Nikola Milošević Roman Miloša CrnjanskogTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruНикола Милошевић (Сарајево, 17. април 1929 — Београд, 24. јануар 2007) био је српски филозоф, теоретичар књижевности, писац и политичар, академик САНУ, лидер Српске либералне странке.Живот и делоНикола Милошевић је рођен у Сарајеву 1929. године, гимназију је завршио у Београду, где је дипломирао филозофију на Филозофском факултету. На истом факултету је магистрирао и докторирао. Био је редовни професор Теорије књижевности на Филолошком факултету у Београду од 1969. године до пензионисања. За редовног члана САНУ изабран је 1994. године.Посебно се ангажовао 1968. на студентским демонстрацијама. Запамћен је по својим свакодневним, ироничним и духовитим коментарима уводних чланака листа „Политика“.Био је један од интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке, лидер Српске либералне странке, оштри критичар режима Слободана Милошевића, а од 2003. године био је народни посланик у Скупштини Србије. Преминуо је у Београду 24. јануара 2007. године после дуге и тешке болести у 78. години живота.У свом плодном раду бавио се филозофијом, књижевним радом, публицистиком и књижевном критиком. Био је председник Задужбине „Милош Црњански“. Аутор је више књига, књижевно историјских и књижевно теоријских студија, као и великог броја есеја, предговора, рецензија и књижевних критика. Учествовао је у многим књижевним и политичким јавним трибинама. Написао је преко двадесет књига филозофске и књижевно-теоријске тематике, неколико књига политичке тематике и три романа. У свом књижевно-теоријском раду претежно се бавио херменеутичком анализом дела која се широко сматрају врхунцем западне књижевности (Албер Ками, Мигел де Сервантес, Достојевски итд). Био је један од првих мислилаца који је у српској средини анализирао дела руске религиозне филозофије (посебно Берђајева). Такође се бавио проблемима филозофске антропологије, филозофије религије, односа између књижевности и филозофије као и односа између идеологије и филозофије (посебно је разматрао различита питања марксистичких идеологија и филозофије). Свој особени приступ књижевним делима и филозофским проблемима развио је још у својој првој објављеној књизи, Антрополошки есеји из 1964. године. Од студентских дана Милошевић се бавио филозофским проблемима у књижевним делима. Након завршених студија предавао је на Одсеку за књижевност Филозофског факултета (доцнијем Филолошком факултету). Ту је предавао курсеве из области теорије књижевности, специјалистичке курсеве о Достојевском и античкој поетици. Важио је за доброг предавача цењеног међу својим студентима. О њему као предавачу посебно је повољно писао његов студент Мило Ломпар. Милошевић је радо држао и јавна предавања о различитим филозофским темама. Током 80-их година 20. века био је један од најактивнијих предавача на јавним предањима (по броју предавања испред њега су били Бранко Павловић и Владета Јеротић).Тумачећи различита књижевна дела развио је специфични метод књижевне херменеутике где је настојао, проналазећи недоследности у филозофским и књижевним делима (у филозофским делима те противуречности се, по Милошевићевој мишљењу, састоје у логичкој недоследности док се у књижевним делима састоје у неубедљивој психолошкој мотивацији ликова), да открије и протумачи психолошку или идеолошку мотивисаност творца одређеног дела.[1][2]Теоријски доприносПсихологија знања и филозофска антропологија биле су предмет научно-филозофског рада Николе Милошевића, преточеног у двадесетак књига, почев од дела "Огледи из антропологије" ("Антрополошки есеји") за које је добио НОЛИТ-ову награду 1964. године, па до књиге "Истина и илузија" (2001). Остајући доследан свом путу истине и поштења, одбио је својевремено да прими Награду "Исидора Секулић" и Октобарску награду града Београда. Родоначелник је филозофије диференције, односно учења које се може сажети на следећи начин: Све оно што спознајемо увек је диференцирано, али никада на исти начин и у истој мери. Кроз овакву диференцирану оптику ваља сагледавати и однос психолошких и социјалних чинилаца, проблем слободе воље и слободе избора. Указао је и у својим делима доказао да увек бира нека одређена личност, са одређеним душевним склопом, те да ту личност опредељује психолошки чинилац који (унапред) одређује за коју ће се могућност личност определити ("Идеја слободног избора подразумева да је подједнако могуће и оно што се догодило и оно што се није догодило, а тако не може бити" - Истина и илузија; Скица за мој поглед на свет). Психолошка структура једне личности је одређена, детерминисана, за разлику од "људске природе", неодређеног термина добијеног неоснованом хипергенерализацијом.Покушао је Никола Милошевић да заснује и једну нову дисциплину - психологију знања, која би се бавила односима између духовних творевина и психичких чинилаца, кроз сагледавање читаве лепезе "различитих односа зависности између теоријске и и уметничке стварности с једне стране, и психолошке равни с друге стране". Закључио је да свака усмереност претпоставља неки угао гледања, а самим тим и неки угао деформације, тако да се нужно јавља једностраност, на коју опет делују различити психолошки чиниоци који обитавају у душевном склопу свих стваралаца. Психологија знања претпоставља иманентну анализу, која подразумева трагање за противречностима у склопу неке теоријске творевине, али не остаје заробљена у њеним оквирима.Најпознатије су му књиге:Антрополошки есеји,Роман Милоша Црњанског,Негативан јунак,Идеологија, психологија и стваралаштво,Андрић и Крлежа као антиподи,Зиданица на песку,Шта Лукач дугује Ничеу,Филозофија структурализма,Достојевски као мислилац,Марксизам и језуитизам,Психологија знања,Антиномија марксистичких идеологија,Православље и демократијаЦарство Божије на земљи. Филозофија диференцијеИма ли историја смислаФилозофија и психологијаНит Михољског летаКутија од ораховог дрветаСенке минулих љубавиПрофесор Милошевић је своју личну библиотеку са више хиљада књига завештао Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Његова супруга и син предали су књиге, преписку, белешке и осталу Николину заоставштину овом факултету, на којем је тако формиран Легат професора Милошевића.9/2

