први књижевни рад Уреди Бора Станковић је објавио први књижевни рад у часопису Голуб. То су биле две песме: Мајка на гробу свог јединца и Жеља.[24] О свом почетку, Станковић је написао: „ Прве моје приповетке није хтео ниједан лист да штампа. Када је Андра Гавриловић покренуо своју Искру, први је он штампао две моје ствари. Не само то, него ме је позвао и ободрио на даљи рад. И обећао да ће за прву моју збирку приповедака написати предговор. Ја сам дао оглас и код Аце М. Станојевића, штампао прву моју збирку Из старог јеванђеља. За време купљења претплате, што год новца да сам д обијао, ја сам давао г. Андри Гавриловућу, да он то чува, бојећи се да не потрошим, да бих имао чиме да платим када буде готова књига. Али, показало се оно старо правило, да је мој књижевни отац и писац предговора мојим приповеткама, као веома потребит, потрошио оно што сам му давао на чување (око стотину динара) а он обичан, прост штампар, Аца Станојевић, показа се већи поштовалац књижевности, јер ми уступи књиге на продају, да му после отплаћујем колико могу. ” — Борисав Станковић, 1919.[25] Модерна српска проза почела је да живи пуним животом у делу Борисава Станковића. Он је њен први велики реформатор, творац нове књижевне школе, зачетник симболистичког стила у српској приповеци. Стара приповедачка реченица затреперила је под његовим другачијим звуком, уздигла се у дотад недосегнуте висине, и допрла до језгра душевне галаксије модерног човека. У његовим прозама, реалистичка традиција се нагло прекида и оплемењује облицима и идејама које су својствене књижевним схватањима новог доба. Фолклорни реализам постаје привид, маска, голи оквир унутрашње драме.[26] Црте психолошког, поетског и симболичког реализма нове књижевне епохе налазиле су се тик испод површине чак и оних раних Станковићевих приповедака, у којима су се носталгично и сетно евоцирале дечје успомене на односе у патријархалној породици. Жал за младошћу као једна од битних идејних и естетских одредница Станковићеве прозе, схваћен је и дат као одлика личности, а не заједнице или друштва, као лични немир и лично проклетство појединца, неприлагођеног свету у коме се затекао, осуђеног да живи у супротности са најдубљим тежњама свог бића, маштања и зова крви. Жал за младошћу код Станковића је увек бол за изгубљеним, непроживљеним и промашеним.[26] Нечиста крв Уреди Детаљније: Нечиста крв Књижевни оглас Борисава Станковића, након што је Летопис одбио да му уступи помоћ за штампање романа.[13] Роман Нечиста крв (1910) оцењује се као ремек-дело српске књижевности и као почетак модерне. Сâм Бора Станковић је слабо познавао књижевне теорије и правце, и имао је изразито негативан став према интелектуалним конструкцијама било које врсте. Он је врањски говор (дијалекат) увео у књижевност, писао је тешко и споро, дубоко проживљавајући животне драме својих јунака. Говорио је да сваку своју приповетку одболује. Књижевни савременици Боре Станковића критиковали су његов језик и стил писања, наглашавајући да он није до краја усвојио стандардни српски језик, те да има проблема са конструкцијом реченице и синтаксом. Школовани на Западу или на продуктима западне културе, они су се дистанцирали или чак оштро нападали Станковићеву књижевност, означавајући је као неписмену и оријенталну, истичући при том своју ‘европску’ супериорност над његовом оријенталном `заосталошћу`. С обзиром на оригиналност и високе уметничке домете књижевног дела Боре Станковића, он је окарактерисан као дивљи и сирови таленат, а његов стил – као „муцавост генија“. У оријенталистичком маниру (оријентализам – теоријски концепт Едварда Саида) обојену слику спољашњег изгледа Боре Станковића оставио је Велибор Глигорић, који је као млад уредник једног београдског часописа дошао по интервју код већ познатог писца:[20] „ Преда мном је била глава типична за Југ, печалбарска, с дубоко утиснутим оријенталским печатом сировости, тврдоће и привидно опоре дивљине. Његово одело, иако ‘европско’, чинило ми се да је од врањског сукна, толико је његова везаност за земљу и толико су његово понашање, кретање и став према родбини и гостима били патријархални […] Градског интелектуалца нисам имао пред собом, већ сиротог човека из народа, али једног од оних изворних, аутентичних. ” — Велибор Глигорић[8] Како пише Скерлић, својим првим приповеткама Станковић је освојио себи једно од највећих места у савременој српској књижевности. У један мах, после првих успеха, пошто је изнео топла осећања и јаке утиске своје младости, мислило се да је казао све што је имао да каже, да не може да се обнавља и да излази из себе, да је испевао своју песму. Али он је сву ту бојазан разбио својим романом Нечиста крв, у коме се осетила неисцрпна снага његова, зрелији таленат, веће књижевно искуство, шире схватање књижевности, сигурнија рука. То није низ поређаних и слабо везаних слика, но широко схваћен и снажно изведен модеран роман, један од најбољих и најпотпунијих романа у српској књижевности. Проблем, физиолошка дегенерација једне старе богате породице, послужио је као предмет романа, али роман не вреди тим проблемом, који није довољно развијен, но обиљем живота, богатством типова, нарочито великом поезијом којом Станковић залива све што узме да ради.[22] Према његовој ћерки, Стани, Станковићева жена Ангелина помагала му је приликом израде романа. Најмање два или три пута, преписивала је ово велико дело, како би лакше у штампарији могли да прочитају. Није познато да ли је и она сама током писања додала и своје речи и мисли.[27] Роман Нечиста крв адаптиран је у истоимену ТВ серију. Од 4. децембра 2021. се премијерно приказивала на РТС 1.[28] Коштана Уреди Детаљније: Коштана (драма) Драга Спасић као Коштана, 1914. године. Даница Васиљевић у костиму Кате, из комада Коштана, 1902. година. „Коштана“ је први пут објављена 1900. године. Исте године изведена је на сцени Народног позоришта у Београду. Бора је текст више пута прерађивао, мењајући избор и распоред песама, тако да постоји већи број верзија. „Коштана“ је једна од најчешће играних и најрадије гледаних комада у позориштима у Србији. Композитор Петар Коњовић транспоновао је текст „Коштане“ у истоимену оперу, чије је прво извођење било 1931. у Загребу.[20] Драма „Коштана“ била је нарочито популарна на позоришним сценама у Србији (снимљено је и неколико филмова), а број песама у представама обично је знатно повећаван у односу на Борин текст. У филмовима и позоришним представама често се шематизовано, симплификовано и обликовано у оријенталистичке калупе приказују ликови и радња. У први план се стављају спољашњи ефекти (раскошна одећа, песма, игра…), а не драмски текст. И сâм Бора Станковић био је разочаран поставком „Коштане“ у београдском Народном позоришту, јер је драма са трагичним судбинама постављена као весела позоришна игра. Он је био незадовољан и због тога што су актери на сцени били неадекватно одевени. О њиховим костимима је прокоментарисао да тако нешто никада није видео у Врању.[20] Поједине песме из „Коштане“ доживљавају у периоду социјализма, нарочито 60-их и 70-их година 20. века, велику популарност, али и уметничку обраду и својеврсну цензуру. Оне бивају скраћиване, из њих се избацују, према тадашњим критеријумима, непожељни елементи, формулације, мање познати турцизми, стихови који опевају љубав младих различите вере… Оне се моделују тако да постану разумљивије широј публици, а опет да остану препознатљиво „врањанске“. Фолклорна друштва, која су у времену социјализма имала функцију симболизације и слављења прокламованог „братства и јединства“, приказују врањски крај кроз кореографију и костиме оријенталног типа. Оваква конструисана слика о Врању даље се потврђује до стварања потпуног стереотипа. У часописима и сличним публикацијама, о Врању се говори искључиво кроз синтагму „Борино Врање“. Уз све то, адаптације Бориних остварења у последњих петнаест година, рекламирајући се као „ново читање Боре Станковића“, уводе елементе којих уопште и нема у његовом делу, додатно егзотизујући Врање и додатно појачавајући стереотипе кроз које се оно посматра.[20] Његова Коштана је доживела велики успех и код књижевно образованих људи, којима се допала њена продирна и болна поезија »дерта«, »севдаха« и »жала за младост«, и код велике публике, која воли оно што је живописно и хучно у њој. То је велика љубавна песма чежње, страсти и туге, пуна носталгичне поезије босанских севдалинки, са нечим опојним и заносним што се хвата око срца и душе. Као драма, Коштана је слаба, јер је невешто писана, неповезана, али својим високим књижевним особинама, пароксизмом љубавне страсти, продирним речима и снажним акцентом, она је једна од најпоетичнијих ствари у српској књижевности, пише Јован Скерлић.[22] „ Замерало ми се што сам оне типове назвао балканским а не српским. Ја признајем да сам од увек, а не тада, осећао да су у мојим радовима највише усредсређене опште карактерне црте људи и прилика Балкана. Јер да нема у њима нечега општега, балканскога а не сасвим провинциалног, врањског, као што једнако критичари наглашавају, откуда да се Коштани са истим одушевљењем и разумевањем, осећајући у њој нешто своје, рођено, пљеска како у Београду, тако и у Софији, Скопљу, Мостару, Сарајеву, па чак и у Сплиту? ” — Борисав Станковић[29] Приказ Врања Уреди Најава представе Коштана. Дописница Боре Станковића из 1899. Део колекције Адлигата. Споменик Бори Станковићу у градском парку у Врању. До Борисава Станковића српска приповетка је била ограничена само на северне и западне крајеве Србије. Станковић први уводи у приповетку југоисточне крајеве, новоослобођене крајеве, део Старе Србије који је Србија ослободила 1877. и 1878. године. Он постаје песник тога новог, живописног и занимљивог егзотичног света, свога родног места Врања, у коме је провео детињство, из којег је изнео најјаче и неизгладиве успомене, и из кога, у своме приповедачком раду, не може да се помери. Он пише о тадашњем Врању, које се модернизује, него Врању »старих дана«, патријархалне људе, њихове уске појмове али срдачан живот. Он описује оно што је видео и осетио, врло често људе који су одиста постојали и догађаје који су се одиста десили, налазећи у једној полуисточњачкој паланци цео »очарани врт« љубави, преливајући то све великом поезијом свога срца, доказујући не речју већ делом да за правог песника нема баналности у животу.[30] У његовим описима врањског живота има врло много врањског, локалног, почев од занимљивог архаичног српског дијалекта па до старинских природа у којима се помешала источњачка чулност и словенска осећајност. Али у свему том реалистичном описивању једнога кута Србије, где се сачувало још много старинског и патријархалног, има врло много личног, импресионистичког, лирског. Станковић се не задовољава да слика спољни свет, но у своје дело и у своје личности уноси лично себе, једно јако носталгично осећање живота, плаховиту страст и болну чежњу. У свим тим приповеткама, где се бије борба између Истока и Запада, између личности и целине, страсти и морала, снова и јаве, поезије и прозе живота, у свим тим предметима којима је он умео дати величине и поезије, Станковић је увек присутан, са свом својом широком душом. Међу свима српским приповедачима нико није био субјективнији и поетичнији, нико није такав потпун импресиониста.[31] Процес конструисања идентитета Врања и Врањанаца помоћу слика и симбола повезаних са књижевним делом Боре Станковића кренуо је „споља“, од стране тадашње културне елите у земљи, да би онда био прихваћен и подржан продукцијом нових-старих слика „изнутра“, у самом Врању. Борино дело заинтересовало је и инспирисало многе истраживаче, уметнике и авантуристе да посете Врање, не би ли задовољили своју радозналост према ономе што су они доживели као Оријент, Другост, самим тим и – егзотичност, и тако обогатили своје стваралаштво.