Dva dela u jednoj knjizi: 1) O radu - Stojan Živadinović 2) Iz nauke o čuvanju zdravlja - Dr Jovan St. Kujačić Izdavač: SRPSKA KRALJEVSKA AKADEMIJA - Zadužbina Dimitrija Stamenkovića, knjiga 22 Godina izdanja: 1941 Povez: tvrd Brpj strana: 305 Drugi deo sa ilustracijama. Pečatirana, veoma dobro očuvana. (K-40)

Burago BMW 3 Turing, 1:43, Kina, 1 osovina(Ekser) i tocak nisu original, pred. plasik osovina iz 2 dela, popravljan odozdo.

Burago BMW 3 Turing, 1:43, Kina, 1 osovina(Ekser) i tocak nisu original, pred. plasik osovina iz 2 dela, popravljan odozdo.

Burago BMW 3 Turing, 1:43, Kina, 1 osovina(Ekser) i tocak nisu original, pred. plasik osovina iz 2 dela, popravljan odozdo.

Knjiga je dobro očuvana. Stanje kao na slikama. Korice malo pohabane od vremena, na ćoškovima i rubovima. To je jedina mana.Sve ostalo ok.Dobro očuvano. Povez dobar.Sve strane na broju. Nema nikakvog podvlačenja. Izdanje Narodno delo Beograd 1933. Tvrdi povez,format 24 cm,464 strane,ćirilica. U ovoj knjizi su: 1.Hajduk Stanko, 2.Seljanka Sadržaj pogledajte na slici broj 5

2. knjiga: PRIPOVETKE 1 PETROVIĆ BOŠKO Akademik Boško Petrović(1915-2001), dugogodišnji predsednik Matice srpske, svojim celokupnim delom, poezijom i prozom, svedočio je pre svega lično ali i iskustvo svog srpskog naroda na području nekadašnje Austrougarske monarhije. Njegovu poeziju karakterišu lirske fascinacije i metafizičke ideje. Osim kao pesnik, Petrović je ostvario i zapaženo prevodilačko delo, prevodeći sa nemačkog jezika, pesnike kao što su Rilke, Breht, Celan. U prozi je, posebno hermetičnim romanom Pevač, ostvario značajno mesto u istoriji srpske književnosti. Ova Sabrana dela akademika Boška Petrovića, zajednički su poduhvat Matice srpske, najstarije institucije u istoriji srpske pismenosti, obrazovanja i kulture i Zavoda za udžbenike Republike Srbije. Dodatne informacije ISBN 86-363-0518-6 Povez TVRDI Godina izdanja 1997 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 374 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Antonije Isaković Miran zločin Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Tren 3 Edicija Savremena proza Izdavač Prosveta Антоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2] Биографија Табла на згради где је становао Добитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи. Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3] Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4] Награде Змајева награда, за књигу Велика деца, 1955. Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976. НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982. Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994. Награда „Златни прстен Багдале”, 1995. Награда „Меша Селимовић”, 1995. Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001. Дела Књиге Велика деца, приповетке, Београд 1953. Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962. Приповетке, 1964. Празни брегови, приповетке, Београд 1969. Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976. Трен 1, роман, Београд, 1976. Трен 2, роман, Београд, 1982. Берлин капутт, Београд, 1982. Образ, приповетке, 1988. Говори и разговори, 1990. У знаку априла: и друге приче, Београд 1991. Миран злочин, роман, Београд 1992 Други део мог века: да се не заборави, 1993. Господар и слуге, роман, Београд, 1995. Риба, 1998. Нестајање, 2000.

ABADAZAD 1-2 Žanrovi: Knjige za decu Izdavač: Beli put, Beograd Pismo: latinica Povez: meki Format: 125x250 Godina izdanja: 2007 Ilustovano. Stanje kao na slici. Odlično očuvane. Nove!! ABADAZAD 1-2: 1. ABADAZAD - Put do nezamislivog 2. ABADAZAD - Kradljivac snova Abadazad je serijal koji je delom roman, delom strip – i pred čitaoce svih uzrasta donosi potpuno novi i originalan pristup pričanju priča. Kejt i njen brat, Meti, odrastaju u velikom gradu i život im nije nimalo lak. Zbog toga oni vole da čitaju ABADAZAD, serijal knjiga napisanih pre više od sto godina. A onda počinje da se dešava gomila misterioznih stvari...