Autor je Biljana Životić Dva dela Knjige su u veoma dobrom stanju, ali na nekim mestima u njima pisano je grafitnom olovkom

Antun Gustav Matoš Izabrana djelaTvrdi povezIzdavač RadO autoruАнтун Густав Матош (Товарник, 13. јун 1873 — Загреб, 17. март 1914) био је хрватски пјесник, новелиста, фељтониста, есејиста и путописац.[1]БиографијаМатош је рођен у Срему, а преселио се са родитељима у Загреб у другој години живота, па је имао обичај да каже да је „Буњевац поријеклом, Сремац родом, а Загрепчанин одгојем“.[2] Мајка му је била Марија чији је деда Франц Шамс (1779—1839) био фармацеут у Петроварадину.[3] До шестог разреда гимназије био је ученик горњоградске гимназије, а у седмом разреду је имао слабе оцјене, осим из физике, пропедеутике и хрватског језика. Покушај студирања на Војном ветеринарском факултету у Бечу свршио се неуспјехом.[4] Године 1893. је отишао у војску, али је сљедеће 1894. дезертирао из Хрватске[4], најприје у Шабац, а затим у Београд. Како сам наводи, у Београду је током сљедеће три године и неколико мјесеци био „челист, па новинар, литерат“. У јануару 1898. године је преко Беча и Минхена отишао у Женеву, а одатле 1899. у Париз, гдје је остао пуних пет година. За то вријеме је написао најзначајнији дио своје прозе. Године 1904. опет је стигао у Београд, да би — још увијек као војни бјегунац — у три наврата потајно долазио у Загреб током 1905, 1906. и 1907. године. Коначно, 1908, послије тринаест година, помилован је и дефинитивно се вратио у Загреб.[1] Из Загреба је повремено одлазио на путовања у Италију, где је у Риму написао „Римске Фељтоне“ његово последње дело.[5]Умро је од рака грла 1914. године у Загребу[6], оставивши иза себе двадесетак што штампаних, што необјављених књига: од приповједака, фељтона и путописа, до пјесама, критика и полемика.[5]Матош је средишња личност хрватске модерне. Естетицизам и умјетничке норме су постали примарни критеријум врједновања, док је национални и друштвени ангажман, дотле практично једини кредо, остао уклопљен у цјеловитију визуру задатка хрватских писаца, који од Матоша надаље нису (осим у комунистичком раздобљу) могли да гаје претежно утилитаристички однос према умјетничком стваралаштву.КњижевностУ књижевност је ушао 1892. приповијетком „Моћ савјести“[4], која назначава почетак периода модерне. У неколико наврата писао је о својем поимању поетике прозног стваралаштва и о својим литерарним узорима. „... од новелиста највише волим гениј Поов, затим супериорну, концизну тачност Меримеову и природност Мопасанове сатире... “ изјавио је у једном писму пријатељу Милану Огризовићу. Тежњу да се нигдје не понавља, да не западне у маниризам, успио је остварити у већем дијелу својих приповједака сакупљених у три збирке и издатих редом: „Иверје“, 1899, „Ново иверје“, 1900, „Уморне приче“, 1909.[5] С обзиром на Матошеву стваралачку технику, методе и стилске поступке у остваривању фабула приповједака, а прије свега с обзиром на тематске интересе, позната је већ стандардна подјела његовог приповједачког опуса на два темељна тематска круга: један с тематиком из домаће загребачко-загорске средине и стварним јунацима које је сретао у животу, и други с новелама бизарног садржаја с доминацијом чудака, типова потпуно индивидуалног карактера. Један и други круг повезује наглашена лирска нота и присуство љубавних мотива. Новеле једног и другог круга настајале су паралелно, истовремено, што говори да није ријеч о неком посебном еволуирању Матоша приповједача, него о његовим покушајима да на различитим темама остварује и искушава различите, како је он то знао рећи, „стилске студије“.Добар дио елемената од којих је саткана приповједачка проза с тематиком „наших људи и крајева“, додиривање неких актуелних друштвених проблема и у гротескно-фантазијском циклусу је нашло одјека, али мотиви мистерије љубави и смрти, уопште ноктуралних стања и атмосфера, у овом другом кругу су дошла до пуног изражаја, дубље и интензивније доживљени. Посебност тих мотива огледала се у првом реду сужавањем фабулативних захвата, анализом појединачних индивидуалних судбина литерарних јунака, нестајањем површних анегдотских елемената и уношењем невјероватних догађаја и бизарних ликова, што ће условити појачану психолошку мотивацију, а потискивање социолошке у други план. Све је то резултовало чињеницом да је проза овога круга, умјесто регионалног или националног, попримила шири космополитски карактер.ПутописиУ путописној прози Матош је један од највећих хрватских иноватора. Мотив пејзажа, не само као дио приповједачке цјелине, него и као самостална тема, новост је коју Матош, поводећи се за Баресом, уводи у хрватско прозно стваралаштво. Његов пејзаж не зауставља се само на спољњој слици, него активно укључује свог аутора: не само по лирској интонацији, по изразу који носи личну ноту и посебном фокусу кроз који аутор сагледава тај пејзаж, него нарочито по томе што сваки пејзаж обилно развија асоцијације за промишљања потпуно различитих проблема. Та изразито импресионистичка црта, гдје пејзаж добија одређену функцију да као повод емоционалном узбуђењу развије до максимума способност искричавих асоцијација - типична је за Матошеве пејзаже у готово свим његовим текстовима. Посебно се то огледа у његовим бројним путописима у којима је пејзаж искључива тема (нпр. у изванредном лирском путопису „Око Лобора“9/3