[20] Јављајући се у време када се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, остаје привржен реалистичким традицијама; дела су му прожета осећањем наклоности према патријархалном свету старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као „поетичне жртве љубави“, дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу. Проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа окушао се и као драмски писац. Београдске прилике за време Првог светског рата описао је у мемоарском делу Под окупацијом.[32] Ниједан његов рукопис није сачуван.[3] Престанак бављења књижевношћу Уреди Борисав Станковић престао је да пише након рата. У току Првог светског рата, био је у логору у Дервенти, а затим је пребачен у Београд, где је радио као новинар. Трауме из рата су веома утицале на њега и о свом престанку, причао је у интервјуу са Бранимиром Ћосићем: „ Шта ја имам да вам кажем? Што не идете код других? Ја не радим више, не штампам; живим повучено. Ствар је у овоме: ако човек не може да даје увек нешто боље и јаче него што је раније давао, најбоље је да не даје ништа. После, ви сте млади, ви то не можете разумети, али је по среди и рат. После ових грозота, како мора ономе који је видео сву несрећу и разумео је, који је видео крв, срушене вароши, помрлу децу, поубијане мужеве, упропашћене жене, како мора ономе да изгледа ништаван сав човеков напор. Каква уметност, каква књижевност! Шта она ту може да учини, како да оплемени оно што се не да оплеменити: искасапљене људе, просута црева, крв? А ми који смо били ту и видели не можемо да идемо даље и да пишемо о другоме: сва та грозота је присутна. Можда ћемо моћи да је се ослободимо за десетину година. Можда ћете ви млађи пронаћи у свему томе, тамо касније, инспирацију, али за нас, да се удаљимо од свега тога треба бар десет година... Не, свему томе је крив један рђаво схваћен национализам! Оно што се зове: бугарофилство, србофилство! А зашто? Чему? ” — Борисав Станковић у интервјуу са Бранимиром Ћосићем[23] Заоставштина Уреди Биста у његовој кући у Врању Биста у Калемегданском парку у Београду Књижевно дело Боре Станковића игра кључну улогу у причи коју Врањанци причају о себи самима. Он је „наш Бора“, многи код куће имају његова сабрана дела и веома су осетљиви на новије и слободније интерпретације његових остварења. Многе важне институције у граду носе његово име, или имена његових књижевних јунака (Гимназија, основана 1881. године, од 1959. носи пишчево име, Позориште, Градска библиотека, Књижевна заједница, која од 1992. године додељује награду са Бориним именом за најбољу књигу прозе објављену на српском језику у календарској години, Фабрика обуће „Коштана“, посластичара „Коштана“ у центру града и тако даље).[20] Као годишња свечаност у част писца организује се „Борина недеља“ (установљена 1967, а од 1976. почиње 23. марта, на дан пишчевог рођења), потом „Борини позоришни дани“ и друге културне манифестације, све са заштитним знаком Боре Станковића. Године 1954. подигнут је у градском парку споменик Бори Станковићу, а његову кућу је 1964. општина откупила од нових власника и 1967. званично отворила као музеј-кућу. Симболизација локалног идентитета помоћу Боре Станковића добија нарочити замах од момента када је установљена „Борина недеља“.[20][33] Библиографија Уреди Крајем деведесетих година, 1898, јавио се у Искри са неколико приповедака, о којима се стало говорити и писати тек када су изишле у збирци Из старога јеванђеља (Београд, 1899). Затим су изишле збирке Божји људи (Нови Сад, 1902; друго издање, Београд, 1913). Избор његових најбољих приповедака, Стари дани, изишао је у издању Српске књижевне задруге, 1902. Комад Коштана изашао је у два издања, у Београду 1902, у Карловцима 1905. Од комада Ташана објављени су само поједини чинови, који обећавају драму јаке страсти и интензивне поезије. Роман Нечиста крв изишао је 1910. у Београду. Поред тога има од Станковића још известан број приповедака растурених по разним листовима и часописима.[34] Књиге Уреди Мајка на гробу свога јединца, први објављени рад, песма. „Голуб“, 1. XI 1894. Из старог јеванђеља, Београд, 1899. Коштана, „Комад из врањског живота у четири чина с певањем“, Београд, 1902. Божји људи, Нови Сад, 1902. Стари дани, Београд, 1902. Коштана, Драмске приче, Сремски Карловци, 1905. Покојникова жена, Београд, 1907. Нечиста крв, Београд, 1910. Његова Белка, Београд, 1921. Драме. (Коштана. — Ташана. — Јовча. — Драматизација Нечисте крви), Београд, 1928. Под окупацијом, Београд, 1929. Сабрана дела, I—II, Београд, „Просвета“, 1956. Газда Младен, 1928. Приповетке Уреди Баба Стана (1907) Бекче (1901) Биљарица (1902) Цопа (1902) Ч`а Михаило (1902) Ђурђевдан (1898) Јован (1902) Јовча (1901) Јово-то (1909) Луди Стеван (1902) Љуба и Наза (1902) Маце (1902) Манасије (1902) Марко (1902) Менко (1902) Митка (1902) Мој земљак (1909) Наш Божић (1900) Нушка (1899) Његова Белка (1920) Они (1901) Парапута (1902) Покојникова жена (1902) Риста кријумчар (1905) Станко „Чисто брашно“ (1902) Станоја (1898) Стари дани (1900) Стари Василије (1906) Стеван Чукља (1906) Таја (1901) Тетка Злата (1909) У ноћи (1899) Увела ружа (из дневника) (1899) У виноградима (1899) Задушница (1902) У популарној култури Уреди Бора под окупацијом, телевизијски филм заснован на биографији Боре Станковић у режији Мишка Милојевића, а по сценарију Јована Радуловића, снимљен је 2007. године у продукцији РТС-а.[35][36] Prva izdanja srpskih pisacs first edition izdanja iz prvog svetskog rata antikvarne knjige ...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kod par knjiga knjizski blokovi imaju malo neke pegice, ali nista strasno! Sve ostalo uredno! 1. DECA 203 str. 2. EXPONTO, NEMIRI, LIRIKA 263 str. 3. GOSPOĐICA 214 str. 4. ISTORIJA I LEGENDA 214 str. 5. JELENA, ŽENA KOJE NEMA 287 str. 6. KUĆA NA OSAMI 225 str. 7. NA DRINI ĆUPRIJA 395 str. 8. NEMIRNA GODINA 359 str. 9. OMERPAŠA LATAS 313 str. 10. PROKLETA AVLIJA 121 str. 11. STAZE, LICA, PREDELI 255 str. 12. .ŽEĐ 265 str 13. UMETNIK I NJEGOVO DELO 300 str. 14. ZNAKOVI 313 str. 15, TRAVNIČKA HRONIKA 525 str. 16. Znakovi pored puta Ivo Andrić (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.[a] Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“.[5] Kao gimnazijalac, Andrić je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.[6] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela su pored romana Na Drini ćuprija i Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica i Jelena, žena koje nema. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti. U Beogradu je osnovana Zadužbina Ive Andrića, prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe. Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku Ivo Andrić je rođen 9. oktobra ili 10. oktobra 1892. godine[7][8][9] u Docu pored Travnika u tadašnjoj Austrougarskoj od oca Antuna Andrića (1863—1896)[10], školskog poslužitelja, i majke Katarine Andrić (rođena Pejić). Budući veliki pisac se rodio u Docu sticajem okolnosti, dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine. Andrić je kao dvogodišnji dečak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostavši bez muža i suočavajući se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom prešla da živi kod svojih roditelja u Višegrad gde je mladi Andrić proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.[11][12][13][14] Andrić je 1903. godine upisao sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u „Bosanskoj vili“ objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“.[15] Kao gimnazijalac, Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije.[16] Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije slovenske književnosti i istorije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Naredne godine prelazi na Bečki univerzitet ali mu bečka klima ne prija i on, nasledno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filozofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. U Krakovu je stanovao kod porodice čija je ćerka Jelena Ižikovska mogla da bude prototip za „Jelenu, ženu koje nema”.[17] Prvi svetski rat Godine 1914, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje studentske kofere, napušta Krakov i dolazi u Split. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga hapsi i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik i pripadnik Mlade Bosne, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.[18] Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine, kada je objavljena opšta amnestija, posle čega se vratio u Višegrad. Između dva rata Nakon izlaska iz kućnog pritvora zbog ponovljene bolesti pluća, odlazi na lečenje u Zagreb, u Bolnicu Milosrdnih sestara gde dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom „Ex Ponto“ biti objavljena u Zagrebu 1918. godine. Nezadovoljan posleratnom atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć Tugomira Alaupovića, i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Milošem Crnjanskim, Stanislavom Vinaverom, Simom Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane „Moskva“. Ivo Andrić u svom domu u Beogradu koji je pretvoren u Spomen-muzej Ive Andrića. Andrić je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavljen za činovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukureštu, Trstu i Gracu.[19] U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri“, pripovetke „Ćorkan i Švabica“, „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“. U junu 1924. godine je na Univerzitetu u Gracu odbranio doktorsku tezu „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft). Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, 1926. godine, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske kraljevske akademije, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetku „Mara milosnica“. Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marselju i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavljena je njegova pripovetka „Most na Žepi“. Od 1930. do 1933. godine bio je sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda u Ženevi. 1934. godine postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Po dolasku Milana Stojadinovića na mesto predsednika vlade i ministra inostranih poslova, jula 1935. je postavljen za vršioca dužnosti načelnika Političkog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova.[20] U vladi Milana Stojadinovića više od dve godine, od 1937. do 1939, obavljao je dužnost zamenika ministra inostranih poslova.[21] Ivo je 16. februara 1939. na godišnjoj skupštini Srpske kraljevske akademije, na predlog profesora Bogdana Popovića, slikara Uroša Predića i vajara Đorđa Jovanovića, izabran jednoglasno u zvanje redovnog člana Akademije.[22] Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu.[23] Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha – Adolfu Hitleru.[24] Drugi svetski rat U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i umetnike odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Zbog neslaganja sa politikom vlade u rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu podnosi ostavku na mesto ambasadora, ali njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem napušta Berlin. Naredna dva meseca su proveli na Bodenskom jezeru. Odbio je da se skloni u Švajcarsku,[25] i sa osobljem i članovima njihovih porodica, 1. juna 1941. je specijalnim vozom doputovao u Beograd, čime se završila njegova diplomatska karijera. Novembra 1941. je penzionisan na sopstveni zahtev, mada je odbio da prima penziju.[26] Rat provodi u Beogradu u izolaciji. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru.[27] Iz moralnih razloga je odbio poziv kulturnih radnika, da se njegove pripovetke uključe u „Antologiju savremene srpske pripovetke“ za vreme dok „narod pati i strada“: „Kao srpski pripovedač, kao dugogodišnji saradnik Srpske književne zadruge i član njenog bivšeg Književnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumljivo, odazvao ovom pozivu. Danas mi to nije moguće, jer u sadašnjim izuzetnim prilikama, ne želim i ne mogu da učestvujem u ni u kakvim publikacijama, ni sa novim, ni sa ranije već objavljenim svojim radovima.” U tišini svoje iznajmljene sobe u Prizrenskoj ulici, piše prvo roman Travnička hronika, a krajem 1944. godine okončava i roman Na Drini ćuprija. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata. Krajem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica.[28] Nakon rata Andrićev grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Godine 1946. postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[26] Tokom 1946. godine objavljuje „Pismo iz 1920. godine“. Između 1947. i 1953. godine objavljuje pripovetke „Priča o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, „Priča o kmetu Simanu“, „Bife Titanik“, „Znakovi“, „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“, „Aska i vuk“, „Nemirna godina“ i „Lica“. Godine 1954, postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Potpisao je Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Roman „Prokleta avlija“ je štampao u Matici srpskoj 1954. godine. Oženio se 1958. godine kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, Milicom Babić, udovicom Andrićevog prijatelja, Nenada Jovanovića.[29] Nobelov komitet 1961. godine dodeljuje Andriću Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“. Besedom „O priči i pričanju“ se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznanju. Andrić je novčanu nagradu od milion dolara dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.[30] Dana 16. marta 1968. Andrićeva supruga Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Bio je član Upravnog odbora Srpske književne zadruge od 1936. do 1939. i od 1945. do smrti 1975. godine.[31] Andrić umire 13. marta 1975. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Književni rad Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u „Bosanskoj vili“ 1911. godine.[32] Pred Prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatska mlada lirika objavljeno je šest Andrićevih pesama u prozi („Lanjska pjesma“, „Strofe u noći“, „Tama“, „Potonulo“, „Jadni nemir“ i „Noć crvenih zvijezda“).[32] Prvu knjigu stihova u prozi - „Ex Ponto“ - Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku „Nemiri“ štampao je u Beogradu 1920. godine.[33] Spomenik Ivi Andriću u Beogradu Andrićevo delo možemo podeliti u nekoliko tematsko-žanrovskih celina. U prvoj fazi, koju obeležavaju lirika i pesme u prozi (Ex Ponto, Nemiri), Andrićev iskaz o svetu obojen je ličnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem koje je delimično bilo podstaknuto i lektirom koju je u to vreme čitao (Kirkegor na primer). Mišljenja kritike o umetničkim dosezima tih ranih radova podeljena su: dok srpski kritičar Nikola Mirković u njima gleda vrhunsko Andrićevo stvaralaštvo, hrvatski književni istoričar Tomislav Ladan smatra da se radi o nevažnim adolescentskim nemirima koji odražavaju piščevu nezrelost i nemaju dublje ni univerzalnije vrednosti. Druga faza, koja traje do Drugog svetskog rata, obeležena je Andrićevim okretanjem pripovedačkoj prozi i, na jezičkom planu, definitivnim prelaskom na srpsku ekavicu. Po opštem priznanju, u većini pripovedaka Andrić je našao sebe, pa ta zrela faza spada u umetnički najproduktivnije, s većinom Andrićevih najcenjenijih priča. Pisac nije bio sklon književnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasičnoj tradiciji realizma 19. veka, plastičnim opisima oblikovao svoju vizuru Bosne kao razmeđa istoka i zapada, natopljenu iracionalizmom, konfesionalnim animozitetom i emocionalnim erupcijama. Ličnosti su pripadnici sve četiri etničko-konfesionalne zajednice (Muslimani, Jevreji, Hrvati, Srbi – uglavnom prozvani po konfesionalnim, često pejorativnim imenima (Vlasi, Turci)), uz pojave stranaca ili manjina (Jevreji, strani činovnici), a vremensko razdoblje pokriva uglavnom 19. vek, ali i prethodne vekove, kao i 20. Treća faza obeležena je obimnijim delima, romanima Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Gospođica i nedovršenim delom Omerpaša Latas, kao i pripovetkom Prokleta avlija. Radnja većine ovih dela je uglavnom smeštena u Bosni, u njenu prošlost ili u narativni spoj prošlosti i sadašnjosti gde je pisac, na zasadama franjevačkih letopisa i spore, sentencama protkane naracije, uspeo da kreira upečatljiv svet „Orijenta u Evropi“. Piščevo se pripovedanje u navedenim delima odlikuje uverljivo dočaranom atmosferom, upečatljivim opisima okoline i ponašanja i psihološkim poniranjem. Osim tih dela, autor je u ovom periodu objavio i niz pripovedaka, putopisne i esejističke proze i poznato i često citirano delo, zbirku aforističkih zapisa Znakovi pored puta (posthumno izdato), nesumnjivo jedno od Andrićevih najvrednijih dela. Andrić o umetnosti Ivo Andrić 1922. godine Svoje shvatanje smisla i suštine umetnosti Andrić je izlagao, bilo u posebnim napisima bilo implicitno, u pojedinim pasažima svog umetničkog dela. U tom pogledu posebno se ističe njegov esej Razgovor sa Gojom, pripovetka Aska i vuk, beseda povodom dobijanja Nobelove nagrade, „O priči i pričanju“ i zbirka aforističkih zapisa „Znakovi pored puta“. Umetničko stvaranje je po Andriću složen i naporan čin koji se vrši po diktatu čovekove nagonske potrebe za stvaranjem. U osnovi nagonska, čovekova potreba za lepotom odbrana je od umiranja i zaborava; ona je dijalektička suprotnost zakonima prolaznosti. U igri jagnjeta iz alegorijske pripovetke Aska i vuk simbolizovan je umetnički nagon čovekov kao „instinktivan otpor protiv smrti i nestajanja“ koji „u svojim najvišim oblicima i dometima poprima oblik samog života“. Umetnost i volja za otporom, kazuje Andrić na kraju ove pripovetke, pobeđuje sve, pa i samu smrt, a svako pravo umetničko delo čovekova je pobeda nad prolaznošću i trošnošću života. Život je Andrićevom delu divno čudo koje se neprestano troši i osipa, dok umetnička dela imaju trajnu vrednost i ne znaju za smrt i umiranje. Stvaralački akt, po Andrićevom shvatanju, nije prost reproduktivan čin kojim se gola fotografije unosi u umetničko dela. Umetnost, istina, mora da ima dubokih veza sa životom, ali umetnik od materijala koji mu pruža život stvara nova dela koja imaju trajnu lepotu i neprolazan značaj. Fenomen stvaralaštva ogleda se u tome što umetnici izdvajaju iz života samo one pojave koje imaju opštije i dublje značenje. Dajući takvim pojavama umetnički oblik, umetnici ih pojačavaju „jedva primetno za jednu liniju ili jednu nijansu u boji“, stvarajući umetničku lepotu koja otada sama nastavlja svoju slobodnu sudbinu. Sve što u životu postoji kao lepota – delo je čovekovih ruku i njegova duha. Sastavni je deo „života i autentičan oblik ljudskog ispoljavanja“, stvoren za jedan lepši i trajniji život. Mostovi i arhitektonske građevine najbolje ilustruju Andrićevo shvatanje trajnosti lepote koju čovek stvara. Anonimni neimar iz Mosta na Žepi spasava se od zaborava time što svoju stvaralačku viziju prenosi u kamenu lepotu luka razapetog nad obalama pod kojima kao prolaznost protiču hučne vode Žepe. Funkcija umetnosti je i u naporu umetnika da svoje delo uključi u trajne tokove života, da čoveka izvede iz „uskog kruga ... samoće i uvede ga u prostran i veličanstven svet ljudske zajednice“. Postojanje zla u čoveku i životu ne sme da zaplaši umetnika niti da ga odvede u beznađe. I zlo i dobro, kao dijalektičke autonomne sile, samo su latentnost života i ljudske prirode. Dužnost je umetnika da otkriva i jedno i drugo, ali, istovremeno, i da svojim delom utire put spoznaji da je moguće pobediti zlo i stvoriti život zasnovan na dobroti i pravdi. Umetnost je dužna da čoveku otkriva lepotu napora podvižnika koji koračaju ispred savremenika i predosećaju buduće tokove života. Tako umetnost stalno otvara perspektive životu pojedinaca, naroda i čovečanstva, u podvizima i porazima onih koji su prethodili umetnost nalazi nataložena iskustva čovečanstva. Prohujala stoleća sublimišu čovekovo iskustvo oko nekolikih legendi, koje potom inspirišu umetnika. Smisao savremenosti je u stvaralačkom prenošenju iskustva prošlosti u one vrednosti savremenog stvaranja koje će, nadživljavajući nas, korisno poslužiti potomcima. „Samo neuki, nerazumni ljudi – kaže Andrić – mogu da smatraju i da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, da je sve ono što je čovek mislio i osećao i radio neraskidivo utkao u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti“. Svrha umetnosti je u povezivanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, u povezivanju „suprotnih obala života, u prostoru, u vremenu, u duhu“. Po Andrićevom shvatanju umetnik je i vesnik istine, a njegovo delo poruka kojom se iskazuje složena stvarnost ljudske istorije. On je „jedan od bezbrojnih neimara koji rade na složenom zadatku življenja, otkrivanja i izgrađivanja života“. Opisujući svoje stvaralačke trenutke, Andrić kazuje: „Ni traga da se vratim sebi. Samo da mogu, kao surovo drvo i studen metal, u službi ljudske slabosti i veličine, u zvuk da se pretvorim i da ljudima i njihovoj zemlji potpuno razumno prenesem bezimene melodije života ...“ Govoreći o opasnostima koje vrebaju umetnika, Andrić posebno upozorava na formalizam reči i dela: „Beskrajno nagomilavanje velikih reči sve nam manje kazuje što se više ponavlja i pod njim izdišu istina i lepota kao robinje“. Najdublji poraz doživljuje onaj umetnik koji smatra da „prasak reči i vitlanje slika mogu biti umetnička lepota. Istina, svakom pravom umetničkom delu potreban je i estetski sjaj, ali on se ostvaruje samo u jednostavnosti. „Savršenstvo izražavanja forme – kaže Andrić – služba je sadržini“. Pružajući „zadovoljstvo bez patnje i dobro bez zla“, umetničko delo će pružiti čoveku najviši vid života – česta je poruka Andrićevog dela. Andrićeva vizija harmoničnog života budućeg čovečanstva zasnovana je upravo na uverenju da će umetnička lepota uništiti zlo i izmiriti protivrečnosti čovekovog bitisanja. Napomena: Tekst ovog članka je delom, ili u potpunosti, prvobitno bio preuzet sa prezentacije Znanje.org uz odobrenje. Umetnički postupak Poštanska marka s likom Ive Andrića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine U načinu izgrađivanja likova i umetničkom postupku pri oblikovanju svojih misli o životu i ljudima, Andrić se ne odvaja od najlepših tradicija škole realističke književnosti, iako takav njegov postupak ne znači i ponavljanje tradicionalnih realističkih manira.[34] Njegove slike života nisu samo realistički izraz određene životne i istorijske stvarnosti, jer on u njih utkiva i znatno šira uopštavanja i opštija, gotovo trajna životna značenja. Legendarni bosanski junak Alija Đerzelez nije samo tip osmanlijskog pustolova i avanturiste, već i večiti čovek pred večitim problemom žene. Tamnica iz pripovetke Prokleta avlija ima znatno šire značenje: ona je izvan vremena i mesta kojima ih je pisac lokalizovao. Iako se u Andrićevom književnom delu najčešće javlja Bosna, gotovo svi njeni likovi se izdižu izvan životnog kruga u kome ih pisac nalazi. Andrić, prirodno, nikada ne izneverava tipičnost sredine i vremena, ali on pri tom tako kompleksne ličnosti ume da dogradi i u njima podvuče ono što je opštije i životno šire od osobenosti određenih konkretnom sredinom i vremenom. Ono po čemu se Andrić naročito ističe u srpskoj savremenoj književnosti, to su vanredne analize i psihološka sagledavanja onih čovekovih stanja koja su u srpskoj književnosti, do njega, bila izvan značajnih literarnih interesovanja. Njega najviše zanima onaj tamni i neizrecivi nagon u čoveku, koji je izvan domašaja njegove svesti i volje. Polazeći od nekih savremenih postavki psihološke nauke, Andrić je prikazao kako ti tajanstveni unutrašnji impulsi fatalno truju i opterećuju čoveka. Osim toga, on je sa posebnom sugestivnošću slikao dejstvo seksualnih nagona i čulnih percepcija na duševni život čoveka. Zbog svega toga Andrić se prvenstveno pokazuje kao moderni psihoanalitičar u našoj savremenoj književnosti. U sudbini svake ličnosti ovog našeg pripovedača je i neka opštija ideja, izvesna misao o životu, čoveku i njegovoj sreći. Zato se za njegovu prozu s pravom kaže da nosi u sebi obeležja filozofskog realizma. Andrić je i majstor i reči i stila. Njegova proza je sačuvala apsolutnu, kristalnu jasnost izraza. On ne traži stilski efekat u neobičnoj metafori ili u naglašenom izrazu. Skladna i jednostavna rečenica, uverljivost i sugestivna estetska i misaona funkcionalnost pripovedačkih slika čine da Andrićevo delo predstavlja najsuptilniju umetničku vrednost koju srpska književnost poseduje. Andrićevo delo je postalo ponos srpske kulture, a sa visokim međunarodnim priznanjem, oličenim u Nobelovoj nagradi, ono danas živi i kao trajna svojina svetske literature. Zadužbina Ive Andrića Ivo Andrić iz profila Glavni članak: Zadužbina Ive Andrića Zadužbina Ive Andrića je počela sa radom 12. marta 1976. godine na temelju testamentarne volje Ive Andrića.