DIKENS ANDRE MOROA SVJETLOST S a r a j e v o 1 9 6 1 DŽEPNA KNJIGA R e f e r e n c e Život i dela Dikens i roman Dikensova filozofija ............................................................. Broš Latinica Na predlistu lep potpis mastilom 1 2 5 stranica Knjiga je mali književni `biser`! Izvanredna slika/crtež pisca na naslovnoj strani Nekorišćno

Antonije Isaković Miran zločinTvrdi povez sa zaštitnim omotomTren 3Edicija Savremena prozaIzdavač ProsvetaАнтоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2]БиографијаТабла на згради где је становаоДобитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3]Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4]НаградеЗмајева награда, за књигу Велика деца, 1955.Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976.НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982.Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994.Награда „Златни прстен Багдале”, 1995.Награда „Меша Селимовић”, 1995.Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001.ДелаКњигеВелика деца, приповетке, Београд 1953.Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.Приповетке, 1964.Празни брегови, приповетке, Београд 1969.Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.Трен 1, роман, Београд, 1976.Трен 2, роман, Београд, 1982.Берлин капутт, Београд, 1982.Образ, приповетке, 1988.Говори и разговори, 1990.У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.Миран злочин, роман, Београд 1992Други део мог века: да се не заборави, 1993.Господар и слуге, роман, Београд, 1995.Риба, 1998.Нестајање, 2000.3/31

Antonije Isaković PripovetkeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruАнтоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2]БиографијаТабла на згради где је становаоДобитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3]Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4]НаградеЗмајева награда, за књигу Велика деца, 1955.Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976.НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982.Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994.Награда „Златни прстен Багдале”, 1995.Награда „Меша Селимовић”, 1995.Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001.ДелаКњигеВелика деца, приповетке, Београд 1953.Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.Приповетке, 1964.Празни брегови, приповетке, Београд 1969.Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.Трен 1, роман, Београд, 1976.Трен 2, роман, Београд, 1982.Берлин капутт, Београд, 1982.Образ, приповетке, 1988.Говори и разговори, 1990.У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.Миран злочин, роман, Београд 1992Други део мог века: да се не заборави, 1993.Господар и слуге, роман, Београд, 1995.Риба, 1998.Нестајање, 2000.9/8

Antonije Isaković Miran zločinTvrdi povez sa zaštitnim omotomTren 3Edicija Savremena prozaIzdavač ProsvetaАнтоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2]БиографијаТабла на згради где је становаоДобитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3]Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4]НаградеЗмајева награда, за књигу Велика деца, 1955.Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976.НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982.Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994.Награда „Златни прстен Багдале”, 1995.Награда „Меша Селимовић”, 1995.Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001.ДелаКњигеВелика деца, приповетке, Београд 1953.Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.Приповетке, 1964.Празни брегови, приповетке, Београд 1969.Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.Трен 1, роман, Београд, 1976.Трен 2, роман, Београд, 1982.Берлин капутт, Београд, 1982.Образ, приповетке, 1988.Говори и разговори, 1990.У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.Миран злочин, роман, Београд 1992Други део мог века: да се не заборави, 1993.Господар и слуге, роман, Београд, 1995.Риба, 1998.Нестајање, 2000.3/31

Antonije Isaković PripovetkeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruАнтоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2]БиографијаТабла на згради где је становаоДобитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3]Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4]НаградеЗмајева награда, за књигу Велика деца, 1955.Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976.НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982.Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994.Награда „Златни прстен Багдале”, 1995.Награда „Меша Селимовић”, 1995.Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001.ДелаКњигеВелика деца, приповетке, Београд 1953.Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.Приповетке, 1964.Празни брегови, приповетке, Београд 1969.Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.Трен 1, роман, Београд, 1976.Трен 2, роман, Београд, 1982.Берлин капутт, Београд, 1982.Образ, приповетке, 1988.Говори и разговори, 1990.У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.Миран злочин, роман, Београд 1992Други део мог века: да се не заборави, 1993.Господар и слуге, роман, Београд, 1995.Риба, 1998.Нестајање, 2000.9/8

Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Posebna izdanja, knjiga CDLXXXV Odeljenjedruštvenih nauka, knjiga 78 Povez: broširan Broj strana: 130 Veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: 1. Materijalizam na delu 2. Dijalektika posrednog i neposrednog 3. Izvori, osnove i perspektive dijalektike na delu 4. Dijalektička složenost, uzročnosti na delu 5. Stvaralačka novost misli Lenjinove i dijalektika opšteg, posebnog i pojedinačnog na delu 6. Hegelova logika i materijalistička dijalektika kao sistem 7. Filozofija i istorija filozofije 8. Istorija kao metoda naučnog istraživanja (K-123)