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Pasternak, Boris Leonidovič, 1890-1960 = Pasternak, Boris Leonidovič, 1890-1960 Naslov Zaštitna povelja / Boris Pasternak ; [s ruskog preveo Nikola Nikolić] Jedinstveni naslov Охранная грамота. srp Рассказы. srp Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Slovo ljubve, 1978 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 213 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Lukić, Sveta, 1931-1997 = Lukić, Sveta, 1931-1997 Nikolić, Nikola, prevodilac = Nikolić, Nikola, prevodilac Zbirka Biblioteka dobitnika Nobelove nagrade Sadržaj Sadrži i: Detinjstvo Liversove ; Vazdušni koloseci ; Pisma iz Tule. (Karton s omotom) Napomene Prevodi dela: 1. Охранная грамота ; 2. Рассказы Tiraž 5.000 Str. 5-26: Predgovor / Sveta Lukić Predmetne odrednice Pasternak, Boris Leonidovič, 1890-1960 – Pripovetke Boris Leonidovič Pasternak (rus. Борис Леонидович Пастернак, Moskva, 10. februar 1890 – Predelkino kraj Moskve, 30. maj 1960) je bio ruski književnik. Bio je pesnik, novelista, romanopisac i prevodilac. Odrastao je u intelektualnoj sredini, studirao je filozofiju u Moskvi i Marburgu. U mladosti je bio futurista. Poezija mu je pretežno tematski apolitična, literarna i intelektualna. Piše i poeme sa temom prve i druge ruske revolucije. U romanu „Doktor Živago“ oslonio se na tradicije romana 19. veka i izgradio delo na fabuli o sudbini nekoliko porodica, obuhvatio prostor od zapadnih ruskih granica do Sibira, sa Moskvom u središtu, opisao dve ruske revolucije i završio epilogom u vreme Drugog svetskog rata. U Sovjetskom Savezu je roman nazvan „antisovjetskim“, a na Zapadu je 1958. Pasternaku dodeljena Nobelova nagrada, koju pisac nije primio. MG78