[35] Prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština „sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe“. Organizujući naučne skupove o Andrićevom delu i o različitim aspektima savremene srpske književnosti, Zadužbina služi najdubljim intersima srpske književnosti, umetnosti i kulture. Veliki je broj diplomaca i postdiplomaca koji su dobili stipendiju Andrićeve zadužbine za radove iz oblasti književnosti, a takođe su kao gosti i stipendisti, u piščevoj Zadužbini boravili i radili mnogobrojni slavisti iz celoga sveta. Andrićeva nagrada Glavni članak: Andrićeva nagrada Na osnovu piščeve testamentarne volje, počev od 1975. godine, svake godine se dodeljuje Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku. Prvi dobitnik nagrade je bio Dragoslav Mihailović za delo Petrijin venac.[36] Spomen-muzej Ive Andrića Glavni članak: Spomen-muzej Ive Andrića U okviru Zadužbine Ive Andrića spada i Spomen-muzej Ive Andrića se nalazi u sastavu Muzeja grada Beograda i otvoren je 1976. godine u stanu na Andrićevom vencu 8, u kome je pisac živeo sa suprugom Milicom Babić od 1958. godine. Sačuvani su autentični raspored i izgled ulaznog hola, salona i Andrićeve radne sobe, a nekadašnje dve spavaće sobe preuređene su u izložbeni prostor gde je otvorena stalna postavka koja raznovrsnim eksponatima predstavlja Andrićev životni put i markantne tačke njegove stvaralačke biografije. Pored reprezentativnih dokumenata (indeksi, pasoši, plakete, diplome, Nobelova plaketa i medalja, Vukova nagrada, počasni doktorati) i fotografija, u izložbenoj postavci mogu se videti i originalni rukopisi Andrićevih dela, pisma, izdanja njegovih knjiga na raznim jezicima, kao i neki piščevi lični predmeti. Sveske Zadužbine Ive Andrića Glavni članak: Sveske Zadužbine Ive Andrića Od 1982. godine Zadužbina izdaje časopis Sveske Zadužbine Ive Andrića koje izlaze jednom godišnje. Ova publikacija objavljuje nepoznate i nepublikovane Andrićeve rukopise, prepisku, naučne i kritičke studije o Andrićevom slojevitom delu i njegovom životu, njegovom duhovnom prostoru kao i o vremenu i svetu u kojem je živeo.[37] Andrićgrad Glavni članak: Andrićgrad Andrićgrad ili Kamengrad je grad, kulturni centar i vrsta etno-sela, koji se nalazi na lokaciji Ušće na samom ušću reka Drina i Rzav u Višegradu čiji je idejni tvorac režiser Emir Kusturica. Za posetioce je otvoren 5. jula 2012.[38] Grad je izgrađen od kamena i u njemu se nalazi pedesetak objekata.[39] U gradu će postojati gradsko pozorište, moderni bioskop, gradska uprava, akademija lijepih umjetnosti, zgrada Andrićeve gimnazije, riječna marina i pristanište, hoteli, trgovi, crkva, stari han, dućani i spomen kuća Ive Andrića.[39] U okviru akademije lepih umetnosti koja će postojati u Kamengradu, radiće Fakultet za režiju.[39] Očekuje se i da Srbija, a možda i neke druge zemlje, otvore svoje konzulate i počasne konzulate u Andrićevom gradu.[39] Dana 28. juna 2013. godine otvoren je Andrićev institut.[40] Ivo, Srbin i srpski pisac Ivo se izravno i nedvosmisleno izjašnjavao kao Srbin i srpski pisac, kako je on to volio da kaže, u `njegovim zrelim godinama i ne od juče`. U svom pismu komesaru Srpske književne zadruge (1942) ističe da je srpski pisac.[41] dok u svojim ličnim dokumentima, ličnoj karti (1951), vojnoj knjižici (1951), partijskoj knjižici (1954), izvodima iz matične knjige rođenih i venčanih, u rubrici `narodnost`, Ivo unosi `srpska`. S druge strane, dva puta se eksplicitno distancira od hrvatstva: 1933. odbijanjem da njegove pesme uđu u Antologiju hrvatske lirike [42], a zatim 1954. odbija da se u njegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla[43] Kao neku vrstu potvrde Ivine narodnosti spomenimo kanadsko-američkog istoričara MekNila (William H. McNeil) koji piše da su roditelji Ivine majke bili Srbi[44] te Vojnovićevo pismo svom bratu Luji u kome kaže: „Šaljem to djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katolički Srbin iz Bosne, idealan mladić, 26 god.`.[45] Jednako treba dodati dva druga stranca, Ivine prijatelje i savremenike L. F. Edvardsa (Lovett F. Edwards), koji u svom predgovoru prevodu knjige (1944) kaže da je Ivo istovremeno i Srbin i Bosanac[46], te stalnog sekretara Švedske kraljevske akademije Osterlinga (Anders Österling), koji u svom govoru prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi, ističe da se je Ivo, kao mlad srpski student, priključio nacionalnom revolucionarnom pokretu, bio progonjen pa zatvoren 1914 na početku Prvog svetskog rata. Srpska književna kritika vidi Andrića kao srpskog književnika srpske avangarde i međuratnog modernizma 20. veka[47] i književnika koji je izrastao iz srpske književne tradicije [48] Bibliografija Ivo Andrić sa suprugom Milicom na vest o Nobelovoj nagradi (1961) Autor je brojnih eseja, zapisa i kritičkih osvrta o srpskim piscima, kao što su Simo Matavulj, Bora Stanković, Branko Radičević, Petar Kočić, koji se odlikuju dokumentarnošću, bogatstvom podataka i racionalnom analizom istorijskih i aktuelnih problema.[49] Ex Ponto, stihovi u prozi, 1918. Nemiri, stihovi u prozi, 1920. Put Alije Đerzeleza, 1920. Most na Žepi, 1925. Anikina vremena, 1931. Portugal, zelena zemlja, putopisi, 1931. Španska stvarnost i prvi koraci u njoj, putopisi, 1934. Razgovor sa Gojom, esej, 1936. Na Drini ćuprija, roman, 1945. Deca, zbirka pripovedaka Gospođica, roman, 1945. Travnička hronika, roman, 1945. Na Nevskom prospektu, 1946. Na kamenu, u Počitelju Priča o vezirovom slonu, 1948. Prokleta avlija, roman, 1954. Igra, 1956. O priči i pričanju, beseda povodom dodele Nobelove nagrade, 1961. Jelena, žena koje nema, pripovetka, 1963. Šta sanjam i šta mi se događa, lirske pesme, objavljene posthumno 1977. Omerpaša Latas, nedovršen roman, objavljen posthumno 1977. Na sunčanoj strani, nedovršen roman, objavljen posthumno Znakovi pored puta, knjiga, objavljena posthumno Sveske, knjiga, objavljena posthumno Dela Ive Andrića su prevođena na više od 50 jezika

Kao na slikama Nolit, 1978 Tvrd povez sa omotom, 7 knjiga. Komplet je lepo očuvan, zaštitni omoti kao na slikama 1. Proces/ 253 strane 2. Zamak/ 401 strana 3. Amerika/ 297 strana 4. Pripovetke/ 546 strana 5. Dnevnici 1910-1913/ 317 strana 6. Dnevnici 1914-1923/ 387 strana 7. Pisma/ 301 strana Franc Kafka (nem. Franz Kafka, češ. František Kafka; Prag, 3. jul 1883 — Klosternojburg, 3. jun 1924) je nemački pisac[1][2] jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku.[3] Dobro je znao i češki jezik. Stilom pisanja, Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma, ali je svojim delovanjem uveliko uticao na brojne stilove kasnog modernizma, uključujući i egzistencijalizam. Njegova najznačajnija dela, pripovetka Preobražaj, te romani Proces i Dvorac prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psihofizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija. Kafka je rođen u jevrejskoj porodici srednje klase u Pragu, tada u Austrougarskoj monarhiji, koja je govorila nemački jezik, a školovao se za pravnika. Po završetku pravnih studija, Kafka se zaposlio u osiguravajućem društvu. U slobodno vreme je počeo pisati kratke priče te je ostatak života proveo žaleći se kako nema dovoljno vremena da se posveti onome što je smatrao svojim pravim pozivom. Takođe je žalio što je toliko vremena morao posvetiti svom Brotberufu (nem.: `Posao koji donosi hleb`; dnevni posao). Zbog nedostatka slobodnog vremena i društvenog života, Kafka je preferirao komunikaciju preko pisama, ostavivši iza sebe stotine pisama među kojima su i ona pisana ocu, zaručnici Felis Bauer te najmlađoj sestri Otli. Kafka je imao problematičan odnos sa svojim autoritativnim ocem koji će uveliko uticati na njegovo pisanje, kao i interni konflikt sa vlastitim jevrejstvom, za koje je smatrao kako nema velike poveznice s njim. Tokom njegovog života, samo je mali broj Kafkinih dela izašao iz štampe: zbirke kratkih priča Razmatranje i Seoski lekar, te neke individualne pripovetke (Preobražaj) izdavane u časopisima. Iako je zbirku Umetnik u gladovanju pripremio za štampu, ona nije izašla do nakon njegove smrti. Kafkina nedovršena dela, uključujući i romane Proces, Zamak i Amerika, nisu štampana do nakon njegove smrti, a većinu ih je izdao njegov prijatelj Maks Brod, ignorišući tako Kafiknu želju da mu se dela unište nakon smrti. Alber Kami i Žan Pol Sartr predvode listu pisaca na koje je uticalo Kafkino delo, a termin „Kafkijanska atmosfera“ ušao je u teoriju književnosti, kako bi se opisale nadrealne situacije kao u Kafkinim delima. Biografija[uredi | uredi izvor] Porodica[uredi | uredi izvor] Franc Kafka, 1888. godine. Kafkine sestre (sleva nadesno): Vali, Eli i Otla. Kafkini roditelji, Herman i Julija Kafka. Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. u jevrejskoj porodici srednje klase, koja je govorila nemačkim jezikom, u Pragu, tada delu Austrougarske. Njegovog oca, Hermana Kafku (1852—1931), biograf Stanli Korngold opisao je kao `glomaznog, sebičnog i oholog biznismena`,[4] a samog Kafku kao `pravog Kafku, snažnog, zdravog, gladnog, glasnog, elokventnog, samodostatnog, dominantnog, izdržljivog, koncentrisanog i izvrsnog poznavatelja ljudske naravi.`[5] Herman je bio četvrto dete Jakoba Kafke,[6][7] obrednog mesara (hebrejski: shochet) koji je u Prag došao iz Oseka, češkog sela u blizini mesta Strakonjice sa brojnom jevrejskom populacijom.[8] Nakon što je radio kao trgovački putnik, vremenom je postao trgovac neobičnim dobrima i odećom, koji je zapošljavao i do 15 radnika, a kao logo svog posla koristio je sliku čavke, koja se na češkom zove kavka.[9] Kafkina majka, Julija (1856—1934), bila je kćerka Jakoba Lovija, uspešnog trgovca na malo iz banjskog mesta Podjebradi,[10] koja je bila obrazovanija od svog supruga.[6] Kafkini su roditelji verovatno govorili varijantom nemačkog pod uticajem jidiša koji se, ponekad, pežorativno naziva Mauscheldeutsch, ali kako se nemački smatrao osnovnim sredstvom društvenog uspona, verovatno su decu podsticali da govore književnim nemačkim.[11] Plaketa koja označava rodnom mesto Franca Kafke u Pragu, koji su dizajnirali Karel Hladik i Jan Kaplicki, 1966 Kafkina rodna kuća nalazi se u blizini trga Staromjestske namjesti u Pragu, a u porodici sa šestoro dece, Franc je bio najstariji.[12] Njegova braća, Georg i Hajnrih, umrli su kao deca, još pre Francove sedme godine; sestre su mu se zvale Gabriele (`Eli`) (1889—1944), Valeri (`Vali`) (1890—1944) i Otili (`Otla`) (1892—1943). Tokom radnih dana, oba roditelja nisu bila kod kuće. Majka Julija je radila i do 12 sati dnevno kako bi pomogla u vođenju Hermanovog posla. Kao rezultat toga, Kafkino je detinjstvo bilo prilično samotno,[13] a decu su mahom odgajale brojne guvernante i sluškinje. Kafkin problematičan odnos s ocem pomno je dokumentovan u njegovom pismu ocu (Brief an den Vater), na preko 100 stranica na kojima piše kako je očev autoritativan stav uveliko uticao na njega.