Ploča 5- Omot se vidi na fotografijama. Danza De Los Vecinos 3:07 Danza Ritual Del Fuego 4:22 Introductión Y Pantomima 2:58 El Paño Moruno 1:27 Danza Del Molinero 3:03 Danza 3:25 Escena 1:23 Canción Del Fuego Fatuo 4:04 Danza Del Terror 1:48 Danza De La Molinera 4:01

MISIONARSKA PISMA 1-2: Sveti vladika Nikolaj Velimirović Naslov Misionarska pisma. 1, Od 1. do 130. pisma / Nikolaj Velimirović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evro book ; [Šabac] : Eparhija šabačka, 2018 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 287 str. ; 20 cm Zbirka Dela Svetog vladike Nikolaja Velimirovića ISBN 978-86-505-3021-4 (EB; broš.) Predmetne odrednice Velimirović, Nikolaj, 1880-1956 -- Prepiska Naslov Misionarska pisma. 2, Od 131. do 300. pisma / Nikolaj Velimirović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evro Book ; [Šabac] : Eparhija šabačka, 2018 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 318 str. ; 20 cm Zbirka Dela Svetog vladike Nikolaja Velimirovića ISBN 978-86-505-3098-6 (EB; broš.) Predmetne odrednice Velimirović, Nikolaj, 1880-1956 -- Prepiska Odlično očuvane knjige. sd

Music From The Motion Picture - Not Another Teen Movie Muzika iz filma. Na disku se nalaze 4 numere. Na disku ima linija, ali uglavnom izvan dela na kojem je muzika. 1. Marilyn Manson - Tainted Love 2. Mest - I Melt With You 3. Marilyn Manson - Suicide Is Painless 4. Stabbing Westward - Bizarre Love Triangle Made in Germany.

Pevanija za decu i omladinu (1-2) / Čika Jovan Jovanović Zmaj U jednoj tomu ukoričena oba dela Zmajeve pevanje. Beograd 1931. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 103 + 95 strana. Napomena: na koricama vidljivi tragovi korišćenja; unutrašnjost knjige je, za godine, dobro očuvana.

Laza Lazarević Izabrana delaTvrdi povezO autoruЛазар Лаза К. Лазаревић (Шабац, 13. мај 1851 — Београд, 10. јануар 1891) био је српски књижевник и лекар.[1] По њему је добила име Специјална болница за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић у Београду и у Падинској Скели.БиографијаЊегов отац Кузман, пореклом из Херцеговине, држао је са братом Михаилом трговачку радњу. Мајка Јелка, кћи шабачког кујунџије, оставши сироче удаје се за петнаест година старијег Кузмана у својој петнаестој години. У породици Лазаревић владао је примеран патријархалан ред. Када је Лаза имао девет година изненада му умре отац[1] а годину дана касније и стриц Михаило. Тешке прилике у које је запала породица наметале су Лазаревићевој мајци велику одговорност. Она је требало да води рачуна и изведе на прави пут четворо деце, Лазу и његове три сестре: Евицу (1842), Милку (1844) и Катицу (1857). Његова сестра Милка била је удата за Милорада Поповића Шапчанина.[2] Лазина приврженост породици одразила се на његов књижевни рад. Култ породице и жртвовање њеним интересима је стално био присутан како у животу тако и у делима овог писца.Основну школу и четири разреда гимназије Лазаревић је завршио у Шапцу.[1] Његов отац је био пренумерант на многе књиге које су тада излазиле па је Лазаревић већ у раном детињству имао прилику да се упозна и заволи књижевност. У јесен 1867. када му је било шеснаест година, Лазаревић уписује Правни факултет Велике школе.[3] Постао је секретар великошколског удружења „Побратимство“.[1] Током студија права у Београду Лазаревић је био под утицајем Светозара Марковића и одушевљење за руски језик и књижевност захвата и Лазаревића, који је учио руски језик и читао дела руских револуционарних демократа Чернишевског, Писарева и Доброљубова. Пре него што је завршио права 15. јануара 1871. године изабран је за државног питомца да студира медицину у Берлину али му је стипендија одузета због прилика које су настале услед Париске комуне. Након тога, Лазаревић завршава права и постаје практикант Министарства просвете.[1] Почетком наредне године поново му је потврђена стипендија и он одлази у Берлин. За време Српско-турског рата 1876 — 1877. Лазаревић прекида студије пошто је позван на војну дужност. Служио је као лекарски помоћник и био одликован сребрном медаљом за ревносну службу. Вративши се у Берлин завршава студије медицине[1] 8. марта 1879. По повратку у Београд постављен је за лекара београдског округа а 1881. године постао је први лекар Опште државне болнице у Београду. [1]Исте године Лазаревић се оженио Полексијом, сестром свог друга Косте Христића,[4] са којом је имао три сина: Милорада, Кузмана и Владана и ћерку Анђелију (видети Вучић-Перишићи). Кузман је преминуо након годину дана а Владан две године по рођењу. Упоредо са напорном праксом радио је и на књижевности. За десет година написао је свега девет приповедака док је осам остало недовршено. Почетком 1888. изабран је за члана Српске академије наука за заслуге на књижевном пољу. Фебруара 1889. постаје лични лекар краља Милана и бива унапређен у чин санитетског потпуковника. Српска академија наука је 8. јула 1890. наградила Лазаревићеву последњу приповетку „Он зна све“, а 10. јануара 1891. (29. децембра 1890. по јулијанском календару) Лаза Лазаревић је преминуо.Преводилачки радУ јуну 1868. Лазаревић објављује у часопису „Вила“ превод „Како је постало и напредовало позориште у старих Грка“. Децембра исте године, такође у часопису „Вила“ објављује превод „Припитомљавање наше домаће животиње“. У новембру и децембру 1869. године, у часопису „Матица“ штампа превод одломка „Особењак“ из романа Чернишевског „Шта да се ради“ а наредне године, такође у „Матици“ објављује превод Гогољеве приповетке „Ђавоља посла“ и заједно са једним другом преводи позоришни комад „Царица“ од Е. Скриба и дело „Пуковник и војник“.9/3