Antun Gustav Matoš Izabrana djelaTvrdi povezIzdavač RadO autoruАнтун Густав Матош (Товарник, 13. јун 1873 — Загреб, 17. март 1914) био је хрватски пјесник, новелиста, фељтониста, есејиста и путописац.[1]БиографијаМатош је рођен у Срему, а преселио се са родитељима у Загреб у другој години живота, па је имао обичај да каже да је „Буњевац поријеклом, Сремац родом, а Загрепчанин одгојем“.[2] Мајка му је била Марија чији је деда Франц Шамс (1779—1839) био фармацеут у Петроварадину.[3] До шестог разреда гимназије био је ученик горњоградске гимназије, а у седмом разреду је имао слабе оцјене, осим из физике, пропедеутике и хрватског језика. Покушај студирања на Војном ветеринарском факултету у Бечу свршио се неуспјехом.[4] Године 1893. је отишао у војску, али је сљедеће 1894. дезертирао из Хрватске[4], најприје у Шабац, а затим у Београд. Како сам наводи, у Београду је током сљедеће три године и неколико мјесеци био „челист, па новинар, литерат“. У јануару 1898. године је преко Беча и Минхена отишао у Женеву, а одатле 1899. у Париз, гдје је остао пуних пет година. За то вријеме је написао најзначајнији дио своје прозе. Године 1904. опет је стигао у Београд, да би — још увијек као војни бјегунац — у три наврата потајно долазио у Загреб током 1905, 1906. и 1907. године. Коначно, 1908, послије тринаест година, помилован је и дефинитивно се вратио у Загреб.[1] Из Загреба је повремено одлазио на путовања у Италију, где је у Риму написао „Римске Фељтоне“ његово последње дело.[5]Умро је од рака грла 1914. године у Загребу[6], оставивши иза себе двадесетак што штампаних, што необјављених књига: од приповједака, фељтона и путописа, до пјесама, критика и полемика.[5]Матош је средишња личност хрватске модерне. Естетицизам и умјетничке норме су постали примарни критеријум врједновања, док је национални и друштвени ангажман, дотле практично једини кредо, остао уклопљен у цјеловитију визуру задатка хрватских писаца, који од Матоша надаље нису (осим у комунистичком раздобљу) могли да гаје претежно утилитаристички однос према умјетничком стваралаштву.КњижевностУ књижевност је ушао 1892. приповијетком „Моћ савјести“[4], која назначава почетак периода модерне. У неколико наврата писао је о својем поимању поетике прозног стваралаштва и о својим литерарним узорима. „... од новелиста највише волим гениј Поов, затим супериорну, концизну тачност Меримеову и природност Мопасанове сатире... “ изјавио је у једном писму пријатељу Милану Огризовићу. Тежњу да се нигдје не понавља, да не западне у маниризам, успио је остварити у већем дијелу својих приповједака сакупљених у три збирке и издатих редом: „Иверје“, 1899, „Ново иверје“, 1900, „Уморне приче“, 1909.[5] С обзиром на Матошеву стваралачку технику, методе и стилске поступке у остваривању фабула приповједака, а прије свега с обзиром на тематске интересе, позната је већ стандардна подјела његовог приповједачког опуса на два темељна тематска круга: један с тематиком из домаће загребачко-загорске средине и стварним јунацима које је сретао у животу, и други с новелама бизарног садржаја с доминацијом чудака, типова потпуно индивидуалног карактера. Један и други круг повезује наглашена лирска нота и присуство љубавних мотива. Новеле једног и другог круга настајале су паралелно, истовремено, што говори да није ријеч о неком посебном еволуирању Матоша приповједача, него о његовим покушајима да на различитим темама остварује и искушава различите, како је он то знао рећи, „стилске студије“.Добар дио елемената од којих је саткана приповједачка проза с тематиком „наших људи и крајева“, додиривање неких актуелних друштвених проблема и у гротескно-фантазијском циклусу је нашло одјека, али мотиви мистерије љубави и смрти, уопште ноктуралних стања и атмосфера, у овом другом кругу су дошла до пуног изражаја, дубље и интензивније доживљени. Посебност тих мотива огледала се у првом реду сужавањем фабулативних захвата, анализом појединачних индивидуалних судбина литерарних јунака, нестајањем површних анегдотских елемената и уношењем невјероватних догађаја и бизарних ликова, што ће условити појачану психолошку мотивацију, а потискивање социолошке у други план. Све је то резултовало чињеницом да је проза овога круга, умјесто регионалног или националног, попримила шири космополитски карактер.ПутописиУ путописној прози Матош је један од највећих хрватских иноватора. Мотив пејзажа, не само као дио приповједачке цјелине, него и као самостална тема, новост је коју Матош, поводећи се за Баресом, уводи у хрватско прозно стваралаштво. Његов пејзаж не зауставља се само на спољњој слици, него активно укључује свог аутора: не само по лирској интонацији, по изразу који носи личну ноту и посебном фокусу кроз који аутор сагледава тај пејзаж, него нарочито по томе што сваки пејзаж обилно развија асоцијације за промишљања потпуно различитих проблема. Та изразито импресионистичка црта, гдје пејзаж добија одређену функцију да као повод емоционалном узбуђењу развије до максимума способност искричавих асоцијација - типична је за Матошеве пејзаже у готово свим његовим текстовима. Посебно се то огледа у његовим бројним путописима у којима је пејзаж искључива тема (нпр. у изванредном лирском путопису „Око Лобора“9/3

Saverio Pepe ‎– Canto Male Il Jazz Jazz MJCD / 2015 / Made in Italy Kompletan album objavljen uz italijanski muzički časopis MusicaJazz. Kartonski gatefold omot, odlično očuvano, kao novo. Tracklist: 1 Un Sogno 2 Figlio Del Pensiero semplice 3 L`Attesa 4 Megera E Battagliera 5 Signori E Maggiordomi 6 La Vita E` Un Paragone 7 Dimmi Oh Cuore Mio 8 La Signora Del Tango 9 Tenerezze,Sospiri,Carezze 10 Il Bellimbusto 11 L`Orchestra

Iz kolekcije `Sabrana dela Stevana Jakovljevica`. Obe knjige u solidnom stanju, vidljivi znaci starosti ali generalno su ok.