[14] S druge strane, majka mu je bila tiha i sramežljiva.[15] Upravo je očeva dominantna ličnost uveliko uticala na njegovo pisanje.[16] Obrazovanje[uredi | uredi izvor] Palata Kinski, gde je Kafka išao u gimnaziju, na Starom gradskom trgu u Pragu. U razdoblju od 1889. do 1893, Kafka se školovao u Deutsche Knabenschule (Nemačka osnovna škola za dečake) u današnjoj Ulici Masna (tada Masný trh/Fleischmarkt). Mada je govorio češki, Kafka je školovan u nemačkim školama na insistiranje njegovog autoritativnog oca. Njegovo jevrejsko obrazovanje završeno je njegovom bar micvom u uzrastu od 13 godina. Sam Kafka nije uživao u odlascima u sinagogu te je išao samo praznicima, s ocem, četiri puta godišnje.[5][17][18] Po završetku osnovne škole 1893. godine, Kafka je primljen u strogu, klasično-orijentisanu nemačku gimnaziju Altstädter Deutsches Gymnasium, na Starom gradskom trgu, u sklopu palate Kinski. I ovde se nastava odvijala na nemačkom, ali Kafka je znao i pisati i govoriti češki;[19][20] potonji je učio u gimnaziji punih osam godina, postigavši dobar uspeh.[21] Mada je dobijao samo komplimente za svoj češki, nikada se nije smatrao fluentnim.[22] Maturske ispite položio je 1901. godine.[23] Nakon maturiranja, Kafka je upisao Karl-Ferdinands-Universität u Pragu, ali se nakon samo dve nedelje studiranja hemije prebacio na pravo.[24] Mada ova struka nije previše zanimala Kafku, otvarala mu je široku lepezu poslova koji su zadovoljavali njegovog oca. Uz sve to, studije prava su trajale znatno duže, što je Kafki omogućilo da istovremeno pohađa predavanja iz nemačkih studija i istorije umetnosti.[25] Takođe se pridružio i studentskom klubu, Lese- und Redehalle der Deutschen Studenten (nem. Čitalački i nastavni klub nemačkih studenata), koji je organizovao književna događanja, čitanja i slične aktivnosti.[26] Među Kafkinim prijateljima bili su novinar Feliks Veltš, koji je studirao filozofiju, glumac Yitzchak Lowy, koji je dolazio iz varšavske hasidističke porodice, te pisci Oskar Baum i Franc Verfel.[27] Pred kraj prve godine, Kafka je upoznao kolegu Maksa Broda, koji će mu ubrzo postati doživotni prijatelj.[26] Brod je ubrzo primetio da su, iako je Kafka bio sramežljiv i retko je pričao, stvari koje je rekao izrazito duboke.[28] Kafka je tokom celog života bio strastven čitalac;[29] zajedno s Brodom, pročitao je Platonovog Protagoru na izvornom grčkom, na Brodovu inicijativu, te Floberova dela Sentimentalno vaspitanje i Iskušenje svetog Antonija na francuskom, na Kafkin predlog.[30] Kafka je Fjodora Dostojevskog, Gistava Flobera, Franca Grilparzera i Hajnriha fon Klajsta smatrao `istinskom braćom po krvi`.[31] Uz navedene, Kafka je bio zainteresovan i za češku književnost[19][20] te dela Johana Volfganga Getea.[32] Kafka je 18. jula 1906. godine[a] stekao titulu doktora pravnih nauka te je odradio godinu dana besplatnog stažiranja kao sudski pripravnik na građanskim i kaznenim sudovima.[34][35] Posao[uredi | uredi izvor] Kafka se bojao da će ga ljudi smatrati fizički i psihički odbojnim. Ipak, oni koji su ga upoznali (...) takođe su [ga] smatrali dečački zgodnim, ali mu je pojava bila oštra.[36] Dana 1. novembra 1907, Franc Kafka je dobio posao u kompaniji Assicurazioni Generali, italijanskoj osiguravajućoj kući za koju je radio gotovo godinu dana. Njegova pisma iz tog razdoblja upućuju kako je bio nezadovoljan radnim vremenom - od 08:00 do 18:00[37][38] - koje mu je onemogućavalo da se posveti pisanju, koje mu je postajalo sve važnije. U tom je razdoblju mogao pisati isključivo noću, a noćno pisanje bilo je izrazito iscrpno s obzirom na radno vreme. Dana 15. jula 1908. dao je otkaz, a za dve nedelje je našao posao u Institutu za radničko osiguranje od ozleda Kraljevine Češke koji mu je omogućio više vremena za pisanje. Opis posla bilo mu je istraživanje i procena kompenzacija za osobne ozlede industrijskih radnika; incidenti kao izgubljeni prsti ili udovi bili su česti u to vreme. Profesor menadžmenta Peter Druker kreditira Kafku kao tvorca prve civilne zaštitne kacige, ali to ne potvrđuje nijedan dokument Kafkinog poslodavca.[39][40] Njegov je otac često njegov posao u osiguravajućem društvu nazivao Brotberuf, posao koji radi samo kako bi plaćao račune; sam Kafka je nekoliko puta izjavio kako ga prezire. Kafka je jako brzo napredovao te su njegovi zadaci uključivali procesovanje i istraživanje zahteva za naknadom, pisanje izvještaja i rešavanje apela raznih biznismena koji su smatrali kako im je kompanija stavljena u kategoriju previsokog rizika, što im je povećavalo premije za osiguranje.[41] Takođe, tokom nekoliko godina rada u društvu, zadatak mu je bio sastavljanje godišnjeg izvještaja o osiguranju. Njegovi nadređeni su jako dobro primali te izvještaje.[42] Radno vreme uglavnom mu je završavalo oko 14:00, što mu je davalo dovoljno vremena za pisanje, kojemu je bio posvećen.[43] U kasnijim godinama, bolest ga je često sprečavala u odlasku na posao, ali i pisanju. Mnogo godina kasnije, Brod je skovao termin Der enge Prager Kreis (nem. Uski praški krug), kako bi objedinio grupu pisaca kojima su pripadali Kafka, Feliks Veltš i on.[44][45] Krajem 1911. Kafka i Karl Herman, suprug njegove sestre Eli, postaju partneri u prvoj fabrici azbesta u Pragu, znanoj kao Prager Asbestwerke Hermann & Co., otvorenoj uz pomoć miraznog novca, koji je dao Herman Kafka. Iako je isprva pokazivao entuzijazam i velik deo slobodnog vremena posvećivao poslu, Kafka je ubrzo zamrzeo fabriku, jer mu je previše vremena oduzimala od pisanja.[46] U ovom razdoblju se zainteresovao za jevrejsko pozorište na jidišu, uprkos bojazni prijatelja kao što je Brod, koji su ga svejedno podržavali u njegovim interesovanjima. Nakon što je u novembru 1911. prisustvovao pozorišnoj predstavi, Kafka je sledećih šest meseci proveo intenzivno se baveći jidišom i jevrejskom književnošću.[47] Ta preokupacija poslužila mu je i kao temelj za njegovu rastuću povezanost sa jevrejstvom.[48] Otprilike u ovom razdoblju postao je i vegetarijanac.[49] Negde tokom 1915. godine, Kafka je dobio poziv za vojsku kako bi služio u Prvom svetskom ratu, ali su njegovi poslodavci sredili otpust, jer se njegov posao smatrao esencijalnim za državu. Kasnije je ipak pokušao da se pridruži vojsci, ali su ga u tome sprečili zdravstveni problemi. Naime, tuberkuloza[50] mu je dijagnostikovana 1917. godine.[51] Privatni život[uredi | uredi izvor] Franc Kafka 1917. godine. Prema Brodu, Kafku je konstantno `mučila` seksualna požuda.[52] Kao odrasla osoba, često je posvećivao bordele,[53][54][55] a zanimala ga je i pornografija.[52] Uz sve to, tokom života je spavao s mnogo žena. Dana 13. avgusta 1912. Kafka je upoznao Felis Bauer, Brodovu rođaku, koja je radila u Berlinu kao predstavnica jedne diktafonske kompanije. Nedelju dana nakon upoznavanja u domu Brodovih, Kafka je napisao u svoj dnevnik: Gospođica FB. Kod Broda sam stigao 13. avgusta, ona je sedela za stolom. Nisam uopšte bio željan saznati ko je ona, već sam je odmah uzeo zdravo za gotovo. Koščato, prazno lice koje je otvoreno pokazivalo svoju praznoću. Goli vrat. Nabačena bluza. Izgledala je jako domicilno u svojoj haljini iako, kako se ispostavilo, uopšte nije bila takva. (Posmatrajući je ovako detaljno, pomalo se otuđujem od nje ...) Skoro slomljen nos. Plava, nekako ravna, neatraktivna kosa, snažna brada. Kada sam sedao, dobro sam je pogledao po prvi put, dok sam seo, već sam imao nesalomljivo mišljenje o njoj.[56][57] Nedugo nakon ovoga, Kafka je u samo jednoj noći napisao priču `Пресуда`, a u plodnom periodu je radio na svom romanu Amerika i na pripovetki `Preobražaj`. Kafka i Felis Bauer su, tokom sledećih pet godina, komunicirali uglavnom preko pisama, povremeno su se viđali i dva su se puta verili.[58] Drugu veridbu, Kafka je raskinuo 1917. kada je oboleo od tuberkuloze. Kafkina opsežna pisma izdata su kao zbirka Pisma Felisi; njena pisma se nisu sačuvala.[56][59][60] Biografi Rehner Stah i Džejms Haves tvrde kako je Kafka, oko 1920. bio veren i treći put, Julijom Vohrizek, siromašnom i neobrazovanom hotelskom sobaricom.[58][61] Stah i Brod takođe navode kako je Kafka, dok je poznavao Felis Bauer, imao aferu sa njenom prijateljicom, Margaretom `Gretom` Bloh,[62] Jevrejkom iz Berlina. Brod takođe tvrdi kako je Blohova rodila Kafkinog sina, iako ovaj nikada nije saznao za dete. Dečak, čije je ime nepoznato, rođen je ili 1914. ili 1915. te je umro u Minhenu 1921. godine.[63][64] Ipak, Kafkin biograf Peter-Andre Alt tvrdi da, iako Blohova jeste imala sina, Kafka nije otac, jer par nikada nije bio intiman.[65][66] Stah takođe tvrdi kako Kafka nije imao dece.[67] Berlin je odigrao veliku ulogu u Kafkinom privatnom životu. Iz Berlina su bile Felis Bauer i Margareta Bloh, a sam Kafka je tamo krako živeo dok je bio u vezi sa Dorom Dijamant. Na slici je poznati bulevar Unter den Linden, prikaz iz 1900. godine. U avgustu 1917. Kafki je dijagnostikovana tuberkuloza, nakon čega je nekoliko meseci boravio u selu Siržem (češ. Siřem, nem. Zürau), gde je njegova sestra Otla radila na farmi sa svojim šurakom Hermanom. Boravak tamo mu je veoma prijao, te je kasnije taj period opisao kao verovatno najbolji u svom životu, verovatno zato što nije imao nikakvih obaveza. Pisao je dnevnike i oktave. Iz tih je beleški Kafka uspeo izvući 109 numerisanih komada teksta na Zetelu, komadu papira bez nekog reda. Oni su izdati kao zbirka Razmišljanja o Grehu, Nadi, Patnji i Pravom putu (na nemačkom izdato kao Die Zürauer Aphorismen oder Betrachtungen über Sünde, Hoffnung, Leid und den wahren Weg).[68] Godine 1920,, Kafka je započeo vezu s češkom novinarkom i književnicom, Milenom Jesenskom. Kafkina pisma njoj kasnije su izdata kao Pisma Mileni.[69] Tokom odmora u julu 1923, koji je proveo u mestu Gral-Miric na Baltiku, Kafka je upoznao Doru Dijamant, dvadesetpetogodišnju odgajateljicu iz ortodoksne jevrejske porodice. Kafka se, u nadi da će se tako osloboditi porodičnog uticaja i moći pisati, nakratko preselio u Berlin, gde je živeo sa Dorom. Postala mu je ljubavnica i zainteresovala ga za Talmud.[70] U tom je periodu radio na četiri priče, koje je trebalo da budu štampane pod naslovom Umetnik u gladovanju.[69] Ličnost[uredi | uredi izvor] Kafka se bojao da će ga ljudi smatrati fizički i psihički odbojnim. Ipak, oni koji su ga upoznali uvideli su kako je tih i staložen, kako poseduje očitu inteligenciju i suh smisao za humor; takođe su ga smatrali dečački zgodnim, ali mu je pojava bila oštra.[36] Brod ga je uporedio s Hajnrihom fon Klajstom, primetivši kako su oba pisca imala sposobnost jasnog i realističkog opisivanja situacije do u detalje.[71] Kafka je bio jedna od najzabavnijih osoba koje je Brod upoznao; uživao je u šalama i zabavljanju s prijateljima, ali im je i davao dobre savete u problematičnim situacijama.[72] Takođe, prema Brodu, Kafka je bio strastven recitator koji je mogao govoriti kao da peva.[73] Brod je smatrao kako su `apsolutna istinoljubivost` i `precizna savesnost` dve Kafkine najznačajnije osobine.[74][75] Istraživao bi detalj, ono neprimetno, temeljito s tolikom ljubavlju i preciznošću da su se počele pojavljivati stvari, koje su dotad bile neviđene, ali su bile ništa doli istinite.[76] Iako kao dete nije negovao vežbanje, u kasnijem je dobu pokazivao interes za igre i fizičku aktivnost,[29] postavši dobar biciklista, plivač i ronilac.[74] Vikendima, Kafka bi s prijateljima išao na duge šetnje, koje bi najčešće predložio on sam.