Laza Lazarević Izabrana delaTvrdi povezO autoruЛазар Лаза К. Лазаревић (Шабац, 13. мај 1851 — Београд, 10. јануар 1891) био је српски књижевник и лекар.[1] По њему је добила име Специјална болница за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић у Београду и у Падинској Скели.БиографијаЊегов отац Кузман, пореклом из Херцеговине, држао је са братом Михаилом трговачку радњу. Мајка Јелка, кћи шабачког кујунџије, оставши сироче удаје се за петнаест година старијег Кузмана у својој петнаестој години. У породици Лазаревић владао је примеран патријархалан ред. Када је Лаза имао девет година изненада му умре отац[1] а годину дана касније и стриц Михаило. Тешке прилике у које је запала породица наметале су Лазаревићевој мајци велику одговорност. Она је требало да води рачуна и изведе на прави пут четворо деце, Лазу и његове три сестре: Евицу (1842), Милку (1844) и Катицу (1857). Његова сестра Милка била је удата за Милорада Поповића Шапчанина.[2] Лазина приврженост породици одразила се на његов књижевни рад. Култ породице и жртвовање њеним интересима је стално био присутан како у животу тако и у делима овог писца.Основну школу и четири разреда гимназије Лазаревић је завршио у Шапцу.[1] Његов отац је био пренумерант на многе књиге које су тада излазиле па је Лазаревић већ у раном детињству имао прилику да се упозна и заволи књижевност. У јесен 1867. када му је било шеснаест година, Лазаревић уписује Правни факултет Велике школе.[3] Постао је секретар великошколског удружења „Побратимство“.[1] Током студија права у Београду Лазаревић је био под утицајем Светозара Марковића и одушевљење за руски језик и књижевност захвата и Лазаревића, који је учио руски језик и читао дела руских револуционарних демократа Чернишевског, Писарева и Доброљубова. Пре него што је завршио права 15. јануара 1871. године изабран је за државног питомца да студира медицину у Берлину али му је стипендија одузета због прилика које су настале услед Париске комуне. Након тога, Лазаревић завршава права и постаје практикант Министарства просвете.[1] Почетком наредне године поново му је потврђена стипендија и он одлази у Берлин. За време Српско-турског рата 1876 — 1877. Лазаревић прекида студије пошто је позван на војну дужност. Служио је као лекарски помоћник и био одликован сребрном медаљом за ревносну службу. Вративши се у Берлин завршава студије медицине[1] 8. марта 1879. По повратку у Београд постављен је за лекара београдског округа а 1881. године постао је први лекар Опште државне болнице у Београду. [1]Исте године Лазаревић се оженио Полексијом, сестром свог друга Косте Христића,[4] са којом је имао три сина: Милорада, Кузмана и Владана и ћерку Анђелију (видети Вучић-Перишићи). Кузман је преминуо након годину дана а Владан две године по рођењу. Упоредо са напорном праксом радио је и на књижевности. За десет година написао је свега девет приповедака док је осам остало недовршено. Почетком 1888. изабран је за члана Српске академије наука за заслуге на књижевном пољу. Фебруара 1889. постаје лични лекар краља Милана и бива унапређен у чин санитетског потпуковника. Српска академија наука је 8. јула 1890. наградила Лазаревићеву последњу приповетку „Он зна све“, а 10. јануара 1891. (29. децембра 1890. по јулијанском календару) Лаза Лазаревић је преминуо.Преводилачки радУ јуну 1868. Лазаревић објављује у часопису „Вила“ превод „Како је постало и напредовало позориште у старих Грка“. Децембра исте године, такође у часопису „Вила“ објављује превод „Припитомљавање наше домаће животиње“. У новембру и децембру 1869. године, у часопису „Матица“ штампа превод одломка „Особењак“ из романа Чернишевског „Шта да се ради“ а наредне године, такође у „Матици“ објављује превод Гогољеве приповетке „Ђавоља посла“ и заједно са једним другом преводи позоришни комад „Царица“ од Е. Скриба и дело „Пуковник и војник“.9/3