Amaro Del - Baro Than Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 4 strane. Made in Yugoslavia Ocuvanost CD: 4+ (u manjem broju postoje male linijice, dobrim delom pored snimljene povrsine, ima nekoliko i na snimljenoj povrsini, ne utice na rad, zvuk je odlican) Omot/knjizica: 5- Spisak pesama: 01 Amaro Del 3:54 02 Za Hasijom 3:49 03 O Del 3:51 04 Foaie Verde 3:08 05 Ramajana 3:16 06 Tuke Bahh 2:52 07 Frunze Verde 2:44 08 Sosnica 2:49 09 Aj, Devlale, Phen Mange 1:46 10 Djili 5:40 11 Pudritsa, Rumjanitsja 1:57 12 Gori. Gori Moja Zvezda 2:52 Stanje mozete videti na slikama. Tagovi: folk, world & country, gipsy

Zbirka odlomaka iz dela Abdul Bahe spisi ABDUL BAHA ODLOMCI retko / Beograd,1991, strana 68, kao nova knjiga `Abdu’l-Bahá` KBE (Persian/Arabic: عبد البهاء‎‎‎, 23 May 1844 – 28 November 1921), born ‘Abbás Effendí (Persian: عباس افندی‎‎), was the eldest son of Bahá`u`lláh,[1] the founder of the Bahá`í Faith. In 1892, `Abdu`l-Bahá was appointed in his father`s will to be his successor and head of the Bahá`í Faith.[2][3] `Abdu`l-Bahá was born in Tehran to an aristocratic family of the realm. At the age of eight his father was imprisoned and the family`s possessions were looted, leaving them in virtual poverty. Along with his father, `Abdu`l-Bahá was exiled to Baghdad where the family lived for nine years. During his youth he was faithful to his father and was regarded as an outstanding member of the Bahá’í exile community. As a teenager he was his father’s amanuensis and was regularly seen debating theological issues with the learned men of the area. In 1863, Bahá`u`lláh and his family were banished from Baghdad to Istanbul. During the 1860s the family was further banished from Constantinople to Adrianople, and then finally to the penal-colony of Acre, Palestine. With his father`s death in 1892, and his appointment as head of the Bahá’í Faith, there was much opposition to him, including virtually all his family members. Notwithstanding this, practically all of the worldwide Bahá’í community accepted his leadership. In 1908, at the age of 64 and after forty years imprisonment, `Abdu’l-Bahá was freed by the Young Turks and he and his family began to live in relative safety. His journeys to the West, and his `Tablets of the Divine Plan` spread the Bahá`í message beyond its middle-eastern roots, and his Will and Testament laid the foundation for the current `Bahá`í administrative order. Many of his writings, prayers and letters are extant, and his discourses with the Western Bahá`ís emphasize the growth of the faith by the late 1890s. `Abdu`l-Bahá`s given name was `Abbás, but he preferred the title of `Abdu`l-Bahá (servant of the glory of God). He is commonly referred to in Bahá`í texts as `The Master`, and received the title of KBE after his personal storage of grain was used to relieve famine in Palestine following World War I, but never used the title. Abdul Baha abdu l baha (mala ,gornja bela ladnica ,u sobi)

Žil Vern : Tajanstveno ostrvo I dio / II dio / [s francuskog prevela Neda Erceg] roman Sarajevo : Svjetlost, 1963, Fizički opis 299 str. ; 17 cm + 266 str. ; 17 cm Biblioteka `Džepna knjiga` ; 289 Prevod dela: L` Ile Mistrieuse / Jules Verne. Верн, Жил, 1828-1905 -- `Тајанствено острво` Očuvanost 3.