[77] Među ostalim interesima bili su alternativna medicina, novi obrazovni sastavi kao metoda Montesori[74] te tehnički noviteti kao što su avioni i film.[78] Samo pisanje bilo mu je toliko bitno da ga je smatrao `vrstom molitve`.[79] Bio je i jako osetljiv na zvuk tako da je voleo tišinu prilikom pisanja.[80] Autor Perez-Alvarez sugerirao je kako je Kafka možda bolovao od šizoidnog poremećaja ličnosti.[81] Njegov stil, ne samo u `Preobražaju` već i u drugim delima, sadrži određene šizoidne karakteristike koje objašnjavaju dobar deo iznenađenja u njegovim delima.[82] Njegova muka vidljiva je u dnevničkom zapisu od 21. jula 1913.:[83] Veliki je svet što ga nosim u glavi. Ali kako osloboditi sebe i njih a da se ne rastrgnem. I hiljadu puta radije plačem u sebi. Radi toga sam tu, toliko mi je jasno.[84] Kao i u Zürau Aphorism, broj 50: Čovek ne može živeti bez permanentnog verovanja u nešto neuništivo u sebi samom, mada mu i to nešto neuništivo i vera u to mogu biti trajno skriveni.[85] Mada se nikada nije ženio, Kafka je brak i decu izrazito cenio. Iako je imao nekoliko devojaka,[86] neki su autori spekulisali o njegovoj seksualnosti; drugi su, pak, sugerisali kako je imao nekakav poremećaj hranjenja. Doktor M. M. Fihter s Psihijatrijske klinike Univerziteta u Minhenu u svom radu iz 1988. predstavlja „dokaze za hipotezu da je pisac Franc Kafka bolovao od atipičnog oblika anoreksije nervoze.“[87] U svojoj knjizi Franc Kafka, jevrejski pacijent iz 1995, Sander Gilman je istražio `zašto bi jednog Jevrejina smatrali `hipohondrom` ili `homoseksualcem` te kako Kafka inkorporira aspekte tih načina shvatanja jevrejskog muškarca u svoju vlastitu sliku i delo.`[88] Isto tako, Kafka je barem jednom razmišljao o samoubistvu, pred kraj 1912. godine.[89] Politički stavovi[uredi | uredi izvor] Kako tvrdi njegov školski kolega Hugo Bergman, Kafka je u školu nosio crveni karanfil kako bi pokazao svoje simpatije prema socijalizmu. Pre početka Prvog svetskog rata,[90] Kafka je bio na nekoliko sastanaka Kluba Mladih, češke anarhističke, antimilitarističke i anitikleričke organizacije.[91] Hugo Bergman, koji je pohađao istu osnovnu i srednju školu kao i Kafka, razišao se s Kafkom tokom njihove poslednje akademske godine (1900/1901) jer su `[Kafkin] socijalizam i moj cionizam bili previše stridentni`.[92][93] `Franc je postao socijalista, ja sam postao cionista 1898. Sinteza cionizma i socijalizma tada još nije postojala.`[93] Bergman tvrdi kako je Kafka u školu nosio crveni karanfil kao znak podrške socijalizmu.[93] U jednom dnevničkom zapisu, Kafka je referirao na anarhističkog filozofa, Pjotra Kropotkina: `Ne zaboravi Kropotkina!`[94] Kasnije je, o češkim anarhistima, rekao: `Oni su svi bezahvalno hteli shvatiti ljudsku sreću. Ja sam ih razumio. Ali... nisam mogao predugo marširati uz njih.`[95] Tokom komunističkog razdoblja, ostavština Kafkinog dela za socijalizam Istočnog bloka je bila vruća tema. Mišljenja su sezala od toga da je satirizirao birokratiju raspadajuće Austrougarske do toga da je utelovio uspon socijalizma.[96] Još jedna bitna tačka bila je alijenacija; dok je konzervativno stajalište glasilo da Kafkini prikazi alijenacije više nisu relevantni za društvo koje je navodno eliminisalo alijenaciju, konferencija održana u čehoslovačkom mestu Liblice 1963. godine, povodom autorovog osamdesetog rođendana, naglasila je trajnu važnost Kafkinog prikaza birokratskog društva.[97] Ipak, pitanje je li Kafka bio politički autor ili nije je još uvek predmet debate.[98] Judaizam i cionizam[uredi | uredi izvor] Odrastajući, Kafka je bio Jevrejin koji je govorio nemački u Pragu, gradu u kojim je dominirao češki jezik.[99] Bio je duboko fasciniran Jevrejima iz istočne Evrope, za koje je smatrao da poseduju intenzitet duhovnog života koji je nedostajao Jevrejima na Zapadu. Njegov dnevnik je pun referenci na jevrejske pisce.[100] Ipak, neretko je bio otuđen kako od Jevreja tako i od judaizma: `Šta ja imam zajedničko sa Jevrejima? Jedva da imam nešto zajedničko sa samim sobom i bolje mi je da stojim tiho u uglu, zadovoljan što mogu disati.`[101] Hejvs sugerira da Kafka, makar izuzetno svestan svog jevrejstva, nije inkorporisao te elemente u svojim delima, kojima, prema Hejvsu, nedostaju jevrejski likova, scena ili tema.[102][103][104] Prema mišljenju književnog kritičara Harolda Bluma, Kafka je, iako mu je vlastito jevrejstvo bilo strano, bio suštinski jevrejski pisac.[105] Lotar Kan je jednako jasan: `Prisutnost jevrejstva u Kafkinom delu sada je nesumnjiva.`[106] Pavel Ejsner, prvi prevodilac Kafkinih dela, tumači Proces kao utelovljenje `trostruke dimenzije postojanja Jevreja u Pragu... njegov protagonista, Jozef K. je (simbolično) uhapšen od strane Nemca (Rabensteiner), Čeha (Kullich) i Židova (Kaminer). On predstavlja `neskrivljenu krivicu` koja prožima jednog Jevrejina u savremenom svetu, iako nema dokaza da je i on sam Jevrejin.`[107] U svom eseju Tuga u Palestini?!, izraelski pisac Dan Miron istražuje Kafkin odnos prema cionizmu: `Čini se da su i oni koji smatraju da takva veza postoji i da je cionizam odigrao centralnu ulogu u njegovom životu i delu, kao i oni koji negiraju takvu vezu u celosti ili joj ne pridaju važnosti, svi u krivu. Istina se nalazi na vrlo nejasnom mestu koje se nalazi između ova dva pojednostavljena pola.`[100] Kafka je razmišljao da se, prvo s Felis Bauer, a onda i s Dorom Dijamant, preseli u Palestinu. Dok je boravio u Berlinu učio je hebrejski, unajmivši Brodovog prijatelja iz Palestine, po imenu Pua Bat-Tovim, da ga podučava[100] i odlazeći na časove rabina Julijusa Gutmana[b] na berlinskom Fakultetu za jevrejske studije.[108] Livija Rotkirhen naziva Kafku `simboličnim figurom svoga vremena`.[107] Njegovi savremenici bili su mnogi nemački, češki i jevrejski pisci, koji su bili osetljivi na nemačku, austrijsku, češku i jevrejsku kulturu. Prema Rotkirhenovoj, `ta situacija dala je njihovim delima širok, kosmopolitski izgled i kvalitet egzaltacije koja je graničila s transcedentnom metafizičkom kontemplacijom. Najbolji primer je Franc Kafka.`[107] Smrt[uredi | uredi izvor] Grob Franca Kafke i njegovih roditelja na groblju u četvrti Žižkov. Kafkina tuberkuloza grkljana pogoršala se u martu 1924. godine te se morao vratiti iz Berlina u Prag,[58] gde su ga negovali članovi porodice, posebno sestra Otla. Dana 10. aprila 1924. otišao je u sanatorijum doktora Hofmana u Kierlingu, pokraj Beča,[69] gde je i umro 3. juna 1924. godine. Čini se kako je uzrok smrti bilo gladovanje - bol u grlu bila je, očito, toliko snažna da Kafka nije mogao jesti, a kako tada još uvek nisu postojale druge metode hranjenja, nije postojao način da konzumira hranu.[109][110] Telo mu je preneto nazad u Prag, gde je sahranjen 11. juna 1924. na Novom jevrejskom groblju u četvrti Žižkov.[54] Kafka je tokom života bio anoniman, i slavu je smatrao nebitnom. Ipak, stekao je slavu ubrzo nakon smrti.[79] Delo[uredi | uredi izvor] Prva stranica Pisma ocu. Sva izdata dela Franca Kafke, osim nekoliko pisama Čehinji Mileni Jesenskoj, pisana su na nemačkom jeziku. Ono malo što je izdato tokom autorovog života, privuklo je oskudnu pažnju, što se ne može reći za njegova posthumno izdata dela. Kafka nije dovršio nijedan svoj roman, a spalio je gotovo 90% svega što je napisao,[111][112] posebno dok je živeo u Berlinu, gde mu je Dora Dijamant pomogla u paljenju skica za dela.[113] U ranoj stvaralačkoj fazi, uzor mu je bio nemački pisac Hajnrih fon Klajst koga je, u jednom pismu Felisi Bauer, opisao kao zastrašujućeg i za koga je smatrao da mu je bliži nego sopstvena porodica.[114] Priče[uredi | uredi izvor] Kafka je bio plodan pisac kratkih priča i pripovetki. Neke njegove izdate priče nazivane su Erzählung (nemački: priče), a neke Geschichte (nemački: pripovijetke). Neke od njih su relativno duge (`Preobražaj`, `U kažnjeničkoj koloniji`, `Presuda`), dok su druge bile samo paragraf duge (gotovo kao aforizmi; na primer `Odustani!`, `Prometej`, `Mala basna` ili `Istina o Sanču Panzi`). Najstarija sačuvana Kafkina priča je |`Der Unredliche in seinem Herzen`. Ona nikada nije štampana, ali je bila deo pisma prijatelju Oskaru Polaku iz 1902. godine. Kafkina prva izdana dela su osam priča koje su se 1908. godine pojavile u prvom izdanju časopisa Hyperion pod zbirnim naslovom Razmišljanje. U razdoblju od 1904. do 1909. radio je na priči `Opis jedne borbe`. Kada ju je pokazao Brodu, ovaj ga je savetovao da nastavi raditi i pošalje je Hyperionu. Jedan odlomak priče izdao je 1908,[115] a dva u proleće 1909, sve u Minhenu.[116] U kreativnom naletu u noći 22. septembra 1912, Kafka je napisao priču `Presuda`, koju je posvetio Felisi Bauer. Brod je uočio sličnost u imenima glavnog lika i njegove fiktivne zaručnice, Georga Bendemanna i Friede Brandenfeld, s imenima Franca Kafke i Felise Bauer.[117] Ova priča se uglavnom smatra za delo koje je stvorilo Kafku kao pisca. Priča se bavi problematičnim odnosom sina i njegovog dominantnog oca, koji dobija novu dimenziju nakon što se sin zaruči.[118][119] Kafka je kasnije rekao kako je pisao s `potpunim otkrivanjem svoje duše i tela`[120] tu priču koja se `razvila kao pravo rođenje, prekrivena prljavštinom i muljem.`[121] Rukopis priče Kafka je poslao i Felisi (u pismu od 2. juna 1913), dodavši neobičnu tvrdnju: `Nalaziš li u Presudi ikakav smisao, hoću reći određen, koherentno izražen, shvatljiv smisao? Ja ga ne nalazim i nisam u stanju išta tumačiti?`[122] Priča je prvi put štampana u Lajpcigu 1912. godine uz posvetu `Gospođici Felisi Bauer`, koja je u kasnijim izdanjima promenjena `za F`.[69] Godine 1912,, Franc Kafka je napisao pripovetku `Preobražaj`,[123] izdanu 1915. godine u Lajpcigu. Radi se o neobičnoj, gotovo nadrealnoj priči koja je verovatno jedan od najboljih i najreprezentativnijih primera Kafkinog magijskog realizma. Priča započinje in medias res, prvom rečenicom Kad se Gregor Samsa jednoga jutra probudio iz nemirnih snova, nađe se u svom krevetu preobražen u golemog insekta. Nemački izvornik koristi termin ungeheuren Ungeziefer, koji se doslovno može prevesti kao monstruozno čudovište, s tim da reč Ungeziefer generalno označava neželjene i prljave životinje. Bubašvaba, u koju se Gregor Samsa pretvorio, bio je upravo to. Pripovetka dalje prati život (ili životarenje) i propadanje bubašvabe Gregora Samse i njegovu postepenu alijenaciju, prvo od spoljnog sveta, a onda i od porodice i vlastitog života. Kritičari ovo delo, koje je prepuno simbolike i metafora, smatraju jednim od temeljnih dela 20. veka.[124][125][126] Priča `U kažnjeničkoj koloniji`, koja govori o razrađenom uređaju za mučenje i smaknuće, napisana je u oktobru 1914,[69] revizirana 1918. te izdata u Lajpcigu tokom oktobra 1919. godine. Priča `Umetnik u gladovanju`, izdata u časopisu Die neue Rundschau`` 1924. godine, opisuje glavni lik, žrtvu, koji doživljava pad razumevanja za njegovu čudnu veštinu izgladnjivanja samog sebe na određene periode.[127] Njegova poslednja priča, `Pevačica Žosefina, ili puk miševa` takođe se bavi odnosom umetnika i njegove publike.[128] Romani[uredi | uredi izvor] Naslovne strane nemačkih izdanja Kafkina tri romana (odozgo nadole): Proces (1925), Dvorac (1926), Amerika (1927) Kafka nije dovršio nijedan svoj roman, a spalio je gotovo 90% vlastitog opusa. Prvi roman počeo je pisati 1912. godine,[129] a prvo poglavlje istog danas je poznato kao kratka priča pod naslovom `Ložač`. Kafka je to delo, koje je ostalo nedovršeno, nazvao Der Verschollene, ali kada ga je Brod posthumno štampao, odabrao je naslov Amerika.[130] Iako osetno humorističniji i realističniji od ostalih Kafkinih dela, ovaj roman, koji prati lutanja evropskog emigranta Karla Rosmana po Americi, deli iste motive opresivnog i nedodirljivog sistema koji protagonistu stavlja u razne bizarne situacije.