Estetika glazbe - ogledi - Zofia Lissa Izdavač: NAPRIJED ZAGREB 1977. 279 strana. Knjiga je malo pokisla u gornjem delu sa zadnje strane pa se malo ocrtava i talasasto je. 1.Bit glazbenog dijela 2.Procesualnost glazbe 3.Vremenska struktura i doživljaj vremena u glazbenom djelu 4.O povijesnoj promenljivosti glazbenog primalaštva 5. Komično u glazbi 6.Estetske funkcije glazbenog citata 7.Tišina i stanka u glazbi, 8.Vrijednosni problemi glazbe 19. stoljeća 9.Pogledi Lunačarskog na glazbu 10.O nacionalnom stilu u glazbi 11.Glazba i revolucija, Šiveno, 280 str

6. knjiga: PEVAČ 2 PETROVIĆ BOŠKO Akademik Boško Petrović(1915-2001), dugogodišnji predsednik Matice srpske, svojim celokupnim delom, poezijom i prozom, svedočio je pre svega lično ali i iskustvo svog srpskog naroda na području nekadašnje Austrougarske monarhije. Njegovu poeziju karakterišu lirske fascinacije i metafizičke ideje. Osim kao pesnik, Petrović je ostvario i zapaženo prevodilačko delo, prevodeći sa nemačkog jezika, pesnike kao što su Rilke, Breht, Celan. U prozi je, posebno hermetičnim romanom Pevač, ostvario značajno mesto u istoriji srpske književnosti. Ova Sabrana dela akademika Boška Petrovića, zajednički su poduhvat Matice srpske, najstarije institucije u istoriji srpske pismenosti, obrazovanja i kulture i Zavoda za udžbenike Republike Srbije. Dodatne informacije ISBN 86-363-0498-X Povez TVRDI Godina izdanja 1997 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 567 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Edvard Munch / Edvard Munk 1. The Scream (1897) 2. The Scream (1896) Replika originalnog dela u A3 formatu (48 x 33 cm) na kvalitetnom papiru gramaže 300gr. Svi posteri su u odličnom stanju, nekorišćeni, nisu savijani niti lomljeni. Pri kupovini odlucujete koju cete reprodukciju kupiti, od rednog broja jedan do dva.

UOČI NADREALIZMA: Marko Ristić Naslov Uoči nadrealizma / Marko Ristić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1985 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 317 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kapidžić-Osmanagić, Hanifa, 1935- = Kapidžić-Osmanagić, Hanifa, 1935- Zbirka Dela Marka Ristića ; knj. 2 ISBN 86-19-00038-1 (plast.) Književnost -- Književna kritika -- Nadrealizam u književnoj kritici -- Studije Odlično očuvana knjiga.

2. knjiga: PRIPOVETKE 1 PETROVIĆ BOŠKO Akademik Boško Petrović(1915-2001), dugogodišnji predsednik Matice srpske, svojim celokupnim delom, poezijom i prozom, svedočio je pre svega lično ali i iskustvo svog srpskog naroda na području nekadašnje Austrougarske monarhije. Njegovu poeziju karakterišu lirske fascinacije i metafizičke ideje. Osim kao pesnik, Petrović je ostvario i zapaženo prevodilačko delo, prevodeći sa nemačkog jezika, pesnike kao što su Rilke, Breht, Celan. U prozi je, posebno hermetičnim romanom Pevač, ostvario značajno mesto u istoriji srpske književnosti. Ova Sabrana dela akademika Boška Petrovića, zajednički su poduhvat Matice srpske, najstarije institucije u istoriji srpske pismenosti, obrazovanja i kulture i Zavoda za udžbenike Republike Srbije.