MONTGOMERI-OD EL ALAMEJNA DO BALTIČKOG MORA Naslov originala Prva knjiga - EL ALAMEIN TO THE RIVER SANGRO Druga knjiga - NORMANDY TO THE BALTIC Tvrd povez, br.strana 465, u izdanju redakcije -Vojno delo- Beograd 1951.god. Knjiga se sastoji iz dva dela 1.Prva knjiga - Od El Alamejna do Reke Sangro 2.Druga knjiga - Od Normandije do Baltickog mora Delo Feldmarsala Montgomerija >Od el Alamejna do Baltickog mora> sadrzi operacije Osme britanske armije u Severnoj Africi, na Siciliji i Juznoj Italiji i dvadeset prve britanske grupe armija od invazije u Normandiji, 6.juna 1944, do kapitulacije Nemacke, 9.maja 1945 god. Puno ilustracija, knjiga sadrzi jos i mape i grafikone. PERFEKTNA knjiga za ljubitelje vojne literature. D1

Good Charlotte - The Anthem Originalno izdanje (single, enhanced cd). Made in EU Novo, neotpakovano, u celofanu! Na zadnjem delu kutije postoji mala naprslina. Spisak pesama: 1 The Anthem 2:55 2 If You Leave 2:43 3 The Motivation Proclamation (Live Acoustic) 3:42 Video The Anthem 2:55 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: rock, punk

SVA ŠEKSPIROVA DELA SU PREVEDENA NA SRPSKI 1. ROMEO I JULIJA 2. TIT ANDRONIK 3. JULIJE CEZAR 4. TROIL I KRESIDA 5. HAMLET 6. OTELO 7. KRALJ LIR 8. MAGBET 9. ANTONIJE I KLEOPATRA 10. KORIOLAN 11. TIMON ATINJANIN (1608) KOMEDIJE: 1. UZALUDNI LJUBAVNI TRUD 2. DVA PLEMIĆA IZ VERONE 3. KOMEDIJA ZABUNE 4. SAN LETNJE NOĆI 5. MLETAČKI TRGOVAC 6. UKROĆENA GOROPAD 7. MNOGO VIKE NI OKO ČEGA 8. VESELE ŽENE VINDZORSKE 9. BOGOJAVLJENSKA NOĆ 10. KAKO VAM DRAGO 11. SVE JE DOBRO ŠTO SE DOBRO SVRŠI 12. RAVNOM MEROM 13. PERIKLE 14. CIMBELIN 15. ZIMSKE PRIČE 16. BURA ISTORIJSKE DRAME: 1. KRALJ HENRI VI (1591) 2. KRALJ RIČARD III (1593) 3. KRALJ RIČARD II (1594) 4. KRALJ ĐON (1594) 5. KRALJ HENRI IV (1596 - 1597) 6. KRALJ HENRI V (1599) 7.KRALJ HENRI VIII (1612) PESME: 1. SONETI - PISANI IZMEĐU 1595 - 1599 2. VENERA I ADON 3. OTMICA LUKRECIJE 4. STRASTVENI HODOČASNIK IZDAVAČ: RINGIER AXEL SPRINGER BIBLIOTEKA: BLIC BROJ STRANA: 63 + 63 JE 126 STRANA FORMAT: 35 CM POVEZ: MEK

Prevodioci Donka Čabak, Vesna Balvanović Australijski roman Izdavač: Svjetlost, Sarajevo, 1987 Tvrdi povez sa zaštitnim omotom, 461; + 269 str. ; 20 cm Biblioteka Feniks Prevod dela: All the Rivers Run Pogovor / Vesna Balvanović: knj. 2, str. 267-269.

Radna sveska - dva dela, nije iscepano, nije izvrljano. Popunjavamo obicnom olovkom. Izdavac Bigz

Blago cara Radovana je knjiga aforističko-filozofske proze. Bavi se velikim, sudbinskim temama (podnaslov - Knjiga o sudbini) kao što su: sreća, ljubav, prijateljstvo, mladost i starost, junaštvo, čovečnost. Jedno od najpoznatijih i najprivlačnijih Dučićevih proznih dela prepuno je zaniljivih i podsticajnih životnih misli. Svi ljudi znaju da u životu, za svakog od nas, postoji jedno zakopano blago. Svi ljudi kopaju, jer svaki čovek nešto traži. Svako je upro pogled u neko mesto gde misli da stoji zakopano blago cara Radovana. Čitaj dalje

vinil: 5/5- omot: 4+ The Sound Of Young America Vol. 2 [LP, Teldec 6.25021 BL] Tracks: Buddy Holly - Peggy Sue 2:29 / Tommy Roe - Sheila 2:01 / Del Shannon - Runaway 2:22 / Freddy Cannon - Teen Queen Of The Week 2:08 / Tommy Facenda - High School U.S.A. 2:05 / Gary U.S. Bonds - School Is In 2:10 / Jimmy Soul - If You Wanna Be Happy 2:01 / The Everly Brothers - Wake Up Little Susie 2:01 / Gene Pitney - It Hurts To Be In Love 2:33 / Gary Puckett & The Union Gap - Young Girl 3:12 / Peggy March - I Will Follow Him 2:25 / The Shirelles - Will You Love Me Tomorrow 2:41 / Jimmy Jones - Good Timin` 2:07 / Del Shannon - Hats Off To Larry 1:58 / The Everly Brothers - (Till) I Kissed You 2:23 / Robin Luke - Susie Darlin` 2:37 / Johnny Preston - Runnin` Bear 2:35