[131] Roman inkorporira mnoge detalje iz iskustava Kafkinih rođaka koji su emigrirali u Ameriku[132] te ostaje jedino delo za koje Kafka nije odabrao optimističan završetak.[133] Tokom 1914. Kafka je započeo rad na romanu Proces,[116] svom verovatno najuticajnijem romanu.[v] Proces govori o Jozefu K., bankovnom službeniku koji jednog jutra biva uhvaćen i optužen od strane daleke i nepoznate vlasti zbog zločina koji je nepoznat kako njemu tako i čitaocu. Jozef K. upada u niz bizarnih i nejasnih situacija, bori se protiv u potpunosti dehumanizirane birokratije i dobija pomoć od niza grotesknih likova koji su, u suštini, potpuno beskorisni (uz izuzetak tajanstvenog zatvorskog kapelana) sve do samoga kraja, kada realizuje snagu tog birokratskog mehanizma te mu se ultimatno prepušta. Ipak, za razliku od Amerike, prozorsko svetlo na samom kraju romana ostavlja nadu, koja je jedan od ključnih motiva u Kafkinim delima. No, roman je, uprkos tome što je Kafka napisao poslednje poglavlje, ostao nedovršen. Ipak, novija izdanja romana u sebi sadrže i nedovršena ili neuklopljena poglavlja (iako su ona izdvojena od glavnog romana). Prema nobelovcu Elijasu Kanetiju, Felisa je ključna za radnju Procesa, a sam je Kafka rekao kako je to `njena priča`.[134][135] Kaneti je svoju knjigu o Kafkinim pismima Felisi nazvao Der andere Prozess (Kafkin drugi proces), u čast vezi između romana i pisama.[135] Mitiko Kakutani, u kritici Njujork tajmsa, piše da Kafkina pisma sadrže `temeljne znakove njegove fikcije - onu istu nervoznu pažnju posvećenu minucioznim detaljima; onu istu paranoidnu svest o promenljivim balansima moći; istu atmosferu emocionalnog gušenja - kombinovanu, na opšte iznenađenje, s trenucima dečačkog žara i oduševljenja.`[135] Prema vlastitom dnevniku, Kafka je već do 11. juna 1914. godine planirao roman Zamak, ali je počeo da ga piše tek 27. januara 1922.[116] Protagonista ovog romana je Landvermesser (nem. zemljomer, geodeta, geometar) po imenu K., koji se iz nepoznatih razloga bori kako bi dobio pristup misterioznim upraviteljima dvorca koji upravljaju selom. Kafkina namera bila je da vlasti u dvorcu obaveste K.-a na trenutku samrti kako njegova „zakonska osnova da živi u selu nije važeća, ali je, s obzirom na brojne sporedne činjenice, imao dozvolu da živi i radi u selu.“[136] Mračan i na momente nadrealan, roman se fokusira na alijenaciji, birokratiji, naizgled beskrajnim frustracijama ljudskih pokušaja u borbi s vlašću i beskorisnim i beznadežnim traganjem za nedostižnim ciljem. Hartmut M. Rastalski je u svojoj disertaciji napisao sledeće: `Kao i snovi, njegova dela kombinuju precizne, `realistične` detalje s apsurdnim, pažljivo posmatranje i rezonovanje protagoniste s neobjašnjivom glupošću i nemarom.`[137] Istorija izdavanja[uredi | uredi izvor] Kafkine priče su izvorno izlazile u književnim časopisima. Prvih osam izdato je 1908. u prvom izdanju dvomesečnika Hyperion.[138] Franc Blej je 1914. izdao dva dijaloga koja će postati `Opis jedne borbe`.[138] Fragment priče `Avioni u Breši`, napisane tokom puta za Italiju brodom, izdat je 28. septembra 1909. u dnevniku Bohemija.[138][139] Dana 27. jula 1910, nekoliko priča koje će kasnije postati deo Razmišljanja, izdano je u uskršnjem izdanju dnevnika Bohemija.[138][140] U Lajpcigu, tokom 1913, Brod je s izdavačem Kurtom Volfom izdao priču `Das Urteil. Eine Geschichte von Franz Kafka` (nem. `Presuda, priča Franca Kafke`) u književnom godišnjaku za umetničku poeziju Arkadija. Priča `Pred zakonom` izdata je 1915. u novogodišnjem izdanju nezavisnog židovskog nedeljnika Selbstwehr; priča je ponovo izdata 1919. u sklopu zbirke Seoski lekar te je postala deo romana Proces. Ostale priče izlazile su po raznim časopisima, među kojima su Brodov Der Jude, novine Prager Tagblatt te magazini Die neue Rundschau, Genius i Prager Presse.[138] Kafkina prva izdata knjiga bila je zbirka Razmišljanje, koja sadrži 18 priča napisanih od 1904. do 1912. Tokom letnjeg putovanja u Vajmar, Brod je inicirao susret između Kafke i Kurta Volfa;[141] Volf je Razmišljanje izdao u kući Rowohlt Verlag krajem 1912. godine (mada je godina izdanja navedena kao 1913).[142] Kafka je zbirku posvetio Brodu (`Für M.B.`), da bi u ličnoj kopiji koju je dao prijatelju dodao: „So wie es hier schon gedruckt ist, für meinen liebsten Max — Franz K.“ (nem. „Kako je ovdje već napisano, za mog najdražeg Maksa - Franc. K.“).[143] Kafkina priča „Preobražaj“ prvi put je odštampana u oktobru 1915. u mesečniku Die Weißen Blätter, ekspresionističkom časopisu čiji je urednik bio René Schickele.[142] Drugu zbirku, s naslovom Seoski lekar, izdao je 1919. Kurt Volf,[142] a posvećena je Kafkinom ocu.[144] Posljednju zbirku, od četiri priče, koju je Kafka pripremio za štampanje, zbirku Umetnik u gladovanju, izdala je avangardna izdavačka kuća Verlag Die Schmiede 1924. godine nakon autorove smrti. Dana 20. aprila 1924, Berliner Börsen-Courier izdaje Kafkin esej o piscu Adalbertu Stifteru.[145] Maks Brod[uredi | uredi izvor] „So wie es hier schon gedruckt ist, für meinen liebsten Max — Franz K.“ Kafka je svoje delo, kako izdano tako i neizdano, ostavio svom najboljem prijatelju Maksu Brodu, s jasnim instrukcijama da ih ovaj uništi nakon piščeve smrti. Kafka mu je napisao: `Najdraži Maks, moj poslednji zahtev: Sve što ostavim za sobom... u obliku dnevnika, rukopisa, pisama (mojih i tuđih), skica i tako dalje, ima da bude spaljeno i nepročitano.`[146][147] Brod je odlučio da ignoriše ovaj zahtev te je romane i zbirke izdao u razdoblju od 1925. do 1935. Mnoge papire, koji su ostali neizdani, poneo je sa sobom u Palestinu u jednom kovčegu kada je tamo pobegao 1939.[148] Kafkina poslednja ljubav, Dora Dijamant (kasnije Dijaman-Lask), takođe je ignorisala njegove želje, tajno sačuvašvi 20 beležnica i 35 pisama. Njih je 1933. konfiskovao Gestapo, ali ih biografi i danas traže.[149] Kako je Brod izdao sve ono što je bilo u njegovom posedu,[35] Kafkin je opus počeo privlačiti sve više pažnje. Brodu je bilo teško da hronološki poređa Kafkine beleške. Jedan od problema bio je u tome što je Kafka često počinjao pisati u različitim delovima knjige - nekad u sredini, nekad počevši od kraja prema početku.[150][151] Ipak, Brod je dovršio dobar deo Kafkinih nezavršenih dela kako bi ih mogao predati za štampanje. Na primer, Kafka je Proces ostavio s nedovršenim i nenumeriranim poglavljima, a Dvorac pun nedovršenih rečenica s dvojakim značenjem [151]- Brod je sredio poglavlja, uredio tekst i dodao interpunkciju. Proces je izdat 1925. od strane kuće Verlag Die Schmiede. Kurt Volf je izdao druga dva romana, Dvorac 1926. i Ameriku 1927. godine. Godine 1931,, Brod je kao urednik izdao zbirku proze i nedovršenih priča pod naslovom Veliki kineski zid, koja je uključivala i istoimenu priču. Knjigu je izdala izvavačka kuća Gustav Kiepenheuer Verlag. Savremena izdanja[uredi | uredi izvor] Godine 1961. Malkom Pajsli uspeo je da dobije većinu Kafkinih originalnih rukopisa za zbirku oksfordske biblioteke Bodlejan.[152][153] Rukopis Procesa kasnije je prodan na aukciji te se danas nalazi u Nemačkom književnom arhivu u mestu Marbah na Nekaru.[153][154] Kasnije je Pejsli vodio tim (u kom su bili Gerhad Njuman, Jost Šilemejt i Jirgen Born) koji je rekonstruirao romane na nemačkom; reizdao ih je S. Fischer Verlag.[155] Pejsli je bio urednik Dvorca, izdatog 1982. godine, i Procesa, izdatog 1990. godine. Jost Šilemejt je bio urednik Amerike, izdane 1983. godine. Ova izdanja nazivaju se `Kritičarska izdanja` ili `Fišerova izdanja`.[156] Neizdani papiri[uredi | uredi izvor] Kada je Brod umro 1968. godine, Kafkine je neizdane papire, kojih verovatno ima na hiljade, ostavio svojoj sekretarici Ester Hofe.[157] Deo je objavila i prodala, ali je većinu ostavila svojim kćerima, Evi i Rut, koje su takođe odbile da objave papire. Godine 2008. započela je sudska bitka između sestara i Nacionalne biblioteke Izraela, koja smatra da su ti papiri postali vlasništvo države Izrael kada je Brod 1939. emigrirao u Palestinu. Ester Hofe je 1988. prodala originalni rukopis Procesa Nemačkim književnim arhivima za $2,000,000.[111][158] Godine 2012. živa je bila samo Eva.[159] Presuda Porodičnog suda u Tel Avivu iz 2010. obavezala je sestre Hof na izdavanje papira. Deo njih je izdat, uključujući i dotad nepoznatu priču, ali pravna bitka se nastavila.[160] Hofeovi tvrde kako su papiri njihovo privatno vlasništvo, dok NBI tvrdi kako su to `kulturna dobra koja pripadaju jevrejskom narodu`.[160] NBI takođe sugeriše kako je Brod upravo njima ostavio papire u svojoj oporuci. U presudi iz oktobra 2012. Porodični sud u Tel Avivu presudio je da su papiri vlasništvo Nacionalne biblioteke.[161] Kritička analiza[uredi | uredi izvor] Mnogi su kritičari hvalili Kafkina dela. Pesnik Vistan Hju Oden nazvao je Kafku „Danteom 20. veka“,[162] dok ga je pisac Vladimir Nabokov svrstao među najbolje pisce XX veka.[163] Gabrijel Garsija Markes je rekao kako mu je upravo čitanje Kafkinog `Preobražaja` pokazalo `da je moguće pisati na drugačiji način`.[101][164] Alber Kami je u svom delu Nade i apsurd u delu Franca Kafke rekao kako `cela Kafkina umetnost leži u tome što prisiljava čitaoce da nanovo čitaju njegova dela.`[165] Ključna tema Kafkinog dela, uspostavljena u priči „Presuda“,[166] je konflikt na nivou otac-sin: krivnja indukovana u sinu je razrešena preko patnje i pokajanja.[14][166] Ostale česte teme i arhetipovi su alijenacija, psihofizička brutalnost, likovi na zastrašujućim putovanjima i mistična preobrazba.[167] Kafkin stil upoređen je s onim fon Klijesta još 1916. godine, u analizi `Preobražaja` i `Žarača` koju je za Berliner Beiträge napravio Oscar Valzel.[168] Priroda Kafkine proze omogućava različite interpretacije i kritičari su njegov opus svrstavali u različite književne pravce.[98] Marksisti su, na primer, bili veoma nesložni po pitanju interpretacije Kafkinih dela.[91][98] Jedni su ga optužili kako uništava realnost dok su drugi tvrdili kako kritikuje kapitalizam.[98] Beznađe i apsurd, koji su česti u njegovim delima, smatraju se znakovima egzistencijalizma.[169] Neka su Kafkina dela nastala pod uticajem ekspresionizma, dok većinu opusa ipak karakteriše eksperimentalni modernistički žanr. Kafka se takođe bavio temom ljudskog sukoba s birokracijom. Vilijam Barovs tvrdi kako su ta dela koncentrirana na koncepte borbe, bola, samoće i potrebe za vezama.[170] Drugi, među kojima i Tomas Man, smatraju Kafkina dela alegorijama: potragom, metafizičke prirode, za Bogom.[171][172] Skulptura pred ulazom u Muzej Franca Kafke u Pragu. Ipak, Žil Delez i Feliks Gvatari, tvrde kako su teme alijenacije i progona, iako prisutne u Kafkinim delima, prenaglašavane od strane kritičara. Tvrde kako su Kafkina dela znatno više namerna i subverzivna - čak i vesela - nego što se čini na prvu ruku. Ističu kako čitanje njegovih dela fokusirajući se na beznađe borbi njegovih likova otkriva Kafkinu igru s humorom; on ne komentira nužno vlastite probleme, već naglašava kako su ljudi skloni izmišljaju problema. U svojim delima, Kafka je često stvarao zlokobne, apsurdne svetove.[173][174] Kafka je nacrte svojih dela čitao svojim prijateljima, uglavnom se koncentrirajući na svoju humorističnu prozu. Pisac Milan Kundera sugeriše kako bi Kafkin nadrealni humor mogao biti inverzija Dostojevskog, koji je pisao o likovima koji su kažnjeni zbog zločina. U Kafkinom delu, lik će biti kažnjen iako zločin nije počinjen. Kundera veruje kako je Kafka inspiracije za svoje karakteristične situacije vukao iz odrastanja u patrijarhalnom domu i u totalitarnoj državi.