GOSPOĐA DE MONSORO 1-2 Aleksandar Dima Talentovan pisac bogate fantazije i živog duha, podjednako uspešno se okušao u pozorišnim delima i u istorijskim romanima. Najpozantije mu je delo avanturistički roman „Tri musketara“, poznat po zanimljivom zapletu, mnogim pustolovinama i simpatičnim i hrabrim junacima. Uticaj Diminih istorijsko-avanturističih romana osetio se gotovo u celoj evropskoj popularnoj literaturi. Bio je najpopularniji romanopisac i dramatičar svoga vremena. Napisao je, što sam, što u saradnji s drugima, oko 300 romana i drama. Za pozorište je zaslužan jer je napisao prvu istorijsku romantičnu dramu „Henrik III i njegov dvor“. • Progres Novi Sad • 1964. • 496/524 strane L.3.O.3. POL.1.

Shakira Artista Invitado Alejandro Sanz - La Tortura Originalno izdanje (maxi single). Made in Austria Ocuvanost CD: 5-/4+++ (nekoliko milimetarskih crtica izvan snimljene povrsine, ne utice na rad) Omot: 5 Spisak pesama: 1 La Tortura (Version Del Album) 3:32 2 La Tortura (Shaketon Remix) 3:12 3 La Pared (Versión Acústica) 2:39 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: soft rock, latin, pop, reggaeton gpr6

11.kongres SK hrvatske HDZ-desnica razlaz... teritorijalna celina u povijesnim i prirodnim granicama... Маспок (Масовни покрет) или Хрватско прољеће је био масовни националистички и сецесионистички покрет 1971. године у Хрватској. Овај покрет је захтевао искључење употребе српског језика у Хрватској, и декларисао је Хрватску као националну државу Хрвата и Хрватску као наставак и наследницу средњовековне хрватске краљевине[1]. Уживао је подршку великог дела хрватских комуниста, политичког врха републике Хрватске и усташке емиграције на Западу[2]

Prosveta, 1983. Bibliotečki primerak, blok se odvojio od korica, ali se lako zalepi. Sve drugo na svom mestu i lepo očuvano. Eseji o klučnim delima srpske pesničke umetnosti. Mala istorija srpske poezije od Filipa Višnjića, Zmaja, Laze Kostića i Vojislava Ilića, preko Stanislava Vinavera, Miloša Crnjanskog, Desanke Maksimović i Momčila Nastasijevića, do Miodraga Pavlovića, Branislava Petrovića i Matije Bećkovića. Ljubomir Simovic je rodjen 2. decembra 1935. godine u Uzicu. Objavio je pesnicke knjige: Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Slemovi (1967), Uoci trecih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obracanja Bogorodici Trojerucici hilandarskoj (1983), Istocnice (sa crtezima Marija Maskarelija, 1983), Gornji grad (1990, dva izdanja), Igla i konac (1992) i Ljuska od jajeta (1998). Izbor iz Simovicevog pesnistva objavljen je u knjigama Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istocnice i druge pesme (1994) i Ucenje u mraku (1995). U zajednickom izdawnju Grada teatra Budve i podgorickog „Oktoiha“, u ediciji „Nagradjeni pisci“, u kojoj se stampaju dela dobitnika nagrade „Stefan Mitrov Ljubisa“, objavljeno je 1998, Simovicevo troknjizje, koje bi se moglo nazvati uzickom pesnickom trilogijom: Vidik na dve vode, Istocnice i Igla i konac. Pesma Deset obracanja Bogorodici Trojerucici hilandarskoj stampana je kao bibliofilsko izdanje Jovice Veljovica, u Hamburgu, 1997. godine. Sabrane pesme Ljubomira Simovica objavljene su u izdanju Stubova kulture 1999.godine. Simovic je napisao cetiri drame: Hasanaginica, Cudo u „Sarganu“, Putujuce pozoriste Sopalovic i Boj na Kosovu. Drame su mu izvodjene na mnogim nasim scenama, kao i u inostranstvu. Najvise uspeha postiglo je Putujuce pozoriste Sopalovic, koje je postavljeno na scenama Pojlske, Ceske, Slovacke, Francuske, Svajcarske, Kanade i Belgije, kao i u jednom francuskom pozoristu u Maroku, u Kazablanki. Simoviceve drame su izvodjene i u pozoristima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po drami Boj na Kosovu snimljen je film. Simovicevi eseji o srpskim pesnicima skupljeni su u tri izdanja knjige Duplo dno (1983, 1991, 2001), dok su njegovi eseji, besede, razgovori, pisma i ostali tekstovi na druge teme, ukljucujuci i politicke, stampani u knjigama Kovacnica na Cakovini (1990), Galop na puzevima (1994; drugo, dopunjeno, izdanje 1997) Novi galop na puzevima (1999). Dnevnik snova objavljen je, pod naslovom Snevnik, u casopisu „Delo“, 1-2, 1987. Posebno izdanje Snevnika, uz to i znatno dopunjeno, objavljeno je 1998. godine. Dva izdanja knjige Uzice sa vranama („hronika, koja je povremeno roman, ili roman, koji je povremeno hronika“), stampana su tokom 1996. godine. Simoviceva Dela u pet knjiga objavljena su 1991. godine. Prevodi Simovicevih pesama i drama stampani su u mnogim stranim antologijama i zbornicima, u kljizevnim i pozorisnim casopisima, kao i u posebnim knjigama. Simovic je dobitnik vise knjizevnih i pozorisnih nagrada: „Djordje Jovanovic“ i „Isidora Sekulic“ (1968), Zmajeva nagrada (1973), „Branko Miljkovic“ (1980), „Milan Rakic“ (1982), Oktobarska nagrada (1989), Sedmojulska nagrada (1990), BIGZ-ova (1990), Zlatni krst kneza Lazara (1992), „Desanka Maksimovic“ (1994), Zicka hrisovulja (1995), nagrada Grada-teatra Budve „Stefan Mitrov Ljubisa“ (1997), Isidorijana (takodje 1997), Racanska povelja(1999), Velika bazjaska povelja (1999), `Vasko Popa` (1999), `Kozara` (1999) i `Odzivi Filipu Visnjicu`. Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst dodeljena mu je tri puta: za Hasanaginicu (1975), za Putujuce pozoriste Sopalovic (1986) i za Cudo u „Sarganu“ (1993). Kao predstave u celini, Simoviceve drame su dva puta pobedile na Sterijinom pozorju: Putujuce pozoriste Sopalovic, u izvodjenju Jugoslovenskog dramskog pozorista, u reziji Dejana Mijaca, 1986, i Cudo u „Sarganu“, u izvodjenju Srpskog narodnog pozorista iz Novog Sada, u reziji Egona Savina, 1993. godine. Petnaestog decembra 1988. godine Simovic je izabran za dopisnog, a 27. oktobra 1994. godine za redovnog clana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Emma Maleras, Manuel Cubedo, Juan Alfonso – Zarzuelas Y Temas Clasicos De España A1 El Baile De Luis Alonso 3:50 A2 Sevilla 3:15 A3 Castilla 3:00 A4 Danza Española No. 5 `Andaluza` 3:27 A5 La Dolores 3:34 A6 Suspiros De España 3:12 B1 Agua, Azucarillos Y Aguardiente 4:34 B2 Doña Francisquita 2:47 B3 Las Carretas Del Rocio 2:44 B4 Asturias 6:27 B5 Sacromonte 2:09 B6 Bolero 1:24 K O 3

Del Arno Band – Vreme Vode Label: Automatik – atm 2432005-2 Format: CD, Album, Digipak Country: Serbia and Montenegro Released: 2005 Genre: Reggae Style: Reggae 1 Obična Pesma (Pisma) 2 Dobra Vest 3 Svakog Dana Reci Hvala 4 Vreme Vode 5 Počni Dan 6 Nikad Kao Vi 7 Ledeno Srce 8 Kad Pero Vagu Preteže 9 Mila Moja 10 Jači Kada Hodaš 11 Karika 12 U Potrazi

Izdavač: Dom molitve, Aranđelovac, 2005 Mek povez, 270 + 380 strana Vera je najveća čovekova potreba. Uopšteno gledano velika dela u istoriji bila su rezultat velike vere. Ali posebno duhovni život, život u miru i zajednici sa Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista i rast u blagodati takav život bez vere nije moguć. Svrha svega ovoga je da podigne i ojača veru čitalaca. Kada se ima u vidu upravo takav cilj, sa slobodom možemo reći da u kompletnoj ponudi duhovne literature kod nas, ova dela koja ćete ovde naći zauzimaju posebno mesto. Danas je teško naći literaturu (pisanu reč) na našim prostorima koja u tolikoj meri zadovoljava um, zagreva srce i pokreće volju. Sve ovo je rezultat bez- rezervne ljubavi prema Bogu, Božjoj reči i poštovanju Biblije, kao temelja dugogodišnjeg rada kojeg sa radošću želi da podeli sa vama kroz propovedanje i pisanje vaš brat Simo Ralević.

RAZMIŠLJAM I STVARAM 2 - priručnik za nastavnike Priručnik za nastavnike je podrška nastavniku u realizaciji nastave likovne kulture. Objašnjava koncepciju i način korišćenja Udžbenika sa Skicama nastavnog časa, kao i dela Saznaj nešto više. Dodatne informacije ISBN 86-17-13883-1 Godina izdanja 2006 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 72 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review