[175] Teodor Adorno, u svom delu Aufzeichungen zu Kafka (1953), upravo naglašava realno-nadrealno kontrast u Kafkinim delima. Naime, polazeći od toga da se Kafkina proza tačno definiše kao parabola, on tvrdi kako ona predstavlja plodno tlo za interpretaciju (Svaka nam rečenica govori: tumači me), ali je sam autor onemogućuje svojim stilom. Naglašava kako pokušaj interpretacije stvara začarani krug u kojem se čitalac zapita odakle mu je situacija poznata, stvara se perpetualni déjà vu. Adorno takođe navodi kako Kafka napušta bilo kakvu estetsku distanciju prilikom tumačenja. On stvara takve likove i atmosferu koji ukidaju odnos između čitaoca i čitanog, između čitaoca kao promatrača i likova kao žrtava sistema. Takva blizina nužno izaziva strah kod čitaoca, strah koji onemogućuje čitaocu da se poistoveti s likovima romana, što zbog same atmosfere što zbog straha da čitalac upravo jeste jedan takav lik. Adorno upravo to navodi kao glavni element nadrealnog u Kafkinom delu.[176] Viktor Žmegač navodi, između ostalog, dve odlike u Kafkinom opusu. Mada Kafku danas poznajemo i po romanima i po kratkoj prozi, on bi, čak i da nema tih romana, nesumnjivo bio svrstan među majstore kratke proze, zajedno s Poem, Čehovim i Borhesom. Ipak, s obzirom da njegova kratka proza ne prelazi pedesetak stranica, Žmegač ističe kako je upravo ta lakonska, koncentrirana kratkoća izraza jedna od temeljnih odrednica njegovog stila. Drugu stvar što Žmegač naglašava je Kafkina nesklonost kritičkoj prozi. Navodi Tomasa Mana, Roberta Muzila, Hermana Broha, Andrea Žida, Virdžiniju Vulf, Džordža Bernarda Šoa i Luiđija Pirandela, kao i ekspresioniste i futuriste kao kontraprimere autora koji su, u istom razdoblju kao i Kafka, stvarali dela koja obiluju poetološkim programom ili esejističkim komentarom, što je Kafka svesrdno izbegavao. Upravo u tome leži još jedan element Kafkine zagonetnosti, s obzirom da on krši napisano pravilno ranomodernističke književnosti - odsutnost kritičkoumetničkog tumačenja u njegovim delima upravo zbunjuje čitaoca koji je navikao na te elemente u modernističkoj književnosti.[177] Bilo je i pokušaja da se identifikuje uticaj Kafkine pravničke pozadine i uloga prava u njegovom delu.[178][179] Većina interpretacija smatra kako su pojmovi zakona i zakonitosti važni za njegova dela,[180] u kojima je pravosudni sistem uglavnom opresivan.[181] Zakon se u Kafkinim delima ne smatra utelovljenjem nekog određenog političkog ili pravosudnog entiteta, već skupom anonimnih i neshvatljivih sila. Te su sile skrivene od individualca, ali kontrolišu život ljudi, koji su nedužne žrtve sistema izvan njihove kontrole.[180] Kritičari koji podržavaju ovakvu apsurdnu koncepciju citiraju situacije u kojima je sam Kafka opisivao svoj konflikt s apsurdnim svemirom, kao što je ova iz njegova dnevnika: Zatvoren u vlastita četiri zida, osećam se kao imigrant zatvoren u stranoj zemlji... Svoju sam porodicu video kao čudne vanzemaljce sa stranim mi običajima, posvetama i vrlo apsurdnom komunikacijom... iako to nisam hteo, prisilili su me da sudelujem u njihovim bizarnim obredima... nisam se mogao odupreti.[182] Ipak, Džejms Hejvs tvrdi kako je većina opisa sudskih postupaka u Procesu - koliko god oni bili metafizički, apsurdni, konfuzni i košmarni - utemeljena na tačnim opisima nemačkih i austrijskih kaznenih postupaka tog doba, koji su više bili inkvizitorni nego akuzatorni.[183] Iako je radio u osiguranju, kao školovani advokat, Kafka je bio `jako svestan pravnih debata svog doba`.[179][184] U jednoj publikaciji s početka XXI. veka, koja polazi od Kafkinih uredskih spisa,[185] Pothik Goš tvrdi kako za Kafku, zakon `nije imao nikakvo značenje izvan činjenice da on čista sila dominacije i determinacije.`[186] Ostavština[uredi | uredi izvor] Bronzana statua Franca Kafke u Pragu koju je izradio Jaroslav Rona. Ovaj kip se nalazi u Ulici Dušni, u staroj židovskoj četvrti, a inspirian je Kafkinom pričom `Opis jedne borbe`. `Kafkijanska atmosfera`[uredi | uredi izvor] Kafkin opus uveo je, u teoriju književnosti, termin `kafkijanska atmosfera`, kojim se označavaju neobične situacije slične onima iz njegovih dela, posebno Procesa i `Preobražaja`. Primeri takve atmosfere su situacije u kojima birokratija nadvlada pojedinca, često u nadrealnom, košmarnim miljeu koji izaziva osećaje beznađa, bespomoćnosti i izgubljenosti. Likovi u takvoj atmosferi najčešće nemaju jasnu viziju kako bi iz nje izašli. Kafkijanski elementi često se pojavljuju u egzistencijalističkim delima, ali termin je nadišao čisto književnu interpretaciju te se danas koristi kako bi se označili svakodnevni događaji i situacije koje su neshvatljivo kompleksne, bizarne ili nelogične.[187][188][189][190] Komemoracija[uredi | uredi izvor] Muzej Franca Kafke u Pragu posvećen je autorovom životu i delu. Važna komponenta muzeja je izložba Grad K. Franc Kafka i Prag, koja je prvi put izložena u Barseloni 1999. godine, zatim se preselila u Židovski muzej u Njujorku da bi 2005. postala stalni eksponat u Pragu, u četvrti Mala Strana, uz Vltavu. Muzej svoju zbirku originalnih fotografija i dokumenata naziva Město K. Franz Kafka a Praha, a za cilj ima uvesti posetioca u svet u kojem je Kafka živeo i o kojem je pisao.[191] Nagrada Franc Kafka je godišnja književna nagrada koju su 2001. utemeljili Grad Prag i Društvo Franca Kafke. Nagrada komemorira književni trud kao `humanističkog karaktera i doprinos kulturnoj, nacionalnoj, jezičnoj i verskoj toleranciji, njezin egzistencijalni, bezvremenski karakter, njenu generalnu, ljudsku vrednost i njenu sposobnost da bude svedok naših vremena.`[192] Izborni komitet i dobitnici dolaze iz celoga sveta, ali su ograničeni na žive autore čije je barem jedno delo izdano na češkom jeziku.[192] Nagrada se sastoji od iznosa od 10,000, američkih dolara diplome i bronzanog kipa koji se dodeljuju u Pragu krajem oktobra.[192] San Dijego državni univerzitet (SDSU) predvodi tzv. Kafkin projekat, započet 1998. s ciljem pronalaska Kafkinih posljednjih zapisa. Četveromesečna potraga vladinih arhiva u Berlinu 1998. rezultirala je otkrićem Gestapove naredbe o konfiskaciji i nekoliko drugih važnih dokumenata. Godine 2003,, u sklopu projekta su pronađena tri originalna Kafkina pisma, datirana 1923. godine. Književni i kulturološki uticaj[uredi | uredi izvor] Za razliku od drugih poznatih pisaca, Kafka nije često citiran od strane drugih autora. Umesto toga, počast u se odaje zbog njegovih ideja i perspektiva.[193] Profesor i pisac Šimon Sandbank smatra kako su Horhe Luis Borhes, Alber Kami, Ežen Jonesko i Žan Pol Sartr neki od pisaca na koje je Kafka uticao.[194] Književni kritičar novina Fajnenšl tajms smatra kako je Kafka uticao i na portugalskog nobelovca Žozea Saramaga,[195] dok urednik Al Silverman tvrdi kako je i J. D. Selindžer voleo da čita Kafkina dela.[196] Godine 1999,, grupa od 99 pisaca, naučnika i kritičara proglasila je romane Proces i Dvorac drugim, odnosno devetim najznačajnijim romanom na nemačkom jeziku u XX veku.[197] Kritičar Šimon Sandbank smatra da, uprkos Kafkinoj sveprisutnosti, njegov enigmatični stil još treba doseći.[194] Nil Pejges, profesor koji se posebno bavi Kafkom, smatra kako Kafkin uticaj nadilazi književnost i nauku o književnosti - on utiče na vizuelnu umetnost, muziku i pop-kulturu.[198] Hari Steinhauer, profesor nemačke i židovske književnost, tvrdi da je Kafka `ostavio veći uticaj na pismeno društvo od bilo kojeg drugog pisca XX veka.`[187] Brod je jednom rekao da će 20. vek biti poznat kao „Kafkin vek“.[187] Mišel-Andre Bosi piše kako je Kafka stvorio rigidno nefleksibilno i sterilno birokratsko društvo. Kafka je pisao na rezerviran način pun pravne i naučne terminologije. Ipak, njegov je ozbiljni univerzum imao i humor, sve s ciljem isticanja „iracionalnosti u korenu navodno racionalnog svjeta“.[167] Njegovi su likovi zarobljeni, zbunjeni, puno krivnje, frustrirani i ne mogu shvatiti svoj nadrealni svet. Jako puno post-kafkijanske književnosti, posebno naučne fantastike, sledi teme Kafkinih dela. Upečatljiv primer za to je podžanr sajberpanka, koji kombinuje antiutopističke elemente s tehnički superiornim, ali depersonalizovanim svetom. Neki od tih elemenata vidljivi su u delima Džordža Orvela i Reja Bredberija.[167] Ovde se nalazi kratak spisak raznoraznih umetničkih ostvarenja koji su, na ovaj ili onaj način, povezani s Kafkom: Naslov Godina Medijum Beleške Reference `A Friend of Kafka` 1962. kratka priča nobelovca Isaka Baševisa Singera, o židovskom glumcu po imenu Žak Kohn koji je rekao da je poznavao Franca Kafku; u ovoj priči, prema Žaku Konu, Kafka je verovao u Golema, legendarno biće iz židovskog folklora [199] The Trial 1962. film u režiji Orsona Velsa, koji je rekao: `Možete reći što hoćete, ali Proces je moje najveće delo, veće i od Građanina Kanea.` Josefa K. u filmu tumači Anthoni Perkins, a od značajnih glumica pojavljuju se Žana Moro, Romi Šnajder i sam Vels; film je delomično sniman i u Jugoslaviji (lokacije u Zagrebu i Dubrovniku) [188][200] Watermelon Man 1970. film delomično inspirisan `Preobražajem`, u kojem se belac budi kao crnac [201] `Kafka-Fragmente, Op. 24` 1985. muzika mađarskog kompozitora Đerđa Kurtaga za sopran i violinu, koristeći fragmente Kafkinih dnevnika i pisama [202] Kafka`s Dick 1986. drama autora Alana Beneta, u kojoj se duhovi Kafkr, njegova oca Hermana i Broda nalaze u kući engleskog osiguravatelja i njegove žene [203] Kafka 1991. film u kojem Džeremi Ajrons glumi pisca iz naslova; scenario je napisao Lem Dobs, a film režirao Stiven Soderberg; film meša njegov život i delo stvarajući tako polubiografsku reprezentaciju autorovog života; Kafka istražuje nestanak jednog od svojih radnih kolega, što ga vodi kroz brojna njegova dela, među kojima se ističu Dvorac i Proces [204] Franz Kafka`s It`s a Wonderful Life 1993. film kratka komedija rađena za BBC Scotland, dobitnica Oskara; režiju i scenario potpisuje Piter Kapaldi, a glavnu ulogu (Kafke) tumači Ričard E. Grant [205] The Trial 1993. film BBC-jev film u režiji Davida Džonsa u kojem Josefa K. tumači Kajl Maklaklan; scenario za film potpisuje nobelovac Harold Pinter, a u nastupima se pojavljuju mnogi poznati glumci među kojima Entoni Hopkins, Džulijet Stivenson, Alfred Molina, Dejvid Tjulis i Majkl Kitčen [206] `Bad Mojo` 1996. video igra temeljena na `Preobražaju`, u kojoj su glavni likovi Franc i Roxer Sams, što je aluzija na Gregora Samsu [207] Umibe no Kafka 2002. roman japanskog pisca Harukija Murakamija, stavljena na popis 10 najboljih knjiga 2005. godine Njujork tajmsa, dobitnica nagrade World Fantasy Award [208] Proces Kafka 2005. opera danskog kompozitora Poula Rudersa, temeljena na istoimenom romanu i autorovom životu; praizvedena 2005, danas dostupna kao CD [209] Kafka`s Soup 2005. knjiga autora Marka Krika, književni pastiš u formi kuvara, s receptima pisanim u stilu slavnog autora [210] `Kafka the Musical` 2011. radio drama koju je napravio BBC Radio 3; Kafku je tumačio David Tenant [211] `Sound Interpretations — Dedication To Franz Kafka` 2012. muzika HAZE Netlabel je izdao muzičku kompilaciju Sound Interpretations — Dedication To Franz Kafka [212] Preobrazba 2012. drama drama Hrvatskog narodnog pozorišta u Splitu praizvedena 28. marta 2012. na Sceni 55; dramatizaciju i režiju potpisuje Ivan Plazibat, a ulogu Gregora Samse tumači Nikša Arčanin, dok se ulozi njegovog šefa pojavljuje Nenad Srdelić; radi se o rediteljskog viziji priče, čija je radnja proširena za scenu tako da su dodati novi elementi kojih u priči nema; takođe, za preobražaj Samse nije korišten kostim ili posebni efekt, već je preobrazba prikazana glumačkom mimikom [213][214] Dela[uredi | uredi izvor] Romani Proces (ISBN 978-86-7609-340-3) Замак (ISBN 978-86-85063-60-2) Америка (ISBN 978-86-84971-03-8.) (negde Nestala osoba[215]) Pripovetke Preobražaj (ISBN 978-86-331-3246-6) U kažnjeničkoj koloniji Jazbina Seoski lekar Umetnik u gladovanju Ložač Mala žena Celokupne pripovetke (ISBN 978-86-83503-23-0.) FRANC KAFKA komplet 1-7 FRANC KAFKA Izabrana dela FRANC KAFKA Odabrana dela Franc Kafka SABRANA DELA